Застава

избраввм застушшцима српског народа. Но цело народко добро и закладни капитал не износи ни пуних осам милиона форината (с обзиром на опадање вредности земљине и на растеае порезног притиска можда још знатно мање), и од износа те суме издржавамо ми једну архијепископију, шест епископија, 32 протопресвитеријата, 627 парохнја, једну богословију, две препарандије, две велике гимназије и преко 600 народних школа. Надмоћност иаших школа над мађарским припозната је од свију страна, па и од наших противника, и нарочито на аустријским универзитетима та у мађарским листовима нам пребацуј , да се интелигенције и сувише продукује! Би ли Мађари и са двоструком сумом само и половину цивилизаторних успеха показали? Кад би нам они оставили само сготинити део онсг благостања, којим се сваке треће године министарска већива у војводини постизава. Али околности гоне неодољивом снагом и преко закона и права својине. Од како Коломап Тиса влада, имаде сваки, ама баш сваки законски нацрт ту једину цељ, или бар споредну намеру, да нова звања ствара. Сад се опет вели да ће руковање са новцем трго ачких комора држава преузети, чији је председник министарства баш сад у одбору спровео нацрт, који легалише од њега уведену праксу, и дозвољава да се употребом сиротињског пмања створе нова жупанијска звања. Тако звани фанатизам помађаривања није ништа друго, него да стотинама хиљадама осиромашених племића дођу до звања. Мађар није тако нетолерантан, као што би то изгледало по фанатичним поступцима Младомађара, који су својим намећањем правим Мађарима гнусни. Алн угарска држава не може још дуго набављати средства за издржавање непрестано растеће званичничке легије и с тога морају отаљавати народносни фондови који су за културне цељи скупљани. Наша управна, школско-саветна, школско-надзорва и остала звања хтели би MatjapH да им предамо, наше фовдове да у Будимпешту пренесемо, да се оданде њима управља. Али они би то само хтели; нотонеће бити, Како се атентати на својину конфесија одбијају, то нас је ј’едан мајстор научио Кад је барон Етвеш предлагао, да се поједине опале калвинске школе претворе у државне заводе, тада се дгже један :о--ворник из опозиције, позва се на мир у Линцу и прећаше, да ће реформирци са мачем у руци своја нрава бранити. Говорник се звао Коломан Тиса. Наравно да се овај последњи неће тако лако пред правом савити, као што се савише барон Етвеш и Фрања Деак; ма да је незнање угарских државника у јужно-угарским стварима већ традиционално постало, ипак му не би баш мило било при помисли ва тврдокоран пасивни одпор, за који смо принравни и за који одважности налазимо у тој свести, да ћемо ми, као што је natio Rascia seu Шупса (тако стоји у старим дворским декретима) увек чинила, да ћемо брапити државне интересе. Јер излазак борбе за патријаршку столицу одлучује и о том, да ли ће Босна и Херцеговнна остати државна земља (Reichsland), или ће г Угарској привључена бити, и тежином своје масе и Далмацију за еобом повући.“

