Застава

праве веговоме оцу Константижу, отпуст Валујевов са столице министра председника, пад Адлерберга, Кистера и другова му. Цар је сву своју пажњу обратио сељацима, а то сведоче и разне комисије, које су постављене. Осим тога је покренут и нов лист „Сеоски гласник“ који се бадава народу раздаје, а цељ му је да народ придобије за владу. Овако је било стање прошле године, у Русији. Али кад узмемо даје с једне стране цар био увек пријатељ своме народу, који га због тога и љуби, и да је с друге стране у Русији данас на управи мудри Игњатијев, то држимо, да ће за Русију и у унутрашњости боља времена ито скорим да настану. Министар унутрашњих послова обратио је своју пажњу многим неодложивим питањима, и мора му се заиста признати, да је велику делателност развио. Нема сумње, да је Игњатијев велики раденик. За време од 7 месеци, он је са стручњацима ова питања до сада расправљао: 1. понижење отплате за сељаке, закон о пићу и питање о пресељавању; 2., о изванредним обранбеним средствима; 3. реорганизација тајне полиције у Петербургу и Москви; 4. постављен је један одбор за израду општинске управе, и једап за решење чивутскога питања; 5. израђен је предлог о оснивању земљеделске банке; 6. сада се, када се когод административним путем изгна, мора назначити и време, докле прогон траје. Ово је заиста грдан рад, кога је руски министар унутрашњих послова до сад обавио. Ми се надамо, да се у Русији догађаји од прошле године неће повратити. ?

Д о п и с и.

»** Земун, 8, јануара, (Спојење Границе. Ивбори ва вагребачки сабор. Ивбори вар, в е fe а. Раеположење странака. Ситније месне новости.) Спојење Границе ивведено је Фактично од нове године. Спојено је више судство и управа а бан не носи више наслов кр. повереника, него ће као бан троједне краљевине управљати и са Границом, Граница је повтала историјоко име и ми смо на прагу новог живота, Ивашла јенаредба банова, да се септемвират, кр. табла и политичне области спајају, даље да ред ва градове, који има у троједници крепост вакона важи и ва границу, Приватно пак иввештени смо, да fee се ивбори ва вагребачки саборуграници обавити марта месеца, те ћемо тако скоро уживати благодет уставности. Како ће нам бити у новом нсивоту, то је питање које ће решити будућност, о томе сад говорити било би прерано, јер не желимо да будемо политични пророци. Једно је сигурно, да кад у опште важи правило: прут је у снопу јак, онда то правило вавда важи и ва нас. Бићемо једни и делићемо судбу ваједнички. Као што сам вначај Границе падом турске државе није имао никакве цеве тако и многе установе уњој восе ва себи печат вреживелоети. Гравичар је по целој Европи крв пролевао, да учврсти моћ Аустрије, а ва дому управљали су с њим каплари са штапом у руци или људи, који су дошли ив бела света, неповнаваше вевоље и болове народне, јер вити су внали јевик, ви обичаје, ви дух народви. „Повемчева чешко-шлеска канцеларија“ ввала је само ва п Ферорднунг“ а ва вакон није нико ни питао. Тако је остало до данашњег дана. Ко је био код ђен. команде? Туђинци и сви осим једног Пирке внали су само вешто рачунати »дијетен-класе“, спремати се вавишеместо, улагивати се старијем и подметати ногу правим пријатељима народним, Ниже чиновништво кињило и силило је варод, нарочито су котарски лредстојвици, већином туђинци чини ли чудо и ствари тако удешавали, како би се препсручили горе. Нада је, да fee томе бити крај. Поред уставне слободе вужна је и савесна управа. Народ треба да осети, да и практичну корист има од спојења, а наши посланици умеће на {сабору ваступати више ивтересе народне. Пошто је спојењем Границе укинут дооадааи општински вакон, то се код нас имају предувети ивбори ва ново варошко веће. Равуме се да је усљед тога наступило неко кретање и да се чине припреме ва тај ивбор, који fee се се и ва кратко време обавити. Они који у Земуву имају права гласа, деле се на три ивборна тела, и то у смиелу наређења §. 28, ивборног вакона, те у смислу §. 32. истог вакона свако ивборно тело има васебву листу, Земун је један ивборни срев и сви они, који плаћају пореву увршћени су у ивборву листу, те они, који највишу пореву плаћају увршћени су у први ивборни срев, средњи у други а они, које најмање приноое, у трећи ивборни срев. Ивборне су листе јавно ивл ожене у магистратској дворани, Рекламације решаваће одбор, који је наименован од владиног повереника, котарског предстојника Тропера. У том су одбору: А. Д, Јовановић, И. К. Сопрон и М, Ивић. По вовом вакову чиновници имају право ивбора. Садашњи су ивбори од големе важности. Тре-6а истисвути садању већину већа, која је толику штету општиви вавела и која нас управо срамоти. У целом садањем већу нема два, три човека што нешто вреде, оно друго сам је олош, Но пав имо да ив једне крајности ве паднемо у другу. Оне елементе, који у садањем већу сачињавају цећиву, ваља немилице потиснути, у <

