Застава

ддог о чешком свеучилишту, који је 4. о. м. царевинском веБу поднет, означава етапу у тамошљој народносној и парламентарној борби. Ми га за се доносимо. Осим тога царевинско веБе још једнако расправља специјално државни прорачун, но та расправа пада у засенак испред значаја предлога, с којим је „Нова слоб. Преса", као понајглавнији орган уставовераца, на среду изишла. Не ради се ту ни о чему мањем, него да уставоверци узму доскорашњу улогу Чеха, да се лате п а с и в н е опозиције. Бар на то излазе примедбе, што их је речени лист учинио тим поводом, што се очевидно опажа, да левичарским круговима царевинског веба o6aaŁyje све веБма политичка апатија. Уставоверски се орган истина ограђује против тог, као што велн, подметааа, али сва аустријска автономашка преса тумачи његове примедбе у том смислу. Дакле, што су уставозерци Чесима онолико вамерали и рашта су их онолико осуђивали, тора они хоће сада да се лате. Tempora mutantur Као што из Беча 4. о. м. јављају, радња конФеренције у четверо врло се полако на пред одмиче. Бугарска је за сад обећала, само да fie испунити оне обвезе, које је по берлинском уговору дужна испунити, а то j'e, да fie своју железннчку мрежу тако доградити, да се иста код Пирота споји са српским пругама и да fie саградити сарамбешко-средачко-пиротсву пругу. Но средачка влада и ту градњу сматра за чисто унутрашњу ствар бугарску, те не fie с бароном Хиршем ни да се упусти у преговоре ради његових права, што су му у берлинском уговору резервисана. Турска се такођер још једнако у резерви држи. Она истина признаје, да је солунско-митровачку железницу дужна доградити до српске пруге, која fie од Ниша полазити, али она се позива на уговор, што га је подвезала с бар. Хиршем. по коме та свеза треба да буде код Приштине. Тако исто не fie она још ни по што да даде концесију за Шипка-јамболску пругу, јер то би био наставак румунско-бугарске железиице, коју друштво аустријске државне железнице хоБе Јда гради. По цариградским извештајима, прилике у Арбанији не стоје по Псрту зло. У извештајима својим из Призрена јавља Дервиш паша Норти, он се нада, да fie ове и идуЕе недеље и последње остатке арбанашког устанка сатрти, тако да им се не Бе знати ни трата, ни гласа. У Првзрену је портин авторитет са свзм успостављен, и један од тамошњих угледнијих мештана, Хасан паша, постављен је ва мутесариФа. Дервиш паша врло лепо поступа с арбанашким поглавицама.које му се покорише; обеБао им је шта више, да fie Арбанаси добити неку врсту автономне управе, и рекао, да ни једна пед арбанашке земље не fie бити другој земљи, ни држави предата. Ферик Хаџи Осман паша послат је у ђаково, да ђаковљанима јави, како се мушир Дервиш паша нада, да fie се они парасити отпора против падише. На то ђаковски поглавари поручише муширу, нек он сам дође њима, добро Бе доБи; дође ли иак с војском, наиБи fie на најжешћи отпор. Још Ђаково дакле, па мирна Арбанија. Дервиш се пак нада, да fie му мирним путем пре поБи за руком, да стиша, као што је пређе у ПеБи, Дибри и Скопљу учинио, него ли силом. Ходо-пашу, којн је до скора био под стражом у серашБерову конаку у Цариграду, пустио је султан на слободу и послао гаЈу Ерзерум његовој бригади. Добио је 15 кеса новца на пут и нешто од заостале му плате. Миридитском кнезу, Пренку Биб-Доди, понуђен је мутесарифлук у Дамаску, но геле, да се он није хтео тога примити због порушеног здравља. Осим тога општа јевропска политика тако је пуна важних догађаја, гако скоро није била. Пас се пре свега тиче, шта бива по Бугарској иРусији. 