Застава

мало, па стаде читати и преводити и подобро се разбирати у језику српском. Онај други официр долазио је чешће к пама за време часа; сео би и слушао и, колико спазих. радовао се напретку мога ђака. Кад би с предавањем готови били, провели би још које време у разговору, понајвише о нашим стварима, о књизи српској и језику, о развитку и напредовању просветном у нас и о другом чем сличном. Официр, с јаком полузлатном, познаваше изближе Србе, тежње српске, па би чешће упоређивао истоветне прилике свог народа видило се да жарко љуби народ свој и књижевност му и смерове просветне и т. д. Радо се сећам, и сећаћу се вазда тих милих часова, које проведох с тим племенитим и врлим човеком, мојим куд и камо старијим од мене ђаком тадањим... А чешће и пријатно опомињем се по нека лепа разговора и с оним другим офицврем, узорита стаса и поносна држања. Така једна прилика оног доба повода ми даде ево овом свом казивању у листку данашњем. Говорасмо о старини Вуку Караџићу и његовом књижевном раду, о дивним српским песмама народним, о јунацима у песмама тим итд. У младићком заносу свом, превазносио ја дела и јунаке српске, нарочито Милоша и Марка, поредећи песме наше са јелинским, а јунаке ове са Ахилем и Херкулем. Мој ђак и тај други официр слушаху ме пажљиво. Овај потоњи устаде па пређе једаред дваред преко дворане, мамузе му звекнуше

дође на послетку и стаде преда ме. Видео сам, да је и сам узбуђен био. Разговарасмо се, као што веВ наговестих, свагда немачки; кад ал на једаред проговориће ми тај други официр лепо српски и запитаће: Господине, имате-ли ви песме о Краљевићу Марку? Имам, господине! Па молим вас, донесте ми; рад бих прочитати их. Ви ћете тако добри бити, па ћете ми разјаснити, што не будем сам могао разабрати; јер, да вам право кажем, одавна нисам српске књиге у руку имао. Ја сам прве три књиге српских нар. песама на дар добио од старине Вука и скупоцено их увезао. Куд ће лепше прилике, помислим, од-оте, да се похвалим тим лепим даром, својим обрезозлатним књигама. Узмем дакле све три, још к тому „Ковчежић“ Вуков и одпесем му. Разгледа их, па ће задржати књигу другу у којој су песме о Краљевићу Марку. Читао их је и читао, а ја бих му по том, кад би ђаку своме на час долазио, што шта тумачио, што би ме кад запитао. Донесем му после и речник Вуков и тим олакшам то читлње му. Мојему ђаку донаде се већма Ковчежић и у том чланак онај о Боци-Которској и »Срби сви и свуда.“ Гледао и онитајдруги официр ону дивну слику Србина Ришњанинакњизи тој на почетку, бојама илустровану, те ће рећи и један и други: „Заиста леп сој људи ти су Срби у Боци-Которској!“

Што лепи људи ал што јунаци, да им napa нема, додао сам ја. После неколико месеци захвали се мени мој врли ђак, офвцир, с јаком полузлатном, на својском обучавању и обавештавању усрпском језику и право да речем, кавалирски хонориса ми труд и опростисмо се и растасмо. Онај други официр још пре тога вратио ми био књигу и речник с лепом хвалом и захвалом и растао се са мном, мислим да је некуд хитно морао да отпутује. Од онда нисам се пикад више видео ни с једним ни с другим ал ми је, понављам, и дан-данас мила и драга успомепа на њих и на оно време, које с њима онако дивно проведох. * * * Једног вечера отидем к старини Вуку, којему сам и до тада и по тада, д> самрти његове, најрадије мал-не сваки дан одлазио. Био ми данас, рећи ће старина Вук тај ваш ђак, мајор ... Е бога ми лијепо и до ста научи српски а за тако мало времена! Иде, вели, у Далмацију и приморје да за које вријеме замијени тамо ђенерала Мамулу. Сад ми тек пуче пред очима, за што је мој ђак онолико распитивао за Далмацију и народ тамошњи и за што онако радо читаше и превађаше оно из Ковчежића Вукова. ђеперал Мамула боловао је у онај пар од очију; изгубио очњи вид па ће доћи у Беч да се лечи. И сад бих вам биц, читаоци драги, на свршетку овим мојим казивањем из полупропцости, да с’ не бојим, да ћете ми замерити, ако

