Застава

ЗАСТАВА

ПОЗИВ на српски бпрачки збор за изборе на угарски сабор.

Изборно кретање започело је већ у свима крајевима Угарске. Разне странке, што су представљене на угарском сабору започеле су своје деловање погледом на нове изборе. Свака странка издала је већ евој проглас, ставила се већ у велико у споразум са појединим бирачким зборовима и преправља већ сада изборе, што ће настати после овога сабора, који ће се скоро закључити. Овако приправљање избора важно је по сваку странку, јер се бирачи лако у напред обећају, па онда тешко одступају од онога, што су обећали, ма да не одговара њиховом уверењу. При поеледњим изборима пре три године, према тадањим заплетима на истоку, било је изборно кретање српских бирача доста скучено. Тада се није нашло за целисходно, да се позове, као што је то пређе бивало, повећа ерпска бирачка конФеренција, која би се посаветовала о држању српске народне странке при предстојећим изборима. У оскудици те конФеренције, узело је пре три године „српско коло“ у Н. Саду у своје руке руковођење изборног кретања. Ал су оскудицу претходног бирачког збора и договора осетили сви српски изборни срезови и само је свести српских бирача приписати, што избори по нас још горе нису испали, и што још гори пораз претрпили нисмо. Но пошто су се околности од три године овамо на боље окренуле, бар у обзиру бирачког кретања, то не може ништа на путу стајати, да се састане повећа српска конФеренција, која би се посаветовала о предстојећим изборима и тим у свези о држању српске народне опозиционе странке. По примеру других странака на угарском сабору, да посланици тих странака или клуб поједине странке такове бирачке зборове сазива, и ми управљамо овај позив на бираче српске народне опозиционе странке, за бирачки збор и договор. Пре три године колебала се наша с гранка, хоће ли у опште у изборну акцију ступити, или ће се сасвим повући у пасивитет. И пре три године претегло је мњење, да ми Срби имамо учествовати у изборима. Сада, по промењеним околностима не може бити сумње о том, да је по све целисходно, да Срби бирачи учествују, и то што живље учествују при изборима за будући сабор угарски. Ердељски Романи, који су се толико година пасивно владали, сад хоће да учествују у изборима за будући угарски сабор, те су на ту цел и сазвали велику бирачку конФеренцију, у којој ће како ердељски тако и банатски Романи учествовати.

Др. Ника Максимовић, с. р. бележник српског посланичког клуба на угарском сабору.

Заиста околности постају повољнзје за положај народности у Угарској. Развој ствари како на истоку, тако и у самој монархији, даваће важност гласу народносни посланика на угарском сабору. Ма да нас је саразмерно мали број народносних посланика, то ипак у важним приликама на угарском сабору знамо издржати и највећу борбу са огромном већином свију других, против нас саједињених странака. Тако при расправи о увађању мађарског језика у основним школама, Срби, Романи и Саси пуну недељу дана подржаваху ту расправу и морална победа у тој расправи била је на нашој страни. Малена наша српска опозициона странка знала је свагда свој положај заузети. Ми смо, као странка, на престону беседу нашу посебну адресу предали, у којој смо наше становиште означили. Ова је адреса у своје доба позорност на себе обратила и страно новинарство је такову регистровало. Кад су дакле у мање повољним окошостима народносни посланици у опште, српски на посе знали значај својој ствари набавити, у толико више ће то морати бити у будућем сабору, кад ће околности повољније бити и кад ће народносна странка бити повећана знатним бројем романских посланика. По томе је од велике важности, да за идући сабор српски бирачи што већи број српских посланика народне опозиционе странке изаберу. Српски бирачи могли су се уверити, да је досад и онај мален број српских посланика на угарском сабору сваком приликом стао на браник српских интереса, било на политичном, било на црквено-просветном пољу. Да би се споразум у обзиру предстојећи избора на угарски сабор могао постићи, да би се наша странка у опште, погледом на држање наших посланика на будућем сабору угарском могла договорити, одлучисмо као досадањи посланици, по предходном споразуму са нашим политичним пријатељима, да овај позив управимо на српске бираче из свију изборних срезова у Бачкој и Банату, да ИЗВOЛ6 ДОћи на бирачку конФеренцију, која ће се држати на Цвети дана 5. (17.) априла о. г. у Н. Саду. Колико ће из којег изборног среза родољуба на тај збор доћи, то остављамо пошт. српским бирачима, само желимо, да буду< људи наше странке, којима је родољубље опробано. Управљајући овај позив, надамо се, да ће заказана конФеренција што многоI бројније посећена бити.

