Застава

„Народни Листи“ завршују: с п Што више идемо за тим, да наш народ дође до себе достојног заступства у влади, у толико више морамо желити, да круна овога пута буде сретна у избору личности. Има овдс аимаупарламенту бечком доста мужева, који познају добро свој народ, који су читав век свој посветили напретку . народа, а који би потпуно одговорили овој задаћи. ‘"Не ћемо да их именујемо; њих познаје целојавно мњеве чешко. Ако се круна буде обзирала на главне основе уставног живота: да изабере своје саветнике из реда оних мужева, који у народу највеће поверење уживају, неће бити ни једног тренутка у сумњи коме да поклони своје поверење".

Законски предлози у ствари чешког свеучилишта.

Законски предлог што га је аустријска влада поднела бечком државном већу 4. т. м. у погледу регулисања правних одношаја и распореда наставних предмета на прашком свеучилишту CaroloFerdinandea гласи: §. 1. Прашком свеучилишту Carolo-Ferdinandea или појединим факултетима овог припадајуће задружно имање имаће се од оног времена кад под заједничким именом Carola-Ferdlnandea буде постојало једно свеучилиште са немачким и једно са чешким наставним језиком сматрати као заједничко имање ових свеучилишта, односно дотичних факултета. §. 2, Од истог времена имају се оба свеучилишта сматрати као равноправна у погледу оних заклада, гледе којих управа, поделење и предлагање припада академичком сенату или појединим професорским колегијама, у колико у дотичним закладним списима није учињено противно одређење. Ближи модалитети у погледу извршења оних права, што ће их оба свеучилишта у будуће заједнички уживати у ствари руковања, поделења и предлагања овакових заклада утаначиће министар наставе по преслушању оба свеучилишта. §. 3. Један и исти слушалац не може бити иматрикулисан (уписан) у једно доба на једном и другом свеучилишту, али је слободно сваком уписаном слушаоцу, да може посећавати предавања и на другом свеучилишту, а посећавање ових предавања имаде му се тако рачунати, као да их је фреквентовао (посећавао) на оном свеучилишту, на ком је уписан. §. 4. Са извршењем и т. д. Истог дана поднела је влада и други законски предлог, којим тражи накнадни кредит за покриће трошкова око успоставке чешког свеучилишта. Предлог овај гласи: Чл. 1. За покриће државним прорачуном год. 1881. не предвиђених издатака за факултете свеучилишта са чешким наставним језиком, које ће се установити 1. октобра 1881. у Прагу, дозвољавају се следећи накнадни кредити: глава 9. министарство богочасти и наставе, наслов 14, велике школе, §. 4. свеучилиште у Прагу: редовне потребе 9000 ф. ванредне потребе 14,000 фор. Чл. 2. Са извршењем и т. д.

Из Русије.

Из државе велемоћнога цара, из Русије има опет неколико вести, које морамо у дневну кронику уврстити. Лорис-Меликов није више министар царев. Оставка му је, као што 4. о. м. изПетрограда јављају, примљена, и министар царских добара, Игњатијев, прима портфељ унутрашњих послова Веле, Меликов је подлегао шуваловљеву упливу. Шувалов је, под чијом је управом злогласно треће одељење највећма процветало, свагда у руској унутрашњој политици реакцијонарски правац заступао, па како је он у Берлину persona gratissima, то можда они не греше, који тврде, да има много берлинског масла, што је Александар 111. издао свој последњи мавифест. Као што „Кол. Нов.“ из Петрограда пишу, Лорис-Меликов је тек у вече опог дана, кад је манафест изашао, дознао, да је збиља изашао. Одмах се на засебну влаку одведе у Гачину. Ту га цар толико умири и обећа му, да се Меликов склонио, да остане, ма да је манифест био обнародован. Кад али 29. априла добије ти он са свим из ненада право од цара заповест, да не издаје указ, којим се смањује сељацима откуп земље. Он одмах опет цару, не би ли гаприволео, да ту заповест порекне, али бадава. По што Меликов виде, да су сви напори узалудни, поднесе оставку, с њиме Миљутин, министар финансија, Абаза, и помоћник министра унутрашњих, Коханов. Од претпрошле среде Меликов није већ више никог у званичним пословима примао. По једном петроградском телеграму „Рајт. бир.“ и Гирс јеиНиколај подпео оставку. * Најновији ухваћени нихилиста, за кога веле, да је потпоручик у гардској марини и да се зове Суханов, родом је из угледне породице. Говоре, да се не тиче Исајева нихилисте, који је од пре ухваћен, изрека Перовскове и Шељабова, да „га је теже наћи, него ли иглу на дну мора“, него тог официра. Што се тиче оног нихилисте,штоје ту скоро затворен, кад је дошао цару на аудијевцију, до сад пикако нису могли да дознаду, ко је и шта је, нити

