Застава

Разни људи разно мисле о значају те неОптимистички и песимистички нчзори опиру се ОЈОмице један другоме. У томе су се пак политички кругови берлински вечерас (на дан убис.тва) слагаlИ, даје у политичку калкулу дошао чин од скоро недогледних и непрорачуњивих последиц>.“ Како у Паризу мислео петр <градском убиству, о том јављаЈу 2. марта ово:Велике новине осу-sују атентат. „Р еп и б. Ф i> а нс.“ нада се, да страх, што га тако дело у цивилизованом свету мора, не Бе дуго удити развитку напретка у Русији. Други се листови мрогоме надају од новога цара, те наглашују, к<ко је исти пријатељ Французима, а непријатељ Немцима, па закључују, да fie у след тога Русија са свим изменити положај свој према Немачкој. Радикални листови пак дож се или голе чине, или чланке у којима у пола осуђују, у пола одобравају ц о дагађај. У Француском сенату узе одмах у почетку седнице од 2. о. м. председник Сеј реч, те рече: „За цело нема ни једног члана усенату, који није краЈ'ње гнушање показао, кадЈ’ечуо вест о атентату, што је учињен на цару руском, једном од најве Бих реФорматора овог века (Живо одобраван>е по целом дому), на цару, који је милијунима робова слободу дао. ПравеБи се тумачем тога гнушааа, изр жавам не само мишљење сената, него мишљењ целе земљел (Одобравање.) ОдиsрПаскје рече: „Са свимсе придружујемо овде израженвм осећајима. Фраицуска не заборавља учињених јој услуга. Александар 11. беше од вајкада наш пријатељ; Француска неБетога заборавити.« (Одобрававе.) Да руски листовн, сви од реда осуђују злочин од 1. марта, то се може мислити. За сад саопштав-мо, шта два слободоумна листа пишу поводом атентата на цара Александра 11, „Порјадок“ (Поредак) вели: „Ми суврсници морамо у садашњости тражити ослонца за будуБност, која је будуБност читавог народа; њега се мора прва мисао тицати, по што је прошлост будуБности у наслеђе оставита, да започето доврши, а започне, што ј‘ош није почето. Да се будуБности сигуран темељ удари, то је задаБа садашњег тренутка," Други слободоуман лист, „Молва", нада се, да Бе семе, што га.је покојни цар бацио, под брижљивом руком Александра 111. проклијати да Бе се дрво слободе бујно разгранати, па под њим у засену да Бе cpefia народа процветати. Као што рекосмо, грозни догарај у Петрограду потискује сваку другу политичку вест у закутак. У след њега је свзколика међународна политика тако реБи застала. Ни са поља унутрашње политике поЈ‘единих држава немамо шта да бележимо. У овај мах јевропским је заступницима и турским пуномоБницима, који грчко-турски спор мирним путем треба да загладе, са свим све једно, хоБе ли султан у Епиру који десетав квадрг тних миља мање или више, хоБе ли зар само аспропотамску долину или можда још које парче артанског висоравња или чак и Превезу Грцима уступити, или не Бе; то им је са свим узгредна ствар, док не дознаду, не Бе ли се можда з: првих четрнаест дана силе са свим друкче груписати, но што су до сад биле. Тим истим поводом и у ФранцускоЈ се са свим заБутало о реформи изборног реда; због петроградског догађја свесу странке у својој агитацији застал-, те чекају, док их не мине она суморност, к<<ју је петроградски догађај навукао и њима на чело, као год и целЈ Јевропи. И у самој Инглеској’, где унутрашњи живот наџачим билом удара, и ту је сваколика унутрашња радња под ужасном импресиј м петроградског атентата за тренутак застала. У Немачкој Бе се без сумње највеБма осетити последице догађаја од 1. марта, јер промена н i руском престолу за цело Бе измзнити и одношај међу двема моБним царевинама. 0 тога Бе пр дстојеБи саборски избори у Немачкој имати веБу важност, но обично, јер ту fie веБма, но иначе, доБи у обзир положај Висмар<а. Колико Немачке, толико Ее се за цело сдношаји и АустроУгарске изменити, јер како данаске ствари стоје, с изменом оних мењају се и ови. И тако је петроградска катастроФа за један часак свој Јевроии чело набрала, и npofie многи часак, док се оно разведри. Што се тиче грчког питања, те сталне пијесе у свим политичким рубрикама, ту можемо толико реБи, да такођер немамо ништа ново да прибележимо, Као што је познато, у понедељак је требао 4 бити треБи састанак јевропских заступника и турских пов>реника, но да богме да га није било, пет оградски атентат осујетио га Има веБ вер.зија, да Бе се Русија сад много пријазн>.ја Грцима покасти, но гото је до cai, јер нови цар шурак је грчкоме краљу, но то се, за сад бар, може узети као проста новинарска комбивација Шго Бе пак иза цареве смрти природно уЦариграду следовати, то је, да Бе тамошњи преговори ео ipso бити одгорени, јер руски заступник не може на њкма учествовати, док нови цар султану не пријави, да је ступио на престо и докле његов заступник не прсда у Јилдис-кијоску своју вер вницу. Разуме се пак, да се то не fie моБи преко колена прекрхати. ХацФелд је истина за прошли понедељак урекао био сасшнак и Порту|

