Застава
нику Саму Халупки и политичком борцу Мирославу Хурбану. Трећег вечера, у суботу 5. марта о. г. оелављен је наш Змај-Јован Јовановић. Програм беше леп. РудолФ Покорније наческом јевику читао нацрт рада слављениковог, што га је г. 11. Бота иврадио. Нацртавши епохални вначај Бранковог певања у нашој новијој књижевности, обележио је говорник место, које ваувима Змај међу последницима Бранковима. За тим је ивнео скицу живота песниковога, ваиста врло простога у спољним моментима, што га у истину и прави једном од најсимпатичнијих појава у свету вештака, где је, као што ввамо, доста противности и аФектације. Прешав на равлагање Змајевог певања, карактерисао је лирску жицу у њему; иввео аналиву дивних „Ђулића,“ иу којима је женијални мислилац-песник онако верним психолошким цртама внао да наслика полни одношај ивмеђу две чизте душе, постанак и постепени раввитак љубави све до њевиног природног остварења у сретном супружанству. За тим је дошао равбор о другој страни песниковог рада у каснијем добу, где се он прикавује као борац ва народни васкрс. Обележен је уплив наше књижевности у шесетим годинама, когаје имала на препорођај друштвени, и како Змај у то доба вије гледао на песништво као на нешто, што је само себи цељ, већ Је у реду са борцима на осталим пољима људскога духа прегао својим певањем да поведе лепшој будућности у напред наш народ; да раввије свест о народном Јединству, да пробуди ocefeaj карактерности, да улије енергију, прегор, поувдуње у своје силе ономе народу, који беше у то доба поништен преврен од свакога бев икакве живље свести, бев наде, бев живога. Пошто је тако равложио велику историјску важност Змајевог певања у садањем животу нашега народа, аавршио је са оним красним речима Вајанскога: „За нас није појесија лријатна играчка на столу кокетне даме, ва нас је она животна потреба, велики етички чинилац са огромном, богатом вадаћом? Са живом пажњом саслушан је говор, а кад је говорник на вавршетку прочитао брвојав, што је стигао од слављеника ив Беча не беше краја одушевљеним усклицима: „Na zdar.“ „SlAva!“ Вбор и Лира“ отпевао је ва тим „Китицу словенских песама од Товачовскога, а на ивавивање јошт нашу народну химну: „Онамо, онамо!“ Г-ђца Ружа Пуркињева (унука славног научењака) декламовала је са пуно жара „Три хајдука“ у лепом преводу Јана Худца. Бурно тапшање беше видљив внак оног расположаја, кога је декламачица внала промишљеном интенцијом и ввонким гласом својим да ивавове у публици. Рус г. Кавин ув пратњу гласовира лепо је отпевао „Ki Молли," романцу од Глинке, а на ивавивање публике јошт неколико краћих руских песама. Г. Маринковић свирао је ва тим на гласовиру своју смешу срп. народних песама (Сватовац Голубице бела, што си невесела Ја сам Србин, српски син Јеси-ли се наспавала, дилбер-Анђелијо Санак васпала Ајкагоспођа Хај шалај, па шалај Ој девојко, ти се неудала) већином са варијацијама. Том смешом васведочио је наш млади уметник овбиљну студију наших народних мелодија и стручну спрему у хармснгвацији, што нас крепи у поувдању, да ће он и при својим оригиналним радовима внати ивнаћи ослонца у карактеристичним облицима нашег народног певања. Бурним тапшањем одаввала се публика и техничкој страни његовог умења, те је морао одсвирати јошт и своје „там бурашко коло“ на опште вадовољство. „Мувине жалбе* по рускоме од Змаја декламовао је г. П. Бота. Које једра садржина ове песме, које рутина декламачева примљена је са привнањем, те смо на поново вахтевање чули јошт и ПетеФијевог, психолошки верно ивведеног а ва декламацију врло благодарног „Луду“ у Змајевом преводу. На послетку је ув