вам не кажем за оно зданије у Бечу и те своје знанце доба онога не прикажем по именце. Па као што се у једну руку тога од вас бојим, тако опет у другу мислим и надам се, да ми ни они неће замерити ако то учиним буди дакле без зла срца и замерке. Зданије оно стоји и данас у Бечу на пијаци Хофу којезову Кригсгебајде. У Iом је био онда, паможда и данас, генералШтаб и друге власти врјпе. Мој ђак аваизовао је од оно доба у достојанству војничком али и у љубави и поверењу свога народа, који он жарко љуби. То је данашњи,! толикогодишњи посланик на угарском сабору среза варансебешког, пенз. ђенерал Трајан Дода, дични синак народа румунског. Радост ми је била пре неколико година, што ме се сетио и поздравио лепо по тадашњем шајкашком посланику дру Лази Костићу. А опај други официр? . . И он је авапзовао и авапзовао у чину војничком. Он је дапас војсци војсковођа. Нико други већ баш главом „главнокомандујући“ у Боци-Которскоји Херцеговини фелдмаршал-лајтнант барон Ст. Јовановић! Не знам, да-л и данас чита Краљевића Марка? По свој црилици, рек’ бих, да гачитатамо на погледу Дурмитору и Урвинп планини... А песма каже, онде Марко санак борави већ толика века! Па ако се нешто сад пробуди моћи ће сес њим и лицем к лицу видети иза јуначко се запитати здравље! . . |д.

(али знате власт га j'e осудила!) па се овај осудом задовољио, j'ep је тражио, да је исплати, што му је власт допустила да за 25 дана плати 200 динара (и ово се слаже с правдом.) Ово, велим, мипистар изпоси као разлог, а са свим заборавља пословицу: врана врани очи не копа. Дакле помислите сад, драги чнтаоци, колико се ови поступци слажу са здравим разумом: чиновници гоне народ, угњетавају га; народ се томе тужи, тражз помоћ више власти, а она му одговара, истина и да власт ништа неће урадити преко закона. Хоћете ли да вас задовољим, донесите ми јаких доказа, па да видите онда, како ћу свако незаконито дело строго казнити.“ Е чудна логика! Доказа! Одмах господине министре. Куд ћете ви бољих доказа, него кад једно и два села туже? Зар, господине, ви као Србив, некадањи пародни борац и заступник српског народа, толико се за кратко време преобразисте, да сада ни искре поверења у овом паћеничком народу немате? Грозно доиста. Кад се господа министри почну овако више путабрукатииуправо партајичноет их њиховатолико запесе, да са свим забораве, где су и шта раде. Кад велим, мипистри у таково стање дођу, онда и сви папредњаци с њима, само не г. председник скупгптине, j'ep оп почне звонити и одма ставља на решење: хоће ли скупштина да се говори или не, је ли обавештена или не и т. д. Већина одговори да неће даље да се говори, да је обавештепа итд. и овда ће бадава опозицијЧ тражити реч, са свим j'e свршепо. Но оваки поступци савесном председнику никад не падај'у на памет, већ само овавим као што је наш, кога партаЈ'ичност свуда прати. И тако драги читаоци, не мојте се ни мало чудити, што ћете чути, да је код нас од пеко доба таква уврујаност пастала, да j’e нико до сада ве памти. И ако овоме права узрока потражимо, наћићемо га а и природно је да га нађемо код оних. који су дужни, да чувају ред и поредак. 0вамо ћемо тим пре нереду узрока наћи, што су исти ■— као власт почели у чисто народне ствари и послове мешати се и бушити. Овоме не спори ни сам г. М. Гарашанин јер се до сада толико пута у скупштиви изразио, да све, што j'e по његовом схватању неиетинито, он свом влашћу у народу угушује и да ће се тим начелом руков?дити, док је на овом месту. Он се не стиди, да каже, да се у овоме равличитим президијелима и thj’hom кореспопдепцијом са својим подчвњевим служи. Па зар пије ово нарушавање реда и поретка? Мислити, да j’e пешто неистинито, што други износи и то влашћу и силом у народу угушивати, ништа друго не зпачи, него натеривати цео свет, да мисли опако, како хоће onaj', којн има власт у рукама. Опозиција и њихови у народу приврженици мисле с.а свим противпо, него вапредњаци. И мвнистар Гарашааин, као напредњак, све опо, што долази од опозиције, држи, да је непстинито и као таково он га у народу силом угушује. И кад ово сам г. Гарашавин у скупштини признаје, онда му баш опи кукавни! вапредњаци пљескају и одобравају. Али ви господо, ви кој'и велите, да је пут, којим се неки део скупштине ва странпутицу одао и чији је пут по све опасан за нашу државу, ви, велим господо, добро размислите, куда сте ви :<абасали и какав j‘e ваш пут. Немојте мислити, да сав варод мора мислити као ви, немојте господо, ви без невоље забадати трн у здраву ногу, j'ep кад народно стрпљење пређе кулмивацију стрпљења и ћутања, опда настаје час, да се препуњени тњев излпје ва оне, који му место среће највс ћу утопију спремаше. За сад оволико. П —

Д о п и с и.