пожурио, нека гледи, да бар до xpaj‘a ове недеље пријави своје коначне одлуке, али то је све сад постало беспредметно. Да богме, да је пауза у цариградским преговорима Порти добро дошла.

Из листова.

Као шго се дознаје, закључили су заступници јевронских сила, да употребе све и сва, како би се грчко питање што пре и најдаље за две недеље обавило. И ако је ова намера сама по себи хвалевредна, то је ипак сасма оправдана сумња, дал Бе се иста спровести моћи; јер све и кад не би узимали у обзир познато одуговлачење расправа од стране Турске, опет ће свакоме јасно бити да ће последице несретног догађаја петроградског имати великог уплива на даљи ток ових расправа. Ма да су посланици донели закључак, да се расправењихове не износе на јавност, ипак су страни листови, на име инглешки, пуни извештаја о току досадањих расправа. По овим извештај’има трудили су се заступници велесила у првој’ седници, да дознаду од изасланика Турске, колико би иста вољна била дапређепреко оних обећања, што их j’e изложила у својој ноти од 21. септембра тек, год., т. ј. трудили су се, да дознаду максимум портиних концесија Изасланици Турске одговорише на ово питањем: у чему би се састојао минимум онога потраживања, којим би се велесиле задовољиле? Заступници ј’европских држава не показаху се ни најмање наклоњени, да даду одговора на ово питање, и закључише, да сеседница заврши. Изгледа као да је Турска међу тим о овој ствари боље размислила, јер се тврди, да су заступници њезини у другој седници предложили неку извегну граничну линију, која као да може послужити за основ даљем расправљању овога питања. Подробан садржај портиног предлога истина још није познат, по толико се држи за извесно, да ће она склонити се да Грчкој уступи сву Тесалију, и то сасма близу до оне границе, коју јеберлински уговор утаначио. Осим тога прогласиће Превезу за слободно, отворено пристаниште. Тако за сада стоји ово питање. Услед атентата оетроградског и последица овог застаће и ова ствар; j’ep заступник руски не ће моћи суделовати у расправама све дотле, докле год Александар 111. турском цару не објави своје ступање на престо, и док руски заступник не преда своје ново пуномо ије. Грци су веома незадовољни са горњим пропозицијама; на име пак озлоједио их је закључак на конференцији присуствуј’ућих заступника јевропских држава, по којим се исти обвезаше међусобно, да не износе на јавност никакве податке о току седничких расправа. Грци изјављују, да j’e сасма неправичан поступак, којим је њихова влада искључена не само од сваког активног саучешћа, већ јој се ускраћује и само извешће о току расправа конференционалних. Незадовољство ово налази свога израза у предлогу грчке владе грчкојкомори, да се позову јпод оружје и они Грци, који до сада нисубилиобвезани у вој‘сци служити. Из Петрограда доносе данашњи листови следеће вести о ступању Алексадра 111. на престо рускога царства. Другога марта у ј’едан сахат по подие поднееен на је цару Александру 111, на традиционални начин заклетва. По утаначеном распореду ишло се прво у цркву. Николајева дворана била је дупком пуна члановима рускога ђенералитета. Цар Александац 111. који у први мах једва могаде стишати сузе, држао је за тим чврстим гласомсрчан говор, којим се захвали на живом саучешћу, показатом према његовом упокојеном оцу, и којим позва присутне, да његовогблаженопочившег оца од> же у верној успомени. и да и њему самоме исто тако верни буду. Пошто j’e цар завршио, трајала је неко време нема тишина међу искупљенима, коју су тек само плач и јецање прекидали. Наједаред за< ри се са свију страна одушевљено „ура,“ које се и у саму цркву пренесе. У овој’ држао је цар државном већу и министрима говор, кој’и j'e често болним осећај‘има и сузама прекидан био; пошто j’e исти доконао положише сви присутни заклетву верности. Други листови доносе у овој ствари сљедеће: Пре но што се заклетва положила држао j’e цар Александар у ђорђовој дворани следећи говор: Познато ми је, колико j’e мој отац уважавао вашу верност и вашу ревност; све до последњег часа свога налагао вам је, да верно служите РусиЈ’и. Ја рачувам на вашу оданост и верност, како према мени, такз и кад мене више не буде према мојему сину. При задњим речима показа цар на младога престолонасљедника Николу Александровића, који је такође присутан био. На ово одазва се сав збор веселим усклицима. За тим оде Александар 111. са својом фамилијзм и државним веледостојницима у цркву. Кад се служба свршила, врати се цар у своје одаје; међутим сви официри у цркву и потписаше ту присегу верпости. 0 истом предмету Ј’ављају „Преси“ из Петрограда: Цар Александар трећи примио је сузним очима изјаву оданости од стране државних веледостојника. Овом приликом рече цар да он рачуна, да ће они и на даље верно служити својој отаџбини. Народ полаже у свима црквама присегу оданости, исто чини и војска у црквама, које су за ово специално одре!>ене.

