Застава

као озбиљне узети. То ćy билепонуде Француске Финанцијске групе у „Union gćnćrale de Paris (Представник Бонту и др.), и Друге опет Француске групе, којој је представник био Филељ иФреми, Влада је у савестан претрес узела обепонуде и нашла је, да је понуда прве групе далеко пробитачнија за интересе Србије. На име група, којој су Филељ и Фреми били представници, оснивала је своју понуду на системату коцесије; а група „Union gćnćral de Paris" нудила je Србији новац, да ова сама своју желевницу сагради, дакле да српска желевница буде државна желевница. Јавно мн>ење у вемљи већ се јасно било изразило ва то, да желевница буде државна и влада му је сама на сусрет изашла кад је понуду такву примила. Од других услова, коју је Бонту ставио и на које је влада мислила да може пристати, да наведемо то, да предувимач има желевницу монтирати, т. ј. набавити сав возни и грађевински материјал и т. д, њему је за то остављено саравмерно посве кратко време од 15 година да експлоатише желевницу под извесну цену; али вато влада је потпуно слободна у одр еђ'ивању тариФа и предузимач пристаје у том погледу на свако одређивање српске владе. За новац, што te га „Union gendrale de Paris" дати у вајам српској држави за 'грађење железнице, плаћаће јој држава умерен интерес од 7 на сто еФективно; али и ту је врло повољан услов за Србију стављен, да предувимач у први мах не износи на новчану пијацу српске обвевнице, него он даје сав потребни новац сам напред. Ово условље осо бито је важно ва српски кредит. Што се техничких услова тиче, т. ј. иввршења желевнице, предузимач их је онако примио, какви су владини прописи и како их влада буде вахтевала, Најзад предувимач се односно железнице српске подвргава јсрпским законима и српској јуривдикцији, а обвезао се да ју служби првенствено употребљује српске синове.“ По овом кратком изложењу ствар добија други вид, него што се из ирви новинарски вести закључити могло. Не би дакле реч била о продаји власништва србске жељезвице друштву на извесно време повратка или одкупа, него о 7-каматном зајму на грађење жељезнице и о предаји жељезнице у најам друштву на извесно време l5 г. По томе као даће држава сама водити грађење пруга. За моЈнтирање жељезнице, т. ј. за набавку свег возног и грађевинског материјала и т. д. уступа се друштву експлоатација жељезнице за 15 година вели се: за то саразмерно п о све кратко време, и то под извесну цену, и с правом државе, да одређује тари Фу. Имамо дакле двоје: прво зајам за грађење жељезнице са 7 постотка камате, што као за себе постоји, и најам жељезнице у експлоатацију за годишњу цену, и набавку материјала, дакле ово ђутуре. Ово је система смешана и компликована. Да ли се у таком случају може казати, да је најам експлоатације за 15 година саразмерно посве кратко време, то зависи од величине срочене годишње цене, јер на накнаду материјала не може млого година пасти, Друштво дакле добија двоструку корист: укамаћење капитала, и осим тога чист доодак од експлоатације с одбитком годишње извесне цене. Према томе држава би, имајући тарифу у својој руци, стојала као регул.атор, и неки температор друштвеног добитка. Да ли ће од I’одишње цене најма (закупа|) експлоатације залегати годишњу камату зајма, и то би зависи io од количине годишње цене. И сами стручњаци тек ће, кад се саобште податци и ближи уелови погодбе, кадри бити оценити вредност њену. Тим је више оправдана жеља онострани јавни листова, да се нужни податци за времена, и то тако рано на јавност изнесу, да би не само скупштинари, него и органи јавног мишљења за рана обавестити, и ови своје назоре, они свој суд основно изразити могли. Као што је основана жалба, да се скупштине са таким извештајима изненађују, т &ко је и основана и жеља и тражба, да се за времена на јавност изиђе са тако важном ствари, јер је питање: каква да буде жељезница још важније од свршеног решења, да је буде. Не би згорег било, да се и други оФерти обелодане, па наиме и тако звани Бабуров, о коме у званичном листу ни помена нема. Јавност има право јавне ствари са свију страна видити и осветлити, а скупштина право и дужност, са свију страна ји видити, и судити.

Политички преглед.

