Застава

Бабеш иа Влајковца у Пешту отпутовао, Зар није на то шкандаловна брука у јавноме животу која се ог, не може вамислити ? У место да је кандидат свој та срев обишао, да струју равбистри и навод на ве- сн лико дело покрене, што би у том погледу kŁr пр камо извесна већина наша била, нашли се плаш- ил д>иви мамелуци да у име одбора свога кандидата ка потајно и криво обавесте. вр Бивши народњаци ТБока Милутиновић и чедо Х< омладинско Јоле ив Пожежене погавише ва љу- сл бав халовите себичности народно поштење, по- чи гавише своје негдар стално уверење те одоше у ст; туђе јато да против себе и свога рођенога на- ни рода војују. А шта ћемо тек о умировљеном ка- ро петану Орачу да рекнемо који на рачун сиро- ли тиње и туђега поштења на силу бога хоће да пр је народњак а кад треба посведочити, онда се то умировљени капетан ивговара, да није рад своју ми пенвију у КуФстајну да тражи — али ва то ипак он пледира да је срцем и душом народњак, осо- ко бито где се тиче масних валогаја на пр. да буде хо начеоник имовне општине, да буде посланик на да срп. конгресу, да председава цркв. општини и мс т, п. Но крај свега тога умировљени капетан ва- ш< држава си право, да у политичким ивборима буде генерал кортеш и веран тумач мађарске идеје. чв Поп Осман иначе Шандор Николић ив Па- се ланке од радости опи се, али не светим духом п< него чистом комовицом, те је упртио владину Н ваставу да предводи своје бираче, О бруко! Та д; чуј, владико, твој попа носио кров варош барјак m да ва владиног кандидата врбује бираче. До- н пуштали то ваш канонички вакон? к< Сад прелавимо на сам ивбор. п Још у очи ивбора ватрубише трубе солгини ц хајдука да са убојним оружјем и ввекет лан- а< цима ивиђу бирачима на сусрет, и да том при- д< ликом блокирају и опседну главне друмове, на ci име Врачевгај и Црвену Цркву које су најближе ћ вароши. Преко тих друмова морају да прелаве нај- н веће горње општине као Добрица, Самош, Илан- и ца, Петровосело, Алибунар, КарлсдорФ, Нико- Т линце, Уљма и још десет мањи општина. С друге bi стране је ковиначки солга са својом хајдучком Ч четом блокирао село Дубовац, да ваустави 6и- В раче ив Долова, Мраморка, Делиблата и Гаја. ц Село је Дубовац обична станица где сваки који 6i ва Белу Цркву путује, мора ту коње одмарати и ci стати. И наши бирачи дођоше пред крчму, усљед ч чега их хајдуци са урнебесним „живио Михајло- н вић“ дочекају те на силу хтедоше сваком цедуљу ч ва шешир ваденути. Наши се бирачи том на- п сиљу опираху, велећи, да ови нису ва Михајло- м вића него ва Бабеша. Овај призор проуврочи влу н крв, те је и до сукоба дошло. На име: неки наши с: делиблаћани трговци, који се жестоко опираху С и који противничке цедуље нису хтели примити, р били су од солгини хајдука влостављени и ив и крчме таковване „Михајловићеве ,< ван истерани б с претњом ватвора, ако ea владиног кандидата б не гласају. Наши бирачи видећи да ту нема шале, 6 поседаше у своја кола и они који добре коње п имадоше пробише хајдучку чету, остале пак хај- а дуци вапљенише и под нушкама у Врачевгај в дотераше. Z У Врачевгају био је Формални логор, са ђе- j нералним штабом који је од сами солга и коме- i сара обравован. Ту је било опште бирачко гру- < пирање, — стража је хајдучка ноћу крстарила ] да ни један бирач обноћ не умакне. 1 Освану и дан ивбора, а ми још немамо ни 30 j наши бирача. Око 7 и по сати вачу се бубањ са j свирком и на мах увидесмо колону која у браом < маршу са многобројним ваставама долави — било i их је ваљда на 800 сви са видљивим цедуљама j владиног кандидата. . ■ Пододбор народне странке видив да у тој ] групи ни једног свога кандидата нема, одлучи , да се не упусти у ивбор. И тек то да вакључи i кад ево наши кортеши ив Врачевгаја дојурише , да нам јаве, да колона од бливу 400 н; родни 6ирача долавиијош тому додашедаје и у првој колони ма да исти противничке цедуље имају, опет 400 бирача наши било. Вест ова у колико нас је пријатно ивненадила, у толико je сувише касно стигла, јер време је року истекло а пријава кандидата није учињена. Још 6и се могло што шта навести, али ив неки политички обвира самога кандидата, и ив обвира сврам што на срамоту у почетку нисмо могли 10 бирача ea пријаву кандидата наћи, прећутаћемо. Слава нека је попа-Проки Милошевићу ив Соколовца и његовој целој општини од 80 6ирача који су листом сви ув народнега кандидата били, и не мање нека је елава нашим вредним кортешима у Врачевгају г, 'Боки Радовановићу и његовом сину свршеном матуранту и г. Ристи ! Јовановићу бившем бележнику и осталгма који * у сред обсаднога стања у Врачевгају своју делателност ea народну ствар неуморно раввише. Исто тако нека је слава попу Зарији Станко! вићу ив Лесковице као и Глиши Благојевићу ив Паланке и њиховим свестним општинама, који ' су покрај вечувенога насиља и глобе ипак ув |( народнога квндидата стојали, Ив овога се види, да висмо имали стручне и ваљаве људе ва ивборво рувовсђење с једве, а с дЈуге је опет страве све укупво проузрсчило ’ вашу пропаст. Ва то ипак смемо јавно иврећи, да г. Михај18 ловића вије једвотла<во ивабрала свест и сло’ бодна всља 8СС0 бирача, него сила оружничЈ* ких бајонета. ' в 0 У намастиру Раковцу о врачеви. (Гер.' ман Авђелић и Милан С у 6 о ти ћ.) По стародаввом и левом обичају српском вамерим се ’c У 0В У вадужбину народву. Беше слава вамастир’ ска. Радовао сам се тој прилицм; радовао сам 9 ' I се у ва пред, што сам ввао, да ћу наћи ту на !* ј окупу лепу свиту дичне Србадије ив китњастог у убавог Срема. И вбиља бсше лепо восећена f8 -' I слава намастирска, али већим делом вађе се ту омладина једне и друге страве; тек по где којег старијег човека могао си опавити, кога су јамачно овбиљвије мисли и осећаји амо довели јј Очевидво је, да намастирске слаге почињу у

