Застава

t Богдан Славковић I. год. правник. Врло ми је тешко да ива горње радоетне вести морам ову врло жалостну саопштити српском свету. , Богдан је родом ив Сом6ора|, син поште- } них сиромашних родитеља. Основне и гим- j навијске равреде свршио је у свом месту и < то као први ђак. Матуритет је положио са j „esimio modo“ на основу чега га у почет- < ку ове шк. године ва Текелијног питомца и- j ваберу. До божићних правника бавио се у Пе- j шти где ни једно предавање није пропустио а слободне часе употребио је на науку миелећи да ( he њоме, кад ступи у јаван жив користити сво- j ме ојађеном народу и својим ваљаним родитељима. Опасна боља сушица стаде му на пут и ( он 1. маја о. г. умре у кући оца свога, а данас , га предадосмо матери вемљи да мирни санак бо- , рави; оставио је ва собом уцвељеног оца, мајку . и сеју, којима ова рана остаје целога века невзлечена. Вечна му успомена међу нама! Ст. С. = У Суботици 30. априла. Од последњег иввештаја, што сте га добили одавде о представама нашег народног поворишта, продужило je оно евој неуморни рад око ширења просвете, ивображења и лепог укуса међу овдашњим становницима. Давани су већином комади, који и по својој врсноћи и по доброј, складној, складној игри наших глумаца, васлужују потпуно оно привнање, што су га стекли код овдашњег поворишног света, који се у својим вахтевима тешко даје вадовољити, и који, као какво равмажено дете, више пута ни сам не вна, шта хоће управо. Ал свугде је то тако, где је публика тако равнолика, као што је то овде, па од обести, од чега ли, тражи, да се представљају и таки комади, којих никако и нема на свету, или да јој ее дају и „оперете“, а које су, као што се вна, сигурна пропаст сваком поворишту. Што је дакле ваше повориште у пркос свему томе, које одабраним репертоаром, Koj'e добрим прикавима внало себи уважења и похвале стећи и код нашега и код странога света, то му само служи на част и дику. У ред добрих представа, које могу и строгу критику да ивдрже, спадају до сада ови комади: „Максим Црнојевић“, „Граничари," „Марија Стјуартова“, „Кир Јања“, „Гренгоар“, „Ромео и Јулија“, „Звонар богородичне цркве". Сви ти комади прикавивани су таквим равумевањем целине и подробности, све светле и тамне етране биле су, једна према другој, тако ивведене, да су увек давале целу складну слику, која ничим није била помућена То привнају и овдашњи мађареки листови (а има их четири), којима се ииаче баш не ће увек да кажу оно, што је истина, и који у оцењивању нарочито српских ивворних комада и игре појединих глумаца у њима и у другим класичким делима не покавују оне естетичке спреме, нити внање оних драматских вакона и драматуршких правила, који су неопходно потребни свакоме писцу, који хоће да пише критике о поворишним делима и представама, који хоће да оцени игру поЈ'единих глумаца. Међутим то је општа мана у људи, да се обично хоће да мешају у онаке ствари, које најмање равуму, а нарочито повориште је те уде среће, да се над њим и повван и неповван растреса, дајући „мудре“ савете, како би требало да се ради! Од свију досад прикаваних поворишних дела највећег, спољашњег, еФекта, учинио је код овдашње публике комад, који би иначе васлужио да се брише ив репертоара: а то је „Зидање Раванице**. То поворишно недоношче давано је о 'Бурђеву дне, а необичан ојај и привлачну силу прибавило му је то, што је цела овдашња певачка дружина (и мушки и женски чланови) суде ловала у представи, и то на самој поворници, а не, као што је то обичај, тек ива кулиоа. Мушки су били Југовићи и војводе српске, а женске придворкиње царице Милице. И ваиста: влатним и сребрним посуђем, цвећем и великим сребрним свећњацима са пет и више кракова богато искићена софра кнежева, светао вбор ва столом и око стола, све у сјајном и новом оделу од свиле и кадиФе, вас у срми и жеженом влату у повећем кору лепо и силно отпеване песме, велелепно украшена поворница, па од певачке и поворишне дружине на свршетку комада ивведени диван табло: учинили су скупа, да си заборавио где си, него ти је долавило, да си на некој свечаној представи, а у каквој великој преетоници. Евала, честитим члановима певачке дружине, који су својим родољубивим суделовањем допринели, да је „Зидање Раванице" тако сјајно испало, као нигде и никада до сада, а нарочито нека је хвала чланицама, које нису жалиле ни труД® ни времена, ви муке ни пожртвовања, него су својим лепим и похвалним прегором васведочилс и на делу, да им племенито срце њихово топло бије ва све, што је лепо и узвишено у свету и да су увек готове сваку жртву принети онде, где се то тиче Српства и његовог проеветног напретка, Живеле, и да бог да се у њихов пример угледале и друге наше Српкињице по осталим нашим већим местима.

