Застава

земљи, аво се не узму у обзир снаге, које имају чувене чете Стојана Ковачевића, бококоторског јунака. Чета Ковачевићева броји 150 момава, три друге чете, један под вођењем Љенићевим 50 момака, Шутићева чета 60 момава, а Милићева 40 момава. Ове чете четоваху до сад са свим независно једна од друге, али ће се при првом вападају на Кривошије ованути четовања и спојиће се са осталим усташима. За тим долази у обзир помоћ усташима са југа Боке; и тамо влада потмуло комешаље. Места Мајине (876 становника), Побори (386 ставовника) и Браићи (591 становник) спадају Будви и стоје под упливом ђуре Зеца, који је год. 1869 био заузео градић Ставевић у Жупи, и Вукала Мартиновића, који му је био па помоћи. Цела опћина Паштровића са 3059 становника стоји под упливом начеоника Вига Рађеновића. Ове поменуте опћине испочетка канда хтедоше да приетану на обранбену дужност, и тек сад почеше ia се колебају, и ако се устежу, да се јавво покажу, то оне чине из разлога целисходног, да не би први пали под строгоет закона. Али се ваља основано бојати, да ће се у оном тренутку, када се буде силом поступило против усташа на северу, и ове опћине на југу подићи. Врло би било наивно, у томе се обмањивати, а ко познаје одаошаје и начин мишљења у народу, тај се никако пеће моћи обмањивати. За доказ те тврдње навешћу ово: Новембра 18 године 1881, у петак, беше пазар у Будви, и тамо дође нека чета, око 50 људи, из Браића, до зуба наоружана, у Будву и искаше од власти, да се одмах пусте она два домобранца, које је Будва дала, и који су у Будви осам недељз на вецби били. Окружни комезар у толико већма беше погружен, што је онда у Будви било само неких 30 војника и 4 жандарма. Да би избегао опасне немире, извести одмах домобранску комавду и ова дозволи тим домобранцима, синовима неког Марта из Браића, да пођу дома. Ваља знати, да се опћина браићка подвргла домобранском закону; али чим се тамо дознало, да се Кривошије томе противе, не хтедоше ни у Браића ништа више знати о домобранству и с тога искаху натраг та два рекрута. Паштровићи, који би требали да даду двадесет и једног домобранца, ставише само тројицу; остали одбегоше, ве зна се, куда. Онима од њих који беху сироти, дадоше имућнији путна трошва. Године 1869. држаху се Паштровићи са свим противно. Тада не само да нису Паштровићи учествовали при устанку, него, кад су усташи из Мајине, Побора и Браићи хтели да нападну на Будву, која тада усљед одашиљања тамо лежећег батаљона против Кривошија остала без војске, скочише сви са ретким самопожртвовањем да обране варош, поседоше је војнички и одржаше је док се није вратила војска. Од оног доба не називају усташи и црногорска им браћа Паштровиће друкчије, већ издајицама отаџбине а то је погрда, коју сад хоће да скину са себе, те да се могу називати борцима и браниоцима свете патријотске ствари. Да се и опћине у Жупи са 3707 становника спремају на сједињење са усташима, може се из тога видети, што још 6 домобранаца нису дали, а ови су у првом тренутку, када се ставише, добили дозволу, да могу тек 1. јануара 1882 војничку службу наступити.*

Политички преглед.