опште одобравање „Лира“ отпевала „Руску четворку“ од Направника. После овог првог дела отпочела је слободна вабава. Обе велике дворане „Умјелецке Беседе* беху дупком пуне, и женски свет је био у јаком броју ваступљен. Забава беше чисто славенског карактера. Праг је једна од оних ретких вароши, где се слегла омладина свију слав. племена, а ово вече било је у Прагу после дугог времена опет прво, где се могао чути после руског говора пољски, после хрватске речи српска, па онда: чешки, словачки, бугарски и словеначки. Навдрављано је песнику-слављенику, нашим слов. првацима, слов. матерама, успомени Карла Слатковскога, успомени недавно умрлога Болеслава Јаблонскога и. т. д. Од чешких говорника да споменемо г. Др. Јаромира Челаковскога, посланика на држав. већу, г. Ј. Барака, уредника „Народних листсва“, г. Др. Ј. Стракатија. председника „Умјелецке Беседе“, г. Др. Ј. Неједлија, секретара „Умјел. Беседе," г. Фр. Дворскога, председника књижевног одбора и. т. д. Навдрављало се осим тога у наречјима свију словенских ратолести. Са срцем пуним топлоте стајао је ту Словен до Словена, у том одушевљеном кругу привиђала му се слика далеке будућности: братска ваједница, словенска увајамност. Ови свечани
часи не ће се моћи никоме ив успомене ивбрисати. Нека је иаречена овде дубока вахвалност „У--мјелецкој Беседи“ и суделачима: г-ђци Р. Пуркињевој, г. Кавину и друштву „Лири“, и срдачна захвала г. РудолФу Покорноме, уреднику „Палечка“, чија је главна заслуга, те је ово вече тако сјајно испало. Симпатичне иввештаје донели су о овиме вечеру: „Народни Лиоти“, и Покрок“ и „Чешке Новине.“ Ове последње аавршују свој реФерат са жељом, да освештају успомену овог свечаног вечера овдашњи јогославенски ђаци обрааовањем ваједничког ђачког друштва. Ова је мисао колико племенита, толико и практична. Као што се са хаљинама преноси из једне собе у другу мирис или смрад, тако ће и омладвна, кад дође у народ, ширити по својој средини осећај толеранције или мржње, према томе, какве je идеје усисавала, док је на школама била. Наша је искрена жеља, да се на остварењу ове вамисли отпочне радити. * * *
Вести из народа.
Из Вел. Кикинде поручују вам, да је овдашњи свештевик, ђура Влаховић, као председник тамошње српске народне странке, врлом и дичном заступпику кикиндском Миши Сабовљевићу, на његовом мушком држању и брањењу на угарском сабору потиштене нам автономијо шквене у име васколвких кикиндских бирача честитао. На ту честитку заступник је својим бирачима преко реченог председнива захвалио се овим телеграмом: „Чаково, 27. фебруара. Веома се радујем,што ми је испало за руком, да веран тумач будем жеља и тежња мојих честитих бирача. Примите уз братски поздрав моју ердачву хвалу на лепој и родољубивој честитци. Живели Кикивђани!" У Кикинди се потписује и писмена честитка Сабовљевићу. До 2. марта било је на њој 150 потписа. Док се вакупи бар 200 потписа, послаће се адресату. Још и то јављају, даје за администратора кикивдског протопопијата постављев, односво конзисторијалпо изабран Вел.-семиклушки прота, ђорђе Николић. Кикивдсви парох,ђорђе Влаховвћ, био је такођер кавдидован и са Николићем добио једнак број гласова у ковзиеторији, на што је председвиков глас решио за овог. Iloiiii Сад, 7. марта. Из Београда добилп смо зест, да се за говоре у железничкој расправи, која је 4. фебр. одпочела, уписало њи преко 90 посланика, по чему ће расправа дуго трајати. Као што се чује, члановп депутацпје саб. одбора стиглн су ва позив високопреосвештеног г. будимског владике у Будим-Пешту, п ако пису данас, оно ће по свој прилици бити сутра код мипистра-председника.