да га праволе, да што говори. Благе речи не вреде тако исто ништа, као ни претња. На прве не хтеде ништ одговорити, на претњу рече; „Зар ви мислите, да ја нисам знао, на како се озбиљно поље пугатам? Оног часа, кад се примих мирољубиве мисије, направио сам рачун са својим животом, јер нисам мислио, да ћу бити послат у затвор, него на вешала. Ја нисам ишао, да претим, него да опомињем, и сматрао сам, да сам као изасланик у неку руку неповредив. У својој непојмљивој заслепљености изазивате ви, да се морају можда још више људских живота за народну ствар жртвовати, јер самовоља не ће да уступи испред права и разума". Те су речи цару верно достављене, и учинише на њ велик утисак, али заробљеников положој оста стари, не поправи се.

ДОПИСИ

= Вршац 5. маја. т. г. (Бирачко кретање, ванредна седница адм. одбора.) Припреме за претстојеће изборе земаљских посланика чине се у свој земљи. И наше грађанство, Срби, а нарочито наши суграђани Немци, спремају се за избор својега земаљскога посланика млого живље и боље но икад до сад. Ма да су Немци на две странке владину и опозициону поцепани, оиозициона странка њихова млого је већа и она ће, како данас ствари стоје, при избору и победити у толико пре,.што ће бирачи срп. слоб. нап. странке гласати споразумно на опозиционог кандидата. У то име бирачи срп. слоб. нар. странке држали су 3. о. м. јаван зб >р на коме се једногласно дошлодо закључка: да се, из разлога што је странка у мањини те не може победити са својим кандидатом, приступи кандидату овдашње умерене опозиционе странке. За то бирачи срп. слоб. нар. странке проглашују опозиционара Карла Гречака, овд. адвоката за својега кандидата. Да се види какав је човек г. Карло Гречак и како ће се на зем. сабору владати; као и то, да би српски народ сазнао, коме ће Срби Вршчани поклонити поверење, износим му на јавност говор, што га је збору српеких бирача 3. о. м. позван многобројном депутацијом држао, и који дословце овако гласи: „Гссподо и браћо моја! Већ у почетку мојега говора молим да ме извините, што нисам како ваља вичан српском језику, те тако се нећу моћи онако изразити, као што би желео; ал ја се надам, да ми се то неће у грех уписати. Захваљујем вам се на поверењу и на речи, коју сте мени односно нашој партији задали, и којом ћете нам о предстојећем избору посланика за угарски сабор својски помагати. И пошто ме је ова ваша изјава као поборника опозиције јако обрадовала, морам вам уједно признати, да ми браћа Срби, као