Застава
ЗАСТАВА
ЗБОР РОМАНА
Романи у Угарској и Ердељу почеше се опет кретати на пољу уставне борбе ’ за народност своју. Ердељски Романи др- 1 жали су се од искони пасивне опозиције. ( Они су још онда кад је угарски сабор закључио сјединење Ердеља с Угарском, на свом збору у БлазендорФу ре- Ј шили: да романски срезови не бирају и на 1 уг. сабор не шиљу посланике, једно, што ( су држали, да се питање сјединења Ерде- 1 ља с Угарском само договорним споразу- 1 мом уг. и ердељеког сабора под условом 1 земаљске автономије Ердеља и равноправ- 1 ности трију народности у њој решити мог- Ł ло; а друго, што је при сајединењу Ерде- ( ља с Угарском у њему задржан стари из- 0 борни ред саборски, по ком су Романи и 1 по окружењу изборни срезова и по бирач- * ком праву тако били, па и остали оште- 1 ћени, да би они, који сачињавају велику 5 већину, на две трећине становништва, од * 75 посланика највише 16 посланика из- * брати могли. При тој својој пасивној опо- 1 зицији оетали су ердељски Романи не- ] престано. ] У последње време појавила се и стран- ( ка, која је на то ишла, да се напусти земљиште пасивне опозиције, да и ердељски Романи упусте се у бирање посланика за уг. сабор. Велика већина не хтеде на то пристати. Сад се то питање опет покренуло. Као што смо јавили и јављамо, Романи су и ердељски и банатски држали тродневну конФеренцију на бирачком збору у Сибињу, 30. апр. 1. и 2. маја о. г. и шримили су једногласно предлог тридесеторице избраног одбора: да се у погледу Ердеља задржи политика пасивне опозиције, т. ј. неучествовања у бирању посланика за уг. сабор. Сад су у том погледу пошли једним кораком даље, нису се задовољили са изјавом неучествовања у изборима, по којој би се изјави сами бирачи равнали, него су закључили, да се отвори законом допуштена агитација за уздржавање романски бирача од учешћа у изборима. Оба су разлога за такав поступак сад поновљена; но ми држимо, да је ту претегао други разлог, т. ј. диспропорција, разлика међу угарским и ердељским изборним редом, која је нарочито по Романе штетна. Кад би Романи на то чекали, да уг. сабор на 'то пристане, да се састане ердељски сабор, па да он на ново узме у претрес питање и услове ејединења Ердеља са Угарском, то би онда заман чекали. Како би они на особеном ердељском сабору по постојећем изборном реду у Ердељу ипак у мањини били, то не би ни тим путем успели тим мање, јер Саси као најмања мањина не би на то пристати могли и хтели. Остаје дакле као главни разлог остајању при пасивноЈ опозицији неправичност изборног реда, и као да се на то иде, да се уг. сабор тим поступком морално приволи, или принуди, да Ердељ у погледу изборног реда изједначи са Угарском. Свакако се тим начином даје израза незадовољству са постојећим државоправним и политичним стањем у Ердељу. Међутим било да Романи коначно остају при начелу самосталне унутрашње автономије, ако не равне, а оно подобне оној у Хрватској и Славонији, то како они ипак на ердељском сабору не би по постојећем ердељском изборном реду били у већини, те на том сабору ни взборни ред на своју корист не би променути могли: то се очекивало, да ће се они ма за сад и са мањим бројем дати заступати на уг. сабору, да уз начелно очување свога автономног становишта пре свега пораде, да се ердељски изборни ред са угарским изједначи, усљед чега би ердељски Романи у већем броју на уг. сабор дошли, и ту онда у свези са другим немађ. народностима радили за што веће осигурање народности своје у Ердељу, остављајући начелно питање самосталности времену и развоју догађаја. Овако су ердељски Романи за немађ. вародности, а и за саму романску народност у Угарској изгубљени, ако можда