0 Бугарској ниже бележимо, а руске догађаЈ’е доносимо за се. Ма да је предлог о кон•еренцији против интернацијонале пропао, и пак реакција још једнако смишља, како да ограничи право азила. Ствар се у велике тиче опште слободе, те с тога је морамо пратити. Осим грчког питања, којесејош једнако мора „отвореним“ сматрати, ту је даље туниска ствар и с њом у свези прилике у Италији, осим других мање взжних ствари, које за нас немају значаја. Што се тиче догађаја у Бугарској, ту немамо никакав нов чин да забележимо, али „Беч. оп. Нов.“ доносе тако важне податке о веће свршеним чиновима, да их је вредно саопштити, ма да је ствар веБ у главном позната. Бечки лист прнча, како је кнез Александар веЕ одавна увидео, да се са садашњим уставом не да у Бугарској владати, те кад се вратио с погреба св г т ујака Александра П., потражио је у Берлину Бисмарка н њему своје мисли отворено саоиштио. Бисмарк му је намеру безусловно одобрио. Ешз је о тој ствари истом приликом говорио и у Бечу са бар. Хајмерлом и са секцијонвм начеоником из министарства спољашњих, Калајем. Првн је на кнежева разлагања одговарао само у пола, и то нејасно; но Калаји беше много отворенији, Чудновато, али кнез се отуд упути гр. Андрашију, баш као да сматраше, да овај још једнако управља спољашњом политиком Аустроугарском или бар да је spiritus familiaris балпла чке палате, те и њему своје мисли разложи. Андраши безобзирце одобри кнезу планове и честиташе му топло, што је на те мисли дошао, наии-

руБи у том, да се Бугарека одриче Русије, па нагиње Аустро-Угарској. Тако бечки лист. Официјозуси, особито будапештански, да богме, да су назорце за том вешБу похитали, да је опровргну, тврдеБи, да се кнез Александар није могао с Андрашијем састати, јер овај није био у Бечу, кад је онај, а онај није, кад је овај. Ми не можемо знати, колико један има право, колико ли други, али ствар је с једне стране сувише жалосна, с друге одвеБ занимива, а да је није вредно прибележити. 0 тога ми то учинисмо, чекајуБи, да се ствар разбистри. Што се тога тиче, да је мисао о чину од 27. априла прво поникла у глави кнеза Александра, „Голос" и јошнеки други листови не верују томе. Као што је по бриселској вести познато, питање 0 ограничењу азилског права стоји још на дневном реду међународне политике, и сиде се договарају, да извесне политичке злочине квалиФикују као просте, кад почну подвезивати нове уговоре о издавању злочинаца. Колико су ти договори напредовали, колико нису, о томе немамо данас никаке нове вести, али берлинска „Садашњост“ (Gegenwart), персиФЛИШуБи Фијаско, што га је предлог о конФеренцији дочекао, открива нам у једно о автора мисли о конФеренцијском походу на интернацијоналу. То није нико други, вели, него неки петроградски професор, који се много занима међународним правом или оним, што се за то издаје. Он се веБ истакао при пређашњим конФеренцијама, које је Русија покретака тога ради, да се ублаже штете, што настај’у од ратних орура. Његове еснафлије и по другим се земљама тим одликују, што су пуни предлога и нацрта, који имају самотуједну рјјаву страну, да се у пракси не даду извести и да ван владине катедре, која се похама, да их усвоји, спремају норазе и незадовољства без краја и конца. Може бити, да свет греши, кад вели, да је тај надрикњишги предлог поникао у онако „мудрој глави", каква је у поменутог петроградског проФесора, алипланје тако удешен, дага је могао „излеБи" само какав „велеЈчени“. Познато је, да је сва акција ради грчко-турског спора усредсреЈена у цариградским преговорима, где се удешава начин, како да се Грчкој предаду досуђене j'oj' области. НајвеБа су сметња у том погледу познате четир тачке, које Турци ишту да уŁу у уговор о предаји. 