Од силног покрета, што га двестраној монархијн вадаје бокељско-херцеговачхн устанак, прорачунскарасправана уг. земаљеком еабору течетакоређи нечујно мнмо редовне дневне кронике, и док ово пишемо, она је јамачно веБ и свршена, јер претходне вестн јављају, да Бе се као јуче, у уторак завршити. Како Бе се завршити, о том у садашњим парламентарним приликама у Угарској не може бнти сумље прнмаљем прорачуна. Али и да није на југу покрета, овогодишља прорачунска расправа, која је иначе једна од најглавнијих, не би осгавнла за собом веБа трага, него свака обична расправа, која се тиче важније ствари. у суботу је приликом расправе било речи и о народностима, а заподено ју је члан умерене опозиције Стајнакер. 0 томе моменту донеБемо у броју, што долази, што више. По претходним вестима, Тнса је требао у понедељак одговорити на хедфијеву ннтерпелацију о бокељско*хе рцеговачком устанку. Извештај од оте седнице још није био дошас, док смо ово писали. У Аустријн је највишим ручним писмом на предлог министра Финан ије постављена комисија од једанаест чланова, која Бе испитати у пр а в н е установе, па предложити, како би се исте што проствјима могле створитн и како би се у државном гавдинству -што више уштедело. За председника тој комисији наименован је гр. Хоенварто. Тим поводом подсеБају „Б. Оп. Нов.« на идеје, које је Хоенварто о реФорми политичке управе у своје време развио у аустријском царевинском веђу. „у седници ваступничког дома од 14. (2.) новембра 1876.*, пише поменути лист, в у главној расправи о гелерихову предлогу, који се тицао реФорме управе, развио је гр. Хоенварто своје мисли у подужој беседи, коју је морао прекинути, јер му је на један мах повлило, али ју је дозрши'> у седници, после што је прва дошла. Гр. Хоенварто взјави пре свега, да се подигнуте ту-

жбе на завладалу суровост, на оскудно поштовање закона ндр. не fie моћи уклоннтн поправком управе; томе је крв дух времена. Даље говораше опширно о добрнм странама самоуправе, куђаше дуаљистански управнн систем, којн дрхавној власти одузима наредбу, автономним пак телесима извржбу, те на послетку препоручи управни систем, којн би кад би се, ако се тј. увмогне, уклонила установа окружних капетанија автономнии и земаљским вгастима дао веБу самосталност, с условом, да државна власт, земаљско вамесништво, сноси сву одговорност за сва њихова дела. Кад би се хоенвартове миели извеле, то би значило, да се уводи чнновнвштво *едерализма. и У овај мах бави се јавно мишљење у Францусној двема стварима; једна је народно-икономске природе, друга је политичка. 0 нашем богојављењу почеле су на париској берзи хартије у један мах тако падати, да је јавно имање за три дана изгубило пет милнјарада динара. Природно је, да је тако грдан губитак узбунно јавно мишљење не само у Француској, него и ван ње, особито у пријатељице јој Инглеске, јер као што је познато те две понајкултурније земље склапају баш сад политичко-тргозачкн уговор. Но не само да се Французи уздају у своју икономску снагу, ието се и сав поверљив стран свет нада, да Бе Француска, та неисцрпна ризница, онако исто брзо накнадити тај губитак, као што се брзо опоравила и од глобе, што ју је Иемачкој морала платити, Међу тим, париска опозицијона преса ухватила се за тај догађај, те га употребљује на своју руку, а противу Гамбете, джазујуБи, да су његови политички ехсперименти криви берзааском паду, Тај догађај није дакле могао Гамбети у гори час доБи, него у овај, кад се о томе ради, да се устав измеви, као што он жели. И збиЉа, акције му падају, па за то његови ОФицијозусњ и трубе на усту»; по што се коморин одбор изразио против онаковог ревидовања устава, како министар-председник ж*>ли и како је законодавним телесима предложено, то су и они ударили у друге звуке. Таман се дознало, како ревизијони одбор мисли, таман и они стадоше писати, да fie се кабинет само онда скловити за политичке кулисе, ако свиколнки ревизијони предлози буду одбачеви, После тог изразише се владинн органи још јасније; сад изјављују на име, да избор по лнстама није главно, него прво је питање, хоБе ли ревизија устава бити потпуна или ограничена. Гамбета fia да богме бранитн у комори делнмичну ревизију и обарати не ограничену, По што пак ни сенат није за ово последње, то Гамбета има изгледа, да fie помоВу умеренијих републиканаца протурити своју мнсао, ако не у заступничкој комори, а оно и пак у конгрессу. По томе би била отклоњена опасноет, да.