Застава

промеве. Ако се то питање ма из ког узрока одобри, онда се не може и не сме формална страна препреке пружати. У специјалном случају пак не само да нема формалног разлога, да будемо против поднеска, него нема ни материјалног узрока. Ако Мразовић држи за понижење Хрватске то, да усвоји промену те одлуке, то муодговара говорник да је баш тиме изречен паритет обе краљевине. Војновић рече, да је §. 70. погодбеног закона истина кључ за проширење погодбе, али не може служити за ограничење. То је чудновато схваћање. У§. 70 се Хрватској гарантује, да се тај закон без њене дозволе неће смети променути. Било би неправо кад би се тврдило, е је тај параграф само с тога ту, да погодбу прошири, пошто је исти и за Угарску начињен. Куд би се ми денули, кад би хтели тумачити све како је по нас боље? Враћајући се §, 32, рече говорник, да Угарска има основана права, да промену иште; за пас само важи питање: Је ли у тој модификацији што год од таког значаја, да ми то не смемо одбацити ? Ко тако пита, тај мора и модификацију усврјити, јер ће се тиме уЈедно остварити и једна од најтоплијих жеља народних. Само они могу да модификацију не усвоје, који знају, да ће својом негацијом остати у мањини. Прелазећи на страначке одношаје, говорник пориче независној народној странци свако право на опстанак. Чланови јој стајаху много годипа у редовима већине и сад на једаред хоће да су они сами родољуби. Они су баш као и фирме од колинске воде: свака говори о себи, да је она права Јована Марије Фариве. Странка права (Старчевићијанци) има скучени програм, који ван државоправно? питања не излази. У њеним очима нема народ никаквих материјалних интереса; историчко право Хрватске је једино, што је њима од вредности. Ако тој странци вадгод и падне у део, да свој програм оствари, то ће ипак свакако још дотле доста времена протећи. Али баш са историчког гледишта треба имати пред очима тај факт, да Хрватска већ толико векова са Угарском у свези стоји. За тим су стављане интерпелације и одговарано на њих.

Основно писмо СоФије Дражића.

Дакле и женској нашој сиромашној омладини почињу лепши дани да свићу. У Старом Бечеју нашла се ваљана Српкиња добре душе, која се састарала, да по времену многој српској женској сиротињи, мпогу горку сузу убрише; да благодетна зрака просвете, полако продире и до иајсиромашнијих женскиња наших. Овде имамо на уму „основно писмо" врле српкиње Ссфије Дражића из Старог Бечеја (у Бачкој) које нам је ових дана дошло до руку и из кога ћемо овде што је најважније да извадимо и тиме прикажемо нашем српском свету редак дар, кога је ова врла родољупкиња своме народу поклонила, а уједно и јасне знаке њеног доброг срца и [благородне душе њене. Честита ова Српкиња Софија и сада је жива, и у жељи тој, да своме роду како и колико може добра учиви, завештала је своје две куће у варошици старо-бечејској, које обе заједно могу давреде 20 —25.000 ф. а. вр. а нуз ово, поклонила је и својих 10. комада деоница тамошње српске штедијонице, свака по 100 фор. а. вр. на ту цељ, да се приход од овог свега употреби на оснивање фонда, који ће се звати: „Завет Софије Дражића за васпитање сиротих православно српских девојака". Из овог фонда учиће се девојке доброг и скромног владања, које су Српкиње православне вере, а деца сиротих родитеља, као: трговаца, занатлија, званичника, учитеља и иначе образованијих сталежа, а које су свршиле наше ниже основне школе са добрим успехом, и желиле би, да виши који учевни завод походе, како би временом као учитељке, васпитачице или другим којим корисним знањем и завимањем своме роду могле од користи бити, а себи уживање вабавити. Под вишим заводима, разумева врла завештатељка наше српске више девојачке школе, као што их сада имамо ми овде у Новоме Саду, Панчеву и Сомбору и наше препарандије; исто тако и заводе осталих народности, у којима ће се питомице буди за какво корисно звање изобразити моћи, као н. пр. за звање поштанско, телеграфско и т. [д. но племенита основатељка изрично каже, да питомице њене ne смеју походити оне заводе или школе, у којима су учитељи или учитељице свештеници 'римокатолички (били кога реда) односно калуђерице римокатоличке вероисповести. Кад да се отпочне са издавањем штипендија и колико ће питомица у једно исто време ове ужи вати, то ће по жељи племените завештатељке имати да одреди српска православпа црквено-школска општипа старо-бечејска (од ње изабрани ужи одбор) којој је овај завет у аманет предан; али, ако икако могуће буде, има се са издавањем штипендија започети у седмој години после смрти честите основатељке. Једна штипепдија износиће годишње 400 ф. а. вр. а према околностима може се ова свота повисити и на 500 ф. При раздавању штипендија има за начело да служи: да су девојке доброг и скромног владања, Српкиње православне вере, сиротих родитеља и да се добро уче; ври једнаким околностима имају првенство старо-бечејкиње, иначе може бити Српкиња