3. о. м. била је опет заједничка седница јевропских заступника и портанских повереника. Ови изјавише, да не могу речене четвр тачке узети на траг, јер немају у том погледу довољно упутства. Doсле тога био је немачки посланик ХацФелд код султана и разложио му, да се не може ствар одлагати, иначе Бе Порта горе про Би. Кад сутра дан, а Турци узешена траг поменуте четир тачке. Тако сад не стоји ништа више на путу, да се уговор о предаји не закључи. Но тим још не Бе бити речено, да је Грчка веБ дошла до својих области, јер познато је, да Порта зна да се чини и невешта и оним писменим обвезама, на којима стоји и потпис њен. Француски поход у Тунис свршен је, уговор с бејем потписан је. Тим је војени део Францускотуниске аФере свршен, којијеу једно и лакши; али сад настаје тежи, дипломатски део. Порта није једне мисли с Бартелеми-Сентилером, она не Бе да се одрече својих сиверенских права на Тунис, него шта више хоБе да га свом снагом документише, за сад наравно само дипломатским путем. Тако је на Порти ово дана било више министарских веБа, гдеје веБано, шта да се чини погледом на свршен чин уговора Францугко-туниског сд 30. априла. Ту је закључено, да се протестује против тог уговора, јер беј, као што је Формално Ферманом од 1871. стипулисано, нема ни права, политичке уговоре подвезивати, те по томе да речени уговор не вреди. Осим тога талијанскоЈ'авно мишљење почиње се све веБма обртати против Француске, особито због оног места у бартелемијевој окружници, где је речено, да нико нема права, мепити се у Фраицуско-тунискн спор, jep то јо чисто унутрашња ствар Француска, коју има влада републике с бејем да расправи. Због тога је Бартелеми морао талиЈ‘анској влади послати ноту, у којој вели, да ту није мишљено на Итали)‘у. Жалост би и грехота била, кад би се Француска с Талијанском због Туниса завадила. Надајмо се, да до тог не Бе доБи. Међу тим познато је, да је туниска аФеравећ имала видљивих последица по прилике ’у Италији. Кајролово је министарство због тога пало, и Сели је поверено, да састави нов кабинет. Ме-5у тим, као што „Аж. Ава“ дознаје, Села иште, да се садашња комора распусти, али краљ не Бе на то да пристане. ХоБе ли Села у тим приликама моБи саставити нов кабинет, то је тешко веровати, па и ако га састави, може се у на пред предвидити, колишна ће века бити. Да би се боље разумеле парламентарне, па по томе и политичке прилике у Италији, ево, какавје одношај странака уталијанској комори. Комора има свега 508 чланова, који су од прилике овако раздељени: десница, тј. ирива опозиција броји у округлом броју 150 гласова, осталих 358 гласова јесу дакле левичарски. Од отих 358 заступника предводе Депретис и Кајроли 220 њих. Од осталих 138 иду 40 до 45 њих за Никотером, а 30 до 35 њих конствтујисали сусе као засебна гру-

па, бар то хоБе да учине; 20 гласова спадаЈ’у па крајњу левицу, радикалце, који немају одређеног вођа, али у политичким стварима обично за једно гласају; толико исто њих предводи Занардели, а Ериспи, као што се у последње време показдо, нема више присталаца од 7 до 8 њих.