томе смо сви сложи. Али шта онда? Ми мислимо, да ваља сви бољи елементи у грађанству да се сложе. Ако се ослонимо на чиновнике внајмо, да је то врбов клин ; Радимо праведно и мудро, тражимо слогу, подајмо Немцима, што им припада. Истина не можемо бити ва паритет Немаца и Срба у већу, јер Немци не могу се ни по интелигенцији, ни по поревној снави мерити са Србима, Него има други модус, да се Срби и Немци споравумеју. Нека им се сравмеран број већника уступи и нека подначеоник буде немачке народности. Ено горњоварошани 1 Срби и Францталски Немци сложни су противу дољноварошана, па вар они да су увиђавнији од нас. Али упуштати се у експерименте, које цео свет одбацуЈе, ивгледа нам необично, Ово је наше : уверење, Приметити нам је још, да би добро . било саввати што пре конФеренцију општу како би се договорили, шта да се ради. Ивбори ва карловачки сабор нису остали бев 1 трага. Свест међу овдашњим Србима опетјебудна, Интелигенција наша покавала је, да јој на1 родни интерес лежи на срцу. Поп Никока и учитељ Марко Рајковић главни кортеши Германови, опште су преврени. Певачка вадруга иије хтела да пева о светом Николи у Ниi колајевској цркви, ма да слави црква. Црква 1 је била правна, j'ep тамо служи поп Никола, Исто тако овдашњи мајстори нехтедоше, да им на св, Спиридона, а то им j’e патрон, служи службу поп Никола, него вамолише нашег честитог и општеуваженог проту. Бадава, ко греши против народа, кавна неивостаје, а преврење народно жеже као усијано гвожђе. ( Но поп Никола и наметнути одбор и даље терају свој ванат. Цељ овог привременог одбора j'e, да обави ивбор нове скупштине, а донде да ( обавља текуће послове. Нашем одбору пак као да j'e девета брига нова скупштина, јер ево шест , месеци како управља, а ва бирање нове скупз штине није учинио ни Ј*едног корака, него ив , једне неваконитости пада у другу. Нова неваконитост j*e ивбор куратора школских и сиротињј ских ваклада и црквених тутора. Обично те по, слове обавља црквено-школски орган у договору са месним свештенством. Међутим овом одбору ( то неспада у делокруг, а поред свега тога у седници, KOj'a је држана у једном дућану, реши да се ' нови куратори и тутори иваберу, ма да овима није време ивтекло, и ма да је овде обичај, да се стари Функијонари пре ивбора вапитају, да ли се опет те почасти примају. У поменутом дућану дабогме, да немају приступа прота Вукадиновић и парох Руварац, те j'e тај ивбор бев њих и обављен. Против тог поступка жалише ( се куратори и тутори административном одбору и бану ПеЈ*ачеввћу. Оним, који су око Јанаћа, ( добро би дошла управа Фондова. Па још какве су личвости ивабрали. За главног тутора богородичне цркве ивабраше, који јесудски проглашен као слабоуман, ва куратора Пантелићеве вакладе Ј*едног горњоварошког бирташа koj’h ни писати не уме, а ва куратора харишеве вакладе ’ повнатог Андрејевића. Дакле господа у одбору хоће да им кова чува купус, Мађистрат усљед тога обратио се на административни одбор, да овоме чуду крај учиви. Стари куратори и тутори неће Фондове да предаду, те ће се новоивабраници морати ва сад вадовољити да са диставције упрагљају. Административни одбор на све ово ћути, као да се ово у Тувгувији догађа. Л>убопитљиви смо, како fee се ова ствар раввити, те ћу вас у своје време иввестити. Противници ликују, од како се је пронео , глас, да је Гермав наимевован ва патријарха. Јадници, ликују онда, кад је једно од вајглавниi јих историјских права овостраног народа срп, ског погажено. Но поред свега тога ми се не 6и на то обвирали, Слепом се не говори о шаренилу боја, а поп-Николи, Рајковићу и компанији о јавном моралу, него морамо коју да рекнемо о нашим чиновницима, који јавно увдижу „победу“ АвЈјелићеву, Чивоввик треба да j'e не* утралан, нарочито ако је још друге вере. али приређивати банкете и пити шамлањер у славу п обеде и у славу пада браће Живковића, мало је много. Овдашњи судски и по* литични чмноввици радили су баш противно оној окружвици, коју је бан пред изборе на аагребачки сабор иадао и тиме су јако нарушили свој углед и до срца вајели овдашње свесно грађанство, Судац Радослав јавно j'e по 6иртиЈ*ама где му j'e „хауптквартир* грдио Живковића. Државни тужитељ Водвашка католик, иде да погађа лађу која ће воаити оне који иду на ћабу у Карловце. Котарски предстоЈ*ник Тропер повива на своју- руку кневове, да иду у Карловце Знате ли ви господо шта рћдите? Јесте ли ви ва то овде, да дражите овдашње стаНовништво и да правите агитације или да вршите своју дужност, не обвирући се ни нашто? Ми чинимо пажљивим овим бана Пејачевића на ову господу, koja га својим понашањем компромитирају, Можда 6и тој господи добро чинило промена вавдуха. Бан гроФ Пејачевић. ивабран j'e у последњој сед ници вар, већа ва почасног грађанина овог града вбог споЈ*ења границе, Пре неки дан била је главна скупштина српcke. црквене певачве вадруге, Ивабранјенов од-