из свију крајева наше земље. Ако би се која питомица рђаво учила или ако јој владање не би било тако како се у основном писму изискује, има се од такове штипендија одузети. Свака питомица унапред мора јавити и назначити у који завод жели на науке поћи и акоруковатеља овог „завета“ не нађу тај завод за сходан, неће га похађати моћи. Ово је пајглаввије из тога основног писма. Тим својим племенитим делом, честита ова старпца, обвезала је сваког искрепог родољуба. Имамо ми и више могућих старица, које ће обично уздисати за скорим минулим добом, па им то освртање помути око, те се не могу бистро да схвате и немају ни смисла за тежње и потребе садањости; али ова је племенита старица имала будно око за потребу свога народа у садањости, ова је свесва те верује у бољу будућност и за то из чистог родољубља ево допринесе колико могаше за напредак и срећу свога народа. Са овог родољубља, с тих вапредних тежња ове племените старице, нема тога Србина, који јој узвикнути неће: „живела наша дична Српкиња! p t

Д о п и с и.

? Осек 25. јануара. Одовуд и тако немам ничим да вас обрадујем, с тога нека ми доввољено 6уД е да друго шта на видик ивнесем, што сам по срећи на путу ових дана доживео. Ко није имао среће, да пропутује горњу Крајину и да уповна јато соколова српских у оном кршном крају живућих, те да види да је Србин у тамошњим крајевима поред најневгоднијих и најтежих народно-господаретвених одношаја и тешких услова ва живот а под познатим туђинским притисцима, као Србин ипак очувао не само име и народност своју него у том јадном и чемерном своме стању, будним оком пратио све што се око њега вбива, понаоеоб пак шта чине и како се његова остала браћа развијају и напредују, тај нека се вине до двери, кроз која се с једне стране у горњу Крајину улави, пак ће имати ту среће и прилике да види и да чује много што шта о Крајини, што му повнато није, тај ће да види у српској православно] горњо-карловачкој опћини, тој представници једног делчића народа српског, смела и одважна јунака, који је веран остао јунаштву ђедова својих, те данас прегнуо да сву своју снагу ва добро и напредак свог народа ааложи и да буде уаорит јунак и примеран радник осталим крајишким опћинама, а представник пробуђене свести српске у горњој крајини. Прослава светосавска у тој православној опћини, могла је свакоме за ово што рекосмо довољно јемства пружити. А онај красан одношај свештенства према своме народу; љубав овога према свештенству; свестно представништво српске православне опћине, које и при најмањој вгоди и прилици покавало је да тежи, да се покаже достојним поверења народног, будно око представника црквене опћине, српско певачко друштво, које од кратког времена тамо постоји а свом снагом иде и тежи напретку и савршенству, они будулници српске свести који гледају да подигну тамошњи приправнички учитељски вавод на степен највећег савршенства и теже, пружајући ученицима својим и у часу ивван школе преосгалом, душевне ране, да би ученици њихови данас сутра у народ ка Д Уђу на културу његову што полевније утицати могли и т. д. све то пружа најеклатантнијих доказа о добро уређеној и напредној српскоцрквеној православној горњо-карловачкој опћини која би многој и већој и у бољим одношајима и повољиијем пределу налавећој се опћини примером послужити могла (а нашој јадној опћини у свако доба и у сваком часу довикнути могла „мојим стопама и примеру сљедуј ако нећеш да ватрајеш"). Каојшто рекосмо светосавска слава пружила је за све то, најлепших докава. Чим је прво звоно ударило могао си видети у Карловцу, где је једва једна трећина српеког народа, мноштво света пристојно дану који ће да се прослави обученог, који је поврвио у своју православну цркву, у којој поред довољног броја људи ниси ништа друго могао чути него богослуженије, шапат молећих се и појање, Службу божију одслужише оба свештеника са честитим отцем протом скромно и достојанствено, а српска певачка дружиница пратила је богослуженије складним ноталним појањем, што све на човека од великог утиска беше. По служби божијој, слегло се је и велико и мало у своју православну школу, да у њој буде сваки учестником тог красног обреда православног и те свакогодишње прославе просветитеља српског. Отац прота отворио је посвећење школе складном и вгодном беседом, сетив се свих доброчинитеља школе и цркве српске, која је беседа млогом оку еуву нагонила. После његове беседе декламована је многа песма Вмајева и Јакшићева, које све песме код присутних велика одвива и саучешћа нађоше. Ив школе је сватко отишао кући пун осећаја I за православије и народност своју, да у кругу својих, настави прославу имена првог просветитеља свог, а да на вечеру друштву са евојом браћом и сејама настави и ваврши ту прославу