По извештајима, што нам непосредно из Загреба стигоше, види се да расправа о извештају краљевинског одбора па сабору Троједне Краљевине живо тече. Но загребачки листови, у којима и мају извештаји о тој расправи, још нам нису стигли. С тога ва другом месту доносимо ту расправу по телеграфским извештајима из будапештанских листова. У седиици сабора од 24. јап. на

дневном реду нзвешгај имунитетског одбора опрогонству вуковарског заступника дра Ал. Пејичића. Одбор је у тој ствари имао да реши начеопо питање, стоји ли народни заступник, који још пије верификован, као Пејичић што је, под заштитом имунитета, те у смислу саборског пословника решио, да сваки заступпик, чим га изборна депутација за таковог прогласи, стоји, дакле и Пејичић. По што је пак одбор нашао оправдану сумњу, да је тужба вуковарског градско-делегованог судца потекла поглавито од жеље, да дра Пејачића шиканира, то предлаже, да се испуни молба вуковарског суда и Пејичић не изда. Сабор је без измене усвојио одборов предлог. У прошлом броју саопштили смо по „Н. сл. Преси“, како у овај мах стоје преговори, што ихуБечу воде ради склапања Аустро-Угарско-српског трговачког уговора, По том листу стоје опи горе, но што су и кад до сад стојали, и за сад је мало изгледа, да ће уговор бити подвезан. Од обостраних поверепика изаслан је пододбор, да већа о појединим ставкама српске тарифе, која тек треба да се углави, и Аустро-угарске. Пододбор је до 26. јануара имао две седнице. Српски повереници искаху, нека се најпре узме у претрес Аустро-угарска царинска тарифа и код њених ставака, који се Србије тичу, саопшти, колико се мисли онде обележена царина спустити; по расправа о том би одгођена. У погледу пак ставака српске уговорне тарифе показле су се таке диференције, особито што се тиче текстилне робе, да речени лист врло сумња, да ће се оне моћи изравнати и загладити, те по томе, да ће у опште и бити што од уговора. За то се расправа у пододбору највише и врзе око позиција, што се тичу текстилне индустрије. Да се види, колика је ту диференција, речени лист саопшЈава ове детаљне податке: За робу од кончане в ? не иште Србија увозне царине 128 динара на 100 кила, Аустро-Угарска пак вуди 30 дин.; за обичне вунене тканине (вреће, хаљине и др.) нуди Србија 32 до 52 дин. царине, Аустро-Угарска пак иште 15 дин. за фине вуневе тканине (орлеан, листр, сатен, тибет и др.) нуди Србија 160 динар., Аустро-Угарска пак иште 60 дин.; за памучне тканине, као баршан, цвилих, градл и др., нуди Србија 75 дин., Аустро-Угарска пак иште 17 дин.; за тилангле, бобине и др., сличну робу разликују се царинске ставке у 300 и 136 дин.; за ланену тканину (цвилих и др.), иште Аустро-Угарска 8 дип., а Србија нуди 50 дин. То су збиља толике разлике. вели речени лист, да човек за сад не може ни догледати, може ли ту у опште бити што од погодбе. Српски су повереници, јавља даље, опет искали вове упулкеодсвојевладе и може шта више бити, да ћењиховшеф, начеоник у министарству Јовзновић, ово дана уБеоградићи. Да богме, да ће тим преговори на пово бити прекивути. У овај мах прекинуто је већање пододбсра тим, што је министарски тајник Михајловић из Беча у Будимпешту отишао. Довекле томе противно, јавља „Н. б. Тгблт" 27. јануара, како је бечко спољашње звање добило поту. у којој се Србмја жали што се преговори ради Аустро-Угарско-српско трговачког уговора одуговлаче, и вапомиње, како садашња српска влада сматра да је један од најживотнијих интереса Србије захтев, да се с Аустро-Угарском у трговачко-политичком погледу сложи. Спољашње звање доставило је и аустријском и угарском мипистарству трговине препис те ноте. У след тога ће вели даље речени лист, међу Аустро-угарским и српским повереницима живљи преговори настати те ће они од сад сваки дан две седнице држати а не у две недеље једну као до сад. Међу тим, на конферевцијама не учествују од стране АустроУгарске први чиновници воји обично до сад преговоре вођаху. Аустријски дворски саветник Базан, како се почетком месеца фебруара (по рим. кал.) разболео, још није био у седници. Угарски државни подсекретар Матлековић не може од послова никуд из Будапеште од како су на ново започети преговори са Србијом он је само једаред био у Бечу. Као што исти лист јавља, српски захтеви тичу се највише царине, ђумрука ва свиње, они ишту, да се та царина смањи, али Угарска је томе противна. 