- fie наића министарска криза, али Гамбета се не Бе моБи опростити замерке, да је недоследан био. Ако није од искони мислио, да својој најживљој жељи задовољи и изборе по листи по ште, по то протури, те тнме морално победи своје отворене и потајне противнике, није требао то начело ни метати у законскн предлог о ревизији у тава, тим мање, што би се то начело практички прнменило, тек по што садашњој комори истече мандат, а дотле би имао довољане времена, да обичннм парламемтарним путем створи нов изборни закон. Он је истина од они људи, који не знају чекати, али онда не треба на по пута застати, него до краја издржати. После подуже поБивке помаља се опет папско питање у редове дневне дискусије. Познатн указ краља Виљема и предлсзи, што се тичу тако зване културне борбе у Немачкој, потисли су били то питање с пилитичког дневног реда; но као што рекосмо, оно се опет помаља, и то ватвканском вешБу, која вели, да папнн државни тајник, стожерник Јакобини, споменицу јевропским силама о папском питању. Тај fie докуменат бити одговор на питање, којим су некн јевропски кабинети пре неког времена-искали од папе, нека им јасно каже и обележи, шта он тражи и захтева, па на основу тих захтева да се они упусте с талијанском владом у преговоре о меs ународном положају папином. Како берлинском „Нац. Цјтгу" из Рима пишу, папа назире у горњем пвтању лукавство неких сила, па не би хтео права свете столице да сведе у извесие границе, јер би тиме непријатељима цркве дао опасан прецеденс у руке. С тога многи не верују; да се израђује споиеннца о папинском положају, него веле, да је то ватиканска ујдурма, срачуњена на то, да свету замаже очн, као да се Јевропа збиља заузима за папу. Талијани пак и талијанска влада нису ни мукајет свим тим вестима; они мврно раде своје домабе послове. Заступничка комора усвојила је 8. о. м. закон о реаорми изборног реда, како га је сенат на неки мести изменио. И избори по листи уведени су у тај закон. У два правца развија се мисирско питање, које почиње добијати све општији, меЈЈународии тип*. у спољашњем и унутрашњем. У овом другом правцу долази у обзир унутрашња државна радња, која Бе консолидовањем унутрашњих прилзка сачувати земљу од оннх трзавица, што беху досле повод страној ингеренцији. мешању. Прек лек унутрашњим неподобама за цело Бе бити уставна н парламентарна владавина, која се

сад у земљт ствара. Огговориа управа уништиБе личну владавину и подсеИи живац чнновничкој корупцији, која је у Мисиру толико маха отела била и која је била повод народном иезадовољству и побунама, а тиме посредно и повод туђем уплетању у унутрашве мисирске ствари. Мисирска комора сазваиа је и она ради свој посао. Ма да она није на демократскнм начелима заснована јер су у њу бољари позвани, али она је и пак заметаг, из кога се временом и пак може развити здрав представнички еустав. Тако комора иште за се право, да претреса и одобрава земаљски прорачуи, и н% бграћичену одговорност министарсху. Од министара иаразила су се само двојвца против овог последњег начела. Што се тиче међународнеакцијеу мисирском питању, Порта је, протестујуБи протнву позиате акције западно-јевропскнх сила, упутвла свог берлинског бечког и римског посланнка, нека, кад поднесу протест-ноту, изразе наду, да fie Турска рачунати на моралву потпору тнх снла. Осим берлинског, она су три кабинета одговорила на то н, како веле, на Златном су Рогу задовољни с тим одговором. Mefiy тим, и Француска и Инглеска договарају се, шта даље да чине у Мисиру н како да се у свакоме могу Нем случају владају. Веле, да су се са свим споравумеле, а споразум тај џоказабе се право у колективном, заједннчком поступку противу портнне протест-аоте.

Русија у 1881 години.

