Застава

бити срамота привнати, да и овом приликом к< њијесу боље прошли него г, 1869, ш Али истина се неда сакрити нити право ета- ђ ње вабашурити, Аустријске власти успјеле су с овом приликом само толико што су домобранску р војничку службу иввеле у њекијем мјестима украј мора. Сва пак остала мјеста у брдима п н>ијесу до данас дала ниједнога вој- н ника. Кад је Родић био у Боки, он је покушавао н све и сва да приволи бокељске општине на да- т вање војника. Врло су ванимљиви и карактери- д стични његови састанци са Кривошијама у Ри н сну, Ја ћу вам овдје само један такав саотанак навести, ив кога ћете јасно видјети ко су и шта р су Кривошије и какво је у њих мишљење и в располонсење према предмету, о коме је овдје п ријеч. с Било је то прије два мјесеца, када је Родић п поввао к себи у Рисан главаре кривошијоке. и Требало је много муке и натеге, док су се кри- с вошијоки главари наговором ришњанскијех ро- ј дољуба привољели да се спусте са својијех ви- е сова у приморје и да дођу к Родићу. Ипак до- в ђоше. Родић, видјевши на чему је ив њихова др- Ј жања, поникао је пред Кривошијама дотле да б их је молио: да бар два момка даду у војничку р службу. { Шта миолите да су му Кривошије на то од- * говорили ? Чујте! „Не дамо ти, Родићу, ни > две кревубе 6 а 6 е, а некмо ли два наша i момка (остало ва сад ивостављамо, У.) ’ Чувши те ријечи, Родић није имао куд, него ( поднијети цару оставку и вратити се натраг не- ’ свршена посла. То је Родић морао учинити, јер није имао 1 пред собом другога ивбора, почем је пред њим стојала алтернатива; или да се бије с Кривоши- ' јама или да уступи своје мјесто другоме. Родић као Србин није ое могао одважити на ' прво, не вбог тога што би му Српство његово 1 у том сметало (јер он је у првој и потоњој линији Аустријанац), него што је као Србии врло добро повнавао Кривошије и њихову ћуд, па је могао и то внати да с Кривошијама ако не мо- ■ жем на лијепе, силом нећеш ништа учинити, а као добар Аустријанац судио је да не би добро било по интересе аустријске, ако сада уложи у рат с Кривошијама, почем се једва даде претпоставити, да би тај рат био ограничен на саме кривошије. Знајући све то, Родић је одабрао бољи дио, т. ј. он је уступио своје мјесто другоме, рекавши при том цару: да он није у стању војевати против Кривошија. Цар му је уважио оставку и поставио на његово мјесто ђенерала Јовановића. Шта ће сад ђенерал Јовановић да чини? то је било опште питање, на које је сваки желио имати одговор. Било је листова у Аустро-Угарској, који су ђенералу Јовановићу приписивали мирољубиву мисију. Но то се не да вамислити, јер што није могао барон Родић постићи мирним начином, то ива њега не ће моћи постићи тим начином ни ђенерал Јовановић нити ико други. Одмах ива свога наименовања пошао је ђенерал Јовановић у Боку. Он је свуда дочекан уобичајеним свечаностима, којима су Бокељи и Родића дочекивали, Он се свуда састајао са угледним личностима и савјетовао с њима о мјерама које би нужно било предузети, па да се савлада отпор Кривошија, К њему је похитао с Цетиња и барон Темел, аустро-угарски ваступник на Цетињу, који се сада обрадовао кад је ђенерал Јовановић постављен на мјесто Родићево, држећи да ће то бити прави човјек, који ће хтјети и умети свладати отпор кривошијски, Но врло је карактеристично, што ee ђенерал Јовановић није смио усудити да пође у брдске крајеве, шта више није покушавао ни да поаове к себи брђане као што је то Родић чинио, Ђенерал Јовановић вадовољио се, да походи само иавјесна мјеста украј мора и да на том путу сондира терен и проучи ситуацију. Не вна се, ta што је ђенерал Јовановић држао еа најмудрије придржавати се савјесно морске обале на своме путу, али равлог томе може бити само један од овога двога: или му се чинило да је довољно господи у Бечу васенити очи свечаностима, којима је он дочекиван у приморскијем мјестима, или је напријед увиђао да ое нема рашта трудити до кривошијанских висова, јер тамо му ваља поћи само с иљадама бајонета и топова, ако хоће да прибави Аустрији ауторитета, а себи да сачува главу. Ипак, на своме путу по приморскијем мјестима бокељскијем ђенералу Јовановићу подала се вгодна прилика, да ив неколико ријечи савна и докучи, како Кривошије мисле о њему и његовој мисији. Било је то онога лијепога јутра, кад се ђенерал Јовановић са цјелом својом свитом упутио на пароброду ив Котора у Рисан. Станица паробродска у Рисну бијаше лијепо окићена и Ришњани упарађени чекаху на свога новог ваповедника да га повдраве. Тек што је пароброд у пристану стао и ђенерал Јовановић упутио се да уђе у варош, вачу се са оне прве канице (серпентине), на којој стоји прва стража кривошијска, громовити глас српског Прометеја,

