Застава

Изборно кретање

Како у сваком изборном срезу пратимо бирачко sp тање, то морамо и о,оном у тителском срезу, и ако се уредника овога листа тиче, ствари ради извештај донети. 0 томе нам се јавља: На Спасов дан био је велики бирачкн збор српске слободоумне нар. странке у Жабљу, где је постављен за кандидата др. Светозар МилетиБ. Ha позив своји бирача дошао је др. МилетиБ у пратњи дра Полита-ДесанчиБа јутром на Спасовдан у Жабаљ. Из свију општина Шајкашке врвила су кола у Жабаљ. у Чуругу истина да је била тога дана слава цркве, ал зато ипак честити Чуружани таги после службе у великом броју (око 150) дороше у Жабаљ. Збор пред црквом жабаљском на великом плацу, отнорио је као председник познати родољуб ЛокиБ из ГоспоЈјинаца. Уз њега су били прваци из Шајкашке: старина прота ПапиБ и син му Милош, Емил СарајлиБ ив Жабља, Андрија ЗориБ, Васа ЈовановиБ и Тима КрестиБ из Титела. Пошто је председник разложио цел збора и пошто су још проговорили: Емил СарајлиБ. Андрија ЗориБ и адвокат ГлигоровиБ, упути се депутација у стан Сарајлићев, где је МилетиБ био одсео, те га позове од стране збора у његову средину. Др. МилетиБ, дошав мер сакупљени парод, буде одушевљено са дуготрајним »живио!“ поздрављен. Наш првак и оседели борац за српску народну ствар, био је при том призору ванредно узбурен. Држао је кратку, Језгровиту беседу. (Ову Бемо по особ саопштити. У.). Одушевљено: „Живио!“ поздравило је речи гоЗа тим се зачу: „Живио др. Полит!“ На то изаре кандидат избнрног среза уздинског, па и он се одазва поздраву сакупљеног народа. Др. Полит рече, да употребљује ову прилику, да се захвала Шајкашимз, што су га пре три године за свога посланика изабрали. Познато је брађи, за шт> се он захвалио на том избору, задржав посланство уздинског среза. Колико га је обрадовао избор у Шајкашкој пре три године, толико га је морало ожалостити, што је иза њега ивбор тако иснао, да са српског гледишта дубоко жалити мора, јер се зна, какво је становиште шајкашки попосланик заузимао на угарском сабору. Садјевреме, да Шајкаши избором покажу, држе ли се начела, које исповеда српска слободоумна народна странка. Кандидат, к>га су сад нстакли, човек је, коме је читав живот један програм, кандидат, који и у најтежим околностима није устукнуо, Избор у Шајкашкој н у суседном уздинском срезу, као бившој панчевачкој регименти, није поместног значаја. јер према неповољним голитичким околностима, читаво Српство упрло је очи на та два изборна среза. По томе, нека бирачи при предстојеБем нзбору помисле, да на њих читаво Српство гледа, и да свом народу обр в осветлају. У тој нади он отпоздравља сакупљени бирачки збор са: живили бирачи нашега првака дра МилетвБ! При бурном к!вцању: „Живио МилетвБ! Живио Полит!" ранире се збор, да се у СарајлиБевој гостионици на обед скупи. ЛокиБ наздравио је Њег. Величанству, који је његове граничаре у уставни живот превео. Наздрављало се ИилетиБу, Политу, свесном свештенству, првацима шајкашк г изборног среза. МилетиБ наздравио је своме пратиоцу Политу, са жељом успсха у суседном изборном срезу уздин ском. Полит наздравио је сазнвачима збора, те је