Стање наставе у Угарској

Десети извештај мииистра просвете о стању угарских школских прилика у годивама 1879 и 1880 износи опет јаку свеску у кварту са 742 стране, која је богата иптересавтвим и аутентичним податцима о развитку и о садањем стању угарских основних и средњих школа, великих школа и осталих знанствених завода. Ова је свеска у толико поучнија, што је већ протекло десет година, како је угарски школски закоп за народне школе створен и с тога успоређење одношаја од г. 1869. и 1879. пружа нам прилике, да дубље испитујемо питање: шта је задобила основва школа у Угарској у првом деценију свога законског развића па спољњем терену. Ми ћемо овде у кратко изнети битпе резултате овог исказа. Број општина у Угарекој иззосио је у 1869. годиви: 12.564, у 1880 год. 12.814, дакле за 250 више; број општина, које су вародве школе издржаване, у истим годинама 10.187 и 10.664, што исказује растење од 477 општина, што су школе издржавале. У години 1869. издржавзху 779 општива у друштву са другом којом општином по једву пародну школу; године 1880 је број тих школа са 1097 порастао јер он износи данас 1876 општина. У годиви 1869. ве имађаху 1598 онштина ни једне школе; у години 1880. остадоше само 274општике без освовне школе, што износи огромву повишицу од 1324 општине, што школу издржавају. Број основних школа износио је .869. године 13.798, у години 1880. већ 15.824, дакле за 2026 школа више. Jom је знатвији 6poj умвожаван>а школских соба: 16.899 према 21.838, дакле плус од 4939 учеввих вросторија, Исто тако је импозантно умножавање учевних снага: 17.793 према 21.664, дакле за 3872 учитеља и учитељица више. За издржавање школа потрошено је у годиви 1869. свега 3,760.123 фор. сума, која одговара 6'4% пепосредном државном порезу (57,873 935 фор.); године 1880. износила је сума 10,057.149 Ф°Р- т. ј. у истом сразмеру 13’/ 3 °/о непосредвог државиог пореза (78,008.575 фор.); и у томе се Дакле мсже прибележити напредак од 6,297.026 форината.

Исто је тако порастао број школске деце која заиста школу nocehyj’y, у току овог деценија 1 за 467,577, а то је успех, Који се у толико више i ценити мора, што се број за школу обвезних са 1 187.251 смањио. У свези са недавно обнародованим резултатима народног пописа варочито су од интереса сљедећи податци од год. 1880 (у загради j‘e растење или .опадање према прошлој години 1879): Од 1,619.692 детета, која су 1880 основне школе посећавала, бнло је по вероисповедима: римокатоличких 849'504 ( 13.304) грчкс-католичких 130 506 ( 3.074) грчко-источних 173'098 (+ 3 370) реформираних х. в. 236'435 ( 2'352) реформираних а. в. 154*958 ( 1*791) Унијата 6'705 (+ 75) Израиљћана 68'392 ( 7*035) Од исте деце беху по пародностима: Мађари 787.587 ( 7.328) Немци 267.282 (- 4.281) гРумуни - 204.953 ( 4.231) Словаци 253*942 ( 962) |рби 36'850 ( + 140) Хрвати 25 836 ( 1*240) Рутени 43*242 ( 2'349) У 15.824 основне школе био је годипе 1880. наставни језик: мађарски у 7342 (+ 145 ) школе немачки „ 867 (_ 86) „ румунски „ 2756 ( 92) „ словачки— „ 1716 ( 121) „ српски в 245 ( 15) „ хрватски— „ 68 (+ 2) „ рутенски „ 39з (_ 78 ) мађарско-немачки „ 9191 румунско-мађарски „ 394 словачкс-мађарски „ 597 српско-мајјарски „ 52) ( + 46G) „ хрватско-мађарски n 79 рутенско-мађарсви „ 246 друга два језика „ 48 три језика „ 102 ( 12) „ / Од 15.824 основне школе у години 1880беху: државае школе „ 266 (+ 109) општинске „ „ 1669 (4 131) верозаконске школе „13722 (+ 43) приватне „ „ 167 ( 71) За сада немају 274 општипе никакве школе; у 1876 општина такође нема оеновних школа, г.ли школска деца ових општина посећују основву школу суседних гдегде врло удаљених места. У свему су дакле 2150 општина без сопствене школе. Исто је тако интерегантно као и похвале достој'но, да је овај извештај те општине, број њихових становника п њихове деце за школу, најпосле и удаљење најближе основне школе у прегледним таблицама, уређене по својим жупанијама, потпуно набројао. Овде би јавно доброчинство нашло велика и плодна поља за енергично и непрестано деловање. Како у томе хрђаво иде поједивим жупанијама, нека покажу ови податци. У бвхарсвој жупавији су 113 општина без школе. хуњадској „ „177 „ „ „ њитранској „ ,154 „ „ „ шарошкој „ „ 145 „ „ „ тревчинској „ „133 „ „ „ жељезној „ „ 240 „ „ „ заламској „ „ 247 „ „ „ Да шта више (и поред железне!) у пожунској жупавији 97, у шопроњској жуванији 34, у ципској жупанији 45 општива викакви школа немају, заиста пада у очи. (Свршиће се.)