нас губити онај велики вначај, који се толико и огледао у вборовима крај намастира. Од куда кв та причина, је ли то внак, да српска народно- Oi сна свест опада или да вападњачка цивиливација пр продире у наш народ, је ли то „внак времена" ма или последица данашњих прилика, висам на joi кан, да то расправљам, ма да мислим, да 6и пр вредно било, коју о том провборити и написати. ва Хоћу само, да известим српски свет, да ни ова са слава није прошла, а да је не помути један са чин, који у виду „администраторских" путеша- св ствија носи беду и невољу крајевима, камо „адми- ра нистратор“ Герман долази, Тако се бар по народу почиње говорити. Народ сујеверан, а при- сб лике се сударе, па ето ти беде невидовне на че права, вдрава човека. Али сиромах народ, он уч томе није крив. Та ко је крив, што је ива „администраторове“ „посете“ Руму и даље све до - Вуковара лед потукао; што је ива истог таког чина иришки тутор врат сломио! Герман хоће да од „крајцара“ направи Форинте, дај дакле, да се путује. Но махнимо се тога, немојмо дуљити лакрдију. Времена су и онако сувише овбиљна, Елем, на слави у Раковцу беше и владика 6а- ов чки. Но он sa цело није као такав дошао, ма да би се на четир веленка и лаку хинтову може без pg по муке превалити и дужа жица, но што је од ЧЕ Новога Сада преко Беочина до Раковца, и ма да се на таком комуникацијоном средству, као што је владичина препрега, и по горем путу, но што је од каменичко-илочког друма до Ра- ВŁ ковца, човек врло добро вови. Он је јамачно до- М ; шао у најновијем својству свом, као администа- Д( тор seđe vacante. Пратилац му беше владичански аспиранат Пантелић, који 6и силом хтео да 6уде српски последник оца Лојоле, али му ва то С{ сви услови оскудевају. Влгдика је иначе то в ће вам, Г. уредниче, јамачно бити повнато g не вови с њим на једни коли, али овога је пута т| и то ишло. Намастиру није свој долавак пријавио. То је увео на се новосадеки „ешпереш," који је, вар само ради веће „церемоније," амо дошао. Cl Честити намесник намастира, отац Спиридон т Илић, дочекао је —по дужности „екселен- ч цију.“ Но „екселенција" се при дочеку није ни . бар ексцелентно покавао, ни као претпостављени спроћу свог вапостављеног, ни као обравован 1 , човек спроћу човека, Тај човек, чију углађеност I С његови трабанти у ввевде кују, био је спроћу Е честитог намесника врло неуљудан. Илић му r приђе руци, да му помогне, да се свђе с кола, и да ■ му је целива, али преосвећени га мрко погледа и ’ неосвећено одмахне руком у внак, да му наме- с i сникове руке не треба. Ваља внати, да је отац i ’ Спиридон не само један од жали боже, врло ; , ретких најчеститијих калуђера наших, него q > и врло добгр иконом. Пре својих десетак година * i био сам последњи путуРаковцу. Задужбина ова i беше тад у до вла бога влу стању. Не само о- ■ , битељ, него и сама црква беше права рушевина; i s цела вадужбина вадужена до крста на ввони- ку. Отац Спиридон је сав дуг одужио. Па како ( ј ме је ивненадило, кад сам угледао свету вадужбину, како