Застава

ЗАСТАВА

КРАЈИНА НА ХРВ. САБОРУ.

Ко је пратио беседе на хрв. еабору о спојидби крајине говорене, што су у овом листу дословно или у изводу саопштене, могао је двоје опазити: прво, да су говорВици опозиције и једне и друге не само разлозима, него и речитости надмашили говорнике на владиној страни; а друго да су међу говорницима са владине стране неколико њи од Срба вештије али и пристрасније и страсније него Хрвати бранили криво становиште већине. Међу овима владини листови преуздижу говор Јована Живковића. Дуго би било, а после свршене, и тако рећи у напред удешене ствари не би ни имало цели, задржати се око оцене поједини беседа. Публицистична оцена и односно критика оави се обично око беседа противне странке. Ми ћемо од ови избрати једну, коју су и онако „Н. Новине« као најбољу своје странке означиле. У њој се говорник обазрео на скоро све главније разлоге опозиције, које је и то по распореду опозицијоне изјаве Јпобијао, те тако и ми с наше стране можемо по разпореду његове беседе у маси расправа неки ред за оцену и критику не само беседе му, него и саборске расправе у обште добити. Живковић одговарајући пре свега Војновићу наводи, да предлог није потекао од владе, већ од краљ. одбора. Већ је ово соФизма. Као да нису владе у напред преговарале међу собом па онда и са одборима. На што се дакле заклањати за одбор? Живковић прелазећи затим на Мразовића, узима на око први разлог Мразовићеве изјаве, где овај наведе : „да на предлог краљ. одбора неможе пристати ни с тога разлога, што Њ. Величанство није у превишњем одпису очитовало своју вољу. да одступамо од законом прописаног броја заступника,* па као бајаги да би тај разлог могао дати повода сумњи, да би се Мразовић покорио, да је у одпису највиша воља тако изражена. Но Мразовићје овде с кривог гледишта сваћен и побијан; Мразовићева, односно странке му изјава, односи се у првом свом разлогу на оне владинце, који на опозицијони приговор, да кр. одбор није добио мандат на промену 33. §-а XXX. 1868. и односно на смањење броја делегата на рачун крајине, најпре у преси, па касније и у сабору одговараше: да мандат лежи у краљ. одпису, и на те је могао Живковић прекор свој управити, јер само „назначење правца“ у кр. одпису није мандат, а краљ. одбор није ни од сабора добио таки мандат. На други разлог Мразовићеве изјаве, да одступ од строге употребе §. 33. у овом сл У ча ЈУ У погледу броја не доноси нужно sa собом одетуп од начела у §. 32. у погледу размера за свагда установљенога, да се т, ј. при умложењу становништва број делегата саразмерно умложава, примећава Живковић: да би ту било противусловља, јер ако се број установи на 40. меето одступа се од начела у 32. §-у. И то је соФизма. Изгледа истина да се тим наговестило, да би опозиција за овај ма пристала на промену §. 33. у погледу броја са одржањем начела у 33-ћем §-у, т. ј. одржања размера за будуће, и можда би опозиција била сишла на то становиште опортуности, да га је већива предложила, иlи се готова показала била, таком исправК У приступити; али Мразовић није учинио iaj предлог, него je владиној странци са њенога гледишта опортуности рећи хтео: да се немора одступнти од начела §. 32. кад се у једном конкретном случаЈУ одступи од броја по томе начелу у §. 33. разрачунанога. Кад се уз ненапуштање начела у 32-ом §-у изреченог, у једном конкретном случају друкчи,е нареди, то не би било противусловље, него изузетак од правила, као што се у законима таки изузетци или одма за правилом, или доцније донаша)'у, а правило би могло и требало, и морало остати за бу-