ДОПИСИ

ПариС 10. децембра. (Пр оцес Рустан РошФоров и његове посљедице. ОпославицимаФранцуским. Штасесве чини ва породице оних, који су у бечком Ринг* театру страдали. Раано.) Процес, који је подигао Француски министар реаидент у Тунису, против уредника „Г Intransigeant-a“ гроФа РошФора vulgo Ханри РоШФора, и који је пуна три дана, и то 15. 16 и 17. о. м. пред паркском поротом расправљан, свршен j‘e. Порота је наиме ослободила Рош Фора, и председникова ивЈ‘ава, беше од стране публике пропраћена бурним одобравањем. Држи се да j'e овом пресудом, а преко пороте, уједно ивречено вегодовање и Ј‘авнога мнена, а и самога парискога варода у тунијској ствари. Кад би ми простор овога штовавога листа допустио, то би вам описао ову целу ствар, пошто је она од великога политичкога вначаја, и то тим више, што су као сведоци били поввани осим многвх других важних особа и чиновпика, и два биипа мивистра иввањских послова. наиме Вадингтон, и Бартелеми Сен Хилер. Гамбета j’e још у врвој седвици јавио био председнику суда, да ослсбађа <ве чиновнике од оне дужноети, по коме морају све, што као чиновници савнаду, тајно држати. И ако је много похвалних речи ва Рустана казано, и ако су и Вадвнгтон и Бартелеми Сен Хилер уверавали, да је он један од најјачих и најбољих ваступвива Француске републике ва страни, и ако је бранитељ све и сва употребио, да докаже неправду РсшФорову, то игак не мсга порота овога да осуди, пошто је и вротиввих докава доне-