који ђенерала Јовановића овом добродошлицом 1 поздрави: „Добродоша’, Јовановићу! Про- п ђе ли те нога, аманати, KOjy ти рани- n смо?Акојест, пођи напријед, (ДРУ ге ,Д речи ва сад ивостављамо, У.) б 'Бенерал Јовановић, као и цијела околина ње- п гова, добро је чуо ове ријечи, ма се свему чинио невјешт. Није чудо, ва невољу му је! в По што је добро прекорио ни криве ни дуж- С' не Ришњане, ђенерал Јовановић пошао је на- „ траг у Задар, а ваљда и Беч. Сада се очекује, р да видимо шта ће нам он ив Задра и Беча до- б нијети: да ли мир или рат! б Међу тијем ствари у Кривошијама овако ето- с је. Тамо су прекинуте све свеве, које су тај крај д вевивале са аустро-угарском монархијом и уни- 3 штени су шта више сви знаци и трагови, који с су то пређе покавивали. Сви војници ив Фортица протерани су, Фортице су раворене, ието тако д и све стражаре, па чак и школске вграде које i су Аустријанци градили, Нема тамо више ни с једног војника и ниједног чиновника аустријског, с нити у опште икога, који би тамо преестављао ј ма и најмањи орган државне власти аустријске. I Може се рећи: Кривошије су данас ва се- ; ? бе, и у име тога вије се данас на нег- ( дашњем граду аустријеком (сада раво- i реном) Драгаљу црвено-бијела ваетава ( кривошијска са бијелим крстом. Страже i кривошијске стоје дању и ноћу будне на сер- i пентинама изнад вароши Рисна и не пуштају i никога у ову вемљу кривошијеку, осим који до- ] бије довволу од одбора кривошијског. Још нико ; од Аустријанаца није покушао да вамоли ва улав у ову вемљу, а внате да су Кривошије и владику Петрановића с овијем ријечма одбили: . „Ако си владика, а ти хајд у цркву и служи службу па ћемо и ми ва тобом и слушаћемо те; ако си пак дошао мјесто ђенерала, а ти боље да нијеси ни долавио амо, и враћај се с мјеста натраг," > * Како ће даље бити, то ћемо видјети, и ја ћу вам редовно јављати о даљем раввитку догађауа на овијем крајевима, да би наш свијет тамошњи јасно и по чисто внао, како ствари овдје стоје. Међу тијем смијешно је читати разне родомонтаде у бечкијем и пештанским листовима о Кривошијама. Тако смо и ми овдје прије њеки дан у „Пестер Лојду“ читали и слатко се насмијали томе, како његов дописник у патриотичком гњеву своме препоручује ва Кривошије усијане ровге, „јер само усијаним ровгама могу се ’ ти керли памети научити." Смијешно је иабста видјети те јунаке, како 1 енергично машу „усијаним ровгама" у БудаПешти, а овамо не смије ни један ни да приступи ни до прве серпентине, где стоје страже кривошијске Ту нам падана памет она слика ив 5 „Кикирикија* баш ив бокељског устанка од г. Ј 1869. гдје се преставља како је један војник јавио своме претпостављеном, да је варобио три F Бокеља, а кад му је овај одговорио да их доведе У к њему, војник одговори „Ејест, ено их горе на е врх главице, гдје пуше чибук!“ о *) Да би они међу вашијем читаоцииа, којима крајеви ови нијесу познати, боље разумјели ово што иепричах, морам овдје у кратко навести, да варош Рисан лежи у једној удубљеној i- луци которскога заљева и ва самом дну високијех главица и а другијех височина, које се над н>ом скоро перпендикуларно и уздижу и ва којијема живе Кривошије. Кад је дакле онај кривошијски сгражар онако поздравио ђенерала Јовановића, глас му је долазио као из облака, а алузија о пробушеној нози Јоа вановићевој односи се на познати малер, који јеимао Јованоа вић (као тадашњи капетаи) још у потоњем рату бокељском од . г. 1869. када су га Кривошије ранили у ногу. Дописник.