ли, кад сам јој ближе пришао, а - како ли текем, кад сам је равгледао. Све и сва ' i- у најбољем стању и реду, све као умивено. По - свему се види, да је Илић човек на своме месту. j а Но он је и прави, искрен пријатељ народа свог, Е ту je чвор! Ето одгонетке, ва што „екселен-0 ција“ не даде руке. Покојни патријарах Прокоа пије проиввео је Илићава игумна, али га није поu светио. Ни Герман још вије, јер не ће. Па и о пак његови „верни" раструбише по искупљеву а народу, да ће оца Спиридона azćrt is посветити, те тумачише то као вешт маневар његов, веле>ј ћи, да баш тим хоће Илића да вадобије ва се. I и Али стави један услов. Захте, да му Илић дође и на ноге и да га умоли ea посвету. Отац Спирие дон да богме да није могао, нити хтео то учиi- нити. И тако је он и дан данас само намесник и < >• управитељ манастира Раковца. Трпен, спасен ~. •т Владика Герман дошаоје нечуЈно у манастир. То ваља буквалво равумети. Нешто народа, што 1- је већ било искупљено, кад је он дошао, скинуie ло му је, по својој скромности, капу, али да i- богме бев и кака внака радостг, па ни саме радои вналости, што је вначе сваком човеку мање, и више својствено. Одлавак му беше мало уђи, јер ;у „верни“ беху комплет. Служио је службу и а придиковао правној цркви. Придика му беше бевначајна. Говорио је о правој, искреној вери. 18 То слушамо сваки дав; ми бисмо радо чули што а- о штросмајеровој гославтци, о римском „ходога чапаћу", о белсварском „вучу“, и томе иом добно. То су теме ва давашњи дав, владико, .у Али то је девета брига. Прва је и прва брига и кортеш-гути, друга вамештене депутације. Ј и По доласку свом владика је примао „говдра а ’ ве.“ Нађоше се ту и веколгко вовосајјава пое - вдрављача, м<ђу нима један бивши „првак“ нао- родни. Ео вајглаввије 6<ше ледивачка, „деав В у Т ?ци]а,“ vier Mann hoch! Ноп Милан Суботић 5 И ледивачки довео му је „депутацију/ два црув квено-школска скупштинара и једног огштинара, који вије члан црквено- школске скупшти■ и не. Поувдаво смо иввештеви, да их је довео бев 1 с внања црквевог одбора, а још мање скупштиве. ло Рашта их je довео, шта ли су владици представили, нисам могао поувдано докучити, јер је ај- „депутација“ „предстала* при ватворени врати. l0 " Али свет и пак нагађа. Говори се, да је поп Милан молио, да њетова „екселевција* настане, да се стање цркве и народа „у ред доведе,“ наравна ствар, у смислу. Попр- миланов поступак иваввао је опште негога- довање, гнушање у свег присутнсг народа. се И јест то крајња инФамија. Поп Милан бетпе ip- некад народнак. Да вајна народњака! Честити ам лединчави, који никад пре њега не ваостајаху на ва другсм свесвом браћсм својом, и ивабраше ’or га под грујићевим администраторством као тана ковог, па вбог њега имађаху и натеге. Админиту стратор Грујић не хтеде „народњака“ Милана ■со- потврдити ни проиввести sa лединачког пароха.. су Лединчани дај виши представке, шаљи депута-f ии ције, моли, док им Милан не поста парохом у Ето, како им он сада то враћа. Дотле је мутиб