на беседи, која ва то вечер приређена беше. Ово беше прва српска беседа у Карловцу, око приређеља које, ваувело је и мушкиње и женскиње и велико и мало; а пригодом се којом женски свет нарочито пожртвовањем и готовошћу одликовао. Па поред свега тога, што ово беше прва аабава српска у Карловцу, одликовала се је иста у сваком погледу. Просторије препарандије српске у којима је забава давана, беху краено окићене и дупком пуне овејаног Србина, јер иноверном туђем живл>у, ту места небеше. Одело Српкиња скромно према дану и прослави удешено, Програм згодан и правој српској беседи и вабави одговарајући. После говора којим је беседа отворена, декламовано је више лепих песама; честите Српкиње одсвираше на гласовиру више красних комповиција, а мушки и мешовити збор наивменце одпевао је више дивних песама, међу којима свакако и по самом певању и аплаузу судећи, прво место српске комповиције ваувеше. Ми немамо програма при руци, да би га по Р е ДУ предочити могли и потанко о појединостима свој суд иврекли, с тога остављамо то тамошњим дописницима цењене „Заставе", а ми ћемо толико ив њега да прибележимо, да је говор г. управитеља Радуловића, којим је вабаву отворио и вначај и вамашај ове прве српске вабаве предочио, прво место у првом делу вабаве и васлужио. Светосавска песма, коју је мешовити вбор певао, одпевана је од свих осталих најскладније и најперФектније. Остале песме према краткој припреми добро су певане, и у колико је вештине при певању појединих мањкало, у толико је добар ивбор песама самих, присутне подпуно вадовољавао. Између декламација заузима повнатиепев „Груда вемље“ од Ненадовића прво меето. Ову песму декламовао III школац Грбић у сваким обвиру савршено. Овом малом Србину пошло је својим вештим декламовањем ва руком, да све присутне до највећег усхићења доведе, из којег је опет гђци Бањаниновој вештим свирањем српских напева на гласовиру, чим први део беседе завршен беше, ва руком пошло, превести присутне све из усхићења у највеће одушевљење, кому до зоре краја небеше. Када 6и човек повукао паралелу између наше и карловачке опћине, до каквог 6и јадног резултата у том свом сравњивању дошао. Онде љубав међу народом о свештенством, а код нас — мржња; онде свестно представништво црквене опћине, а код нас — окрњен број представника већ од 10 година, — без свести; онде председник готов жртвовати се ва српску ствар и у дослуху са представници а код нас — ага, који неувима обзира на представнике, ни онда када њих 10 шта траже; онде певачко друштво у цвету, а код нас — видиш раввалине од негдашњег; онде напредак, а код нас — навадак; тамо се дижу и стварају вадужбине, а код нас се српске од ђедова наслеђене вадужбине уступају туђинцу, да се на њима школе дижу у којима ће се српчад да претапају у туђу народност; тамо беседе, усхићење и одушевљење, а код нас — нехат, немар и дремеж, у коме смо већ тако ниско пали, да већ дубље могуће није. = Чаково, у Јануару 1881. Уважујући начело да напредак народни јако вависи од заузимава ва просвету му, прихватило се неколико овдашњих млађих грађана да о св. Сави игранку на цели овдашње српске школе приреди; која је цељ усљед великог одзива овдашњег грађанства потпуно постигнута, те ћћ тако прилична свота ва набавку школеких учила употребљена бити моћи. Молећи вас да овим редовимаместа у вашем цењеном листу уступите, не можемо пропустити а да овом приликом не искажемо јавно срдечну вахвалу свима, који труд одборски тиме наградише што се повиву одавваше; а наиме оним који дарежљивим добровољним приловима докаваше да схваћају уплив школе на народно развијће. Вести из народа. "t — По овде приспелом смртном листу јављамо да се у Кикинди упокојио тамошњи окружни прота Павао Влаховић у својој 73. години живота.

