Застава

Не можемо а да и јавно и не довикнемо врлим Српкињама натпим: ако ее и у будуће у брацко коло хватале будете, српске песме певате: „Онда ће клостери празнији а наше српске школе пуније бити“ ! Јошт нам остаје да вахвалимо славној управи певачке дружине, која оваком приликом друштво штити и подупире, као и целом оеталом свету на обилној посети и надамо се и у будућ е н>иховој материјалној помоћи варад напредка и раввитка наше „певачне дружине".

Светосавска слава у Мостару.

Значај народне школе. Говорено приликом прославе Савин-дна у српско-православној школи у Мостару од надзорника ђ. Ст. Бекића. Српски зборе! На данашљи дан, када се свуда, докле народ српски досиже, слави и прославља име првог архиепископ-просветитеља српског и покровитеља земље Херцегове, св. Саве —, држим да је сасма уместно, да прозборимо коју о значају оне установе, која највише доприноси, да се просвета и образоваиост у народу одомаће и чврста корена ухвате, те да народ, као такав, сретнијој будућности у сусрет пође. Та је установа народна школ«. Пре но што се упустим у само разлагање значаја вародне школе, неће згорега бити да бацимо један макар и само летимичан поглед на оно доба у ком је живео св. Сава. Ту видимо како у половини 12-ог века Стеван Немања у једну државу прикупља све српске области, које донде |неслогом поцепане бејаху, те за тим сву своју пажњу што бољем увутарњем уређењу државном поклања. Видимо даље, какоЈнајмлађи син Стеванов, Растко, потоњи св. Сава, кришом одбегава из двора својега родитеља у св. гору и онђе калуђерски чин на се прима. Није тешко погодити намеру, која Стеванова сина навела беја, да овај корак учини. Упозпав, да су ташто славољубље, надувена охолост, завидљивост и користољубље главни узроци дотадање српске неслоге били, која Србима много штете и квара нанеше; упознав даље, да ова зла само из неоплемљена срца и неоплемљепе душе потећи могу, а да су вјера и црква најудесније за исправљање ових мана и зала хтео је он својим ступањем у калуђерство осталој влаетели српској да даде жив и очигледан пример својега некористољубља, а уједно хтеде себе да приуготови за поспешно извршење дела, уређења српске цркве одчега он подржаву и ваецео народ српски највећу добит очекиваше. У то име употребљивао је он сав свој уплив што га имађаше у оца му Стевана Немање, како би овај што више цркава и манастира подигао, те када по смрти оца му године 1221. у Никеји, дакле на иетом месту где су 325. год. п. Христа св. оци утврдили правила православне цркве, за првог архијепископа српског проглашен би, врати се у своју домовину и узе уређење српске цркве у своје руке, што након кратког доба сретно и доврши. Изгледа као да је све пропицавајући ум св. Саве напред предвидио, какви ће бурни и тешки дани наступити по млађану државу српску, те да је добро уређеном црквом српском од ове хтео створити снажан бедем, за којим би, по несрећи, народност српска сигурно склониште наћи могла. И заиста, када оно након не пунијех 40 година после смрти силног цар-Душана за време којега двоглави орао српски својим снажним крилима притиснуо беше скоро све земље балканског полуострва те и на сами Цариград залећаше, када, велим, након овог кратког доба славе и величине, усљед старе неслоге српске, која се за време Душана силног притајила беше, међу српском властелом овлада раздор, те када наста доба, за које се у народној песми вели: „Знаш ли оно на пољу Косову Кад с’ замагли па се закрвави Вук издаде а ОбилиЕ паде И погибе наш честити Лазо Отад Срби изгубише царство. када ово по Србе жалосно доба наста, тада беше то св. Савом уређена пародна црква српска, која материнском љубављу привеза на Косову истина врло тешко обрањена али не сломивена крила српског сокола, народњег духа Србиновог, и која овоме на својим недрима доста сигурно скровиште приуготови. Заклоњен овим јаким бедемом против туђе навале, видио је соко српски своје љутеране, крепио је себе вером у бољу и сретнију будућност и прикупљао снагу за остварење ' ве. Па када би се народ српски окупио око своје матере цркве, око овог уточишта народњег духа му, да прославља Бога јединога, тада би му соко српски, дух народа српскога, причао преко слепог гуслара о старој слави српској, о узроцима потоње српскенесреће, те би гов">рећи о овима и упућивајући синове народа српског на слогу и љубав, помвњао Вука као очигледан пример како зло пролази онај, коме народ довикне: „Проклет био и ко те родио Проклето ти име и колено.“ а народ би се, након обављене прославе Божије и по добивеној поуци, враћао својим, по планинама скривеним домовима, и оснажен душевпо чекао би нестрпељиво да куцне час остварења његове лепше и сретније будућности, а у ојађеној и измученој души му брујало би за дуго, као одјек на гусларем изговорене речи: „Проклето му име и колено.**