том приликом разложио тему; зашто се поједини за свој нлрод жртвују, рекав, да је народ велика породица, па као што се поједини за своју uopoдицу жртвују, тако и поједипи људи засвојнарод. По обеду било је још здравица у куБи СарајлиБевој, те за тим Шајкаши многобројни коли отпрате МилетиБа и Полита пут Нсв. Сада, где се сњима опросте. Избор МилетиБев у Шајкашкој може се као осигуран сматрати, премда су веБ сада правили сметње, при преважању скеле код Вилова. Но и ова тешкоБа отклониБе се, јер Шајкаши у најгорем случају намеравају лару узети, која би их при избору Тисом у Тител одвела. * У мухачком срезу, који меsу својих 6000 би рача броји 2000 Срба православне вере и 2000 Шокаца, и који би се ио томе за српски срез сматрати могао, али који по својим иначе незгодним околностима не може Србина истаБи и изабрати, ступио је против садањег заступника тога среза, дра Дардаја, као иротивкандидат Леополд Дајч, адвокат у Мухачу. Овај Леополд Дајч, који је пореклом Немац из Ваварске, броји се у умерену опоз-цију. Исти је издао свој програм и на српском ј- зику, у коме обриче да Бе се заузнмати за народиости, а особито за нашу автономију. Данашње стање у нашој цркви, односно у црквеној автономији осуЈјује он rao незаконито. Према оваковим околн 'стима Србн тамошњи треба своје гласоие без сваке сумње овоме кандидату да поклоне, тим више, што је досадашњи посланик др. Дардаји (ренегат, пре се звао Wunsch) један од најве Бих мамелука владине странке, и један од н.чших најжешБих противника. ♦ У Сенти ступа противу досадањег крајне-левичарског посланика Пиште Мајороша, бивши бачки велики жупан Д. Громон, који је меŁутим конкурс с врата скинуо. Громон је кандидат и у товаришком срезу, но овде се не осеБа сасвим си гуран, те се лаБа и других срезова по Вачкој Тако чујемо да оБе и у Сомбору да се кандидује. Но и овде не може имати изгледа на успех. Срби у Сенти треба да држе сви сложно уз досадањег опозицијоног посланика Мајороша. Не треба да се далу заводитн онима, које је вел. жупан у интересу владиног кандидата себи на конФеренцију звао. * У новобечејеком зрезу меру Србима нема још јавна покрета. М Дјутим је владина странка извикала за владнног кандидата досадањег посланикаГ. Рохонцију, који н у самом сабору за себе кортешује, интерпелишуБи ових дана министра: мислили се н оБели се скоро градити побочна жељезничка пруга од В. Кикинде до В. Вечкерека. Очевидна је ствар, куда ова интерпелација смера, зато Срби не треба да се дају оваковим стварима заваравати и обмањивати, него сложно на посао. * Турски Бечеј 20. маја. Вали изборног кретања су се заталасали и у нашем изборном срезу, те се опажају знаци прнпрема за предстојеБи избор. Изборно кретање почето је од стране владине партије тиме, што је 17. о. м. држана овде у центруму конФеренција, на којој је проглашен Гедеон Рохонци за кандидата нсте партвје. Усљед тога веБ се у „П. Л.“ бр. 148. ликује и на све страее труби, да се конФеренција састојала веБином из