бор, који се састоји ив чланова: Антонија Димитријевића, Јована Јовановића, Симе Пајића, Илије Максимовића и ЈосиФа Цеја. Можемо вадруви честити на овом ивбору, У одбору су млади интелигентни људи који ће и хтети и умети радити ва вадругу. За председника ивабран j*e г, Антоније Димитријевић човек, који је делом покавао, да има способности ва то место, За вадругу је овај ивбор према пређашњем председнику, који није био дорастао ва то место, само добит, Морамо ивравити још привнање свако досадањем тајнику С. Пушићу и благајнику Ј. Христодулу, који су као што треба вршили своје дужности. У очи нове године приредила j*e певачка вадруга вечерњу вабаву са одабраним програмом. Неколико песама певао j’e кор пев. вадруге, гђа Дабишка певала је соло, Милан и Зорка Теодосијевић дујет, г. Ђ. Поповић свврао је на гласовиру, г. Св, Милетић држао је хумористично предавање, г. Никола Јоксимовић предавао је о »људским карактерима*. Кад је превалила поноћ г. Никола Јоксимовић повдравио је публици нову годину, желећи, да идућа година буде по нас боља, него садања, наводећи шта омо претрпели у прошлој години а при крају аажелео j’e да сложним радом сувбијемо неприлике у идућој години, Света j’e било доста на вабави, расположење ивврсно.

Вести из народа.