и бургијао, док није постао председником црквене општине, и као такав водио је депутацију. Он јамачно мисли, да се и таке ствари могу превидијално обављати. Превариће се. За то нема Лединаца међу општинама, KOje су петицијоновале ea сабор, а они су свагда били међу првима, кад се тицало, одбранити народна права. Та то је поп-миланово масло. То смо тек сада довнали. Од честити лединчана, који до сад ником не дадоше испред себе, који су се у свакој прилици покавли достојна браћа и дорасли борци другим свесним општинама српским, од њих очекујемо, да ће свог председника и свештеника поввати на одговор ва ивспричан чин. Ми се надамо, ми се увдамо, да ће они то учинити.

Народна просвета. Припрема деце за гимназију.

Нови Сад. Ми смо у своје време јавили у овом листу, да би од велике користи било, кад би у свима оним местима, где има деце, што н ће идуће јесени прећи у српске гимназије, у- у читељи дотичних основних школа српских скупили ту децу и спремали их преко ферија у највужнијим предметима, како би се овима олакшало вапредовање у гимназији, По томе ваљало би спре- с мати их у овим предметима: нека учитељи дотичву с децЈ уче из српске граматикеу кратко али систематски и практичви облике; нека их не уче само познавати поједине речи како се зову већ Е века их уче систематски и темељно декли- j. новати и коњуговати, тако да деца спремна, те да не мисле, да је н. вр. у латинском или не- ђ мачком или мађарском то нешто друго и новс. Што се тиче језика немачког или мађарског, не ј треба ништа друго да их уче, до ли само добро i читати и писати, а ако је могуће, да науче још доста речи ва памет, ништа ввше. За латиноки језик ве треба да их спремају; али ако су I баш учитеди вољви и ако имају времена и зтоде, > нека их уче само лативски читати и ништа више i За језик српсви, вемачки и не треба да депа купују вове вњиге, већ века све то уче из ( ових вњига, што су емзји у 4. разреду освовве , i шволе, то је сасвим довољво. Поред српске декли- ] • вавије и к<њу!ацгје века се деца вежбају из до’ тичве своје читавве у авализсвању вростих и ла‘ ких речевица, вева вЦу субјект, објевт и друге . дспуве у реченици. Ве треба деци давати мноте и ; ваучве д;фивиције, већ их треба учити просто и ■ правтвчки, али ипак систематсви и разговетно. 0’ ссбвто ватлапујемо, кад се малој деци сувише ’ туиачи и i азлеже, то ова све теже памте и лако г се збуњују, као што је природво. Нешто мехавизма > мора бттИ. Вз рачува нева се темељно по• нављају четир вида онако, као што су учили у ‘ 3. и 4. разреду основне шволе. Из тако зваве „геометрије“ не тр<ба втпиа узимати. Ето то је, што је преко нстребво за депу, која i мисле пр<ћи у гимвазиЈу. Еоред добро и вешто Г удегоевог рада од страве учитеља, може се за 5 —6 ’ недеља, сваки дан по 2 часа mboio урадити и ко, ристити. е Са зедовсљетвсм бел<жимс, да је овдеу Н. Саду - дотичн учитељ 4. разреда овај посао већ увелико - започео. = и ==- ■ " 11 Нови Сад, 9. јула. Јуче је држао књис жевни одбор „Матице Српске“ свој редован . састанак. 0 том састанку имамо опширан а извештај, који ће, због нагомиланог материјала, тек у идућем броју изаћи. е, Од јуче бави се у вашој средиви увар жеви песвик ваш, др. Лаза Костић. Дошао , е је из Беогдада, да веко врсме вроведе овде у и. кругу својих npi јатеља, од војих га је удес r ° ево већ шеста годива одвојио. Пријатеље је обрадовао његов долазак. °’ Синоћ су у почаст чувеном руском научењаку, г. В. В. Макушеву, неколицина вегових поштовача нриредили леп бана кет. На вечери, воја је врло анимираво °- текла, била су још три страна госта, гг. а " др. Емилијан Радвћ, др. Лаза Костг.ћ и др. e t Јовав Туромав. Давас рано у јутро отпутсР_ вао је г. Мавушев у друштву са г. А. Хаи- џићем у мавастир Коввљ, да врегледи тамо и- веке стариве срвсве. Овом вриликсм хоћемо ев да исправЕмо вске погрсшве, гоје су биле у врсшлсм брсју, у взв< штају о г. В. В. Макује шеву. Г. Макушев је ва варшавском увивери. зитезу врофесор словевских литература, >» а ве, као што је јагљево, руске и огште слое ’ вевске историје. Прва књига његових „Спомегика“, која је штампава г. 1875. има преко е _ 40 табака а друга ће изнети преко 30 табака. ,а. У Италији се бавио г. Макушев три и по годиве, у Србији четир месеца.