сено, од којих j'e био понаЈ'вамашниЈ‘и одношаЈ’ . Руетана према породици Елијаеа. Веле да j'e сво I највише и допринело, те је Рустан процес иагубив, и мораће да плати судеке и остале трош- i кове, који ће и до дванаест хчљада Франака да > ивнесу. Лист „La Gazette de France“, вели у свом ; јучерашњем броју, а у чланку под наеловом: i „Политика елабости**, где ову ствар расправља, ва Вадингтона и Бартелеми. Сен Халера, да су они били само Фирме и маска Гамбетина, воји још није смео, да се усуди и да прими на себе министарску одговорноет. Прама томе ваља и све оне погрешк?, које су ова два министра учинила, Гамбети у зло да се уаишу. Рустан је усљед пресуде отишао одмах сутра дан Гамбети и вамолио га ва свој отпуст но Гамбета не хтеде оставке да прими, него је умолио Рустана да ва који дан пречека. Ието се тако говори, да је и државни одветник, који је у тој расправи учеетвовао, поднео оставку. Ове обадве ствари леже још нерешене. Као наставак ове ствари, доносе неки овдашњи листови, а нарочито „Paris a већ од неколико дана, иеторију т. вв. Досије-Боклос, где ће да изнесу на јавноет све исправе и писма, која се одноее на почетак ове аФере Француски бивши посланици у Петерсбургу и Берлину, Шанси, и Сен Валије, који еу отуаањем Гамбете на чело министарству из вањских поелова поднели своје оетавке, стижу за koj'h дан овамо. Сен Валије ће као што се вели, до марта идуће године да остане на расположењу, а тада ће у мир, јер ће да наврши 30 година службовања, Исто је тако стигао овамо и Француски посланик у Лондну Шалмел Лавур, који ће данас такође да дође пред пороту, где ступа као тужитељ против Рош Фора, који га је пре кратког времена у своме листу напао био. Говори се да се ни он неће више вратити у Лондн, већ ће га ваменити Тисо посланик сада у Цариграду. У пређашњем допису сам вам јавио, да се овде одмах други дан после несреће у бечком поворишту, почели да скупља;у добрбвољни прилови, за породице оних, кој'и су при овој' несрећи свој живот ивгубили, Исто сам вам тако јавио, и шта j'e преФект полиције у тој' ствари учинио, Сада вам могу о овој ствари и шта више да јавим. Друштво „Г Union gćnćrale“ одмах је сутра дан почело да свупља добровољне при. логе, и до данас је на ту цел предало 326.627. ' Франака. Код аустриЈ‘ског посланика овде беше прекјуче вечерња вабава са концертом, приређена ту цел, на којој беху осим аусЈгро-угарске . колоније и овдашње богаташке породице повва. не, и на цел је пало ]5.000 Франака: 27, децем, бра биће у великој опери у исту цел приређе. на представа, и цене места су овначене са ! 1250,1100 и 1000 Франака, а 30 децембра дај'е овдашња преса, под председништвом госпође . Адам у хотел Континенталу забавно вече, са , улавном ценом од 25 Франака. Као што видите овде te много да се учини ва ту цел, и више листова су већ ивравили cßoj'e негодовање, велећи, да и у Француско]' има доста сиротиње, коЈ*има 6и требало у првоме реду да се помогне. Одлуком преФектовом ватворена су овде три поворишта и више места ва вабаву, а трошак око нужног поправљења ва три поворишта изнеће до ј"едан милион Франака. И сам министар унутрашњих послова обратио се на преФекте, повиваЈ'ући их да паве да се огако што не догоди L и да све нужне оправе на поворишним вдањима у провивцији вредувму. Па поред свега тога, опет у мало што се није догодила овде пре неки дан несрећа у поворишту „Vaudeville" где је већ почела једва вавеса да горе, но срећом ватрогасци беху ту, и погасише ватру пре него ■ што је ова могла да се распростре, Седнице саборске су и у сенату и у послаi ничком дому пре неки дан вакључене, и отпочеће у другој половини Ј'ануара. Комора је ва ! ово време од 557 посланичких мандата, прегле, дала и оверовила 545, четири је ивбора уништила, а ва пет мандата j'e одредила парламенi тарну анкету. Остала су дакле још не решена ■ три мандата. s Као чудо имам да вам јавим, да је овде Пан, шијони дописник „републиканског Лиона“ по■ кренуо автисемитски лист под насловом „Г An> tijuif“ са мотом : „орган друштвене обране“. У 1 свом првоме броју предлаже аброгацију декрета ј народне скувштине од 27. септембра и 13. но■ вембра 1793, којим су Чивути, што се тиче , уживања грађанских и политичких права, став, љеви на всто место, на коме су и хришћани - били. ■ У суботу ва вече имао се спровести и овде, . а и по целој Француској поаис становвиштва, • који се сваке пете године предувима, Држе да - ће Фравцуска имати сада до 38’/« мил. станов’ ника. Као куријовум имам да наведем, да многе ■ особе вису хтеле да допуне дотични лист, који ■ се код домара оставља, а многи, особито женi ски свет нехтедоше верно свој лист да испуне. , У уторак 20 о. м. потписан је трговачки ■ уговор ме!ју Фргнцуском и Португалском. Потi писали су га и то за Француску, Гамбета, Спиле, Рувије и посланик Тирар бивши министар, i а за Псртугалску изванредни посланик и пуно■ м оћврк псртугалскога краља овде СилваМевдес

Леал, и саветник и пер Португалеки Серта Ј.' Пиментел, Поплава у Алжиру постаје сваким даном све већа, У сљед тога је министар увутрашњих послова послао 130.000 Франака гувернеру у Алжир, да их на оне подели, кој'и tom приликом највећу штету претрпеше. То је још остало од оних 2 мил. Франака које су и сенат и комора одобрили као помоћ онима, који су највећма страдали приликом устанка у ј'ужној' Оранији, Сигурно ће министар чим се опет комора састала буде, искати нуждан кредит на ту цел. Прекјуче до подне била је министарска седница у палати елисејској Осим Девеса који је мало на своме путу навебао, и Гужера који се тек јуче вратио у Парис, сви су министри били присутни. Министарски се савет ванимао са пројектима они вакона, које ће да се поднесу комори кад се ова састане. Као важну вест имам да вам јавим, да ће се послати грађански гувернери ва Тајити, Нову КаледониЈ'у, Сенегал, Maj'oH и Габон, ?,

Вести из народа.