сувских бирача којих беше на стотине па окупу, те да је по томе Рохонци и с; пски кандидат. Тиме иду јавно владини, да обману не само своје у Пешти, него и срнске бираче, те да исти не истакну свога народног кандидата. Исти маневар јасно потврђује и та околност, шго званичници овде као и по срезу трубе, да Срби другог кандидата неБе истицати, и на тај начин маме реч од угледнијих српских бирача. Пошто се извештај „П. Л.“ не слаже са истином, нити су поменути гласови званичннка основани, то држимо за своју дужност, да овим редцима како српске независне бираче овога среза, тако и васколики српски свет о правоме стању ствари известимо. ВеБ око припрема за поменуту конФеренцију трчали су бировн и бележници више данакако у месту тако и по целом срезу. Овде у месту је издавао заповести и свемогуБи др. Тосеги, те се с тога и гиЈјаше овде поменути званичници у својој патријотској ревности. На дан саме пак конФеренције, беху из целога среза званичници на окупу, а поред њих дсфоше на лице места више бирача врањевчапа под водством Стеве БранковиБа, негдашњег народног човека, а остало беху бечејци. Из места беше тек неколико бирача, који наравно нз својих личних користи или других каквих разлога. По томе из свега се види, да Срби на конфвревцији нису били онако заступљени, као што са ето труби, пошто ни врањевчани, ти наши дични краијшници, којима је код куБе, на савет ие дороше, Срби пак бирачи, како овде тако и у срезу стоје у неизвесности и чекају да се истакне кандидат српске народне странке. Поједини српски родољуби овде и у срезу раде у велико, да се што пре сазове збор срнске народне странке, и по све сигурно уверавамо српске бираче да Бе се исти за неколико дана сазвати. С тога бирачи не треба да се дају варати, страшити и обмањивати, нити да своју реч и руку напред дају. Особито очекујемо од негдашње дистриктске перјанице Врањев , да Бе нам и овом приликом својом с.аром слогом предњачити. На Iамо се од свију Срба и родољуба, којима је српски образ и поштење светиња, даБе на збор у што веБем броју доБи, те да се договоре, на који начин да се радња отпочне и кога за свога кандидата да прогласе. Из моравичког изборног среза 19. маја. Има томе веБ више од 9 година, како ми Срби и Романи горњега среза не имадосмо среБе, да нас заступа на земаљском сабору посланик народне странке, али уједно и 9 година како је бујала народна свест и народно одушевљење за узајмну слогу и узајмно потпомагање. Од оног се доба околеости променуше; на место првобитне свссти, одушевљења и слоге наступи несвест, равнодушност и неслога. Срби и Романи реченог срева не бираху више од тог доба а осим год. 1875 никада ни не кандидоваху свога човека, човека који ј«рам неправде са њима заједно носи. човека који има чула и ocefiaja за њихове јадеи невоље, но рук(?воsени чиновништвом и спахијама све онаке људе, који никада своји глас у наше вме не подизаху, но који као све присталице данашње владе само велико-мађарске тежње н смерове пред очима имадоше дочим ми овде не да само као

немађарске народности на пољу народном јадан трај трајујемо но и иначе и са владиним при. сталицама поред све наше привредне штедње и вредноБе из дана у дан материјално пропадамо, Не претерујем када на овоме месту изјављујем, да за последњи деветак година нисмо били слободни, сами себе опредељујуБи људи и уставни грађани Угарске, но просто обично робље, који смо пред чиновништвом, спахијама и ових слугу ниско пузеБи, наше право гласања, то најлепшо и најузвишеније право слободна човека, за ништав новац или за један тричав ручак продавали и тим своје право злоупотребљавали. Према оваким околностима крајње је време било, да се и у овом срезу у смислу програма вародне опозиције у акцију ступи, а први кораци ка овим су веБ учињени. У недељу 17. маја држан је у тусврху бирачки збор у Вршцу. Предмет конФеренције беше: 1, Конститујисање опозицијоне странке. 2. Проглашење опозицијоног кандидата за посланика а 3. избор одборних чланова. Када су сазивачи збора ове предмете ва расправљање означиди, надали се, да Бе свака општина ако не више, а оно бар по једног заступника на збор послати. Али на нашу велику жалост не да нису само ив појединих општина њих више били. но многе, а понајвише српске осташе сасма незаступљене. Незнамо чему да се припише ова жалосна појава, да ли непогодном времену, које тога дана владаше, или ти пак малодушности п немарности наших бирача. И ако нисмо рачунали на одзив нашега пука, ал тврдо се надасмо, да Бе од интелигенције, ако не други, а оно бар српски свештеници и учитељи доБи, те да ту са бра Бом Романима заједничке зпључке донесу. Ал као што напомену не би од тога ништа, те за то се сазвани вбор и не упусти у претрес свију предмета, но конституисавши се донесе закључак, да се има саставити у свакој општини „екзекутивни" одбор, који Бе сваки у свом делокругу за нар дну опозицију раднти. Уједно се треБи дан нашијех духова као онај дан означи, када Бе се опет бирачки збор у Вршцу држати и проглашење Јана БеБењага адвоката у Вршцу (Ром н) за посланика народне опозицијоне странке обавити. Врло нам је жао када овде констатовати морамо, да су Срби на реченом збору слабо, тако реБи никако заступљени били, ма да у срезу онаких људи имадемо, који би помоБу свога угледа и положаја много учинити могли. Крајње је веБ време, да наша интелигенција у овоме срезу прене, те да оно чини што јој света дужност налаже; а свегатеницима и учитеЉима саветовао би да се на романске колеге им угледају, па Бе онда можда боље п јмити узвишезост њиховог позива на пољу јавног политичког рада и јавне политичке борбе! Као лепу појаву могу то саопштити, да је на збору и њих више унији припадају Бих свештеника било, који одушевљено изјавише, да неБевише као до сада уз владу, но уз народ стајати. Овом се изјавом успостаља потпуна слога Романа. Нем јмо дакле, браБо Срби из моравичког изборног среза ни ми за Романима заостати, но аложно и смело са њимаруку уруку: напред! С. Г.