верном немачком сипу ове домовине и наше вароши, указују лично одликовање и особито поверење, истичући ме и за својег кандидата. Ви сте, браћо, вашим данашњим закључком, исто као Oi.o пре три године, подигли златан мост над провалијом, који је иас Немце и Србе раздвајала; ви ете овим чином манифестирали мисао, да смо ми у првои рбду синови једне отацбине, а у другом реду чланови једне народности; ви сте овим чином потврдили везу братства, која да се очува ја сам си поставио као битну задаћу. Та ми смо сви грађани једне вароши! Вршац нам је свима постојбина! И зато ваља да смо сложни у домаћим питањима. Не да се делимо, већ руку у руку да корачамо цељи заједничкој. Браћо! Особито се радујем, што вас у овако лепом броју видим сакупљене, као партију овдашње слободоумне народне странке. Тако и треба. Кад се ради у опште о вашим земаљским и државоправним интересима, Србин несме да ћути. У том погледу, верујте мојој поштеној речи, ја ваше тежње како у народносним питањима тако и оне, које се односе на очување ваших природних и автономних права, не само што одобравам, штн више, ја их потпуно и делим. Нити је протуприродно, нити је државоопасва тежња, ако се Срби у Угарској као добре патриоте као Срби осећају. Па зато морам изјавити да одлучно негодујем, што се свака појава на културном пољу, а у народносном правцу, као државоопасна тежња жигоше. Ја сам тога уверења да би сви они који оваког баука међу народ шире, учипили већу услугу отацбини, ако би се овог посла манули; јер би иначе морали признати, да су они сами изазвали велику раздраженост међу Срби, створивши мисао као да су Срби државоопасни, као што је и реч „омладина“, у политичном смислу, њихов проналазак и само се у њиховом речнику наћи може. Кад би се српском народу законом утемељена автономија на пољу његове цркве и шкоке пазила и веговала и кад му се његова ујамчена друга права не би газила српски би народ био један од највећих пријатеља ма и данашњој владавини. Браћо! Имао би још млого што-шта да вам кажем и напоменем, али овога пута још ћу ово да нагласим: Обричем да ћу ваша автономна права у цркви и школи одлучно бранити, да ћу ја у свако доба против крњења истих права глас свој подизати. Обричем да ћу увек као своју најсветију дужност сматрати, да се вами као српском народу у политичном погледу ујамчвва права осигурају, а по могућству до најширих граница прошире, разуме се у колико би се то могло довести у свлад са јединством ваше домовине; јер ја из