„П. Лојд“ јављцју из Париза, да Турска Грчкој нуди само Крит и једно парче Тесалије од неколико километара. По томе преговори иду врло тешко, тако да су готовз илузорни. Бечким „Пем. нов.“ јављајуиз Лондона, како је Грчка Инглеску молила, н?к ова, ако дође до рата, протестује против суделовања мисирске војске. На то је Паглеска поручила у Ативу, да би то само све силе заједничкв учиаити могле. Грчка комора усвојила у трећем читању 5. о. м, закон о земаљској војсци за 1881. годнну с измевом ратног министра, по којој се ефективно стање војске, осим привремено ослобођених, установљује na 82.000 војника. Ако се узму у војвике и они, којн су нривремено од војничке дужности ослобођеии, варашће ефективво стање на преко 100 000 војника. Фравцуски министар Фери изразио се пред заступником једне велесвле, да он не би чинио за доста својој дужвости, кад се не бн противио изборима по листи и кад пе би са читавим кабинетом устао у Јобрану избора по изборним срезовима; мивистри се морају јавно чути у тој ствари, без обзира на то, каке ће последице тај поступак за собом повући. „Пол. Кор“. дозваје, да Гледстона у министарству финансија ве ће садашњи војени мивистар, Чајлдерс, одменити, вего послапик из Цариграда, Гошеп. То је жеља гледстонова. Инглески горњн дом усвојио је 4. о м. закон о оружју у Ирској у другом читању. Ивашле су и уредништву су достављење ове нове књиге: Летопис Матице Српске. Уређује А Хаџић. Књига 125. (То је I. свеска аа 1881. год.) У Новоме Саду, Српска народна вадружна штаммарија. 1881. На 8-ини 146 стр. Цена 70 н. Побратимство. Месечни журнал ва књижевност и науку. Власник и ивдавалац Побратимство, ђачка дружина на великој школи у Београду. Година I. 6р. 2. Фебруар. Београд. Штампарија ввдруге штампарских раденика 1881. Вел. 8-ина стр. 82—160. 0 назеренима. (Прештампано са допуном иа „Паетира.“) Од Павла Димића, пароха 6ашахидског. Вел. Кикинда. Ивдање књижаре Јована Радака. 1881. Брвотисак Јовава Радака у В. Кикинди. 8-ина 23 стр. Цена 12 нов.
Новије
Одговарајући ва мочаријеву интерпелацију о будапегат анско-аему всвој железвици, рече мивистар фииансија, Сапари, у седници угарског сабора од 4. о. м., да ће влада још у овом заседању поднети предлог о грађењу те пруге, како би се још овог лета могло почети градити! Српска вародна скупштина почела је 4. о. м. расправљати поднесак о железници. Дебата је трајала читав дав, пуввх пет сахата, само је у по две била прекивута. Опозиција је своје вајбоље говорвике у парламевтарву борбу пустила. По београдској вести „П. Лојда*, сутра дап је требао бити врај дебати. Као што бечкој „Преси* из Београда јављају, влада рачува, да ће од сввх 170 скушитинаЈт њих 50 гласати против, а 97 њих за бовтувљев уговор, јер 23 скупштипара отсутва су. Против уговора гласаће 30 радикалаца и ристићеви пристаоци. Риза беј, Реуф-пашин син, постављен је за турског посланива ва Цетињу. Старој „Преси“ јављају из Петрограда, тев што није обнародован слободоуман пресвп закоп за Русију. Цар Александар конферисао је 2. о. м. први пут с Гирсом и, вао што „П. Лојду“ из Петрограда јављају, понудио га, да портфељ спољашњих послова и даље привремево задржи. Uo чувењу јављају „Н. сл. Преси“ из Париза, да ће цар Алексапдар од одличних људи скорим скупштину сазвати, која ће проучити право избора и изборву систему. Садашња окружпа заступства прошвриће се и изаћи ће нов прески завон. Говори се, да ће веливи кнез Владимир веливо место добити. П ново министарство биће састављено. Говори се, да ће Горчакова одменити москавсви ђевер. гувервер, кнез Долгоруки, а rp. Адлерберга квез Орлов. Лорис-Меликов остауе. Даље се говори, да ће синодски прокуратор, Победоносов, бити мнвистар просвете, сепатор Половцев правосуђч, а Обручевда ће одменити Миљутина у взјеноме мивистарству. Јавно мишљење пак хтело би гр. Радецког за војеног министра. Најпосле веле, да ће прсфесор Дунге узети фипансијски портфељ. ђен. iyeepnep од Источне Румилије опозвао је своју наредбу, војом је наредио био, да се покрајинска резерва позове и организује, јер то би у ово доба било протвв оргамсвог статута.
Извештај одбора за подизање споменика пок. Сими Милетићу.