0 радњи пододбора јавља, да она стоји на оном истом месту, на ком „Н. сл. Пр“. вели, да јест. 0 грчкои литању немамо данас ништа важније да прибележимо. Гошен је 26. јан. стигао у Беч и одмах сутра дан конферисао с Хајмерлом Но то није била само ковференција међу њима двојицом, то је био читав скуп дипломата. Осим Гошена био је ту и британски посланик с бечког двора, Елјот, даље руски посланик Убрил, немачки Рајс, француски Дишател и турски Едем паша. Је ли ту што углављено и шта је, то још није познато, само се да богме то зна, да је о грчком питању била реч. Као значајап моменат с те ковферевције јављају „П. Лојду" то, да је Едем паша само један сахат био на конференцији, па отишао, оставивши друге на окупу. Као што из Беча полузваничним начином јављају, посета Гошенова није знатно изменила ситуацију у грчком питању. Веле, да инглески посланик није имао никаку мисију, те по томе да не може бити говора о успеху или неуспеху његова пута. Веле, да се у Лондону и Београду разликују само у томе, што једни препоручују ова средства као цељисходна за решење грчког питања, а други опа. И немачки заступник Хацфелд требао се 30. јануара кренути на пут у Цариград. Последњи наш извештај са српске народне

скупшт ине, што га у претпрошлом броју донесмо’ допире До 11. седнице. У 11. седници, која је била 20. јануара, прочитани су разни предлози послани* ка, од којих је најзначајнији предлог о укидању смртне казни и о томе, да се српска војска одева земаљским прерађевинама. Оба предлога прогласила је скупштина за журне. За тим су прочитане неке молбе и жалбе и одговорено на неке интерпелације, Међу оним, што су у тој седници стављене; помињемо интерпелацију, којом се министар спољашњих пита, колики је дуг, што га је Србија берлинским уговором на се примила. На дневном је реду било више предлога, но они немају важности за ширу публику; српски свет из кнежевине пак наћи ће их у тамошњим листовима. На другом месту саопштавамо саопштај званичних „Срп, новина“ о српској железници. 0 истој ствари пишу „Б. оп. нов“. из Париза 24 јан. ов : „Акције „банке de 1’ Union gćnerale" допиру до курса од 1100. Но тај велики курс оправданје, кад човек узме на ум, да је та банка, по што је ту скоро при лансирању банке земаља (Landerbank) милијуне добила, сад хоће да оснује друштво за грађење српских железница и промет на њима, а то је посао (Geschaft), од које се надају онакој истој хасни, као и од на пред поменутог. Као што је познато, трошкови за грађење српских железница не рачунајући амо откуп земљишта, што ће влада сама учинити срачуњени су у округлој своти на 72 милијуна динара. Друштво de Г Union хоће сад да оснује акцијско друштво за грађење српских железвица и промет на њима с акцијском главницом од 25 милијуна динара (франака.) Остатак нужне главнице набавиће се издавањем пријоритета. Српска влада дала је друштву de l’Union за српске железпице 6 мил. дин. јемства. По што мисле, да ће пријоритете al pari са 6 процената, можда још и са малом ажијом у Паризу моћи сместити, дакле да ће за 50 мил. пријоритета, које ће по горњем плану требати издати, бити доста три милијуна, то ће за укамаћење 25 мил. акција преостати још три милијуна. Но мисле, да ће хартију, која носи 12 на сто, на макар она била мало ексотична, моћи по 180 за 100 номиналне вредностн протурити, то добитак, што ће за цело друштво за тај посао (Geschaft) дсбити рачунају од прилике на 20 милијуна динараЛ На што примећује речени лист: „Е да ли је тај рачун до најмање ситнице добар, то на сваки начин могу само дела покасти; што‘ га пак овдашњи (т. ј. бечки) добро обавештеви кругови сматрају, да је добар