Матица Српска.

6. (18.) маја држао је књижевни одбор „Матице Српске« седницу под председништвом дра Стевана Павловића. Присутни су били чланови Миша Димитријевић, Стеван В. Поповић, Филип Оберкнежевић, ђорђе Дера, Андрија М. Матић, Милан Савић. Од књижевног рада бележимо: 1. Панта Срећковић, професор на великој школи у Београду шаље за »Летопис“ евоје „Путничке слике 111. Подрим и Метохија." I. слика „Косово“ изашла је у Гласнику „Српског ученог друштва* књ. 42; 11. слика „Фамилијарна гробница Мрњавчевића“ у 46. књ. Гласника. Дело се прима и предаје се уреднику „Летописа" на даље расположење. 2. Поднаша се на оцену и награду Историја Византије од императора Јована Кантакузена, извео Димитрије Алексијевић. По што Матица нема средстава за тако огромво дело, па још у преводу, не може се у оцену ни упустити. 3. Г. Стеван Тодоровић, професор цртања, ког је .Матица замолила, да изрече стручњачки суд cboj' о поднешеним силуетама Бранка Радуловића на песме Бранка Радичевића, шаље свој'у оцену; г. Тодоровић налази да је трећина тих цртежа лепо и правилно цртана, да је дух писама у њима тако схваћен и изведен, да се овај рад може с образом изнети на јавност. У 14 слика од 34 налази г. оцењивач неке мане, које ће већ цртач по усменим примедбама исправити. Пошто г. Тодоровић изриче, да тај рад г. Радуловића заслужује свакако и моралне потпоре и материјалне награде Матице, узима књижевни одбор тај суд на знање, пристаје на потпору и одређује као награду г. Радуловићу 150 фор. из свога фонда, с тим, да се решење књижевна одбора с мотивацијом преда управном одбору, пошто се прекорачио овогодишњи буцет. У Ј‘едно се чита изЈ'ава књижаре Луке Јоцића и друга, у којој' се обвезује дело у ремек-и?.дању у својој наклади најдуже за годину дана издати. Нови Сад 7. маја. У последњем броју нашега листа у чланку о „прогласу“ треба да стоји 29. априла место 29. маја.

НОВИЈЕ

Приликом предстојећег спојења Крајине тражи аустријска влада, каошто „Н. сл. Пр.“ дознаје, да јо ј се поврати жумберачка анклава и иште у једно, да се пуномоЕије бана Пејачевића као краљевског комисара не прошири и на ово земљиште, веБ да исто до коначног решења остане под управом земаљског заповедника Фвлиповиђа као гувернера. Српска народна скупштина није отворена 4. о. м., као што је уречено било, јер се није искупило довољно скупштинара. Отварање одложено је на сутра дан, и тад је вбиља отворена. f— Српски министар Мијатовић, враБајући се из Беча у Веоград, бавио се 2. о. м. у Будапешти и том приликом подуже конФерисао с министром Финансија Сапаријем, министром трговине Кемењем и државним тајником Матлековвђем. КонФерисао је о модалитетима, како да се изведе Аустро-Угарско-српскитрговачкиицарински уговор. 4. о. м. састала се на нову у Галцу меŁ ународна подунавска комисија. Из СоФије јављају 3. о. м, да није истина, да кнез Александар иште снеизменеууставу бугарском, које су побројене у цариградској депеши од 30. априла. Комисија, која је била постављена, да уреди поседне одношаје Мусулмана у кистеначкомокругу, распуштенаје, јерјењен рад дао повода многим тужбама и реклаиацијама. Из Рима јављају 4. о. м. о, талијанској министарској кризи, да Оела остаје при свом захтеву, да комора буде распуштенв. Краљ тог дана конФерисао с Фарииом. У инглеском парламенту изјавио је Гл<-дстов 4. маја, да Бе закон о заклетви (један од присилних закона) дођн ра дневни ред, по што врски ленд-бил друго читање. Мароканска влада пориче званично, е није она намеравала, да се стави Немачкој под заштиту. Мароко је, вели, доста јак, да се на својим ногама одржи.

Разне белешке.