Из аустријског царевинског већа.

У седници заступничког дома аустријског царевинског већа од 2. о. м. беше први предмет дневног реда избор председника. Заступници се поимевце прозив Ју, те предаЈу гласачке листиће. По што сви гласаше, седница би одложена да се преброје гласови. У настављеној седници устаде потпредседник бар. Гедел, те рече: Ово је резултат избора: предано је свега 339 гласалица, апсолутна већина j’ecT 170 гласова. Добише: др. Смолка 184 гласа, др. Рехбауер 146 гласова, 9 гласалица беху празне. По томе је др. Смолка изабран за председника дому. (Живо одобравање на десници.) Председник др, Смолка (десница га тапшањем поздравља); Позван будући на ово почасно место, и то збиља не заслуженим начином, осећам, да сам тако почаствован, да ми је тешко наћи речи, којима бих вам евоју топлу захвалу могао онако изрећи, како бих ја хтео. Kpaj’ свега тог пе могу да се отресем мисли, да ми, погледом на сразмерно малу већину, којом сам изабран, не ће лако пасти, испуњавати своју тешку задаћу. С тога вас истинито уверавам, да бих се збиља сретним сматрао, да је од толиких велеуважених, у сваком погледу изврсних људи, каких овај високи дом има, други когод могао до овог позива једногласно или бар са бољом сразмерицом гласова доћи. По што тога пак у садашњим приликама није могло бити, то морадо бити готов, примити избор, што ми га дом попуди и поћи за позивом високог дома. Ја ћу све дужности свог звања и све, што се год од председника може захтевати, најстрожије, како најбоље знам и како ми савест налаже, испуњавати, па угледајући се на тако велеуважена и у сваком погледу изврсна претходника у звању, иБу највише за тим, да стечено искуство употребим. Крај свега тога пак могао бих се само онда одати благој нади, да ћу CBoj’e звање као што треба вршити, кад бих задобио вашу благост и вашу доброту, а за то вас лепо молим. Но за велику помоћ сматраћу, ако ви, Господо, одредбе пословника свагда пред очима узимате и по њему се узвладате, те тако ми и у том погледу олакшате вршење мог тешког звања, а за то вас Особито молим. (Живо одобравање на десници.)