то на сваки начин има симптомског значаја." Она реч, што ју је Бисмарк, некад, ма да је није сам измислио, али ипак на месту употребио, говорећи о будућој борби међу белим медведом и китом т. ј. међу Русијом и Инглеском, губи сваким даном вредност, јер Руси у срс-дњој Азији тако напреДУЈУ и тако нагло продиру пут Ивђије, да неће дуго потрајати, па ће допрети до северног обронка Хималаје, од куда ће их само венац тих брда растављати од природом раскошно обдарене Инђије. Првих дана ове године Руси су у средњој Азији учинили корак у папредак, који их је зватно приближио жељевој мети. Освојивши 12. јануара главни град Текинаца, Геок-Тепе, Скобељев је покорио половину Туркоманске; остаје још област другогтекиначког племена, тако званих мервсквхТуркомана да се покори, и онда ће читава Туркоманска која је од прилике 900 квадратних миља велика, бити под русвим скиптром. У свом извештају о освојењу 1 еоп-Тепа вели Скобељев, да је непријатељ страховито поражен. Опкопи око града беху пуни не. пријатељских лешева, а мвоги су у бегству поубијави. Осим тога нађево је 4000 људских лешева испред града. Руска је победа потпуна вели победоносни Скобељев. Руси задобише мноштво берданпушака, топова, муниције, више застава, многе кибите, брашаа, хране за марву и коње и заробише 4000 породица, међу њима 3 имамске. Од 1. до 12. јануара Руси изгубише свега 16 официра, и 267 војника мртвих, 142 официра и 647 војника рањених, 13 официраи 123 војника контузијонирати. Као што рекосмо, сад је на реду област другог текиначког племена, тако звагих мервских Туркомана, што живе на оази истог имена. Питање, које сад не само ,Русе, него и инглеско становништво занима, јест хоће ли војничка акција, која је до сад већ скоро 50 милијуна прогутала и многи људски живот покосила, хоће ли војничка акција у средњој Азији освојењем Геок-Тепа престати, или ће Руси узети на око Мерв као мету даљим операцијама. Полузванични „Ст.-петерб. Цјтг“. препоручује, нека транскасписки кор настави своје операције пут Мерва. „Ми нисмо“, пише он, „пријатељи ратних пустоловштина, и небројено смо пута показивали прстом на задаће, које још у самој држави треба решити. С друге стране чини нам се, да и пак не би било саветпо, да се сад голим рукама вратимо из тешком муком покорених степа, а да не зберемо плод крваво добивених победа. Ми смо Самаркандом, Кивом, Красноводским и Чикишљаром на три осамљена врха у средњу Азију продрли, врха, у средњу Азију продрли, врха, које туркоманске степе један од другог растављају. Нас ће сила унутрашње пужде нагнати, да промег у округ одКасписког мора преко туркоманских степа до китајске границе подигнемо. То не ће више стати многих жртава, та оне су већ принете, али ће статистрпљења, енерђаје и издржљивости*. Од како је Шпанска показала вољу, да ступи

у ред велесила јевропских, за што се да богме ве иште само воља, него и други услови, на којима се велесилност оснива а то је нарочито војска, од ото доба поклањч се у јевропским новинарству и већа пажња тамошњим приликама. Међу тим новији догађаји што се на пиринејском полуотоку догађају показују, да влада краља дон-Алфонса одлуч Но корача путем реакције. Ола је закључила, да забрани све банкете и друге свечаности, које су шпааолски федералци и демократи хтели у Мадриду и по другим већим варошима у земљи да приреде у спомен и славу чина, којим је у Шпањолској 1873. год. република проглашена била. Осим тога Кавовас дел Кастило намерава, да јунте (задруге) в &. предних странака укине. Напредне укида, а у исто доба допушта, да се оснује католичанска унија. Ј а . сно је дакле, камо се смера. Због тих реакцијонарских тежња и чинова поднет је био у застуц. ничкој комори шпањолских кортеса предлог,да се министарству даде глас поверења, но комора га са 164 против 44 гласа одбаци. Министар унутрашњих изјави, е ће бити противан свим баккетима, што су наперени на садашње устаиове у Шпањолској. Сирота земља кастеларова, по њој, видимо, пе ниче цвеће, него коров и шипражје.