Н О В И Ј Е.

->■ У седници утарског сабора 27. јануара пријављена је међу подаесцима молба, гдегрчки католици моле, да се у Угарској оснује грчко-католички епископат и каптол у Хајду-Дорогу. По једпом берком селеграму „Праш Тгблта"

биће чешки земаљски зановедник, фцм. Фили повић, у истом својству у Беч премештен. Наследник му у Прагу још није одређен. Српска народна скупштина усвојила је 28. јан. у ђенералној расправи великом већином законски предлог о независности судија. Расправа трајала 3 сах. Већина говорника била је томе противна, да се плате судијама повишују и неоспособљене судије у мир стављају. Бугарски лист „Работник", што у Рушчуку излази, пледира за конфедерацију балканских народа и за тесну свезу међу Бугарском, Србијом и Црном Гором, За бугарског повереника у комисији у четверо, у којој ће у Бечу Аустро-Угарска, Бугарска, Србија и Турска да уреде међусобне железничке ствари, одређен је министар спољашњих Стојичевић. Док он буде у Бечу, бугарске спољагање послове водиће председник министарства Стојилов. Као што „Пол. Кор.“ из Цариграда јављају, сви заступници сила упуЕени су, нека код бугарске владе пораде, да она не мења садашње законе о здравственом стању, него да у Цариград пошље повереника, који ће преко њих са међународном здравственом комисијом у преговоре ступлти. У оренбуршкој гувернији у Русији влада страховита глад. Родитељи у невољи продају децу; више је случајева било, да суЈродитељи кћери поубијали. Као што из Петрограда јављају, уго в о р о миру међу Русијом и Китајском биће скорим ратификован. Крајем марта вратиће се руска флота из Новочеркаска. Грчкој комори саопштио је 27. јан. ратни министар декрет, којим се народна гарда од 31. до 40. године под заставе позива. По томе грчка војска велика је 113.933 војника. У Јањини се говори, да ће Али-Сајид паша бити постављен за заповедника турске војске, што је на окупу у Епиру и Тесалији. Из Инглеске имају ове вести: Доњи дом усвојио 28. јан. при трећем читању закон о присилним мерама у Ирској. Говорџија поднео пословни ред за журне ствари. Ирска земаљска лига телеграфовала у Америку, нека све новце, њој намењене, шаљу у Париз, где је сад средишни биро њен. Изјужне Африке јављају, да је 28, било жестока боја међу Бојери и инглеском војском не далеко од Њукасла на граници на Ингого-реци. Бој трајао 6 сах. Бојери потиснути Инглези изгубили су 150 војника рањених и мртвих. У Шпањолској министарска криза. По што краљ није хтео да потпише декрет, којим се конвертира амортизациони државни дуг, то је министарство поднело оставку. Краљ поверио вођи либералне странке, Сагасти, нека склопи нови кабинет. Кортеси ће бити распустени.