ЛИСТАК ПОМИЛОВАН ИСПОД ВЕШАЛА!

Ако би хтели, да укратко карактеришемо прошлу недељу, коју је преживило земунско становништво и околина, могла би се та недеља назвати, и тако би требали, да је кровичари забележе недеља вешања! Драма, која је јуче свршена испод вешала и која је држала овдашње становништво пет дана у највећој запетости има много интересантних момената, што ће занимати и ширу публику, а особито крај њен, за то смо намерни да укратко цео догађај опишемо. Пре осам дана разнео се глас, да се у селу Крчедиву догодило велико злочинство, уморена је једна жена, за које дело постоји овде преки суд. Чуло се, да је истрага поведена, доцније како је материјал у довољној мери скупљсн, да би преки суд могао решавати, а кад је у среду у вече дошао с пештанском лађом »фрајман“ Козарек с момцима, те је сутра дан с полнцијом спремио све што му треба за свој џелатски посао и кад је одређена за петак коначна расправа преког суда, било је јасно, да идемо догађају на сусрет, који баца жалосну сенку на друштво, јер сведочи како још има доста трулог у њему. Дође петак, одсудан дан. Од раног јутра врвио је свет по сокацима. На пајаци пред зградом у којој је смештен судбени сто, једва се проћи могло, а на месту губилишта било је стотинама, који су чекали, да гледају ту страшну процедуру, јер се мислило у опште, да ће се тај дан извршити пресуда, коју је у осталом тек требало изрећи. Но бирташи, ал ваџије и водоноше правили су добар посао, пошто је сунце немилостиво жегло, без обзира на то, што смо у мају. Судске су седнице јавне, али да се дворана не мапуни светом

издаванс су цедуље. Треба знати, да су људи дошли чак из Руме и Митровице да присуствују. Људска љубопитљивост и овом приликом свечано издржала пробу. У 7 сати у јутру отпочета је седница. Велика тишина владаше у дворани. На лицу судија и публике читаш ону вишу озбиљност, која долази од појимања, да се на овом месту ради о животу и смрти човека, не само као обично моралној него и физичној. На мене, који сам доцније дошао, ово је учинило пеобичан утисав. Суд се састојао из пет судија. Држав. одветника заступао је г. ђуришић, а бранилац је г. М. Ивић адвокат. Као духовник био је г. Никола Савић парох. Сам чин следећи је: Судски је констатирано, да је Наста Коцић рањена из пушке у трбу 16. о. м. у 6 сати у јутру у главпом сокаку места Крчедина тако, да је после два дана умрла, пошто су лечници исказали, да су ране апсолутно смртне. Дело је извршио Јован Аланов,! односно „чика“, родом из Сивца у Бачкој, настањен у Крчедину, 54 год. стар, православне вере, удовац, чобанин. У намери да убије Јоцу Коцића пуцао је у даљини од 36 корачаји, но погоди његову жену Насту, која је 40 корачаји од мужа удаљена стојтла. Пре тог дана у вече отиде Јоца Коцић у крчму, где се посвађа с газдом Јована Аланова, Вујом Титељцем. Оне исте ноћи нествне Вуји Титељцу и Јовану Аланову сваком по једно свинче. Сумња је таки пала на Јоцу Коцића, пошто је овај познат као лопов, а и у вече у крчми претио је Титељцу, да ће му се осветити, но поред Титељца штетовао је и Аланов, сиромашан човек. Јоца Коцић терао је то јутро марву ва пашу, па кад се нешто удалио, сусретне га његова жена, која га замоли, да се врати натраг, јер га чекају Вуја Титељац с пушком и Јован Аланов са сикиром. У истом тренутку полете ови на Јоцу Коцића, но један