њино уздржање и има за будућност начелно већу вредност. Но пасивност ?може међу тим ослабити моралну снагу ингелигенције народне, па тим и моралну снагу самога народа. Место тога Романи у Угарској враћају се опет на поље активне, и то опозицијоне политике, враћају се велимо, јер су на последња два сабора редко посејани били, а на сабору још трајућем тек ји је неколицина, и то доста ћутљива. Пасивност угарски Романа није била начелна, него Фактична, околностима изнуђена, или правије рећи романски бирачи бирали су, али не своје кандидате, него туђе, и то обично владине. Прваци њини већ су у толико клонули били, да су се кандидација клонили. Кад дакле они сад опет излазе на јавно поље, и народ позивљу на биралиште, то би онда био добар знак оживеле народне свести, и ојачаног поуздања народни првака у народ и у себе саме. 0 тог гледишта ми се радујемо томе појаву у романском народу, и међу његовим првацима. Нема сумње, да су угарски Романи у погледу равноправности народности при предлогу, што су га српски и романски посланици год. 1868. договорно утврдили, и уг. сабору поднели, и при ком су и Срби остали. Тим ће Формална солидарност међу немађ. народностима, и одноено њиним посланицима на уг. сабору, којајегод. 1869. у Вел. Бечкереку и Тамишвару суглаено изречена, која је у пређашњим саборима међу српеким и романским пасланицима постојала, и коју су и сад и Срби и Романи особито нагласили, имати и стварног основа и темеља. Према тој солидарности ваља да Срби и Романи при изборима поступе тако, као што се негда поступало, да т. ј. у помешаним срезовима мањина једне гласа на кандидата већине друге народности. У срезовима подједнаким бројем бирача и односно народа смешанима могао би се уговорити „турнус", да се т. ј. једанпут кандидат једне, други пут кандидат друге народности бира, као што j'e то било у белоцркванском срезу. Кад сравнимо прву саборску перијоду са последњом, приметићемо грдну разлику: онда повећи број и Србаља и Романа посланика, који се сложно и одушевљено борили за начело равноправности народности, на последњем сабору пак мали број српски бораца, а оно мало Романа једва се кад, изузимајући једном приликом расправе о учењу мађарског језика у основним школама, глас чуо. Радоваћемо се, ако сад избори српски и романски покажу бољи резултат, него последњи избори. Избори предстоЈ'е за месец дана. Крајње је време, да се и Срби и Романи спреме за изборе.
Са романске бирачке конФеренције
У прошлом броју саопштили смо у главном ток бирачке конФеренције ердељских и угарских Романа, конФеренције, која је 30. априла, 1. и 2. маја у Сибињу на окупу била, Онде је саопштен само смисао конФеренцијске одлуке. Сад пак можемо је у целини саопштити, како гласи од речи од речи. Она на име гласи: „Представници романских бирача из свију дедова угарске вруне, искупљени 30. априла, 1. и 2. маја у Сибињу на бирачкој конференцији, изражујући своју живу и дубоку жалост на јадном стању, које је створио садашњи устав промашевим и штетним законима, тако нарочито законом о унији, законом о јавној настави, законом о језику, изборним законом, оввм последњим особито погледом на Ердељ, а то све законима, који својом једностраношћу и начином, како их примењују у управи и шта више и у самом правосуђу, отаџбиви шкоде, заковима, који су, комбиновани, декретовани и извршени у зло схаћеном ивтересу ј е д н е само вародности, маџарске, створили ситуациЈ’у, онако исто неправедну, као по својим последицама штетну по целу отаџбину, чији политички, морални в привредни пад свак живо oceha и нико га више не може пред целим светом порицати: констатују они, да је баш горе поменутим законима и установама активност Романа погледом на саборске изборе, колвко се они