дуће, н. пр, за Далмацију. Али ено је после свршени хрв. седница у извештају уг. кр. одбора са нагласком изишло, да: „то начело неће вредити нити у случају, ако би се можда кад Далмација с Хрватском и Славонијом спојила. “ А на то се с уг. стране и укинућем §. 32. т. ј. начела, и циљало. И ту питамо за нешто, за што досад није питано, а то је: није ли хрв. краљ. одбор с предлогом укидања §. 32. прекорачио и саму границу свога задатка, кад је задатак био само решење питања о броју делегата на краишки рачун, а не о нечем, што се ина Далмацију односи, и што је с 32-им §-ом као начело остати требало, ма да би се сад изузетно на рачун, или уштрб крајине решило? Узгред би се могло и питање набацити: да ли оно „можда,“ у извештају уг. одбора значи мађарску сумњу: да ли ће се у обште Далмација од Аус т ри ј е одцепити моћи, или да ли ће се од ове одцепљена спојити са ХрватскомСлавонијом, или ће се и с њом хтети као са Ријеком? Тако прекорачење границе задатка било би право противусловље На приговор опозиције да је одбор свој мандат прекорачио, одговара Живковић са позивом на кр. одпис, у ком се крал. одбор овлашћује, „да евентуа лн о одступи од начела изречена у нагодбеном закону*. Но зар би одпис, који је чин одговорне, ито онде угарске, овде и хрватске владе био мандат за одбор, и по томе иза сабор? Није ли горе Живковић сам се оградио противу таког тумачења одписа? И не наговештавали и сам одпис само одступ од 33-ћег §-а, а не и од 32-ог, ито само евентуални одступ, дакле не мандатом, ма у ком смислу речи мандата? ЈКивковић нека се не чуди, што се у питање о крајини уплеће и далматинско питање, јер смо показали, да је баш уг. одбор то питање у крајинско уплео, с постигнутом намером, да Далмацији одузме у начелу од обе друге стране припознато право размернога учешћа у уг. сабору. Живковић се сад прави адвокатом Далмације, и навађа, да су сад укинућем §. 33-ег Далмацији руке одрешене, и да је успостављен прави смисао 65-ог §-а, по ком ће се Далмација питати о условима спојидбе. Али под тим „условима“ 65-ог §-а разумевали су се други услови, осим у оним пређим §-има већ установљеног размера делегата. Осим тога Далмацији је била равно правност у размерном броју делегата од друге две стране унапред ујамчена, а више неби ни могла ни хтела тражити, а ако би узхтела и узмогла, њој би и без тога биле руке одрешене, али би обим другим странама биле везане. А како се с уг. стране разуме укинуће §§-а 32 и 33. то смо горе навели. Живковић је дакле изрекао грдну сатиру на Далмацију. Живковић барон спомиње Живковића владику брата свога. Мразовић, рече он, и др. Војновић говоре неким начином о крајини као „о неком сепаратном телу“, а владика Живковић да је довиквуо, „да је крајина једно тело с матером земљом“. Ми нисмо то изчитали из речи поменути Хрвата, али кад би тако било, то би они „српскије" мислили него браћа Живковићи. Онда би се бар стало на право становиште, јер је крајина исто тако била засебна, као што је Далмација, па би и њој биле „одрешене РУ ке “? Д а најпре у свом сабору већа о условима спојидбе, па онда заједно са загребачким сабором о условима према Угарској, и то не само о броју делегата. Живковић се на даље чуди, како могу јуристе у случајевима, где се народи међусобно договарају, говорити о повређеном достојанетву земље. Наравно, како ко. Ко о достојанству земље, ко о достојанству своме. „Ту се, вели, ради о интересима“. И ту изрече онај разлог, који у првом чланку назвасмо јединим владине странке а тајје:да је питање, о ком се ради,

