Застава

богословских етудија ивда први део својих песама. У једно је писао „Mondrost’ octovska*. 20. ]ула 1841. год. вапопи се, те је као капелан у Радонићу учитељевао од 1843. до 1847. године. Ове последње године оде против евоје воље у Краково ва свешгеника у тамошњи премонстратенвански калуђерички намастир. Мадаје међу браћом у Пољској добро примљен био, и пак је за отаџбином тужио, тако да је често ишао да је обиђе. Песме, што их је у Кракову писао, задахнуте су меланхолијским осећањем. Писао је и вероваконске писме, од којих му је најпознатији вборник под именом „Ruže Sionska“. Јаблонски је у Чешкој омиљен песник, многе песме његове певају се онуд, као народне, баш као у нас многе вмајеве. Колико чешки народ поштује Јаблонског, види се по томе, што није допустио, да му кости леже ван отаџбине, па ни

у еамој братској вемљи, него их је 1. марта положио у чешку вемљу на Вишеграду, положио начином, како приличи и покојном песнику и славном чешком народу.

ТЕЛЕГРАМ „ЗАСТАВИ “ (При закључку листа приспео.) Беч, 5, марта. Русаков признао, да има другова. У след тога наишла полиција на стан, у ком су прављене бомбе. Домаћин се убио, жена му ухваћена. Овде опет наиђоше на податке о лагумима. Јуче пронађен лагум динамитски, који је водио из дућана на улицу, којом цар често пролажаше. Дућанције нестало. Амерички сенат узјавио жаљење

КЊИЖЕВНЕ ВЕСТИ. ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ. Од 5. априла ове године почеће да излази у Београду: НЕЗАВИСНОСТ НЕДЕЉНИ ЛИСТ за политику, ошпте-народно унанређење и забаву. БлагодареВи истрајности и пожртвовању нашег варода, поносеВи tfe са неброј одушевљених иученика, који смело пођоше на сусрет душманским танадма и којима столети крвници хтедоше да улију страх и трепет, предавши њиховр. огњишта прождируИем пламу и несањајуИи, да Ке баш тај огањ српским витезовима осветлати путове славе и части; велимо, благодареЕи вечној правди и народној свести, Србвја се показа достојна оних јуначких предака који нежаљаху своје драгоцене крви да покропе земљу из које Ее у будуБности избујати слобода народа, те тако данас Србија постаде свој господар, оаа је слободна и независна! Али с тим још није Србија оно, што би требала да буде, још није подпуно постигнута узвишена мета коју нам одреди вечна правда историја. Ми смо сад тек као онај путник који се по дугом напору успе на врх брега са ког може поуздано да одмери циљ свог предузетог путе, па стојеЕи тако на висини мора да се изложи свима елементарним непогодама, к ветру и киши, и граду и грому. И он несме пред тим да устукне, он мора истрајати, јер не сме натраг, ако нежели да му сав дотадањи труд и мука буде узалудна, он мора напред. II ми морамо напред! Ми несмемо застати, ми несмемо остати на чистини и чекати на непогоде, које би нам, усамљенима, биле судбоносне. Над Србијом се навлаче тешки облаци, из даљине тутње громови, предзнаци заплаве туђинштине. Ми морамо папред ако у нашим жилама тече ма још једина кап мушке крви, ако нам се још миче ма једини прстић на десници, ако нам је заостао у памети ма последњи одјек од гусала; јер овај камен земље крваве јоште је и мора бити само отаџбина Србинова. Нека се непријатељи нашег народа, који су нас обколили са свију страна, неуздају и прерано неликују са наше партајске борбе. У Србији има и биЕе вазда синова