Ердеља тичу, онемогућена, па и за угарске и банатске делове, и ако није са свим онемогућена, она је одвећ ограничена и парализована. По што је пак њихова парламентарна борба ва животне интересе заједничке отаџбине претешка, тако да им снагу надмаша, али и пак преко нужна за права, односно за развитак и благоставе свију народа у овој отаџбини: представници романских бирача -у правој лојалној и чистој патријотској тежњи, сједињени у солидарности, увидеше потребу, да сви Романи, што живе у држави стеванове круне, своје снаге уједине и уреде зарад обране свију политичких, привредних, ‘нарочито пак својих народносних и културних права и интереса, који су до сад нај'мање узимани у обзир. За кардиналне услове те обране признаје се за ердељске Романе пасивна ресистенција спроћу будапештанског законодавног тела и спроћу избора за исти, докле год они неправедни закони и она маћиска администрација узвладају. На против за Романе из угарских делова признаје се, да је целисходно, да учествују у изборима и саборским расправама, у колико по закону и поштеној примени истог могу учествовати, и где помесне прилике допуштају, да при изборима протуре што већи број народносних заступника, који he онда у крилу законодавног тела горе нацртаном жалосном пбложају дати тачна, верна израза и на то тежити, да рђави закони буду прегледани и да се зарад поправке садашњег положаја лојалније примењују.“ Ради донуне извештаја саопштавамо још ово. Изабран је сталан одбор од девет чланова, жоји Бе се старати, да се конФеренцијске одлуке изврше, односно, који Бе руководити акцију. Седиште му је у С иби њ у. Uo што је, како смо веБ јавили, ВиБентије Бабеш, као извештач одбора тридесеторице под«ео г(Łње одлуке истог и лепом и ватреном их беседом препоручио, предложи др. Муресијан, да се одборски предлог за одлуку en bloc усвоји. Ленгеру предлаже, да се закључи активност и за Ердељ. Маноле Дијаманди говори ва одборску резолуцију. ЂорЈе Попа налази, да се начело солидарности не може извести, ако Бе се један део држати активне политике, други пасивне; предлаже дакле за оба дела солидарну пасиввост. Бозечан говори за активност,ЂорВариБију и др. Будичан изражујусезапопин предлог. По барбуову предлогу закључи се, да се дебата заврши. По што су као главни говорници говорили Чато за активност, Муресијан за пасивност, држали су предлагачи Ленгеру и Попа своје завршнеговоре. Послезавршног говора извештача Ба б е ш а повуку Ленгеру и Попа своје предлоге на траг, те по томе буде предлог одбора тридесеторице једноглзсно усвојен. Резултат гласања би поздрављен узвицима „сетреаска", који су се дуго и дуго орили. У стални одбор деветорице изабрани су: Вари Бију, Ковма, Дијаманди, Маноле Попеа, Попа, Тромбитас, Секула, Висаријон Роман и др. Ратију. За тим буде усвојен програм за директиву од 9 тачака, и после обичних захвалних Формалности конФеренција закључена. Осим саопштених закључака утаначен јенасибињској конФеренцији као што јавља „Н. сл. Преса" —и народни програм, који се састоји из следеБвх главних тачака; 1. Треба ићи за тим, да се по ново успо; стави автономија Ердеља, 2. Да се румунски језикуведе за) коном у администр-ацију и правосуi ђу У свима пределима где живе Романи. , 3. У пределима где Романи живе да се поi стављају Романи за чиновнике или таки ’ звавичници, који знају романски језик и роi манске обичаје. , 4. Има се радити на тим, да се у коi рист народности ревидира угарски > закон о народностима. ) 5. Извојевање и одржање автоно- мије у цркви и школи јесте народна дуж- ност, а ваља радити, да се постигне суб> венцијонисање народних васпитних : и културних завода из државне бла- гајне. i 6. Отпор против свију тенденција i мађаризације јесте народна дужност.
7. Има се увести опште право гласања, или најмање, треба дати право избора сваком државном грађанину, који плаћа непосредан порез. 8. Пошто питање дуализма не стоји на дневном реду, то народна странка себи задржава право, да у своје време даде израза свом мишљењу у овој ствари. 9. Ваља ићи наЈ*зад за тим, да се реформише финансијска управа и да се олакшају јавни несносни терети.
Политички преглед.