искуства знадем, да се српски народ не жели цепати од своје отаџбине и да ван ове отаџбине нема никаквих других тежња. На завршетку овога говора, ја вам се захваљујем на вашем заиста српском дочеку и уверавам вас да све ово што сам рекао нису проста обећања, већ искрене моје жеље, које ћу ја као поштен човек гледати потпунце и да изведем. У то име: живили наши српски бирачи, живили браћо“! Оваке речи разуме се да се особито збору допале, који је говорника честим „живео* прекидао. На оваког човека наше српско грађанство готово је осим неких мудријаша и кортеша листом да гласа. И тако ће овога пута, а изглед је да ће и у будуће тако да буде, Вршац послати опозицијонара на земаљски сабор, који ће по јавним и приватним речма његовим и по начелима која исповеда у народносним питањима стајати уз наше српске посланике. Вршац пак имаће на сабору млада интелигентна човека, истинског познаваоца и пријатеља његовог напретка. У јучерашњој ванредној седници адм. одбора вршачке епархије публикован је налог саборског одбора о организацији вршачке цркв. шк. општине. Овога пута на наше велико изненађење административни одбор присто је једногласносно да изведе решење саборског одбора, т. ј. да се после 4-годишњег изузетног стања заведе ред у вршачкој општини. П тако ћемо од данас најдуже за 6 недеља доћи до редовне и законите цркв. шк. скупштине, која ће имати да поправља оно, што су поввани и непозвани кроз толико време кварили. Да пије било пизме, ината и самовоље, материјално стање наше цркв. шк. општине друкче би изгледало. Овако, као што рекох, требаће године да прођу, док се само ухвате рачуни разних управа, сазна право стање општине и похватају прави кривци нереду општинском. Вршац. Треба хтети треба смети Па да видиш куд ее лети. Змај. Овдашњи млади Срби склопише једно дилетанско друштво, које је до сад пет повор. представа давало, да набаве „гласовир" овдашњој певачкој дружини. Овим дарежљивим предувећем, покавала је овдашња срп. младеж, не само труд, него и вештину своју; јер доиста, свак је појединце врло добро одговорио својој улови. Први је иокушај био 30. марта о. г. са представом „Пола вина пола воде“, Овај комад је одвећ верно даван. Особито морамо шпецијално да споменемо дилетанског комичара (као слугу) г. Л. Вевенковића и госпоју му Драгу Вевенковић (као служавку), а не мање и гђцу Хр. Брашованову (као удовицу), ове три особе врло су изненадиле публику; те су том приликом ово троје анимирали и обвезали ју и ва идуће представе које су 13. априла даване биле: „Честитам“ од К. ТриФковића, „Лзубавно писмо и од иетог, и „Шаран“ од 3. Ј. Ј. ова три комада јошт већом вољом одиграше дилетанти; овде вадобише они (први покушачи) јошт једну снагу са љубазном госпођицом М. Драгичевом, која је у комаду „Л>убавно писмо« (Евицу) а у комаду „Шаран“ (Савку) са особитим успехом представљала, Господ. Вевенковић је тако дивно чича Панту дао, да се публика њему доиста чудила; а не мање овдашњој учитељици гђи Гердец (као Пантиној жени Ани) у истом комаду. Сад пошто ее овим претставама јошт није извесна свота попунила ва гласовир, па ма да је свака представа добро посјећена била; то удесе дилетанти после ове представе на осам дана јошт једну представу приказати. Па шта ивабраше, ва ово кратко време наши тако рећи, уметници? ивабраше повор. комад „Нив бисера“, који је по дилетанте, па јошт почетнике врло тежак подуветак био, али воља, труд, па ув то слобода пред публику ступати није Фалило код ових; јер они 26. априла истикомад врло добро одиграше. У првој радњи истог комада представљао је (Јована слугу) г. Момировић дивно, његовим лепим, миловвучним органом и изражајем срп. јевика, гестом и покретом ваетупао је потпуно нашег уметника Ружића. За њим (Ана) гђца М. Драгићева, тако се слободно указала на позорници, да је не само српску него и присутну страну публику ивненадило; а одиграла је тако добро да је опште овде похваљена. За тимје вредно напоменути (Борна) г. К. Миленковића, и (наредника) г. Ђ. Јанковића а најпосле (Карла) г. Ј. Богдановића и (спаију) г. М. Драгића. Предпоследњи је врло лепог ловца на позорници презентирао, видило се да је своју улогу потпуно равумео само му је сметао чист ивражај, а г. Драгић баш је правог богатог и младог спаију презентирао; он је као што се по моди каже: био интересантан на поворници. Другој радњи истог комада одликовао се поново г. Момировић (као Ђорђе капетан) (Јела собарица) гђца Хр. Брашованова а и (Јован Црнац г. Л, Вевенковић; код последњег морамо да приметимо, да песмом „Сирома Црнац“ није одговорио својој појави; јер као што нам јењегов глас врло добро повнат као леп и иврађен, своју песму „Сирома црнац« није као што треба одпево, алијевато љубавна госпођица Хр.