који Ве тражити разне путове да се што пре дође до опште цељи, али никс неНе, нити сме поћи странпутицом која би га одвела у наручје душманима нашег народа. Велимо, нико и никад! Јер ми смо сви синови једне мајке Србије! Нека се зпа дакле једном за свагда; да и ако су народни изабраници пошли и ако и у будуЕе буду полазили разним путовнма свог убеђења, ипак ће им бити и ваља да им је руковођа само част и понос да што пре допру једноЈ и општој мети: сређној и сјајнијој будуђности српског народа. А народна свест пратиће их подједнако на свакоме путу, народна свест као добри геније чуваће их и храниће да непоклизну, да незастране. И све донде, докле народна свест остане чиста, непомуЕене,ми се ничега небојимо, ми се уздамо у народну будућпост ми ћемо остати своји на своме огњишту. И да би дали видљивог израза тим осећајима, да неби наши народни непријатељи злоупотребљавали начелну борбу сииова Србије за своје себичне цељи а на укор нашег угледа у будућности; и да неби опет наши пријатељи и сунзродници зазирали од те начелне борбе, ми ево покрећемо „Н Е 3 А В И С Н О С Т“ која ће са полазне тачке српско-народне идеје бити одјек свега оног што би ишло у прилог њеног остварења у будућпости. ОграђујуВи се у напред од сваке страначке тесногрудости, имаћемо на уму свакад и у свему само оно што би служило унапреЈењу целог српског народа, искључујући сваку обрану цластољубивих тежња појединаца па ма који они били и ма како се звали. Међу нама нема нити ђе бити места за властнике и кандидате министарских столица, зато ћемо у свему имати вазда одрешепе руке, или што но народ вели, код нас биће у свему „што на уму, то на друму.“ Ми знамо да је ово колико тешка толико и замашна задаћа, али будући приступачни сваком стварном разлогу и противразлогу, тражећи само суштину у основаности појединих мнења, желили би ако ништа више оно бар припомоћи да се разбистре појмови који сметају опште народном бољитку. А то је за нас сад потребно више но икада. Руковођени овим мислима ми ћемо по могућству радити: 1. Да се наше законодавство развија на демократском основу а сходно идеји постања нове српске државе држећи се духа славенског природног права. 2. Према томе тражићемо и заступаћемо једнака права и једнаке дужности за све српске синове, као и осигурање свију правних слобода и подједнако њихово уживање. 3. Очување досадањих народно-политичних течевина биће нам највећа светиња, а у проширењу њиховом радићемо на народном уједињењу. С тога Еемо пратити све што се тиче укупног српског народа исто тако брижљиво и свестрано као и наше домаће ствари. 4. ОсвивајуЕи наш развитак на праву народног самоопределења, тражиЕемо ослоица у идеји славенске узајамности, неискључујући ојачање индивидуалности сваког славенског племена на посе. 5. Пошто је вера, односно црква, још и сада од замашног уплива по развитак народни, то Еемо јој сваком приликом поклањати највеће пажње држећи се начела: народна црква у народној држави. 6. Све појаве на пољу просвете, науке и уметности у српском народу пратиЕемо подробно и подједнако, а знатпије појаве на томе пољу код осталих Славена бележиЕемо брижљиво у колико нам простор листа допусти. А да би народна просвета добила што већег полета, тражиЕемо: обвезну шестогодишњу наставу, а као ступењ, опет обвезне занатлијске школе у варошима и у селима или бар срезовима ратарске школе; подизање индустрије и прометне академије; затим свеучилиште; оснивање сеоских и варошких књижница и сходни просветни дружина. 