Н О В И Ј Е.

Новиивборниредва саборТроједне Краљеввне добио је највишу потврду и са њом стигао је 6. о, м. у Загреб. Ив Београда јављају 6. јула: Елаборат sa граћење сваског желевничког м о ст а, што је иврађен у угарскоме министар-

ству комуникациЈа, усвоЈила је српска влада у свим нојединостима његовим, но градња још није ивдата. У Београдује 5. о. м. било н е мира међу желевничким раденицима, тако да је полиција морала посредовати. Тако је исто и у Јагодини претпошлог чотвртка било немира. Раденици и сељаци увбунише се вбог неправилног понашања мерниковог. Политички начеоник мораде немир утишати. Јевропски ваступници у Цариграду учинише 6. о. м. ваједнички корак код Порте тога ради, да се коначно реше још не решене тачке црногорског питања. Један бечки лист донео је веет, да АустроУгарска хоће да предложи, да се јевропска подунавска комисија распусти. „П. Л.“ вели, да је та вест прерана. „Н. сл. Пр.“ јављају ив Дубровника, како су турске власти поввале скадране, да вино. градарину ва две годиие у на пред плате, те их оп оменуле, нека живо учествују у новом државном вајму, који ће се скорим расписати. У Приврену још није настао потпун мир Дервиш паша не може никуд оданде. Говори се, да Немачка не пристаје на аахтев, којим је Портаискала, да се у отоманској царевини укину страни поштански ваводи. Мисли се, да ни друге силе не ће на то пристати. Швајцарска, која до еад у Румунској није ваступљена била, подвже у Букурешту ћ ен. консулат и политичку агенцију, Преска комисија Француске ком о р е вакључила је 6. јула, да се сенат ивмени. ' Сен а т одбио истог дана толенов предлог, који ‘ је на то ишао, да се устав ивмени.

Разне белешке.