Отворено писмо г. Николи Милићу

посланику „глипски изборнп срезова.“ Ваше још од прво код нас предвиђено држање на нашем сабору наимета околност, што се нијесте хтјели осталим нашим двама општељубљеним посланицима (Чудићу и Тодоровићу) привључити, из звало је међу нама долеподписанима крајње огорчење па за то вам ево путем јавности дајемо вам заслужено неповерење. И ми изборници то чинимо, који смо и били протест уложили против вашег избора, који порад те околности, што је киптио од сами незаконитости, зацијело би иуважен био, само да је био у своје вријеме сабору приспео, али пошто смо обманути таковом комуникацијом. што је исти протест од оног дана, кад смо га одавде на пошту метнули, од нас до Карловапа пуни 5 дана путовао, не можемо овом приликом пропустити, а да Вам од части коју ненаведемо како из тога протеста, да сте се ви „посланичког мандата* дочепали неправедним начином, тако и то напоменућемо, што је нама до ушијудопрло, какова су побуђења вас ва то довела, да сте се ви одлучили од остали наши гореименовани двају послапика, те сте гласовали за Апђелића. Дакле прелазимо ево самим фактима. Господнне! У глинској црквеној општини, која броји 2673 душе, о изборној листи није било нв спомена, иити законом устаногљеног проглашења бирачима, него сте као нредсједник исте општине дали сазвати кроз павдуре 27 бирача (27 Mann hoch) те с тијем бирачима дали изабрати 13 изборника (разумје се све своји присни) те на тај начин незаковито изабрави изборници ва биралишту посланика ;ласовали су за вас, а по што сте ви дакле ето таковим протузаковитим начивом дошлидотије