сусед прискочи и задржи Вују, да не пуца. Међутим је Аланов гонио противника, али кад је видео, да је овај отишао кући својој, врати се натраг. На скоро ево Коцића с пушком, дуплонком наоружан и пође, да тера стоку. Аланов, који је донде стојао пред својом кућом, кад је опазио Коцића наоружана, викне у авлији стојећем Титељцу: „дај ми пушку“. што овај и учини, те му преко плота дода. Аланов, оставив сикиру, пође с пушком Коцићу на сусрет. Међутим и Коцић се спреми и кад су се приближили опале обадвоје у исти мах, али остану неповређени, него тане из пушке Аланове погоди смртво жену Коцићеву. Аланов, кад је видео, да му је противник неповређен остао, пође опет сикиром, али се ва брзо врати ватраг; у томе се и свет скупио. Ово је ток догађаја. Оптужени, коме седина покрива главу, пе прави непријатан утисак, управо изгледа доброћудан старац. Да је и у селу као такав важио, види се из тог, што га је цело село звало „чиком“. А из сведоџбе о владању дознајемо, да је био само ради туцива, због преступа кажњен, дакле није злочинац од заната. Али како вели оно Шилер у Марији Стјуартовој: Es giebt bose Geister, Die in des Menschen unverwahrter Brust Sich augenblicklich ihren Wohnplatz nehmen, Die schnell i.i uns das Schreckliche begehn, Und, zu der Holl entfliehend das Entsetzen In dem befleckten Busen hinterlassen, За тим су саслушави сведоци. Ови су доста подједнако говорили. Каракткристично је, што је рекао Јоца Коцић, кад је чуо, да га чекају: „Зар сам ја сам лопов у Крчедину, да баш морам све ја украсти. Сведоци су запето одговарали, али није чудо, кад су им стављана така питања, која их само забуњују!

После читања разних писмених изјава, узе реч држав. одветвик г. ђуришић, да стави предлог. Говорио је дуго, но вешто. Доказивао је, да уморство постоји у објективном и субјективном правцу. Рекао је, да се намера окривљеникова најбоље види из целог поступка. За тим је држао обрану г. Ивић. Говор се г. Ивића радо слушао, јер је говорио из убеђења. Побијао је, да је у субјективном правцуГдонешен доказ, јер се оптужепи налазио у правној обрапи. Где се два сважна борца боре, ту |је милива слушати. После реплике и дуплике, рече председник, да ће се сутра у подне прогласити пресуда. Овај процес интересантан је и са психолошке стране. Оптужени као сирома човек крађом до очајаља доведен, хоће да убије свог противника, али све се устеже, сам са собом бори се душевно, пође па се врати, није одлучан; има противника, који му још пркоси, а друга, који као Мефисто изазива несрећу, па се повлачи патраг, додаје пушку, да се убије Коцић, који је управо њему скривио, а пе Аланову, а он иза плота чува своја леђа, свети се на рачун другог Сутра дан у подне прокламована је пресуда. Оптужени осуђеп је на смрт. После пресуде, коју је председвик сав узрујан прочитао, наста кретање у публици, сви погледаше на осуђеника, но овај је стојичком мирноћом слушао, а лице му је остало непромењено. Да ли је то резигнација или равнодушност. Али ко би знао, шта се у тај пар кува у души таког осуђевика?! Извршењс пресуде одређено је у смислу закона у три сата по подне. Осуђени је предан свештенику. На месту губилишта беше све спремљено и ако доста тешко, јер су дуго требали, док су нашли, ко ће за скупе новце, да прави вешала. И опет се каже, народи су за одржање смртпе казни.