Године 1879. 20. октоб. ивашао је у „Стармаломе* предлог Змаја Јов, Јовановића, да се пок. Сими Милетићу, оцу дра Световара Милетића, народним приловима пристојан споменик подигне на гробу му. Тек што је повив овај у свет пуштен, ал‘ ти благодарни Срби са свију страна поврвеше са приловима у то име и ва кратко време накупи се два пут већа свота, него што је предлагач и предложио. На ту цел стиже 1358 ф. 45 новч. 1 пап. рубља, 1 динар, и ’/ 4 ср. Фор. ив свију крајева Српства и још 6и се и даље прилагало, да није син покојников ивишао јавно са вахвалношћу и молбом, да се даље купљење обустави, пошто је сума скупљених прилога увелико прешла потребну висину, те се красан споменик може подићи са већ приложеним новцем. Потписани одбор примио је од администра ције „Заставе“, којој су и поједини приложници и скупљачи и уредништво „Стармалога" прикупљени новац предали, и која је у своје време сваки прилог јавно квитирала, своту од 1358 ф 45 нов. 1 пап. рубља, 1 динар ’/ 4 ср. Фор. Споменик је подигнут и намештен на гробу покојникову, на успенском гробљу у Нов. Саду, споменик достојан и онога оца, коме је подигнут и народа, који га је подигао. Преставља високу пирамиду од сивога гранита на јаком четвороуголном постаменту, а на споменику трепере влатним словима речи предлагачеве: Снии Милетићу. оцу дра Свгтозара Милетића, благодарни Срби. Речи тако просте, па опет све кажу. На споменикје потрошено свега 657 ф. 60 н. и то: 1) За споменик сам по салдирапом рачуну Фирме Гринвалда Хајнриха у Будапешти 589ф. 75 н. 2) За унос и ивнос ив лађе по гласу рачуна са агевције 5 ф. 3) Намештање споменика на гробљу са нужним материјалом по гласу рачуна Јов. Шомана, каменоресца новосадског, 44 ф. 85 нов. 4) За употребу кола и коња по рачуну Сам. Касоввца 18 Фор. Свега дакле 657 ф, 60 н. Кад се ова сума одувме од своте скупљеввх прилога 1358 Фор. 45 новч, остаје остатак од 700 ф. 85 новч. (и 1 пап. рубља, 1 динар, ’/ 4 ф. ср. и 85 новч.) Одбор се посаветовао најпре међу собом, а ва тим се ставио у споравум са сином покојниковим дром Свет. Милетићем, са предлагачем Змај-Јов. Јовановићем и са обе администрације „Стармалог* и „Заставе*, којима је народ новац поверио шта да се ради са ваостатком и сви се сложише у томе, да се тим остатком и матери Свет. Милетића подигне споменик, али не од камена, него у овоме лепоме виду: да се ааоставших 700 ф. предадуопштини новосадској уфонд српске више девојачке школе а под именом и у име пок. Теодосије Милетић рођ. Рај и ћ , матере Др. Световара Милетића, и тако је приловима народним учињен спомен не само оцу него и матери, дакле родител.имо нашег народног борца и ваточника дра. Световара Милетића, што ће бев сумње свакоме штов прилагачу по вољи бити и срцу му годити.
1 а је сума у своје време предата православ. срп. општини новосадској. Заостатак од 1 пап. рубље, 1 динара, >/ 4 ср. Фор. и 85 новч. равде-тиће се о аадушницама сиротињи у овд. убогом дому. Тако овај одбор мисли да је савесно обавио свој вадатак и сада се равилави. Ив седнице одбора ва подивање споменика покој. Симе Милетића држане у Н. Саду 4. (16). марта 1881.
Др. Илија Огњановић с. р. председник Одборници: Антон Хаџић с. р. Алекса Алексић с. р. Љуба СтеФановић с. р. Арса Пајевић с. р. ђ К Јовановић с. р. Теодор Ружић с. р. Аркадије Варађанин с. р.
Разно белешке.