13 гласова (изим многи други протузаконитости, које није нам због малог простора намјера овде излагати) довољан је ево само овај једини разлог био, др да би славни сабор био уништио ваш избор, и да ее би ви били у друштву земунско-даљско-карловачки посланика пре времена отпутовали кући. Господипе! на самом биралишту са показивањем вашег крајњег пуког незнања, или пак сујете, висте изазвали против себе огорчење, јер рекосте ви сл „ја као предсједник мјестне црквене општинеотва- г . рам изборну скупштину", дакле незпадосте или из- П2 борног реда, по коме по годинама најстарија из- ao борпин отвара скупштину, или по сујети узурсира- та сте си то право, надаље кад дође начелно питање да ли ће се срезови уједипити, ви баш онда пока- та заете пуко незнање закона, рекућ: „та сједињепи ш , су протопопијати." Господине! Има нека врст људи, који хоће све р г да зпаду, па ти људи нама приповједају, да сте ст ви ваше гласање на сабору учинили из сујетног ш | славохлепија рекавши: „ја морам за Анђелића гла- Н ( сати да покажем лојалност, небили добио титл ма- ј е јорека и , (као да они што су гласали за Стојковића w нијесу лојални). в! Господине! Ако је истина то, што су ти језици т( о вамА говорили са оним вашим ријечима »да по- р< кажем лојалност* (као тобож да сте ви сами, а не hi остали посланици лојалаи), ви узимате онда улогу на себе денупцијанта, денунцирајући онакове наше красне заслужене посланике саборске,' а кроз од bi народа изабране послапике, с тијем сте цијели па- б род српски денунцирали, који са својом лојалнсшћу у прама пресвјетлој круни, прама владајућем долу, и прама драгој пам укупној домовини, као столп в непоколебиво увјек се показао. ( Господине! људи казују, да сте ви на самом са- о бору, обијајући прагове посланика из нашег про- г страног владичанства за свога једномишљеника в ' само добили „Рашића“ познатог још из раковачкојј’ д ; устанка, (који за обезбједђтисвоју личну сигурност, б пактирајући са велико-хрватом пок. Квартерником, т ' метнуо је био на коцку сами живот више частника). д i Господине! као год што је „Пешт. лојд“ очитао i i лекцију „турско-бечејским Турцима“, увјерени бу- i . днте, да ће сами тај лист и вамл у своје вријеме ■ казати, који је међу вама 12 апостола с > ваца) био најревностнији „Јуда искариотски“ б i који тобож под плаштом вида доброга желењакако i - високој држави, тако и цркви ћерате сасвијем дру- / i гу своју себичну намјеру“; > с Господине! Кад и остали подобни за јавна зва- ( з нија и народна изасланства избора пошто се 1 ви задовољавате и не сјајном већином (код цоследњег i > избора за начелника опћинског задовољисте се ~и i - једним гласом више преко половипе, при свој тој - околности, што сте им обећали бесплатно елужбо- ; е вање) тако ако је истина што они људи говоре, в да сте и оно нешто гласова добили више, него ; '. што их је ваш протукандидат Вурдеља на- ј к равпо разумјева се некојим изванредним начином? и па при свој тој околности, што сте с таковим ; е начином врбовали изборнике, инак пошто и таа ковим начином нијесте могли обманути Изббрнике из они мјеста, који су вас скроз и скроз-познавали, нвје остала ва вама сјајна лаворика, дакле за | е вас нијесу гласали избораици општине блатушке, i >ј као мјеста вашег рођења, за вас нијесу глаи сдли изборници општине: Топуске и Перне, као 0 мјеста вашег дугогодишњег капетанисања, -™- за ’č вас нијесу гласали изборници' околни спштина, као: Чемернице, Бовића, Кирина и т. д. > Господине! Вашим оваковим поступањем иза»Д звали сте ви у нама таково огорчење, да код будући подобни избора, наши срезови не само да ће се више смјешавати, него док сабор у расправе се упушта, искаћемо ми, да нам се за наш „I. Глински срез“ опредјели у средини нашој које друго мјесто, а то ћемо учинити не због тога, што нам је Глина изим средишта нашег среза, ,° него урадићемо ми то због тога, што нам на то повод даде напрво изло‘жено онаково ваше нама непријатао обхођење. Ia Господиве! На конац свега овога, —па макар 3 ви нае у вашему „Туркосу" обасипали и дрвљем и камењем (као што се ваши људи већ грозе) уна'И пред већ непропуштамо изјавити, • да ћемо онда у оном случају држати испод достојанства нашег, ивакву полемику с вама водити, па дочим то изјављујемо, и дочим наведеним случајем протест ° наш безуспјешан је био, тјешимо се с том наlA дом, да ћете ви код доидућег бити имајућег по■ добиог избора ако бог да добити „Пакрачки 3 декрет“. Из изборни срезова Глински 3. децембра 1881. а " Изборници. Топуски:.МилеПоповићпарох, И ’ П. Жигић, Б. Мишчеввћ М. Јерковић, 11. Воркапић, 0 Матија Воркапвћ, Матија Бијелић, Никола ћелап, re Јово Миљевић, Стеван Рајишић, Дмитар Воркапић. по мени: Миле Поповић парох. Никрла Воркапић. Пернански: Јован Шепар парох первански. Ристе Вучетић, Лука' Бакић, ћиро Кљаић, Матија Ј а Поповић. Бовићки; Миле Стрика парох, Петар 10 Симић, Дамјан Арлов, Миле Маринковић, Сава Ба Дражић, Никола Тепшић поМ. Стрика. Кирински: зе Јован Радановић; Никола Арлов, Јован Павловић, h ) Чемерн ичкии Блатушки: Марко Милоевић sa парох, Јосо Борота, Раде ЈовановиЈц Марко Ерке' ман по мени Милоевић парох.

Вести из народа.

Из Панчева брзојављају нам 12. о. м. да је др. Душан Дима једногласно изабран за новоселског лечника,