Из Загреба добили смо ову објаву, да j’e у листу саопштимо: Коло младих Срба у Загребу одлучило j’e, да као сваке, гако и године 1882. свечаним начином прослави дан св. Саве, У ту сврху изабран је одбор, који ће 14. (26.) јануара 1882 у просторијама •грађанске стрељане** имати, да приреди „беседу с игранком". На „беседи“ приредиће се за време одмора и „томбола*. Добровољие принеске у новцу примаће с наЈ*већом захвалношћу у име потписаног одбора г. Нико Гавела, дочим ће предмете за „томболу“ за време од 29. декембра 1881. (10. јануара 1882.) до 10. (22,) јавуара 1882. преузимати гг, М. Бастаић, ђуро Поповић и Петра Пелеша син. Чисти приход од •беседе® наменио је одбор фонду „за сиромашне ђаке Србе у Загребу«. Коначно је част потписаном одбору изјавити, да ће се позивнице, које ће уједно и за улазницу важити, заједно са програмом „беседе“ касније разашиљати. За одбор: претседник: Н. Гавела, перовођа: А. Јанковић. Нови Свд, 12. јануара. Јуче j*e отишао др. Светозар Милетић са лађом преко Вуковара у Пешту на угарски сабор. Сутра са истом лађом, која вози од Карловаца до Осека, путују кр. комисар Е. Чех и подпредседник нашег сабора др. Ника Максимовић. Први путује горе, да поднесе извештај. Други иде дома у Сомбор, одакле ће касниЈ*е такођер у Пешту на сабор. На другоме месту доносимо чланак градачке „Дневне Поште“ (Tagespost) о нашем народно-црквеном питању. Чланак је изишао у броју од 7. (19.) јануара, дакле пре службено публикованог наименовања патријарха, и то на челу листа. „Двевна Пошта“ један је од највећих провинцијалних листова у Аустрији; често има ориђиналне извештаје, које кад што и сами бечки листови прештампавају. Како нам пријатељ из Граца, који је био тако добар, те нам доставио дотични број, јавља, саопштени чланак није писао Србин, нити други који Словен, вего је потекао из самог уредништва. Кад све речено узмемо ва ум, нема сумље, да овде имамо пред собом важно мишљење о нашем народно-црквеном питању, мишљење, које има тим већу важност, што је изишло у листу, који иначе није наклоњен Србима, као ни Словенимау опште, јер »Днев. Пошта“ јесте лист уставоверске боје. Но ми мислимо, да о том питању не може ни један беспристран човек имати другог мишљења, но што га имамо ми, што га има и градачка „Дневна Пошта“. Приметити нам је само, да смо због наших вреских прилика изоставили последњу алинеју из члавка градачког листа. У прошлом броју поткрала се штампарска погрешка у уводном чланку. У 3 алинеји у пасусу „Пре публикације нису се могле ....“ ваља да овако ’гласи: „Пре публикације кр. одписа ниЈ*е се могло расправљати, јер није било субстрата, а после публикације нису се могле такође доносити никакве одлуке“... и т. д., што овим исправљамо.

Н О В И Ј Е.

Новијевести о бокељско-херцеговачком устанку и ономе, што сњимусвези стоји, јављају, као што иде: Како спљетскн „Авенир“ јавља, об ноБ од 28. на 29. пр. мес. ударило је неколико друга од ковачевиБеве чете на село Биго ње, што лежи један сахат далеко од МетковиБа. Због тога су послате две пешачке сатнгје од веберово пуковније у Иеум и МетковнБ.

Потпоручик Лал.иВ, који j*e рањен у боју под Коритом, умрво је. Намесник далматински ЈовановнВ вратио се 9. о. м. из Котора преко Кастелновог у Дубровник. Из Кракова брвојављају „Н. Сл. Преси* 9. о, м>, да су резерваши галичких пешачких пуковнија бр. 80., 77. и 9. сазвани и да су старији резервашки оФицири тих пуковнија веВ отишли на југ. Како пољски листови јављају, добиле су и пешачке пуковније бр. 58., 27. и 71, налог, нека се спреме за полазак у Долмацију а тако исто и пољско-топничка пуковнија бр. 6, и I. ловачки батаљон. Неким бечким и будапештанским листовима. који су Србију и Црну Гору беднли, као да они потпомажу устанак у Боци КоторскоЈ*, Босни и Херцеговини, одговара »Журн. де Ст Петерб.,“ да их неправо беде. Загребачки службени лист донео j*e 9, о. м наименовање Вончине за начеоника одсека за богоштовље и наставу у троједничкој* земаљској влади. Под хлумецковим председништвом држали су уставоверски заступници са бечког царевинског веБа конФеренцију, где су веЕали о АустроУ гарско-с рпском трговачком уговору. Хлумецки и други изразише се за то, да се уговор прими, јер се у садашњим приликама не могу од Србије надати бољим условима. »Н. Сл. Преси" брзојављају из Котора, коко j*e лорд Сак, који црногорском кнезу носи депеше од инглеског министарства спољ аш њ и хп о слова, 8. о. м. тамо приспео н одмах на Цетиње отишао. Српска народна скупштина изабрала је 9. о. м. Алексу ПоповиВа за председника, Милана КујунциБа за потпредседника. »Уг. Пошта“ дознаје из Београда, да је митрополит Михајило стављен под полицијску истрагу због беседе, коју је држао, кад му је једна депутација нову годину честитала. »П. Лојду" брзојављају 9. о. м. из Букурешта: Има 14 дана, како се овде бави познати југословенски агитатор Хубмајер. Он много општи с разноврсним људима и често одилази у Рушчук. Пада у очи, што се од неко доба често држе у Јашу састанци, код горчаковљева шурака, кнеза Ћорsа Стурдзе, који је познат као СловеноФил. Ирским затвореним првацима, Парнелу, Келију и Бријену, саопштеноје 7, о. м. службено, да им се затвор па три месеца продужуЈе.