уједно предуелов спојидбе крајине. На то смо већ одговорили. Не би се чекало још 300 година, премда није била несрећа, што је крајина бар до престанка турски ратова била крајина, не само због монархије, о којој други бригу воде, него и због очувања своје вере а тим и свог племенства, јер је Марча стала на пут даљој „унији“, која би иначе и у грађанској, од духовни и световни католички великаша владаној Хрватско-Славонској овладала. Међу тим не би прошло још други 300 па ни 3 године до спојидбе Крајине, него таман док не би дошло време, за које ће и онако крајина бити у руци грађанског комесара. Мађари су само сад навалили из бојазни, да ће доцније констелација постати по Хрватску-Славонију поспешнија, па да нису успели, то би само међутим можда други, и то поред бана Пејачевића заузели столице. Дакле питање: „хоћемо ли и даље изазивати ту неизвесност", нема смисла. А кад Живковић на то питање одговара: „на то нека одговори сваки мисаони Хрват“ то ако је у „Н. Нов.“ зајиста тако рекао, није као Србин, но тешко и као „мисаони“ Хрват казао. Што Живковић за тим о Тиси и потрошарини рече, то не спада на питање о спојидби крајине, осим у толико, што је Тиса уз и пре обалења броја делегата добио са 14 хрватски гласова таман са онолико, колико је на рачун крајине одузето и „радаш“ потрошарине. Смешно је, кад се Живковић позвао на цара Виљема изреку: „Gott helfe weiter“. Тако, рече он, велимо и ми!“ И на то сљедоваше усклик већине: „изврсно“, и „бурно клицање.“ Risum teneatis! Није ли очевидно да је то немачко „Weiter!“ баш одлуком хрв. саборске већине добило значај истина „даљега“, али натраг! Што Живковић напомиње „ходочашће Сцитовског у Беч“, то је било у другом, абсолутистичком времену, и он је „ходочас гвовао“ за више, него што је онда било, а не за мање. Живковић вели, да је „in suspenso“ остало само питање ријечко, и Далмације. После свршеног решења о спојидби крајине ено шта, и то баш усљед тога рекоше мађарски листови: „Jamais никад!“ А за Далмацију смо већ наговестили оно у извештају уг. кр. одбора: „можда!“ То је све „post hoc ergo propter hoc.“ Добро рече један опоз. посланик: „Није толико зло одстугање од §. 33. колико после Рауха „узмаци“ тобожње „народне“ странке.“ „Питате нешто о Ријеци? Зар незнате што о њој говори закон? Буде ли какве промене, јавићемо“ одговара Живковић тако рећи иронично. И то он каже онда, кад опозиција владу пита: „зар незнате шта о крајини вели закон?“ Дакле би и код решења далматинског питања доста било, да влада, „буде ли какве промене,“ у последњем часу дође, да сабору јави: каква је пр о мена?! Та видили смо на краишком питању: каква је така промена. Али да! Живковић има оеобите назоре о таким променама. На приговор, да је влада, као што Живковић сам наводи, пре неколико месеци свечано очитовала, да „нагодбу“ сматра темељем свеколикога развоја земље, одговара он са чуђењем, да се тврди, да се предлогом о новом броју хрв. делегата на уг. сабор окрњује „нагодба“. „Може ли се, пита он, у обште ЈУРнДички рећи, да се „нагодба" крњи онда, када се законито која установа мења?“ Може да како, ако се мења на горе. Овде се Живковић позива на „јуридичко" суђење, а на другом је месту отворено рекао, да у држави у јавном праву пресуђује не право, него моћ. С тог гледишта дакле може се што променити истина „јуридички“ Формалним путем, али стварно путем и у правцу јаче политичне моћи, и то је оно што се владиној странци пребацивало. У борби народног права и поли-