Вести из народа.

7 Добили смо посмртни лист, којим се јавља, да је 1. о. м. у Шиду умрво тамошњи срески судац, ђура Вуковић, у. својој 41. години. Покојник је из одавпа служиоуСрему Koj’e као жупанијски, Koj’e као државни чиновник. Лака му црна земља!

Вести из места.

Ју че > У четвртак упо дне намештен је понтонски мост међу Новим Садом и Варадином. Нови Сад, 5. марта. Од понедељника држаћесе седницесаборског одборауКарловцима. Време би било у одбору повести реч о попунењу упражњени посланички места у сабору, као што је место за ст. бечејски и румски срез. Реч је била одавна поведена, па је извршење упућено председнику. Вредно би било извршење то пожурити. Врло је незгодно, што депутација саборска није досад свој задатак извршила, да би се на предстојећој седници одборској о резултату реферисати могло. Као што смо из поузданог извора извештени, владика Стојковић изчекује чланове депутације, па да води депутацију министру-председнику. Сомборски чланови су па скоку. Требало би ту ствар пожурити Н О В И Ј Е.

Поводом петроградских догађаја и о самим тим догађајима имају ове новије вести: „П. Лојду“ телеграфају из Петрограда, даје пеки клуб у опуховској варошкој четврти закључио, да ее изврши атентат. Улице, којима се цар возио, беху све од атентатора такопоседнуте, да им цар није могао умаћи. Атентатор Русаков беше царски питомац. Сутра дан по убиствувађенису по улицама шифрирани листићи; мисли се, дајето нихилистанска парола. Горчаков је телеграфски у Петроград позван, Бечкој „Преси“ јављају ово из Петрограда: При експлозији које погинуло је, које обранило се преко 20 особа. — Гр. Меликов дознао је три дана пре за атентат, те је молио цара, нека ву доиусти, да злочии осујети. Цар није допустио. Затворени злочинац рекао је на испиту, да нихилисте иду на то, да све монархе поубијају. Та ће намера затвором појединих особа бити само прекидана, али не осујећена. Берлинском »Нац. Цјтгу“ јављају из Петрограда, да he до даље наредбе гр. Лорис-Меликову бити п;едана управа над свим коликим пословима државним. У српској народној скупштини саопшти председник 3. о. м. вест о петроградском убиству, пропративши је с неколико топлих речи. Нагласи царева доброчинства руском народу и Словенима у опште и констатује, да Србија гаји ocehaae захвалности спроћу цара Александра 11.

На погребу цара Александра заступаће српског кнеза ђен. Лешјанин, Бугарски кнез Александаротпутовао је 2, о. м. у Петроград, поверивши кабинету регенатство. Прашка „Политика", пишући о петроградском догађају и осуђујући злочинство, вели, да ће чешки народ због те вести искрена жалост обузети, jep судбину по крви сродног руског народа искреним саучешћем прати. Цар Виљем одмах је после вести о петроградском атентату послао телеграм цару Александру 111. Прву вест о убиству цара Александра донео је цару Виљему гр. Лимбург-Стирум по шифрованој депеши, што је немачком спољашњем звању стигла. Вели се, да је цар том приликом рекао: „Дакле и пак је могло бити, и крај све ескорте!" За тим је сузним очима отишао у своју одају, где је четврт сахата на само остао. „Хон“ дознаје, да ће влада угарском сабору још у овом заседању поднети закон о грађ а нском браку. Вели, да је дотични законски нацрт већ добио монархово одобрење. Заступнички дом аустријског царевинског већа изабрао је 3. о. м, са 163 гласа кнеза Лопковића за првог потпредседника; Демел је добио 149 гласова. За српског пуномоћника у копференциј’и у четверо ићи ће у Беч министар на ра положењу, Богић е в и ћ, на место досадашњег нуномоћника Здравковића, који се због смртног случаја у породици му у Београд вратио. Железнички поднесак ннје био поднет српској народној скупштини 3. о. м., као што је одређено било, j’ep извештај одборске мањине није дотле још био готов. „Пол. Кор.“ јављаЈ’у из Београда, да је српски министар спољашњих послова, осим оних инструкција, што их j’e дао српским пуномоћницима у конференцији у четверо, још и у Цариграду учинио кораке, не би ли се што пре осигурала српско-турска железничка свезакод Врање. По вести једног берлинског лнста од 1. о. м., Новиков је предао Порти ноту руске владе, у Koj’oj се чини приговор против тога, што Турци насиља чине оним хришћавским поданицима, који симпатишу са садашњим грчким покретом. Доњи дом инглеског парламента није 3. ов. мсе. усвојио предлог, којим је Гледстон искао, да се прорачун издатака прогласи хитним. За то је требало две трећине гласова, а 296 заступиика гласало је за, 212 против. Гледстон је усвојио резултат; даљу акцију задржао си је за доцније време, ако у опште таке устреба.