У ствари спојења Крајине пишу »Б. оп. I“. из Загреба; „Противно најновијим загребачким вестима сасма је аутентично, да међу угарском и хрватском владом није дошло до споразума гледе начина, како да се спроведе спојење Ерајине, и да за сад нема ни изгледа, да Бе доБи до споразума. Бан Беистина скорим битн наименован краљевским комисарем за хрватско-словенску Ерајину, но преко ове Формалности спојење не Бе све дотле поБи у нај пред, докле се год Хрвати деФинитивно не одреку града ?еке“. Иначе политичне прилике у Аустро-Угарској немају никакав важпији моменат да покажу, који би давао сигнатуру унутрашњој политицимонархије. По што су ва неколико дана прекинуте биле свечаностима царевиБеве свадбе, ступиле су опет у нормалан ток. У угарској половини највеБи интерес апсорбује изборно кретање, коЈепостаје све јаче и бујније, што се изборно доба ближе примиче, тако да саборска радња долази тек у други ред дневних догараја. У Аустрији јепарламентарна борба ради равноправности народности дошла до једне етапе, коју означава чин, кад је царевинском веБу поднет законски предлог о чешком свеучилишту. У Угарској, као што рекосмо, изборно кретање отима све више маха. Највначајнији чин у том погледу јест романска бирачка конФеренција, о којој смо у прошлом броју донели опширнији извештај’, а данас га попуњујемо подробниј'им податцима. Иначе из изборног кретања немаџарским народностима имамо да забележимо, да јесловачкиродољуб, Павле Иудроњ, истакнут за народног словачког кандидата у једном изборном срезу.пожунске жупаније. Еако је близу крај садашњој перијоди саборској, то угарски сабор обавља послове омањег значаја, понајвише народно-привредне и прометне природе. Еао знак времена и струје, што струји по усијаним главама силом-маџаризатора, вредно је куријозитета ради прибележити, да је меŁу петицијама, што су 4. св. мес. сабору стигле, била једна, којом тамишка жупанија моли, нека се ивда закон, који Бе само оним трговачким књигама дати закониту доказну вредност, које су маџарс к и воŁене. У истој седници поднет је извештај Финансијског иЈкомуникацијоног одбора о ар ад с кочанадској помесној железници. Даље је поднет и законски предлог о регулисању Тисе, који у целини за се доносимо, јер се ствар маша крајева, у којима и нашег народа подоста живи. У дотичном поднеску говори се само о левој обали тисиној, но то је, као што „П. Лојд“ бележи, забуном у нацрт законаушло; кад Финансијски одбор ту ствар успретреса, протегнуБе се дотична наредба и на десну обалу. Прошле суботе била j’e другнм петицијама и речка петиција у сабору угарском на дневном реду. Одборски предлог гласио је, нека се петицвја упути влади и влада позове, да у CBoj’e време поднесе законски предлог, којим се на темиљу угарскогдржавногправанаРеци укида изузетно стање и провизорија; даље, одношај Реке и њезиног округа према законодавству и влади уреди обзиром на автономију града; најпосле, што пре уклони све, што се не слаже с автономијом Реке, која је призната у угарском државномправу. Да богме, да j’e одборов предлог усвојен. На то „Обзор" примеБује: »Овој расправи присуствовао је и министар за ХрватскуСлавонију, Еоломан пл. БедековиБ, који је у једно заступник хрватски на угарском сабору, па није нашао за вредно, да се словцем Ј’едним против овог закључка изјави, или да барем означи становиште хрватске влада у овом питању. Да ли је још који од 34 хрватска заступника био у тој седници, није нам познато, јер дотично извешБе тога не напомиње.* У Аустрији, као што рекосмо, законски пре-
„ВАСТАВА" взлази редовпо: Средом петвок недељом, на целом табаку, а уторнивом на по табака. ДЕНА ЈЕ ОВА за Аустро-Угарсву: на целу годину 1* ф. н, на по године 7 ф. н, на четврт године 3 ф. БО н. на 1 месец 1 ф. 20 н. За Србију (у сребру). ва годину 8Б дин. на пола године 17*/а *ИИна четврт године 9 динара.
БРОЈ 70. У Новоме Саду у петак 8. (20.) маја 1881. ГОДИНА XVI.
ОГЛАСИ рачупају ce'no 6 иовч. од сваке врсте оваких сптних иов а за жиг плаћа се по 30 ноч. сваки пут. ДОПИСИ шаљу се уредништву, а предплата и огласи администрацији „ЗАСТАВЕ" у Нови Сад у дунавској улици. РУКОПИСИ не враћају се натраг. Поједини бројеви стају 10 новч.