(Виноградарско-воћарска школа.) Више се пута већ код нас говорило, од какве би велике користи био такав завод ва наш народ. Ваљано уређивани икономски лист „Привреда“ расправљао је у свом 12. бр, од о. г, поново о тој теми и навео је темељите разлоге ва то, да би Каменица била најзгодније место за виноградарско-воћарску школу, У једно обраћамо пажњу нашег света на лист »Привреду,“ који заслужује у пуној мери, да га народ што топлије пригрли. Исти стаје на годину 3 Фор., а претплата се шаље штампарији А. Пајевића у Нови Сад. (Из ГачиАе.) Каке су Формалности, којима се свако мора подврћи, ко хоће да ступи у царски руски двор у Гачини, о томе доноси „Голое“ ове појединости: Свако, ко у двор дође, буде најпре одведен у писарницу начеонику дворске страже, где мора касти своје име и сталеж и искасти, ва што долааи, ко га у двору чека итд. Све се то забележи и дотични буде одведен, камо је пошао. Кад се враћа ив палате, опет га преслушају. Нико не сме бити од отог поступка

ивувет. Свако, ко у палату улави и ив ње излави, мора имати Фотографије са жигом, од којих имају дупликати у двореком контоару. Поглавица дворске страже, пуковник Антонов, мисли, да поред тих мера не може „не вван гост“ у гачински двор ући, као што је био случај у вимској палати у Петрограду.

С Т Е Ч А Ј. i Подписана опћина потребује два учитља v i то: једног ва I. и 11. равред а другогза 111, и IV. равред основне школе и једну учитељицу ва сва четири разреда основне школе. Плата је учитељу ва I. и 11. равред 5000 гроша чаршијски а ва 111. и IV. ривред 6600 гр., учц. тељици 5000 гроша, за квартир сваки има 720 гр. и по 4 Фата дрва. Учитељ за 111. и IV. равред треба да је свршио гимназију и препарандију са добрим успе-1 хом и да је подпуно вешт немачком јевику и црквеном појању, а учитењица да је свршила учитељску школу и женском ручном раду да је подпуно вешта. Осим учитељске дужности биће учитељи обвезани у цркви појати и децу пјенију обу. чавати. Који си жели ма које од горе именованих мјеста примити, нека ое са својим документима најдаље до 10. (22.) јулија т. год. подписаној onћини пријави. Ив сједнице срп. прав. цркв. школ. опћине у Брчком 1. маја 1881. Алекса С. Миљковић Нико Накић перовођа. I—3 предсједник. ТтеТ А Ј. На упражњено место системивираног помоћника у Мартинци овим се стечај расписује. Нроситељи имају своје нужним сведочбама снабдевене молбенице ва 4 недеље, рачунајући од дана првог увршћења расписа овог, овамо поднети. Ив седнице конвисторијалне у Карловци 31. марта (12. априла) 1881. држане. 3—3 Конзисторија архидијецезе карловачке.

Курс бечке берзе 7. (19.) маја Ц. кр. дукати 5.54 НапоЈгеондори —— 9.31 Немачхе марке 57.20 ОГЛАСИ. Трговмна помодног, белог, галантериског, кратког као и плетеног еспапа JOB. ГЕОРГИЕВИћА У НОВОМ САДУ „код писма“ потребује једног помоћника и шегрта који одма ступити могу. 2—3 У ТРГОВИНИ СПЕЦЕРАЈА И ДЕЛШТЕСА Д. КОДЕ У НОВОМЕ САДУ може се добити: гисхиблера, селтерске, карлсбадске, мариенбадске и сваке друге врсте минералне воде; разна бела и црна десерт-вина; чисте шљивовице сремске; чоколаде сишардове и т. д., све изврсне каквоће и по најјеФтинијој цени. 7-52