Са хрватског сабора.

Како нам до сад не приспеше извештаји са хрватског сабора по загребачким листовима, то доносимо овде цео ток дебате о елаборату регниколарне депутације по телеграфском извештају пештансих листова. Та дебата у седници хрв. зем. сабора од 8. фебруара о. г. текла је овим редом. Извештач Мишкатовић по прочитањуизвештаја депутације препоручује поднесак да се прими. Мразовић (против) опровргава да јерегниколарна депутација била опуномоћена, да без претходног одобравања земаљског сабора модификује §. 33. погодбеног закона; у краљевском решкрипту не стоји о томе ништа. Говорник додаје, да је утеловљење врло важан тренутак у животу Хрватске’ али изгледа му да је неправедно и недостојно што би због неке имагинарне добити, коју ми Угарској модификовањем параграфа пружамо, одступили од начела, које је у закону изречено. То начело иште, да се заступници Хрватске множе у истој мери, у којој становништво при утеловљењу буде порастло. Говорник не увиђа какву би корист Угарска отуд имала, кад би Хрватска пристала на пропоновапи компромис. Тиме би било повређено достојанство Хрватске и на тако што он не пристаје. У том смислу гласи његов предлог за одлуку. Рубидо-Зичи (за) сматра поднесак са практичног гледишта. Интегргтет Хрватске била је увек лозивка сваког родољуба; тај интегритет -ваља сад да се оствари. Жртва, коју регниколарна депутација захтева, није мала, али се само иште, јерсе зна, да ми на већу жртву непосредних избора баш никако нећемо пристати. Данас ствар сгоји овако; или ћемо на то пристати, или ћемо се одрећи границе и ту избор вије тежак. Ваља имати на уму да што се за један тренутак изгуби, то више вечност не поврати Мразовић није означио посљедице свог предлога за одлуку, сигурно с тога, што и сам од истих зазире. Барон Рукавина (против) протестује у име народа, ког он и његови другови заступају (он припада Старчевићијанцима), против нацрта и честита хрватеком стомаку, који све подноси. М а р ш о (против) никад не ће допустити, да се од крајине начини Јроба за пазар. Кошут је 1848. године рекао, да он Хрватску не може да нађе на земаљској мапи и не давно је историчар Фридрих Пешти прогласио Славонију као угарску провинцијУ' При тако непрестаном попуштању може нам се још и тако што догодити. Ђорђевић не ће да гласа и говорипротив законског нацрта. Беседу његову саопштавамо у свој целини њеној у овом броју нашега листа. К р е ст и ћ (за) полемизује врло сретно са Мразовићем. Регниколарва депутација, којој је он председпик био, добила је свој мандат за модификоваве §. 33. из вајвишег рескрипта. ŁВрло муЈе чудно што Мразовић вели да је то недостојно по Хрватску ако она усвоји број посланика, који је у законском пацрту предложен. Кад смо ми од Угарске искали, Д а место паушалне системе усвоји перцентуалну систему, онда није нико у Угарској рекао, да се Уг«Р' ска понизила испод свога достојанства. Говорвак се нада, да ће Мразовић свој израз мало ублажити. Војновић (против) говори својимобичним начином. Данас рече он ишту Мађари Д» се параграфи промену, сутра опет нешто друго, и тако ће погодбу мало по мало раздробити. Сравњива® е хрватске атвономије са цислитавским земљама вије п® свом месту, јер Хрватска је спасла Јевропу од туР ске инвазије, а године 1848. и сам престо. Сутр а наставак дебате. У седници од 9. фебруара говорио je В У ИB два сахата др, Ш р а м за владин поднесак и иР в крају је критикао страначке одношаје. СадрŁ иНB му је говора ова: као најважнији аргумевт про тве поднеска навађа опозиција, нарочито околност, што се повредило право, које је у §§• и 33 нагодбеног закона изражено. Говорник м OсЛ да се тамо, где се ради о модификацији неког 08 чела, не смеду навађати разлози из формал OТСТ његовог постанка; мора се шта више овреде^ oтß ' да ли је целисходно, да се ова или она одлЈ 88