7. Неговање народног здравља, јер само у здравом телу може бити и здравог духа. СматрајуЕи у ова два одељка (шести и седми) казано за нашу највеЕу задаЕу, упустисмо се у појединости, којима ћемо обра Бати особиту и непрестану пажњу. 8. ЖелеЕи овако да уђемо у ред модерних држава, трудвЕемо се да по могућству одговоримо захтевима нововеке цивилизације. Но у интересу самог умвог развитка свеопштности, несмемо изгубити из вида осигурање наших народних особина; за то ћемо се користити искуством других мањих народа, и у интересу свог народног опстанка сузбијаћемо сдсудно сваку навалу ст:аног елемента. 9. По зарад подпуног извршења и утврђења свега досад казаног, необходно је разввће народне војене снаге, која Ее тек онда донети жељног резултата, ако се 10. Народно газдинство подигне на ступањ народног благостања са раввитком рационалне пољопривреде и заната у оквиру такозване мале уметничке индустрије, што се може постиЕи усавршавањем и изналажењем сходних помоЕних средстава а у првом реду подизањем малог кредита у земљи. Само је тако могуЕе створити независпост економну, а општа је, у целом свету призната истива да се независност економна осведочила као најпоузданији темељ грађанске и државне независности. Ове и овакве мисли руководиће нас у нашем јавном раду, с овим мислима обраћам; се вадим родољубииа с молбом за братску по, пору, јер једино од њихове помоћи зависи опстанак и развитак (увеличање) нашег листа;овакве мисли нека руководе ону браЕу који би нас са писменим прилозима (чланцима и дописима) из свију српских кра јева подпомогли да што савестније, нодпувије и свестравије припомогнемо опште-народном — а наше мерило биће у свему само независност. Власник и иедавалац листа „Н ез ави сн о сти“ Манојло ђорђевић-Призренац. * * * Да неби ваше предузеће било под упливом тренутних и променљивих дневно-политичних упечатака, већ да би имало времена за свестранији разбор свију важнијих питања. „НЕЗАВИСНОСТ 11 ће излазити једанпут иедељно на воликом табаку, и то за сад од 8 страна, а доцније ако буде одзива увећаће се I‘/, до 2 табака. „НЕЗАВИСНОСТ" стаје: за Србију на годину 12 динара, ва по године 6 динара, а на три месеца 3 дин Ван Србије (с поштаринсм) ва годину 6 Форинти, на по године 3 ооринта Ко скупи десет предплатника добија лист бесплатно, а ва пет добија се лист у по цене. Пошто ће сваки поједини број „Независности* бити целе недеље у рукама читаоца, то је врло пробитачно увршћивање разних приватних огласа, које Еемо примати и рачунати по врло умереној цени. Први број „НЕЗАВИСНОСТИ 11 изаћи ће на историјски зваменит дан Цвети (5. априла ов. год.) и од тада редовво сваке недеље. Умољавамо гг. предплатнике да се пријаве најдаље до враја овог месеца, како би се при штампању листа могли равнати у одреЈивању келичине и количине. Без предходне предплате иећемо никоме слати листа. Предплата се шаље у наплаћеном писму (а из Србије и поштанском упутницом) подписаној администрацији. Рукописе ваља слати једино на личност власника и издавача „Независности" у Београду (у његовој вући број 10. Милетине улице). У Београду, почетком марта 1881. Администрација „Независности" (v Милетиној улици 6р. 10.)