Др. Мих. Полит-Десанчић, с. р. председник српског посланичког клуба на угарском сабору.

ПРОМЕНА У РУСИЈИ И БУДУћНОСТ ИСТОЧНИХ НАРОДА

КатастроФа у Петрограду, која је донела промену на престолу велике руске царевине, пробудила је многе бриге и отворила многе погледе, које је дотле застирао вео непроникнуте будућности. Искрсла су питања на дневни ред, за која ее пре тога мислило, да неће тако скоро и изненадно на расправу доћи. По српски свет по најважније је од тих питања: какав ће положај Русија под владом новога цара заузети напрема балканским народима и њиховој слободи, а према томе, у који ће одношај ступити Русија напрема осталим велесилама, нарочито напрема овој нашој монархији? Од тог положаја и одношаја руског зависи, какав ће < ити у блиској будућности процес и развитак балканског Славенства, а наиме удес ил управо и судбина балканског Српства. Питање унутрашњег преображаја Русије, које је нарочито ужасна коб покојног цара на дневну површину изазвала, није од толиког интереса по српски, а можда и по цео славенски свет, као оно горе напоменуто нитање. Истина, та се два питања испреплику и стоје међу собом у тесној, органичној свези. Ми знамо, да је званична Русија, која се досад силно разликовала од народне, вазда готова била, да чини уступке појединим европским велесилама баш у источном питању, и то на рачун слободе и независности источних народа, уступке, на које никад не би дошла народна Русија, руковођена генијем великог Славенства. Кад би >се дакле престо руске царевине ставио на шире постоље уставне слободе и тако у ближи додир дошао са осећајима и струјом народног мишљења руског, источни народи могли би таки чин поздравити и у њему видети јамство, да више неће бити уцена при погађањма руским са каквом европ-

ском велесилом. Но поред свега тога таки обрт могао би, и ако не би морао, имати и своју тамну страну по развитак источне кризе. Русија би могла тим преображавањем унутри толико забављена бити на дому своме, особито кад се у призрење узму све особене прилике руске, да би поред те своје домаће бриге питање балканског Славенства постало за њу бар за неко време питање, ако не индиФерентно, а оно бар другог реда. Због свега тога дакле намеће нам се брига, да се забавимо са изгледима, који се отварају из одношаја Русије напрема истоку, а нарочито напрема аустро-угарској монархији. Окружница руска, која је изишла на скоро после ступања Александра 111. на престо, наглашује „предања“ руске политике, која нови цар неће изневерити, него he их неокрњена свом потомству оставити, Међу та предања епада и питање Цариграда. Ако се из тих речи може што изводити, онда је толико извесно, да he Русија под владом новога цара, наставити своју традициону политику на истоку, која почиње још од такозваног тестамента Цетра великог. Но та традициона политика руска само је у једном правцу стална била, у рушењу турског господства у Европи и у тежњи, да се то господство замени хришћанском владом. Позитивна пак страна те руске политике мењала се према ириликама и сувременим нхчелима, почев од идеје успостављења византијске царевине до оснивања најновије бугарске кнежевине на темељу народносног начела. Но вазда је уз то тежња била руске политике, да једном непосредно ил посредно завлада у Цариграду, где се мисле наћи „кључи од земаљског раја.“ Кад би се могло судити по вестима, које се проносиле о новом цару, док још није на престолу седио, о његовој свези са народним људма у Русији, који гаје оп-