Парие, 8. јануара 1882. Прошла је година покрај свега горкога искуства од 1878. 1879 и 1880 године у општв у Русији са неким изванредпим очекивавем поздрављена. А и како је могло друкчије да буде, кад су се три главнвја министарства, министарство просвете, финансвје и унутрашњих послова налазила у рукама познатих либералаца; много се поговарало о плановима Лорис-Меликова, шта више проносио се и тај глас, да ће цар Александар П. у 26 години своје владе, да даде земљи устав. Одношаји са страним силама беху добри; Гледстон је победио Бикоисфилда, а пријатељство иемачкога и рускога цара је наду на мир само могло још да поткрепи.- Заплете са Кином требао је да реши Маркис Чемг, кога у Петрограду очекиваху, а поред тога се већ у напред знало да ће војна против Туркмана uo РусНју добро да испадпе. Истина да финансије нису баш понајбоље стајале, али осигурање европскога мира допусти, да се све силе приберу, и да се сва брига на унутрашње одношаје у земљи може да обрати. Русија је од свију држава требала највише мира, да би могла своје болести, нихилизам, н народну потребу да излечи, и по постојећим околностима се видело, да самђ до ње стоји, да ли ће мира и да ужива. Кад се обазремо на одношаје од прошле године у Русији, то ћемо видити, да се у очекивању нисмо преварили. 17. јавуара заузеше Руси под Скобељевим Геок-Тепе и Денгил-Тепе, опкопе народа Текскога, које су тако дуго опкољенима држали и више пута узалуд нападали. Бој око кључа земље Алал-Темке трајаше пуних 9 сахата и сврши се са потпуним поразом непријатеља, који је бацивши оружје умакао. Усљед ових сјајмих победагпоклонише се племена ТеМка цару, дадошетаоце н послаШе посланике у ПеТврбург. Међу тим је и пуаомоћник Кине, Маркис Чевг стигао у Петербург, где је од цара 1. фебруарћ на аудвјенцију примљеи; а један дан доцније стиже и велики кнез Михајло са својом породВцом из Кавказа, да прими, као шТо се у опште мислило и већ поверовало, важно државвичко меото, и ТО председвнштво у земскоме сабору,. који јО имао да се отвори. За председвика државнога савета већ је био, и то још 1. јануара именован велики кнеЗ Константин, а " гувернереко' место у Кавказу,- где је дотле Михајло био, ваљало је да престане. ТаКо је јануара био мир у АхалТеке утврђен, Кииа је била послала свога другога посланика v тиме показала да жели да се кулцанско питање мириим путем реши, а долазак великог кнеза Михајла са породицом у Петербург, давапге у иеку руку јемсмо, да ће се даввашња жеља свију слободоумни'' Руса да испуни, да ће земљада добије жељно очекивани устав. Али ово последњепи тање, које се баш почело да расправља, буде не, ким необичмим догађајем у аули универсиТета одложено. 20. фебруара као на дан године славе университета, догоди се нешто,гденису самођаци, већ и силне женске и остали грађани участвовали, и то ов(И. мииистар просвете Сабуров буде иападиут ректор университетскж у средини свога говора прекинут. ђаци позиваху Сабурова да своју задату. реч искупи, и да заведе обећаНе реформе. Ларма и гунгула беше велика, и мннистар будевишепута и ударен. Овај дотађај, због кога су силки ђаци затварани, кажњени и са’университета отпуштани, учини, да се земски сабор који је требао 3 мартакао на дан, када је Александар П. на престо студа буде сазван, одложи на’ 10. март, као ва дан рођењж самога престолонабљедника. Али ни овога дана не [изађе царски указ, и то као што >веле, на жељу самога царевића. Цела је ова ствар спречена грозпим догађајем. Цар Алекеандар 11. буде 18. марта у 1 3 / 4 часа по подне, када се баш, враћајући се из палате велике кнегиње Катарине, дуж катарининог канала возио; од бомбе које нихилисте пред кола бацвтеГрањен, послене пува два сахата цар издане. Неописано

беше огорчење против злочинаца, али још је готово већа жалост овим догађајем настала у осталој Европи. 14. марта изађе престони манифест Александра Ш. а указои од истога дана би велики кнез Владимир постављен за команданта гарде. 16. марта буду пронађени кобозевски лагуми, те се тиме уједно и доказа, да се није довољна енергија показала, да се цар спасе, и aso се заало занамере нихилиске. Пребацивало се тада и ЛорисМеликову, да није пазио као што треба, на оно што му је јављено, и говорило се, да није требао да допусти цару да из двора тога дана изађе. Лорис-Меликов се баш у то доба налазаше код Валујева. Па кад је прва бомба пу&ла, скочи [Валујев З ачуђеио и запита, шта је то? Међу тим пуче и друга бомба, и Валујев ће застрашеко рећи: „тоје атентат!