Законски предлог

о владиним мерама, што се имају предузети зарад осигурања долине реке Тисе против пОплаве. §. 1. Упућује се министар јавних послова и комуникациЈ‘а, да како то местне околности допустиле буду предузме и свом енерђијом настави грађење насипа за обрану, што ће се под мерама које праву сигурност дају имати подићи на левој обали реке Тисе, зарад заштите међу Керешем и Моришем лежећег земљишта, и од Бекеша на левој обали Кереша све до Тисе, одавде дуж леве обале Тисе па до утока реке Мориша и на десној обали Мориша до Апатфалве, и то тако, да најнужнији насипи по могућству буду готови још ове године а сви скупа да се доврше најдаље до конца 1882. године. Даље се упућује министар јавних послова и комуникација, да зарад даљег опредељења у смислу зак. чл. XI. 1874. зготови нацрте и предрачуне гледе оних резервоара, канала и устава, који су потребни за пропуштање воде са земљишта, о ком се овде говори. §. 2. Упућује се министар комуникација и јавних послова, да на земљишту што се има чувати у предходном §-у поменутим радњама, даде определити инундацијони терен, и то на основу највишег ниво-а од године 1855. и да на основу тога предузме конскрипцију (попис) заинтересованих поседника и коначно утаначење кључа, по ком ће се терети распорезати. §. 3. Одређује се, да се до даљег законитог наређења државним путем решавају ствари оних задруга за регулисање, које су установљене и које делају на заштити у §-у 1 означеног земљишта. Званичници ових задруга имају од оног дана, када овај закон у живот ступи, поступати у смислу наредаба министра јавних послова и комуникација, а министар комуникација опуномоћава се, да агенде (послове) оних задружних функцијонара (часника), који би дали оставку на своја места или који не би одговарили сеојој’ задаћи замени часницима, што ће их он у тој цељи поставити. §. 4. Овлишћује се министар комуникација, да без оклевања предузме и спроведе оне мере, које су потребне зарад заштите долине реке Кереша против поплаве. §. 5, Зарад покрића трошкова у првим §-има наређених послова стављају се министру комуникација на расположење, на терет дотичног земљишта, два милијуна форината из зајма закљученог у смислу зак. чл. XX. 1880. §. 6. Трошкови око извршења претходним §-има означених послова терете интересенте као зајам, који ће се имати исплатити начином, одређеним у зак. чл. XX. 1880. Ако и у колико међу пословима, што ће се имати извести, буде и такових, који падају на терет државног ерара, то ће се гледе покрића трошкова око истих постарати доцније законом. §. 7. Упућује се министар комуннкација, у колико би с обзиром на оток велике воде било потребно да се појединс секције дуж Тисе подитнутих насипа натраг преместе, да у том погледу нужне мере предузме, и у колико би он то за потребно, сматрао, да идућем сабору поднесе законски предлог о овоме. §: 8. Најзад упућује се министар комуникација да реорганише она друштва за регулисање и обрану, што су по не природном и нецелисходним границама састављена по разним местима долина река Кереша и Берећа, и да тамо, где до сада још нису склопљење задруге интересената, званичним путем нареди склапање истих. Ако какво интересенство, које по одредби министра комуникација припада којој задрузи, у току од стране министра одређеног времена своје статуте не поднесо, свој одбор и своје функцијонаре (часнике) не избере, или свој рад фактично не отпочне, онда ће министар комуникација поставити друштвене часнике. Ови функциЈ‘онари обвезани су поступати по упутствима и налозима министра комуникациЈ‘а. У оваковим случајевима поставиће министар ради давања мњења у пословима задруге из већих поседника и из заступника заинтересованих општина одбор, поеловник којега ће министар утаначити. §. 9. Зарад покрића трошкова око подизања оних обранбених мера, које се односе на оне задруге, што су по смислу претходног §-а подстављене министру комуникација, даваће се no међусобном споразуму министра финансија са министром комуникација предујмови из зајма, контрахираног на основу зак. чл, XX. 1880. Ови предујмови имају у смиелу одређења зак. чл. XX. 1880. најдаље до свршетка године 1884. репартирани бити на интересенте, како би се, по наредбама истог зак. чланка, могли утерати интереси и отплатне рате ових предујмова. Док се не утаначи индивидуалне адрепартиција интереса и отплатних рата ових предујмова, стараће се по потреби а од случаја ва случај за покрпће по предујмовима отпадајућих отплатних рата

и административнвх трошкова министар комуни- I кација. • §. 10. изведење овог закона поверава се мини- ’ стру јавних послова и комуникација и министру финансија.

Младочеси и Клам-Мартинић.