Позив на претплату НА иевв ввсмк ДУШАНА РПГИћА. Јављајући српском читалачком свету, да ћу наскоро издати нову вбирку својих песама, које до сад још нигде штампане нису, умољавам сваког пријатеља српске песме, да ме скупљањем претплатника потпомогне у овом подузећу. Знајући добро да скупљачи претплатника у нас Срба велику васлугу имају ва раширење и унапређење књижевности, те да им ва то и њихов труд наградити ваља, то свакоме скупљачу претплатника на ову вбирку мојих песама дајем ва свака 4 комада наруџбине по 1 комад на дар; ко дакле скупи 20 претплатника, добиће 5 књига на дар. Књига ће бити готова пред ускрс; цена je једноме комаду 30 нов. или 60 пара дин. Наруџбине се шиљу на потписанога у Загреб (Zagreb, kamenita ulica br:8) Ko новце унапред не пошаље, тај ће добити књиге поштанским поувећем с платом унаточ. Уједно јављам, да се прва вбирка мојих песама, Koj'a j’e ивишла г. 1879. у 9 штампаних табака, може сад код мене добити и то комад по 50 нов. или 1 динар. Скупљачима претплатника на ову вбирку песама дајем ва свака Зкомада наруџбинепо 1 комад надар; ко дакле скупи 9 претплатника на ову вбирку, добиће 3 књиге на дар. Душан Рогић. Загреб, камениита удица бр: 8. Умољавам српске листове да овај повив прештампају. Члановима „Матице српске? По одлуци овогодишње главне скупштине до6nj‘a сваки члан „Матице српске“ на поклон „Летопис," почев од године 1881, све дотле, док у смислу своје вадужнице прописане ва чланство оброке уплаћује. Према тој одлуци могу сви такви чланови, а тако исто и они, који су ва чланство прописани улог већ исплатили, „Летопис“ примати од благајнице матичине. Ко од чланова жели све четири свеске „Летописак ва годину 1881 поштом добијати, тај нека на ту цел пошље 50 новч. а. вр. на „благајницу Матице српске у Нови Сад,“ која ће о тачном разашиљању „Летописа" бригу водити. Управни одбор „Матице српске“. В е ш т и н а. У ваклади Таборског и Парша у Будим-Пешти изашле су ове нове музикалије под насловом: неколико народних песама од RAtkay LAszlć. 1, Gyongyvirdg a bokor aljAn. 2. Zold leveles koszorii. 3. Kćk csillaggal van tele. 4. Harmat van a falaban. 5. Barna kis legćnynek, 6. Haj! egyszer egy kis menyecskćnek. 7. Haris szallong knnn a reten. 8. Sikos a hć. За певање на гласовиру или само за гласовир удесио Erkel Elek. Цена 1 ф. 50. Курс бечке берзе 5. (17,) марта б*/, металица 73.50 s‘/, народног запма 75.75 Аустријска златна рента 92.50 Угарска златна рента 112.35 Државнн зајам од 1860. 130. Акције баичине 810.Кредитне акције 298. Лоидон 117.50 Угарске разтеретнице 96.75 Темишварске разтеретнице 96.25 Сребро И. кр. дукати 5.53 Наполеондори 9.30 Немачке марке 57.20 ОГЛАСН. Галантериска и нирнбершка трговина ДИМИТРИЈА Ј. МЛАДЕНА у Земуну потребује једног млађег помоћника и једног шегрта. Првенство имају ови, кој‘и знају српски, немачки и нешто мађарски говорити. 3—3 Распис дражбе. Местна срп. правосл. црквена општина намерава да подигне и бакаром покрије нов торан, и друге нужне поправке на цркви и портл да учини. Ради издавања овога посла, држаће се у срп. вероисповедној школи ј: вна дражба дана 15. (27.) марта ов. год. у 2 сата по подне, на коју се п. н. подузимачи позивају- По процени (Kosten&berschlag-y) тај посао износи 7197 ф, 85 н. ауст. вр. Пре дражбе имаће сваки IО°/ о пишманлука у готовини или у држив. папирима положити; остала уеловија могу се у поменутој школи сваки дан видети. У Госпођинци 28. Фебруара 1881. М. Пејић, м. Томин, перовођа. 2—3 председвик. Шнецерајска, и мешовита трговина ПАЈЕ АРСЕНИћА У ИЛОКУ иотребује једног шегрта. Који вна немачки, има првенство. I—3