шту славенску свест, и о његовоЈ антипатији према немачком духу, том најнепосреднијем, најдосљеднијем и најопаснијем противнику Славенства, кад би се по свему томе судило о будућој политици руској на истоку, онда би тамошњи народи могли спокојно исчекивати претстојеће дане. Но нетреба заборавити, да је руско око вазда и поглавито наперено на Цариград као главну мету, да је живо самопоуздање руско, да ће се остала питања славенска по себи решити у славенском, или боље рећи руском правцу онда, кад једном Цариград у руским рукама буде. Те мисли имају свога зачетка и у срцу најславенскијег Руса, те he с тога вазда над главом балканских Славена висити Дамоклов мач, да могу бити уцена за Цариград. Како се пак знаде, да Аустро-Угарска не може сматрати и за сад не сматра Цариград као своју „интересну сФвру", него више питање подунавско и питање солунско, а бригу за Цариград оставља Енглеској, то могућност споразума и деобе истока између Русије и Аустро -Угарске, којој је Немачка за леђи није ни у данашњем времену, ни под владом новога цара руског искључена и балканско Српство, а нарочито Србија има пуно разлога, да ту могуГност никако из вида свога неупушта. Некада је између Беча и Петрограда владало потпуно споразумљење у погледу источног питања, и није било суревњивости измећу те две велесиле. Кримеки рат пореметио је тај споразум, кад је Аустрија својом „историчном неблагодарношћу 1 * задивила свет и учинила диверзију против Русије. Аустрија је доцније ту своју погрешку исплатила губитком свога положаја у Италији и Немачкој и тек после тога, а под руком Бисмарка настао је некако тешњи одношај између ове монархије и Русије у облику такозваног гројецарског савеза. Под окриљем ал и под

ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ. Почетком идућег месеца априла почиње нова претплата за оне поштоване прет' платнике наше, којима је крајем овог месеца претплата истекла. Учтиво им овим за рана напомињемо, да изволе настојати око понављања претплате. Лист се без готове претплате неће моБи никоме слати, за то умољавамо поштоване претплатнике, да претплату за времена, и то најбоље путем поштанских упутница, послати изволе, како би се лист без прекидања отправљати могао. Наруџбине без новацанеће се мођи уважити. Претплата, огласи, као и наплате за то, нека се изволе упутити на адмипи страцију „Заставе“, а само дописи и остало, што се односи на уреŁење листа, нека се изволи слати уредништву „Заставе“. Умољавамо пријатеље листа, да не пожале труда, те да поштоване сународнике, који би листа држати могли, побуЦују на претплату листа. »Застава“ излази четир пута преко недеље. Претплата остаје за Аустро-угарску монархију, српске државе и покрајине: На целу годину 14 ф. или 35 дин. На по године 7 „ » 17'4 , На четврт године 3„ 50 „ 9 „ На месец дана 1„ 20 „ 3 „ За остале земље и то: за Немачку годишње 18 ф., за Швајцарску, Романију, Русију. Италију и Бугарску 20 ф., а за Француску и Америку 24 ф., или саразмерно на четврт године. У Новом Саду 17. (29.) марта 1881Власништво и уредништво „Заставе."

„ЗАСТАВА“ излази редовно: средом петком недељом, ва делом табаку, а уторнивом на по табака. ЦЕНА ЈЕ ОВА за Аустро-Угарсву: ва делу годипу 14 ф. н. иа по године 7 ф. н. на четврт године 8 ф. 60 н. па 1 месец 1 ф. 20 н. За Србију (у сребру). ва годину 35 дин. на пола године 17‘/ а дин. на четврт године 9 динара.

БРОЈ 42. у Новоме Саду у среду 18. (30.) марта 1881. ГОДИНА XVI.

ОГЛАСИ рачунају се по 6 новч. од сваке врсте овахих ситних слов а sa жиг плаћа се по 80 поч. свави пут. ДОПИСИ шаљу се уредништву, а предплата и огласи администрацији „ЗАСТАВЕ" у Нови Сад у дунавској улици. РУКОПИСИ не враћају се натраг. Иоједини бројеви стају 10 новч.