Грца Даница ђак о в а из Вел. Кикинде, ученица првог разреда на српској' препарандији у Сомбору и питомпца кикиндске женске задруге, захваљује јавао преко нашег ли та г. Јовтну Радаку, књижару из Вел. Кикинде, што јој је ове годиве иодарно све нужне кљиге и учила. Благодарна ученица набраја поименце све књиге и учила, што их је добила, во то због одмереног простора листа изостављамо. Нови Свд, 15. децембра. Јуче уторак после подне састао се овде под председништвом Др. Илије Вучетића председника општинског цр'квени одбор овеопштине, где је међу осталим мање важним предметима изјавио гл. тутор Лука Јоцић, да је отплатио срп. народ. фонду интереса 1092 ф. 60 н. саборски трошкова 1349 ф. 88. н. и верозаконског приноса 610 ф. свега 3052 ф. 48 н. Даље, јавио је у истој седници благајник парохијала да је и парохијал за 1882. год. порезан на вероисповеднике наше са 8960 ф. 10 н. У истој седници бирани су и тутори за идућу 1882. год. и изабраше за главног тутора и даље на годину дана г. Луку Јоцића, за старатеља убогог дома г Миту Савића, за старатеља општинских добара г. Перу Јовичића за туторе у саборноЈ' цркви професора Андрију М. Матића, проф. Алексавдра Јорговића и ђоку Милутиновића; за туторе у алмашкој цркви: ђоку Влаховића, Гавру Мољца и Саву Сланкамевца; за успемску цркву: Јована Касапова и Николу Релића, за јовановску цркву: ђоку Галића и Панту Грујића; за гробљанску цркву Лазу Балаша; за салашку ченејску цркву пошто се досадањи тутор Платон Ракић писмено захвалио, изабран је Петар Ракић. У претпрошлом броју овога листа јављено је, да је овдашња Добротворна Задруга Српкиња Новосаткиња ваменула 100 ф. на овдашњу сиротињу нашу, а поглавито на сироте удовпце, које су ситном децом оптерећене. Сад дајемо на знање таковим сиротама, да се на ту помоћ обратити могу или ндчелници гђи Софији Дунђерској, или подначелници гђи Нани Натошевићки или благајкињи гђи Јулијани Радовановићки, које су одређене, да заједнички ту припомоћ раздају. Из Костајнице добили смо телеграм именом шешинске црквене општине, ми неможемо га саопштити, јер говори о још несвршеном као свршеном.

НОВИЈЕ

Далматински намесник, ђев. Јовановић стигао је 11. о. м. преко Трста у Беч. „П. Лојду“ брзојављају из Беча, да није истина, да Аустро-Угарска сматра одступ Браћана за једиви пут, којим се може с Румунском изравнати. Бечка влада није у опште у том погледу иикакав захтев ставила, шта више оставља румунској влади, нек она сама тражи пут и начин, како да се избави из садашње ситуације. Бечки полузванични „Фрмдблт** пишући против иеких странвх листова, констатује, да АустроУгарској никад није пало на памет, да од Румунске изнуди меритерне концесије у подунавском питању. Аустро-Угарска сматра уређење подунавског питања као питање јевропског значаја, али одлучно остаје при тохе, да се размирица, што је престоном бееедом заподенута, мора решити отвореном и лојалном изјавом румунске владе. Конференција у четворо наставиће у јануару у Бечу свој посао ради свезе Аустро-угарских и српских железница с турским. Тога ради већ води гр. Калноки преговоре с бечким турским послаником, Едем-пашом. „Пол. Кор.“ дознаје из Београда, да се српски прорачуп за 1882. закључује са 32 мил. диа. прихода и толико исто расхода. Стране повине доносе вест, да ће од нове године взлазиги на Цетињу вов лист „Барјактар“, који ће као самссталан лист поред »Гласа Црнсгорца“ застуиати црногорске интересе. У по-