(„Маџарско певачко друштво у Славонији.“) Под отим насловом донео је „П. Лојд* ту скоро ову ив Вараждина му достављену 6елешку: „Овде у Вараждину основало се, народњацима у пркос, маџарско певачко друштво, „Даларда," Koj‘e се јуче сјајно продуковало.* У вагребачким новинама нигде не наиђосмо на ту и томе подобну вест, а вредно 6и било, да јаве, у чему је ствар. Ми не можемо друго што да мислимо, него или да је „П. Лојд* мистиФикован, или да је то најблаже да се ивравимо пород његове махнитости. Чудо, како да није открио већ какво маџарско друштво и у самом Загребу! Но најлепше је, да тај мајчин син ивраиљског колена ни то не вна, да Вараждин није у Славонији, а овамо 6и хтео, да удари онде столицу каквог маџарског жупана. (БиограФијски речник модерних писаца) вове се скоро довршено дело Анђела Губернатиса, проФесора у Фиоренцији, у којем је ивнесено на 4525 биограФијских црта сувремених писаца свију народа. Од тога броја на саму Италију долави 1842, а остале 2683 на друге вемље. Од српских писаца описано је њих 9. Дело је огромно, има 1300 страна in octavo и 346 дрворевних слика. Тако бележи београдско „Побратимство“ у свом 2. 6р. Добро 6и било, да „По6рат.“ донесе што више о губернатисовом речнику, у колико се т. ј. нас тиче, на име, који су орпски писци описани, да ли су биограФијски податци верни, је ли добар ивбор у писцима и др. Треба, а и нужно је да внамо, шта и како стран свет о нама мисли и суди. Ено наша Матица већ од толико година расписује награду ва компилацију, у којој 6и се покавло, шта су странци о нами писали. Бар сувремене таке белешке можемо подробније исцрпсти. (Цар Александар III.) Један немачки есејиста, који је писао многе црте „ив руског друштва“ и ког обично, Немци бар, сматрају ва авторитет у русним стварима, црта досадашњег царевића руског, а садашњег цара као човека, на ког околина му велик уплив има. Најокретнија околина царевићева беше нансловенске боје, те с тога веле, да ни царевић Немце нема ни мало у вољи, Францувима пак да је врло наклоњен. Имају многе приче, које тај политички навор карактеришу. Тако се прича, како је царевић био забранио, да у његовом двору нико не сме ни речи немачке ороговорити, иначе ће бити на њ великз новчана глооа ударена. Беше једном у царевићеву двору вечерња вабава. Веле, цар Александар, од старина пријатељ немачког цара Виљ ма, хтеде се главом уверити о синовљој ђерманомржњи, те му дође воља, да оде сину на вабаву. (Ступи у нутра с немачким повдравом, па да 6и ивненађеног домаћина још већма аадивио, равговараше се целог вечера с дворанима само немачки. Но у један мах прекиде сам себе у говору, те ће рећи: „Ах, та овде је вабрањено, немачки говорити, иначе се свако кавни.* Рече, па иввади неколико влатвика и баци их смешећки у тас. Била то анегдота ив* мишљена или истинита, тек покавује, како о садашњем цару мисле. Држе га ва велика народњака, што но наши веле, чисте крвиЈнародњака, а веле, и да је човек уставних мисли и тежањз, да је одлучан поборник уставне владавине. Врх свега још и то говори свет, да је његова љуба, која је, као што ће опште повнато бити, родом Данка, те по томе већ природно мора бити противница Немцима, да је много и њеног посла, што јој је муж велик пријатељ Францувима. Хоће ли лични навори царевићеви и на царском престолу ивбити? (Прва девојачка гимнавија) отворена је лане у Француској у Шато-СераФину (департман Тарн-и-Гарон). СаО. (Најстарији судац на свету) ва цело ie Ђура Кнежеви ћ у Јајцу у Босни. Има му 108 година, родио се дакле 1772. Не давно је наименован за председника окружног суда (меџлиса). Кад је 1798. год. готово три четвртине становништва босанског куга поморила, остаде Тзура сам жив у месту Бабићима, где се родио. Најстарвјем сину ђурином има 72, а најмлађем 40 година. Вредна старина још је са свим адрав и чио СаО. (ГроФ Феличе Орсини.) Ово је име демагогу талијанском, који je себи жалосна спомена створио у историји атентатом на 111. Наполеона у Париву 1858. годин *. Орсини је родом ив побочног колена неке старе талијанске кнежевске породице, којој трага чак у 13. столећу налавимо. 1844. године ступио је Орсини као дипломирани одветник у тајну ваверу против монархијских установа у Италији; вбог тога је осуђен на робију до смрти; но наскоро га римпапа тадањи помилује; ал вао дух не даде мира Орсинију, већ га је непрестанце гонио да се уплеће у равне вавере, с тога је морао да лута по свету. У том лутању дође год. 1858. у Парив, где у друштву са још двојицом склопи влогласно своје ђуле, којим је хтео Наполеона 111 да пошlље онамо, од куда се више не враћа Покушај му не испаде ва руком, ухваге га и исте