Јавно гласило младочешке странке „Народни Листи“ донезоше ово дана чланак, којим жестоко устају против гр. Клам-Мартинића, вође чешке феудалне властеле. Непосредни поводовоме билаје ј пронесена вест, да ће Клам-Мартинић бити наименован земаљским министром за Чешку. Навађајући како се од неко доба много говори о попуњењу садањег министарства у смислу деснице и како се меГ;у дотичним кандидатима именује на првом месту гроф Мартинић, за кога час веле да ће постати министром унутрашњих послова, час I опет, да ће бити наименован за земаљског мини- I стра за Чешку, и напоменув, како је установљеве мипистра за земље чешке круне већ од двадесет година, како је устав проглашен, једна од првих тачака народног програма, како министар Пражак својом нерешеношћу и млакошћу у народним питањима, која је дотле игпла, да Чеси решење свеучилишног питања имају више да захвале Пољаку Дунај’евском но њему, није оправдао оно поверење, што се полагало у његово деловање, и како Чеси не смеју никада престати трудити се, да Ј‘едан од њихових земљака дође у крунски савет као заступник народних интереса, изјављује младочешки орган: „Расматрањем способности именованих кандидата не ћемо ни најмање да се машамо за неоспорним правом круне, да сасма слободно и неограничено поставља своје саветнике. У колико пак и сама круна мора ићи за тим, да људи с овако одређеним позивом имају све за ово потребне способности, не може непристрасна критика тих способности доброј ствари никако од штете бити. Круни ће при наимевовању министра за чешке земље мипистра земљака или да речемо министра, што ће имати да заступа чешке земље највише лежати на том, да дотични министар познаје добро земље, које му заступати ваља, да зна њихове потребе и жеље, и да уме довести у склад интересе тих земаља са добром саме државе. Овоме позиву, по нашим убеђењу, не би никад одговарао гроф Клам-Мартинић, Не говоримо то из какве личне ненаклоности прама овом каваљеру, већ изразложног и независног осведочења. Не поричемо заиста господину грофу ни извесну меру способности, ни рутину у управним пословима; уважавамо у њему одликујућег се члава конзервативног племства. Кад би се овде радило само око окретног министра за какву конзервативну владу, био би гроф Мартинић на своме месту. Али не можемо себи никад желети његову особу за првог иглавног заступника чешкога народа у крунском савету. Министар земљак треба да има за собом читав народ; цео народ треба у њему да види човека, који поседује народно поверење, а до овога може доспети само такав муж, који познаЈ‘е све потребе народне, који осећа као и васцео народ; муж, који нема виших и топлијих жеља, него бољитак, добро, срећу свога народа; у кратко муж, који је по својим назорима, својим осећајима, cboj'hm тежњама прави и одлучити Чех, који је крв од наше крви, тело од нашега тела. 0 грофу Клам-Мартинићу ово се не може рећи. Истнна да он у задње доба пристаје уз наш народ, да је и за језичку равноправност, при кој‘ој ће остати немштина као неки спајајући, виши, тако звани дипломатски језик, али ван овога иду његови идеали сасма другој мети но наши циљеви. Као човек почастни не би се заиста устручавао призната, да њему нада све иду интереси конзервативнн. Као министар у крунском савету водио би он много већу бригу о том, да против струје новога века, против протестантизма, против савремене образованости гаји интересе колотичког клира, интересе великог поседа против интереса пука, но да се постара око развитка и окрепљења наше вародности. Без сумње је, да би му више лежало на том, да се школство ограничи .и поврати под бивши надзор католичког свештенства, него да се уздигне и обнови у духу вародном Ступање гр. Клам-Мартинића у министарство значило би реакцију. Аустрија није једноставна држава, која би се, по примеру јевропских воЈ‘ених држава, на вишој сили попут војене снаге држати могла, она може тек само живим, слободним развитком засноват своју неодвисну екзистенцију. Ступање грофа Клама у министарство било би не мање одсудно и за Чехе. Дапас је код нас свакоме јасно, да измирење са Немцима лежи у властитом интересу наше земље. Језички снор мора се међу нами и Немцима поравнати; Немци морају одступити од хегемоније и морају у сопственом интересу нами руку помирења пружити, као што смо ми то прама њима учинили пре три године. Измирење с Немцима било би не могуће, кад би у Чешкој владао Клам-Мартинић, и кад би његовим позивом у крунски савет, овде овладала реакција и ултрамонтанизам. Под владом КламМартинића не само да би наступио још већи раздвој међу Чеси и Немци, већ би, као што је то сасма природно, и у самомчешком народу морао наступити велики раздор.*