Четир пуна века провео је дух варода српскога у овоме стању а за читаво ово време владаше на пољу јавног живота Србиновог скоро потпуна тама и мртва тишина. Кроз мртву тишину покосовских дана продирали су тек само уздисаји на мукама умирућег робља, и таму овога доба осветљавао је крвави пламен спаљених домова рајиних. Четир пуна века приправљао је дух српски преко свога апостола, слепога гуслара, синове народа српскога за остварење новије и сретније будућности. Четир пуна века видао је соко српски на недрима своје матере-цркве на Косову задате му ране, док ове не залечише и он сам не ојача у такој мери, да у почетку овога столећа са орашачке планине свему Српству могаше дати вест, да јенастало доба, у ком је ваљало покајати претрпела зла и сваковрсне неправде и у ком је ваљало засновати темељ новијој и сретнијој будућности српској. Па сећајући се синовљевом благодарношћу оне љубави, којом га мати црква за време четирвековна боловања му неговала, вину се весело клицајући од луга до луга од планине до планине по васцелом Српству, а народ српски разумеде клицање соколово, сложи га у речи, и: „За крст частни и слободу златну* збори се са свију страна народа српскога, у име одговора на поздравно клицање српскога сокола. Беше то „васкрс" кроз четир века на крсту страдања распетог народа српског. Из овога што до сада у кратко рекох о нашој прошлости, ласно је увидети, какових великих заслуга имаде по нашу српску народност наша мати црква. И заиста, да није било добро уређење цркве у нашем народу у оно доба, када наступише кобни дани покосовски, данас би се Срби помињали као народ, који је негда славно битисао, но који више не борави међу живима. Да нас ова судбина не постиже, то имадемо да захвалимо једино нашој светој матери цркви, или још правилније речено: имамо то да захвалимо св. Сави, јер да он српској цркви не чврсто уређење, и да он истој не даде обилежје српско-народне цркве прилагодив је народним особинама и створив од ње установу, која је у добру и срећи народа сопствени бољитак гледала и која није сматрала народ као сретство за извршење својих себичних намера, као што то друге цркве чинише а и данас још чине ми би по свој прилици давно већ утовули у туђинству, које нас п онако на много страна расуте, опкољава са свију страна а које је и културним развиткоми по материјалном стању бројну разлику идане спомињем од нас далеко напредније а тиме и силније. Овим стекла је народна црква нам нашу вечиту благодарност а једна од првих брига наших ваља да буде, да се постарамо, да нашој цркви очувамо народно обилежје и да што боље развијемо и учврстимо њену моћ и њен уплив на јавно- и унутарњо-морални и вероисповедни живот народа нашега. Како ћемо ово постићи отом ћемо ми мало кашње опширније чути. Из досад наведенога могли сте приметити !да нисам поменуо нигде народну школу. Узрок, ради којега ово не учиних, лежи у томе, што у покосовском добу ове није ни било. Али народ наш и за ово време највеће патње није био без своје школе, није био без учитеља свога. Слепи гуслар беше његов учитељ, а скупови око овога у близини цркве или манастира а под ведрим небом то беше његова народна школа, која га је у свези са матером црквом крепила и бодрила успоменом на његову сјајну прошлост а која га је надом у лепшу и сретнију будућност у истрашости подржавала све дотле, док се и на нашем народу неоствари истинитост слова божијег: „Трпен спасен!“ Народна школа као такова јесте установа најновијег доба. Она, по кратком добу опстанка јој истина да нема гледе минулог народњег живота нам таког значаја и тако светле прошлости као што их има наша мати црква, али она за то опет гледе будућности нашега народа има у толикјо важнију и племенитију задаћу, у колико она ваља дапостане обраном целокупног црквено-народног живота нам, т. ј. обраном инарода и цркве и треба да постане бедемом, за којим ће црква и народ наћи вазда сигурно уточиште против туђе навале. Моћ и снага народне школе лежи у будућности а ова припада опет народној школи. Из овога сљеди да ће онај народ, који имао буде добро уређену народну школу, имати и будућности и да ће гледе ове моћи спокојан бити, напротив народ, који напусти своју народну школу, тај тиме напушта и будућност своју, он се сам лишава најсилнијег обранбеног оружја, а он ће а пре а после утонути у туђинству. Што народној школи припада будућност самога народа, то и јесте узрок, да данас наиме у земљама са разним народима, владајуће племе иде за тим, да добије у своје руке народне школе осталих племена, како би тако приуготовило и ускорило претапање ових у couствено племе. Но из истих разлога видимо, да сваки свестан народ, поњајући моћ и значај народне школе по сопствену будућност, ову против сваког иноплеменог уплива брани и да не допушта, да народном школом му овлада туђа рука. (Свршиће се.)