БРАВАРСКА РАДИЈОНИЦА ФРАНIЕ лападатовика (пређе ФРАЊЕ ШЕФЕРА) у Новом Саду, у дунавској улици (у нући Нешковића.) Част ми је најучтивије јавити овим П. Т сваком, да сам ја потписани, примио покојнога Фрање ШеФера браварску радњу и радионицу за грађевине и машине и остале сваковрспе работе браварске и молим дакле поштовану господу муштерије, пријатеље и внанце, да ми исто поверење не, којим су мога поштованог предходника одликовали; ја ћу се пак непрестано трудити, д а се у сваком обвиру удостојим тога поверења. JMF* У истој" радијоници потребујем и једног шегрта, који може одмах примљен бити. У Новом Саду, 2. (14.) марта 1881. С велепоштовањем Фрања Лападатовић, I—з1 —з запатлија бравар (у дунавској улици у куђи Нешковиђа.) јславним православним српским цркв.Ј li општинама као и гг. свештеницима. Част ми је до внања ставити Вам, да & сам моју радњу с готовим одеждама, а у f ч«? великом ивбору и дивним шарама, и аа ₽ црквена одјејанија у свиленим и вуненим Až врстама робе, и то за одежде, неба, пе- Ж Jjt трахиље, путире, велике и мале стихаре, & Д® налоње, велике литије, велике, мале и F обичне барјаке, завесе за двери, и све Ir остало што истој потреби принадлежи, као А и аа гг. Свештенике ва горње И ДОЉне хаљине, шеширима, ћелепушима и сваке потребне боје појасевима, итд, а уз то и са сваком мануФактурном, као чојом, платном, помодном и курентном, робом из првих производа богато снабдео. ф. Писмене наручбине неодложно одправљају се. чВ Цена умерена, а послуга тачна је. Нови Сад, 25. Фебр. 1881. С поштовањем Г. Георгијевпћ, 3—3 код „влатне диње“. РИБАРИМА и риболовним закупницима. Част ми је овим моје стовариште од пређе препоручити, и то од 2 и 3 прста простране и 50 ока дубоке, а по наручбинама, и од 4, 5, и од 6 прстију простране зготовљавам, и по могућој најумеренијој цени рачунам. Наручбине молим атресирати: М. Крагујевић, 4—6 у Сенти, у Бачкој. Бергера медицински САПУН ОД КАТРАНА препоручен од медиц, стручњака употребљава се у икзмк европским државама са сјајним успехом против сваковрсне кожне оспе особито против кронични и перутави лишаја, краста, т. s. бакарни носова, пришта од назеба, внојавни ногу перути у глави и бради. Бергеров сапун од катрана садржава 40'/, катрана од дрва, и разликује се знатно од свију у трговинв налазећих се сапуна од катрана. Као блажији сапун од катрана за одстрањење сваковрсне нечистође на лицу, против кожне оспе код деце, а особиго као сапун за прање и купање при свакидашвоЈ потреби мужи: Бергеров сапун од катрана и глицерина који 35“/о глицерина садржава и финог мириса у себи има. Цене по комаду од сваке сорте 35 нов. заједно саулутством за употребу. 3—12 Главно отправништво: Апатекар G. Hell, Тгорраи Налази се у свима апатекама ове државе. Главно стовариште за Н. Сад: код гг. апатекара Ц. Б. Грозингера, М. Макспмовића и Г. Плавшића. У Панчеву код В. X. Графа. Усљед препоруке ц. кр. зем. здравственога вијећа, концес. од вис. ц. кр. моравског намесништва МАРИЈАЦЕЛСКЕ КАПЉИЦЕ ЗА СТОМАК. Особи о делујући лек за све боле- I сти стомака, ■ а преки лек против: хрђава aneтита, слабости стомака, неугодног даха из устију, надимања, ригања, колике, катара у стоиаку, љутине у стомаку, праваење камена, маогог шдајма, жутице, гадљивости и поврађања. главобоље (ако од стомака долазв) грчева у стомаку, тврде стоаице или затвора, претоварења стомака, гљисте, боане слезине, ИР не џигерице и шуљева. Цена једне флашице заједно са упутством за употрв' бу 35 новч. Праве се могу добити у Н. Саду само код r. П лМ ' шића апат., а у Петроварадиву код Deodattos Erben. Средишно стовариште за разашИ' љање код С. Brady, апат. Kremsier. l7-52

Одговорни уредник др- Светозар Милетић.

Српска штампарија дра Светозара