I СРПСКА ШТАМПАРИЈА I | Дга СВЕТОЗАРА МИЛЕТИЋА I | У НОВОМ САДУ i препоручује се п. т. публици како у месту, тако и из околине, ж ж са својом тачном, брзом, лепом и јсфтином израдом сваковрспи ж Ж штампарски послова. ® ® Особито упозорује сл. црквене општине на М К КГ ЦРКВЕНЕ МАТРИКУЛЕ f Ж које су на прописаној правој копчаној хартији „Dyos-Gyori“ ж ж штампане и то у Формату 46—59 сантим. № Љ Цеиа Је књизи од 25 табака 1 ф. 25 и. ж н₽ма ж. вовевим У НОВОМЕ САДУ 9HF КОД „ЦРВЕНЕ РУЖЕ“ ТРГОВИНА ПОМОДВЕ, галаВтеријске, вирнбершке, кратке робе и белог еспапа. Препоручујемо пошт. публици у Новоме Саду и околини нашу новоуређену трговину горенаведеном робом, коју емо енабдели еепапом из прве руве ив најпризнатијих ове врсте Фабрика, и по том смо у пријатном положају, да межемо сваку пошт. муштерију послужити великим ивбором робе најбоље каквоће, посл,гом солидном а ценом умереном саразмерно најјеФтинијом. Особито препоручујемо пошт. публици наш велики ивбор МЈIПКОГ И. ЖЕНСКОГ РУБЉА М МЕРИВА (веша) као i мушких НОШуља белих са огрлицом и бев огрлице npcs чиета или вевена ценом по ком. ед ф. 120 до ф. 10 КОПЈУЉА мушких шарених и ОКСФОрдских ценом по ком. од ф. I.— до ф. 4.50 ГАВА широких (вваних мађарских) и уваних (званих немачких) од памучног и кончаног платна ценом по ком. од .75 до ф. 2.50 Исто тако огрлица (краген), тацлија, (манџетни) чарапа, џепних марама свилених, кончаних И памучних. ПОША за врат готових везаних и ва вевивање. ЖЕНСКА ВЕША као: Ж6НСКИХ КОшуља од платна шиФова са вевевим прсима ценом по комаду од ф. 120 до ф. 5. ЖЕНСКИХ КОНЧАНИХ КОШУЉА са вевеним прсима ценом по ком. од ф. 2.50 до ф. 10. СПАВАЋИ РЕКЛИ (нахт корсете) са лепим вевеним прсима ценом по ком. од ф. I. — до ф. 6. Исто тако: лепих БЕЛИХ СУКАЊА вевених са шлепом и бев шлепа (дамен шлеп рок) ценом по комаду од ф. |.SО до ф. 8 СУКАЊА шарених и од мохара равне цене, КЕЦЕЛ>А И КЕЦЕЛзАЦА белих и шарених као и сад најновијб МOД6 тако вваних бугарских сваковрстне цене. МИДЕРА белих и шарених ценом по ком, од —.70 до ф. 6. ЧАРАПА Ж6НСКИХ И дечијих белих и шарених, дугачких (кни штримпФе) и кратких у великом ивбору а ценом разном и врло умереном. Исто тако препоручујемо ПЛАТНА ШИФОНА најбољег квалитета, градла ва јастуке, мола, креплиса, бела патиста и паргара. Исто тако цео КРОЈАЧКИ ПРИБОР и то: мусулина, органтина, ширтинга, атлаза, рипса и саТИНа ва ауФпуц а сваке боје. ПАНТЛзИКА од рипса, атлава, свиле и сомота равве боје и ширине. Исто тако ВУЛА и КОНАЦА ва штрикање на штрингле и на клупче а најбољег квалитета, Вула од 8 струка за хекловање (декен вол) бела и сваке боје. Свагда имамо У ВЕЛИКОМ ИЗБОРУ најновијих модних ФРАНЦНИ ва ауФпуц и ЧИПАКА, нарочито белих ва прање сваке сорте и ширине. Велики избор модних ДУГМАДИ од кости, свиле, атлаза, челика и рибље кости, и других равних дугмади сваке Форме и величине, ЦВЕТОВА и ПЕРАЈА ва шешире у великом избору, ВЕНЧАНИХ ВЕНАЦА ценом од ф . 2. до ф. 15. ВЕНЧАНИХ ВЕЛОВА цевом по ком. од ф< 2.50 до ф. 15. Препоручујемо још у великом взбору КИШОБРАНА за господу и госпође вунених и свилених. НАЈПОМОДНИЈИХ СУНЦОБРАНА за гссподу и госпође равног најбољег квалитета а ценои врло умереном. Врло добрих НОЖЕВА и ВИЛ>Ј ШАКА, КАШИКА ва каву и чорбу, сипаћих малих и великих, Служаоника (Tassen) од блеха и алпака сребра, а све то праве робе берндорФСке ценом црло умереном. Препоручујемо наше обилато СТОВариште равног ФРАНЦЕСКОГ САПУНА и МИЈОМИРИСА (пар Фима и најфинијег и најмириснијег нешкодљивог ПРАШКА ЗА ЗУБЕ. АЛБУМА са справом музичком и бев справе, НОВЧАНИКА (гелдбервен) финих и укусних ва гоСПО ДУ и равног НАКИТА ЗА I ЛАВУ И КОСУ и то: најмоднијих чешљева и игала задевача, накита на врат од перли и бронза; истотако: перореза, четака ва хаљине вубе и косу, чешљева ва чешљање, корпи, коФера, штапова, кавеза, платна за астал (викслаЈнванд) напоследку препоручуЈемо ове и све друге поједине ствари које спадају у врсту Част нам је још овим и то пошт. публици на знање дати да ће мо НАРУЧБИНЕ и ПОРУКЕ са са стране ма одкуд (особито мушког И ЖвНСКОГ веша) како нам ко поручи наплатом у нат ° ч (P er Nachnahme) наЈтачније, најсавесније и најсолидније свагда БРЗО извсшавати.

Одговорни уредник др. Светозар Милетиђ.

Српска штамларија дра Светозара Милети Ђа.