ТЕЛЕГРАМ „ЗАСТАВИ.“ (При закључку листа стигао.) Загреб 31. јаиуара. Јуче и данас расправа о крајини узела велике димензије. Живковић говорио у име владе Од Срба говорио Поповић за попуштање. У понедељак наставак.

Разне белешке. (Исиравак.) У прошлом броју у белешци о Томи Карлилу поткрала се немила штампарска погрешка, коју морамо исправити. За Карлила стоји онде: „чувен егојиста," а греба да стоји: „чувен есејиста." („ШвоФанац.") У једном хрватском листу наиђем на реч „шњоФанац** Шта може та реч овначавати ? Из смисла не могох јој вначења довнати, а морило ме је, да дознам, шта је. Дај тражи све могуће српске и хрватске речнике, преврћи тамо, окрећи амо, нигде ,шњоФанца. н Мучило ме је, шта вначи та мистеријовна реч. Распитивао сам и распитивао, већ ми досадило. Бадава, нико не вна, шта је „шњоФанац.“ Неким чудним мановенијем падне ми на памет, те се вапитам, да то не ће бити оно, што ми зовемо „6урмут?“ Има их који шмркати бурмут покварено кажу: шњуФати, шњоФати. Ха, ту си, зао душе, гонитељу и убицо мој. Прочитам на ново дотичну ставку и целу белешку, а „шњоФанцу“ дам вначење бурмута. На моју велику радост подудара се, има смисла, то је нам бурмут. Да богме, Schnupftabak „шњоФанац." Е нијс ли нам „6урмут“ бољи од њихова „шњоФанца* Иетина и „6урмут“ је турског порекла, али тако већ присвојен и аклиматизован, да лепо, као право српски ввони. Истина, ја волим добро направљену реч, него ли турску, па макар ова како било одомаћена, али кзд се по туђој кује нова, па рђаво свује, онда волим вадржати страну присвојену реч, па макар и турска била. На част дакле сваком „шњоФанца/ коме се год свиди, ја ћу се држати мог бурмута. („Фабрика за мађаризовање имена“,) постоји у Будапешти. У последње доба покренуо се патријотички покрет за мађаривовање имена што не ввуче маџарски. Тога ради су гровничавом брзином прионули, да створе друштво коме ће узвишени вадатак предстојати: да равне ергер, бергере, Грос, Клајн, Фукс, Дајч на век искорени, те да им измисли онако име у KOj'e се неће моћи посумњати а да нису npoизишли од праоца Арпада. Онима који се обратили буду на ексекутивни одбор тог друштва послаће се per Nachname неколико имена на ивбор. (Виктор Иго) навршиће 14. (26.) Фебруара 84 године. Паришки лист „Бомарше“ предлаже паришкој преси, да се тај дан свечано прослави, „јер“, вели, „ма да је Бесансон његово родно место, и пак j'e Парив његова варош.“ Многи републикански листови сложише се, да ту мисао cj’ajHO остваре. Због празника Сретеља не ће у уторак изићи наш лист.