Разне белешке.

~ (Редак пример обамрења) десио се недавво у Тамишвару. Кћи неког аваничника тако од 16 год. отишла у Ст. Ђурађ у гоете; овде се напрасно поболи и након кратког времена умре. Била је и пре као мало болешљива, али да тако ва час умре било је ипак чудо. На кревету је лежала хладна и укочена са свима внацима смрти. На послетку донесу и сандук мртвачки па he као да је већ носе на лађу, јер су је ради били однети у Тамишвар, да је тамо саране. Кад су је већ понели а она се на једаред трже и викне: не ћу да ме сарањујете ! Нико не може описати гровно осећање; пробуди се мртвац! Девојка приповеди да је сав поедедњи договор: како да је носе, чула. Наравно бстала је мало болесна, али су сви внаци, да he скоро потпуно овдравити. Отац j*e дочекао живу с лађе. (Ернесто Роси и ввиждање!) Чувени представљач Хамлета, Отела идр. доживео је ово дана у Америци калабалук, који се ретко дешава глумцу, а ком се најмање икад смео надати тако велики трагичар. Представљао се Хамлет. У сцени ивме!)у Хамлета и Офелије ваввидаше гласови неки из ложе једне бливу просцениума. Роси се вадовољио, да се наложу само намрштено окрене. Али је валуд хтео да настави игру, Тумултуанти су викали : хо Ј хо! Мало потраја, а двојица скочише на бину и Роси 6и набелајио, да се ниЈ*е бранио мачем, који j*e случајно имао у тој улови. Викали еу: доета, доста! Читав метеж, Неке женске су попадале у несвест, мушки се узрујали: Напоље с невадовољницима, напоље викаче! Завеса се спусти и тим се комад сврши. ДоцниЈ*е су морали Росију дати нарочиту гарду да га ва случај демонстрациЈ*е брани. То је баш особењачко право американски! = (Новина на свету) ивлавп данашњим даном, као што американци бележе 34.274. По вемљама долави на Европу 19.557, сев. Америку 12.400, АвиЈ*у 775, Ј*уж. Америку 609, Ауетралију авијеку 661, Африку 132, Од тих журнала штампа се енглееким јевиком: 16.500, Француски 3850, немачким 7800, шпањолским преко 1600. Дневно ивлави 4020, 3 пут недељно 18274 а толико од прилике и једаред недељно, 8508 их ивлаве ређе. = (Самоубијства у Бечу.) У Бечу се 1881. г. мање убило него у досадашњим годинама. Пре су увек цифре расле, а сад опет опадају. У пада у очи, да се последњег месеца, децембра, мало њих убило, свега 8. Психолошки 6и се дало то протумачити страховитом катастроФОМ од 8, децембра. Појмљиво је, кад је сваки био том општом несрећом потресен, да се онда мање могао бавити о себи само, те да очајава о свом јаду. У толиком болу ваборављали су многи на свој. Свега се убило ове године њих 298; (а лане 307) по месецима долави на април 35 убијства, и то је највећи месечни број, на децембар 8, најмањи. Просечно има сваког месеца 25 самоубијства, што ће рећи сваки дан 1. Начин, како је ко себи одувео живот, врло је раван: 116 мушких а 10 женских се обесили, 57 све мушки, убили се ив пиштоља; 41 човек и 7 жена скочили