Вести из места

Данас у недељу служи се свечана литурђија у овдашњој Успенској цркви. Служе посланици са српског Народно-црквеног сабора, прота г. Никола Бегов и ћ, прота г. Петар Манд и ћ, парох г. Дане Прица и парох г. М. Опачић, а цоји певачко друштво српске новосадске читаонице. Љубитељи нашег узвишеног црквеног појања и у опште лепог складног певања нека похитају на летурђију, ако хоће да ее науживају узвишених часа. Чујемо, да је приватно друштво Фајерлемера из Беча добило од овдашњег варошког мађистрата претходну дозволу за осветљењеварош|и гасом (плином), а новац за ту цељ да даје неко париско друштво. Друштвени повереник био је ово дана овде и са варошким мађистратом у главио је погодбу, коју да богме варошко представииштво тек треба да одобри. Дознајемо, да је исто друштво добило повластицу и за осветљење вароши Београда. Кад о свему дознамо што опширније, јавићемо. Нови Сад, 12. децембра. Кад је лист већ на завршетку био, приспеде нам у вече бр. 653. „Б. општи Новина“ од 10. (22.) дец. у ком нађосмо под насловом: „патријарски , избор у Карловцима“ у облику дописа из Но-1 вог Сада од 19. дец. п. р, чланак „од једног Србина.“ Чланак је важан, и као mio се види, ■ од родољубивог слободоумног Србина; ми ћемо ■ га обширније у листу од среде саопштити. Но i неможе нам се, а да сад већ не приметимо, ?да нас је зачудио крај, који гласи: „ Излазак. f борбе за патријаршку столицу одључује и о , том, да Ди ће Босна и Херцеговина остати , државна земља (Reichsland), илиће Угарској-при> кључена бити, и тежином своје масе и Далма- цију за собом повући. “ . [ * |ИИ11Ч1»«1«1«ЧЧ»||| 111 ||X. II |>и з * ЧуЈемо из поузданог извора, да се и - ове године као и до сада, ,у велико спрема за - беседу, коју ће приредити ученици српске з велике гимназије Новосадске о св. Сав и. На- дамо се, да ће се као свагда тако и сада српски свет одазвати овом лепом обичају и - светковини, и да: ће својом посетом и одзивом е притећи у помоћ племенитој цели, која је наг мењена потпомагању сиромашних ученика на и нашбј српској гимназији. >ј ■— Дознајемо, да је овдашњој српској књиi- жари браће М. Поповића, накладници змајеве з, „Певаније с , приспела од увенчанога Змај-песо ника допуна бајних му „ђудића увелака®, који i- ће у целини изаћи у десетој свесци његове ? „Певаније.“ Та свеска, која јеуједно последња, м изаћи ће, као што нас уверавају, за цело иi- дућег месеца. Онда ће српски свет имати пред е собом дело, које би, што се тиче садржине и ’» унутрашње јој вредности, могло пристати у а најбогатије светске књижевности, а што се тиче з, спољашње .израде, дело, коме слободпо смемо i- рећи нема равног на, нашем књижарском о тргу. <С тог и опет понављамо, што смо већ а више пута на овоме месту рекли, на име »: сваки, иоле имућнији дом српски. требао на свом Iстолу да има змајеву „Певанију“, као најродоi- љубивији украе српског дома.

Н О В И Ј Е.

„Уг. Пошта“ дознаје из Загреба, као што вели, с поузДане стране, да је предлог бана, као повереника за спојење Крајине дасе владаи врхојвни судови крајишки споје с таким истим властима грађанске Хрватске и Славоније, добио краљевско одобрење, тако да ће се to спојење I. јануара (рим.) 1882. збиља спровести. У вилиселском изборном срезу изабран је градоначеоник, Цираки, при накнадном избору 9. о. м. једногласно за народног заступника на загребачки земаљски сабор. Из Жумберка управљена је аустријском државном већу и влади цредставка у којој се моли да се Жумберак с Крањском споји. И уставоверска већина крањског сабора изразила се, као што је познато, за то, али народна славеначка мањина била је за то, да Жумберак остане с Троједницг>м спојен. Из Беча тврде, да није истинита вест „Вол. Слова“ (Слободне Рсчи), да су АустроУгарска и РусијЈа углавиле погодбу о даљем поступку у источиом пита њу, кбју (погодбу) па другоме месту дОЕЈобимо. Проноси се глас, да се Бисмарко нешто хладнб држи у Ау ст ро-Угарс ко-румунској ра змир ици и жел е зничкој свези са Солу но м. Из Б:ча пак поричу то полузвгничним начином. По букурештанскиЦ веетима јављају из Беча, да се Аустро-угарски посланиБ,'гр. Хојбс, спрем а, д а из Бу ку реГшт а от и д е. Говори се, да је у Беч позван, да поднесе извештај о томе, какво је у Румунској стање погледом нањенуразмирицу с Аустрс-Угарском. Посланички саветник, бар. Са лцберг, сетаће у Букурешту као оторавник по-