Брашованова (собарица) песму „Спавај ми чедо“ са осећајем одпевала; њеним милим гласом вадобила је код присутне публике општу хвалу. Ова је претстава понајбоље посјећена била, те је овом приликом вршачка срп. публика особиту оданост спрам певачке дружине показала. П-Н. Сомбор 2. маја. (Приправничка беседа.) Од како је укинута дружина „Венац“ у приправничком ваводу, од ото доба наши приправници које спољним, које унутрашњим упливом морадошеуопште одрећи сесвих јавних радова. Али млађана срца немогоше овај дремеж мирним оком дуго гледати, него покренуше идејуда приреде ђачку беседу у корист подивања „пр и пр авничке ваставе." Ова идеја синоћнимвечером и би остварана; приправници и приправнице приредише беседу о којој сам намеран више коју да речем, Дакле јуче т. ј. 1. маја о. г. у вече у вакавани чае дворана у којој ће се беседа држати беше пуна публике тако, да седишта се већ више није могло добити. Беседа се отпоче са кронологом, кога је говорио приправник г. Алексијевић; он је у кратким цртама обележио цел приправничког вавода, повив ђачки а на по се приправнички као и будући вадатак њихов; цел ове 6еседе а са тим је прешао на символ ваједнице, слоге и удружености, а то је, вели, вастава. Навео је више иримера где ова као св. символ слоге главну улогу игра, Даље вели, да су они, обаврев се на своје материјално стање, само идеју могли покренути, а остварити је? то вависи од врлих и дарежљиних сомбораца, који су не једном приликом потврдили ову поставку; напослетку захваљући се поштованом грађанству што се у тако неочекиваном броју искупило, обећава се у име свеколике браће своје, да ће они сваком даном приликом ово привнање знатиуважити и у врло лепој успомени вадржати. Говор му је био ваљан и јевгровит. После кратке пауве сљедовале су по програму три песме и то „Сабљо моја“ певао је мушки лик; „Постојница“ четворопев, ово су врло лепо и на опште вадовољство отпевали; ва тим „Молитва“ певао мешовити лик, такође лепо су <отпевали. Сад су претстављали један шаљиви комад од М. Поповића „Силом песник“ уједној радњи. Представљачи иЈпредстављачице су врло лепо одиграли, особито гђца Сабовљевпћева као Нада, и г. Алексијевић као Родић песник веома су вешто одиграли, тако да се публика јако ивненадила њиховом кретању, слободном говору и целом понашању на бини те с тога су им дуго аплаудирали иЈвише пута их ивавивали. И остали добро одиграше у колико се то од дилетаната вахтевати може. У овом комаду у мислима и речима песника г. М. Поповића видесмо га и као великог шаљивчину. Као што смо иввештени ово је једна умотворина из његовог млађег доба, ми се надамо да ће г. песник своју вештину и на овом пољу у више комада на корист и вабаву свомо народу покавати. Поеле представе отпева мушки лик „Ој Косово“ добро. Двопев „Имам песму“ гђце Кришанова и Топаловићева са својим умилним и вештим гласом одпеваше на опште вадовољство. А сад је наступио призор који је јако публику ванео и бацио је на поље српске историје и класичне појевије. Декламован је одељак ив „Граов Лава“. С једне стране публика уживаше у дивним стиховима Каћансковим а с друге странеу самом декламатору, који је умео ову умотворину тако рећи, живо и са највећим осећајем да представи није ни чудо Личанин живио г. К. Драгосавац! За декламацијом дошао је самопев „Гуслар“ од Цеа. Нашој је публици повнат „Гуслар“ да се пева и на други начин, и синоћ је дала од себе иврава дарадије оно повнатије|слуша но ово. Жао намјег. Ромића, који је у четворопеву „Поетојница" са својим дивним гласом опште допадање иваввао у публике а при „Гуслару“ није се исто могло опетовати. И напослетку отпевао је мушки лик]„Ђачку песму“ врло лепо, што су на опште вахтевање понављали и са певањем „Кола“ вавршили. Ово је у кратко ток ове ђачке беседе при којој је сваки поједини члан публике у радости и њежним осећајима се налавио. Напослетку морамо да изречемо похвалу ђачкој младежи приправничког вавода на овом лепом прикаву, јер и ако је било негде мали незнатни недостатака неможе им се као у рђаву страну уписати ово је првина после толиког дремежа. Ову првину сами чисти овејани ђаци приредише, редитељ ђак, ликовођа ђак, представљачи и представљачице ђаци, једном речи ђаци сами вамислише, ђаци сами и остварише и то поред њиховог врло ваљаног друга г. М. Ђорђевића, коме је један од њих у име све браће и сестара вахвалу пред публиком ивравио и у внак привнања предао му врло леп венац оплетен свакојаким цвећем, Живио г, Ђорђевић, сретна општина која га добије ва свог учитеља! Живели сви прикавивачи и оставили после себе ваљане насљеднике у ваводу, који ће њиховим трагом поћи а они врнули се у српски свет на свој св. повив и користили свом милом народу. * * *