Разне белешке.

(Велика вода.) Из многих крајева угарских, нарочито из Подунавља, стижу рђаве вести о великој води, Нарочито је зло стање око БекешЧабе. У понедељак 2. марта об’ноћ пробије вода у ту варош са пет страна. Звона [заввоне на ларму. Свет се увбуни до очајања. Један васебни железнички влак са чамци ва спашавање отишао је исту ноћ ив Пеште у Бекрш-Чабу. Постављен је краљевски комисар ва поплављену област, У Будапешти је већ толика вода, да је на будимској страни доњи ке већ у води. У Старом Будиму мораде се свет ив неколико домова јиселити. По нижим крајевима вароши морају воду ив подрума да црпу. У министарству комуникација постављена је перманентна комисија, која је и дању и ноћу на окупу, да може свуд и у свако доба нужне наредбе ивдавати. (Царевић Александар Александров и ћ.) Како је живео нови руски цар Александар 111., док је још био покојни цар жив, дакле док је онај још био царевић, о том јављају ово: Царевић је на свом двору врло просто живео, много је радио, тако да му је мало времена остајало за забаве. Само два пут у месецу држаху се мувичке аабав. у његовом двору, на којима сам царевић у велику трубу са седам увоја свираше ys Владимира и неколико одличне господе. После свирке седаше се ва вечеру, просту, ва којом се врло мало пило,јер сам царевић врло је умерен у пићу. СаО. (Гр о ф Ф. М. Т о лс т о ј) умрБо је у Петро граду 22. Фебруара. Покојник је под књижевним псеудонимом „Ростиелав" много радио на књижевном пољу, а у нас је повнат по преводу више својих новела и приповедака, нарочито по приповетци „Срећи у браку“. (Болеслав Јаблонски,) чувени чешки песник, умрво је 14. Фебруара Кракову. Јаблонски право му име беше Карло Јевђеније Тупи родио се 2, јануара 1813. у Кардаш-Речичу. У школу је пошао у свом родноме месту. Речичка основна школа с тога је внатна, што је у њој учитељевао такође чувен чешки песник, Симон Ломницки. Јаблонски је још као дете показао велик дар sa песму; прве стихове написао I'е као ученик четвртог ђимнавијског равреда. У Ipary је наставио своје науке, учио је нарочито естетику, философију и повесницу, а уједно је ивучавао чешку књижевност. Свршивши филосоФсне студије, оде по жељи својих родитеља у калуђере, но како му калуђерски живот није годио, скине са се мантију, те се упише на правни Факултет. Међу тим је једнако радио на књижевном пољу, писао песме и понајвише их у „KBjeTHMa' 4 (Цвећу) штампао. Хтеде се са свим одати књижевности, али га пријатељи одврате од отог, јер књижевничке прилике у Чеха беху тада, као по богу што су још и дан данас у нас. Јаблонски се приволи, те оде на ново у калуђере. У калуђерској самоћи почео је своJ'e „PisnS inilosti" први пут под именом Болеелав 'аблонски писати, и последње године својих