“ на што ће Лорис Меликов са свим ладно да одговори, да на тако шта не треба ни помишљати, пошто је све нужноучињено. На скоро за тим ступи и гласник са грозном вести у собу. Лорис Меликов беше осетио и сазнао, да је крив, и замоли за отпуст, али га цар са овом молбом одбије. Процес Мравинско-Теглев-Фурсов доказа у осталом да је у неку руку за овај догађај одговоран не сг.мо Дорис Меликов, већ и варошки капетан Федоров. Ступање Александра 111. на престо, обзнањено је званично осталим силамаокружпицом којујеГирс саставио. Из овога прогласа видило се, да ће Русија с поља мирну политику да води и да ће сву бригу да обрати, на решење унутрашвих заплета. Мртво тело Александра 11. буде међу тим пренесено у катедралу св. Петра и Павла, и осам дана доциије погребено у породичкој гробиици. Око овога дана достави и екзекутивни одбор ове тајне силе онај познати „јавви проглас Н>. Величанству Але;садру III." у ком су назначени услови, под којима ће социјалисте да положе оружје и да постану верним поданицима. Они захтеваше устав и потпуну амнестију за све политичне кривце. Али, да ли је Алексавдар могао, да ли је смео да изда амнестију убицама свога оца? Из многих разлога он то нпје могао да учини, и нова влада је шта више одлучно показала, да(ће вође и виновнике најстрожиједаказни. Цар постави Баранова за варошког Федорова јер је држао, да ће исти већу енергију моћи да развије. Баранов донесе нове реформе за полицију, постави савет двадесеторице и постапе доцније гувернером у Архангелску. Барановљеве реформе осташе не извршене, јер влада поче још строжије мере да употребљује. 6. апрела буде Сабурову, а 8. минисТру домена Ливену дозвољено поступање. Вла да удари на пресу, цензура поче да грози, „Смоленски весник“ би забрањен, а „Порјадок", „Голос“ и „Страна" добише опомене. Цар се већ концем марта био преселио у Гачижу, где је са свим мирно са својом породицом живео; и само извавредне околности могоше цара да покреву, да иде у Петербург, где се и у том случају само веколико часова задржаваше. Ускрс прође на миру, али већ на неколико дана појавише се у јужној Русији они немири, који су познати под именом „гоњења Чивута." Први ее немири појавише у Јекатеринославу. На скоро па се иочеше и у гувернији кијевској, харковској и одеској да буве. Једва се тешком муком могаше немир да угуши. Овај покрет вак још није угушен, и не треба много, па да се ватра опет разгоре. А то довољно показаше изгредн у Варшави У томе дође имесец мај, и свуда се свет зачуди, када се пронео био глас, да ће и ове године да се држи мајска парада. У вароши се говорило много о царевим намерама, и једви мишљаху, да ће цар да отпусти дуг ратарима, а други да ће да даде устав. На стотине хиљада душа беше по улицама, па још када се чуло, да се вароду дели извавредви број „Правителственога весника" то је свако са жудњом очекивао, да види шта се у „Веснику" вели. Али то не беше устав, већ познати мавифест Александра 111. који је са свим у апсолутистичкој форми био састављен, Лорнс-Меликов, Абаса и Миљутин дадоше оставке. На место првога дође Игњатијев, а остале наскоро заменуше Бунге и Воровски. Из овога се манифеста видело, да Катков и Аксаков имају код цара велиkora уплива. Нихилисте одговорише на манифест прокламацијом, у којој цару, као непријатељу народа рат оглашују. Лето проведе царска породица у дворцу Петерхофу, рускоме Версаљу, блвзу Кронштада па морској обали. Дворац, парк и читаво село беху опкољени полицијом, жандарима и Черкесима, а дуж пруге Пбтербург-Петерхоф и Петерхоф-Красноје село налажаху се војници. Тиме се хтело да стане на пут поткопавању жељезничкога дама. Па поред свега овога Русија није ни спољне одношаје заборавила, а то сведочи долазак црногорске кнегиње Милене у Петербург месеца јуна и избори у Бугарској. Не мало је зачудила свет и ова вест, да ће цар Александар у Данцигу да посети свога деду (очевога ујака) немачкога цара Виљема, јер се држало, да ће ово тешко моћи да буде поред уплива, кога на цара Катков има. Тиме је дата гаравција за дужи мир. У спсљној политвци је Русија сретна била. Туркомани бише побеђени, рат који је са Кином претио, отстрањен је, а прва рата отштетне своте је пре неколико дана доставЈБ6Н& ЈгуСИјИ« У пак стајаху ствари као и до пре. Осим промене увиформе и разних комисија ништа се није учинило да се учини краја нихилизму и иародној потреби. Оеим тога се десиле још неке ствари, које не смемо овде изгубити. Злтвор велижога кнеза Николе Копставтиновкћа, одузвмаве у-