Нови Сад, 24. фебруара. У 26. броју листа саобшти смо троструки уговор српске владе са париским генералним друштвом, и то први део о зајму за грађење жељезнице у изводу, други део о грађењу жељезнице у главним тачкама дословно, а трећи део о експлоатацији жељезнице дословно. Са обзиром на предстојећу расправу на те важне ствари у народној скупштини саобштавамо и два предња дела уговора у целини, [пошто је трећи део у 26. броју дословно саобштен.

Н О В И Ј Е.

По бечком извештају »Буд. Кор.“, преговори о уговору са Србијом требали су 22. о. м. бити настављени. По што су и бечки и берлински кабинети вољзи. да се наставе прекинути преговори о трговачком уговору меŁу Аустро-Угарском и Немачком, тоБе исти крајем месеца марта (рим.) на ново у Берлину започети. „Пол. Kop.« јављају из Мадрида, да шпањолски кабинет xofie еФективно стање војске да смањи за 150.000 момака. Надају се, да ђе се у след тога моћи саставити прорачун без деФицита. Новоизабрани председник Северо америчЈих сједињених држава, Гарфилд, наступио је 20. о. м. своје ввање. Том је приликом држао беседу, коју сва земаљска преса, без разлике странака, одобрава. Нов кабинет још није састављен.

П О 3 и в. Подписани одбор намерава, да у недељу | (13.) марта приреди у читаоници забаву с њем и томболом у корист набављања гласовира те с тога умољава пошт. чланове читаоничке а особито женски свет, да приложе ствари ва иаигравање. Ове ствари примаће до неееље 1. (13.) марта у вече читаонички благајник г. Пера Матић у просторијама читаонице. Срећке по комаду стају 35 н. а 3 комада 1 ф. По закључку овог одбора сматрају се за госте на забави само особе са стране, а никако Новосађани. OДБ 0 Р срп. нов. читаонице. ОГЛАСИ. 0 Г Л А С. Од данас се почиње продавати облагоро■ђено воће у овдашњој школској башти у николајевској порти. Има на продају 700 ком. разног воћа. Цена је према узрасту и лепоти воћкице између 30 и 80 нов. У Новом Саду 21. фебруара (8. марта) 1881. I—2 Одбор црквени. НА ЗНАЊЕ! Од 1. нашег марта о. г. плаћа потписани зав-од 16 ФОрината по честицама свога П-гог кола, а 2 Форинта ставља за добро на честице Ш-ћег кола у име делимка за годину 1880-ту. I—l „Српска задруга за међусобно помагање и штедн>у“ у Новоме Саду. РИБАРИМА и риболовним закупницима. Част ми је овим моје стовариште од пређе препоручити, и то од 2 и 3 прста прострапе и 50 ока дубоке, а по наручбинама, и од 4, 5, и од 6 прстију простране зготовљавам, и по могућој најумеренијој цени рачунам. Наручбине молим атресирати: М. Крагујевић, I—6 у Сенти, у БачкОј. Галантериска и нирнбершка трговина ДИМИТРИЈА Ј. МЛАДЕНА у Земуну потребује једног млађег помоћника и једног шегрта. Првенство имају они, који знају српски, немачки и нешто мађарски говорити. I—31 —3 Eine 18-pferdige, liegende Dampfmaschine bis Ende Marz noch im Betriebe zu sehen, ist zu verkaufen. Naheres beim Eigenthumer Herrn Balthazar Faith in Neusatz zu erfragen. 2—3