тичне моћи место је народне странке и народа за бедемом закона. Живковић се и тим правда, што „и сама господа, која се данас толико опиру законитој промени нагодбе, у својим гласилама пишу, да ваља автономију земље раширити, дакле нагодбу променити". Та ту и лежи разлика: што једни мењају на мање, а други би на в и ше, а док се ово не узмогне, остају при закону. Узгред буди примећено, да је други Србин председник сабора бранио промену на мање тим, што су Мађари године 1873. у погледу Финансијске квоте за унутрашње трошкове хрватске пристали на нешто по Угарску горе. Но прво то је Финансијско питање, где су Мађари неки мањак за себе компензовали са својим в шком опет у крајини; а друго онда је тим малим ФинансиЈским уступком Угарска политички добила, штојенародну странку довела на становиште Раухове п о л итичке „нагодбе“. Живковић на апострофу сењског посланика: „да је он Живковић Србин, те с тога нема брше о хрв. краљевиии,“ одговори: „моја је политикаувек била политика троједне краљевине, и ако се хоће Хрватске. Разборити Срби нетраже никакове политичке индивидуалности, и н е м о г у ништа друго захтевати, него да јим се признаје њиово име и даде автономија у наставним и веровским стварима". Је ли рекао „наставним“, или као што „Устав“ наводи „школским“, то није свеједно, јер оно прво даље иде. Но друго је, што неможемо оставити без примедбе, а баш и замерке. Немамо ништа противу тога, да и Србин у „тројној краљевини“, или „Хрватској“ води политику те државе; али држава може имати више народа, или за „Хрватску“ рсцимо племена: хрватско и српско. Ту државна политика мора се у склад довести с тим, ма и само племенским, а ми кажемо и народним, или ако се хоће, народносним особинама. Тим се још не прави од племена ~индивидуалитет“ политични, него само чинилачки живаљ политични. Ако се и то зове н е к а политична индивидуалност, то ће се Срби задовољити са некаквом, али никако за никаквом политичном индивидуалности. Није то доста признање, или правије рећи трплење иазнве Србином у кући, и на улици, него се тражи политичко признање имена српског у закону и политичном животу. То ће бивши краишници Срби тражити. И народно-црквена автономија 'није тамо законом осигурана, него се само трпи угар. закон. И школа српска, и то вероисповедна, где се то хоће, ваља да буде осигурана без дужности приноса за комуналну школу. И од основне школе вишу наставу тражиће Срби. И званичност писменице српске, унутрашња и спољашња, где треба, биће на челу програма српског. По нашем смислу, „разборити 11 Срби не могу остати на Живковићевом становишту у погледу тамошњег Српства. Означавајући тим ваше гледиште спрам Живковићевог, одбијамо такође и обеду сењског посланика, да Србин не води, или неможе водити бригу о „хрв. краљевини“. И већи на X р в а т а посланика водила је и води исту или подобну ’да тако рекнемо: државоправну политику, ту дакле племенство нема посла, нити чини разлику, још мање код Србина, а најмање код Живковића. Прелазимо на брата му владику Живковића, не на беседу његову, јер је мање вредности, него да се оградимо противу оне увре,:е, коју је не само Хрватима, него и Србима нанео, кад је рекао: „Пре 30 година била је она (ситуација) са свим друкчија. Па шта нам је од ње остало? Ништа друго, до онај красни монуменат на тргу Јелачићевом, што да се послужим библијским речима: „очи има, а не иди, уши вима и на чује.“ Зар тако данашњи члан јерархије српске? Зар није остало и то:даје Угарсканапустила становиште од год. 1848. становиште пуног сувренства уг. законодавства, и уг. пураве над Хрвотско-Славонијом, као што је Аустрија са обзиром на год. 1848—49, спрам Угарске стала на

„ЗАСТАВА’ излази редовпо: средом петком недељом, ва целом табаку, а уторником на по табака. ЦЕНА ЈЕ ОВА аа Аустро-Угарсву: па целу годину 14 ф. н. на по године 7 ф. н. иа четврт године 3 ф. 50 н, па 1 месец 1 ф. 20 н) За Србију (у сребру). нд годину 35 дин. на пола године 17‘/ а дин. на четврт године 9 динара.

БРО Ј 35. у Новоме Саду у петак 6. (18.) марта 1881. ГОДИНА XVI.

ОГЛАСИ рачунају се по 8 новч. од сваки врств оваких ситних слов а sa жиг плаћа се по 80 ноч. сваки пут. ДОПИСИ ша*у ce уредништву, а предплата и огласи администрацији „ЗАСТАВЕ“ у Новв Сад у дунавској улици. РУКОПИСИ не враћају се натраг. Поједини бројеви стају 10 новч.