(Стечајеви.) Расписани су стечајеви на ова учитељска местананародним школама у Хрватској, Славонији и Срему ва Србе учитеље православне вере, који су дужни и у цркви појати: У Стејановци (посл. пошта Рума) са 350 Фор. плате, 10'2 куб, мет. дрва ва огрев, стан у нарави и врт. - У Беркасову (п> п. Шид) ча 400 Фор. плате, 6 хватова дрва ва огрев, стан у нарави и врт. У Марадику(п. п. Инђија) са 350 Фор. плате, 10 2 куб. мет. дрва sa огрев. стан у нарави и врт. У Трпињи (п. п. Бобота) са 400 Фор. плате, 4 хв. дрва ва огрев, слободан стан и врт. У Лежимиру (п. п. Чалма) са 400 Фор. плате, 20’5 куб. мет. дрва ва огрев, слободан стан и врт. У Ми клушевци (п, п. Сотин) са 350 Фор. плате, 20'5 куб. мет. дрва sa огрев, стан у нарави и врт. У Маринци (п. п. Винковци) са 400 Фор. плате, 205 куб. мет. дрва ва огрев, стан у варави и В р Т> у Мохову (п. п. Опатовац) са 350 Фор. плате, 6 хв. дрва ва огрев. слободан стан и ’/ в јутра врта. У Вел. Радинци (п. п. Рума) са 350 Фор. плате, 10 2 куб. мет. дрва ва огрев, стан у нарави и врт. У Лединци (п. п, Каменица) са 350 Фор. плате, 3 хв. дрва или у име тога 30 Фор., стан у нарави. У Шуљму (п, п. Рупа) са 350 Фор. плате, 10’2 куб. мет. дрва sa огрев, стан у нарави и врт, У Брестачу (п, п. Рума) са 350 Фор. плате,'lo 2 куб. мет. дрва ва огрев, стан у варави и врт. УПе тр о вц и (п. п. Рума) са 350 Фор. плате 10 2 куб. мет. дрва за огрев, стан у нарави и врт. Свима тим стечајевима рок је до 22. јула (3. авг.) код школског одбора у дотичномс месту. Молбе ваља преко тих одбора слати аемаљској влади у Загреб.

Јавна кореспонденција. Г. Б. К—ћу у српској Кларији. Данас добисмо вашу „ЕBјаву“ као одговор на догис ив српске Црње у 94. броју „Bаставе“, која је ивјавапуна иврааа противу дописвика, и која се и иначе не би могла у лист уврстити. Но дописник није ништа друго ва г. Б. К—ћа казао, него да је он одвраћао варод, да не гласа ea народног кандидата. Питамо: је ли то истива? На то питање нека се вајпре одговори, ва овда ћемо и ми коју рећи о томе. Г. С. С—ћу у Иригу. Журисте саопштење подуже „ивјаве и вахвале“. Немате лраво у ствари; ив ваши властити навода r влави, да су конвисторија и митрополитски савет спор правично решили, а и иначе смо о том обавестили се. Захвала пак ни једном ни другом сабору не даје се у јавном листу, него то има своје место. Кад 6и ствар на јавност ивнели, бие ло 6и с критиком. На то смо готови, ако хсћете. Ово друге на част вам. Г. Ђ. П-ћу у Сомбору. Потврђујући, да смо на допис ив Ст. Бечеја у 86. броју листа ваш одговор добили, не можемо га у оној опширности и Форми саопштити. У допису о г. Ђ. П-ћу нема друго што него да је г. Ђ. 11—ћ своју [беседу сапредикаонице прочитао. Г, Ђ. П—ћ ва то одговара: „Ја сам у своје белешке вагледао, то стоји, али да читао висам, и то још већма стоји.“ Толики одговор био би доста. Одговор пак г. Ђ, П—ћа onop је, прелави меру, и дотиче се и трећега. Курс бечке берзе 9. (21.) јула б’/, метамца 7746 б‘/, народног за>ма 78 50 Аустријсва златна рента 94, Угарска златна рента 117.40 Државнн зајам од 1860. 133.26 Акције банчине 836. Сребро Ц. кр. дукати Наподеондори ———— 9,80 Немачке марке 57.20

Додатак „Застаке“ к броју 104.