ТЕЛЕГРАМ „ЗАСТАВИ“. Врднпк (преко Ирига), 24. Фвбруара. Овдашњи парох Моловић, уз једводушан одзив општине, прошле недеље приредио парастос Стевану Врановачком, Сими Крстићу иЈовану Јованови ћу, јереју иришком. Евала пароху нашем! Евала свесној опшгини! Г. Јован Ајдуковић, досадашњи ђурђевачки учитељ, послао нам је опроштај, којим се, будући у Ст. Паланци ва учитеља ивабран, прашта с гг. учитељима основних и грађанских школа тителско-жабаљоког срева; вахваљује ћурђевачкој општини, што га је ва три године почастила председништвом српске црквене оп штине. Не могући у целини опроштај саопштити, увимамо овим ноту о томе. ЈАВНА ЗАХВАЛА. Учитељски вбор срп. основних новосадских школа, добија ва своју библиотеку од више година матичин „Летопие“, „Гласник“ београдског ученог друштва, „Заставу* и „Нед. лист“, бесплатно, а „Срп. Зору", „Србадију“ „Јавор“ у пола цене. Захваљујући се учит.јзбор ево јавно дотичним уредништвима на досадашњој љубави, нада се истој и у напредак. У Новом Саду 19. Фебруара 1881. У име збора народ. учитеља АРК. ВАРАТБАНИН ЉУБ. МИХАЈЛОВИЋ управитељ. вборски библиотекар. ЈАВНА ЗАХВАЛА. У сврху подивања српске цркве и школе у М. Чанади приложише сл. црквена општина ђалинска 10 ф. велико-бечкеречка 25 ф. новосадска 20 ф. на којим се племенитим даровима овим путем јавна благодарност изриче. Ив седнице црквеног одбора 15, Фебруара 1881. У М. Чанади држане. РАДОЈЕ ГЕДОШ председник, КЊИЖЕВНЕ ВЕСТИ. ОСНОВА ЛЕПОТЕ У СВЕТУ С ОСОБИТМ ОБЗИРОМ НА СРПСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ. Написао Др. ЛАЗА КОСТИћ. (Наградила „Матица Српска.“) Цена ф. 1.20 или 3 динара у посебном, фином ивдању, прекупила је књижара браће Јовановића у Панчеву, где се од сада може добити. Наручбине извршује поменута књижара с платом у наточ (per Nachnahme), ив Србије пак ваља новац напред послати. Курс бечке берзе 24. Фебр, (8. марта) 5 1 /, металица 73 50 6’/, народног заЈма 76, Сребро Ц. кр. дужати 5.53 Нанолеондори 929 Неиачке марке 57.25

Усљед препоруке ц. кр. зем. здравственога вијећа, концес. од вис. ц. кр. моравског намесништва МАРИЈАЦЕЛСКЕ КАПЉИЦЕ ЗА СТОМАК. Особито делујући лек за све болести стомака, • а преки лек против: хрђава апетита, слабости стомака, неугодног даха из устију, надимања, ригања, колике, катара у стомаку, љутине у отомаку, правлење камена, млогог шлајма, жутице, гадљивости и повраЂања. главобоље (ако од стомака долази) грчева у стомаку, тврде отолице или затвора, претоварења стомака, гљисте, болне олезине, црне џигерице и шуљева. Цена једне флашице заједно са упутством за употребу 35 новч. Праве се могу добити у Н. Саду само код г. Плавшића апат., а у Петроварадину код Deodattos Erben. Средишно стовариште за разашиљање код С. Bradv, апат. Kremsier. 16-52

П 0 3 и в. Поштована гг. удеоничари I. инђијске задруге за подпомагање и штедн>у овим се учтиво позивају на ШЕСТУ РЕДОВНУ ГЛАВНУ СКУПШТИНУ која ће се 19. (31.) марта ов. год. у 9 сати пре подне у српској школи држати. Предмети дневног реда: 1. Избор председника ad hoc. 2. Извешта] управљајућег одбора о целокупном раду задруге. 3. Извештај надзорног одбора о прегледању рачуна. 4. Избор управљајућег одбора. 5. Избор надзорног одбора. 6. Избор 6 чланова за пребројавање гласова. 7. Избор 2 члана за оверовљење скупштинског записника. Инђија, 20. Фебруара 1881. I. инћијска задпуга за подпомагање и штедњу

Одговорни уредиик др. Светозар МилетиК

Српска штампарија дра Светозара ИидетиЂа.