ПариС, 20. Фебруара. (Шувалов. Именовани посланици. Бредло.Американски Бисмарк. Осамдесетогодишњица Виктора Ига. Рааговор министра Чеде Мијатовића са дописником „Њ-ЈоршкогХералда," Нов ин ар ство.) У Петерсбургу је ово дана иадануо Петар Шувалов (рођак бившега рускога посланика у Лондону,) и то усљед капље, која га је ва месец дана, ево четврти пут већ и то тако јако ударила, да j'e животом платио. Он j'e полагао ваклетву петорици руских царева, и по Александру I. Константину (који не хтеде да прими владу,) Николи, Александру П. и пре годину дана Алекеандру 111. Он j'e био примљен на руском двору, као да j’e члан царске породице. Био је изванредно изображен човек, а средње је школе ивучио у Женеви у јежовитском ваводу. У чествовао је у евима ратовима Русије у овоме веку. Био j'e у посљедњем руско-турском рату Фелдмаршаллајтнант и прешао је на коњу Дунав. Осим свију руских ордена, имао j’e и аустријски орден влатнога руна и немачки орден црнога орла у диЈ’амантима. Увек је био отворен, на двору j’e увек истину говорио, никога није штедио, потпомагао је свакоме, те је стога j'aKO био обљубљен. У енглеском парламенту се ово дана нешто десило, што тима џентлменима нимало неће служити на част, Посланика Бредло-а, који је ево већ трећи пут биран, неће да приме у дом. А вашто? Зато што неће да вна ва бога, што је атејиста. Већ j'e три пута одбио полагање ваклетве, Поеледњи пут закључи дом, да се ва његов срев распише ивбор. Но како има ивгледа, да ће Бредло бити и по четврти пут ивабран, то смо ради да знамо, шта ће дом да реши, и да ли ће од своје намере одустати, кад и онако већ допушта, да чивути, који такође не полажу ону ва хришћане прописану ваклетву, у дому седе. Наступање Фресинета на чело министарству произвело j'e и неку промену у особама, које француску код страних дворова ваотупају. Тако Тисо бивши посланик у Цариграду иде у Лондон, Ноаљ вз Рима у Цариград, Рустон досадашњи министар-ревиденат у Тунису (повнат ив процеса кога j'e водио против Рош Фора) у Уешинктон као ваступник код сј’едињених североамериканских држава, а Камбон дасадашњи преФект департмана du Nord у Тунис. Даље j'e иввесно, да ће бивши преФект полиције у Парису и иввештач комисије тридесет-тројице, ва реви-BИЈУ устава, вбог чега је и Гамбета одступио, Андрије, бити именован послаником у Мадриду. У Италији ће бити именован посланик, чим се трговачки уговор са Француском утаначи, а у исто доба ће доћи Корти овамо, као ваступник ИталиЈ’е, Koj'e j'e место већ доста давно упражњено. Блен, до скора министар спољних пословау северо-американским државама хтео 6и да игра улогу Бисмарка. Ив кореспонденције, коју је он као министар водио, видимо, да се он није само вабављао са Перуом и њеним гуавцима. са Бо'ливијом и њеним нитратима, већ да је он сневао о конФеренцији свију републикау Америци, да богме под покровитељством северо-американских држава. На конФеренцији, која је ва новембар 1882, године саввана у Уешингтон, требада се реши ова ствар и да се привна сипрематија сједињених држава. Као почетак он хтеде да анектира Перу, да вавојшти на Чили, да се меша у мехиканске ствари, једном речи, поче да ради на све четири t тране. Његов наследник Фрилингхаувен није тога мнења, па је ва то и напустио ратничку политику свога претходника Блен сада, да 6и остварио своје намере вели, да треба основати народну американску странку, странку велике Америке. Па као што ова странка треба вође, то јој се он драговољно нуди, препоручујући се ва председника, који ће се имати по уставу 1884. године да бира. 26. Фебруара 1882. беше осамдесет година, како се родио Француски песник и писац Виктор Иго, члан Француске академије. Осим писмених и уемених честитака, овај' j'e дан прослављен у

три поворишта овде, у Француској комедији, Одеону и у Гете. У комедији су давали „Хернави" и сала j'e поворишна била дупком пуна. Виктор Иго беше на представи, и чим га публика опави, поче да се тапше и као ив Ј*едног грла в .чу се усклик „живио Виктор Иго.“ Кад је комад већ био свршен, подиже се још једном кортина и у среди позорнице опависмо лик песников, око кога беху искупљени сви чланови поворишта; ту је један члан декламовао, и био је небројено вута акламован, У Гете је даван комад „деведесет и три“, који се већ скоро пуна три месеца данау том поворишту даје. Овај је роман (no коме је је комад ва поворницу удешен) превео покојни хрватски песник Аугуст Шеноа. И у Одеону, том париском ђачком поворишту, прослављен је тај Дан тиме, што је ивговорена песнику у част једна декламација. На дому j’e било толико повдрављача, да j'e тешком муком могао човек до песника да дође. Ивмеђу осталих да наведемо председника републике Жил Гревија, Фресинета, Гамбету, Леона Сеја. И у нашој књижевности је В. Иго ваступљен, и то преводом „Јадника® од Мите Ракића, и ивмеђу осталих, cboj’hm делом „Работници на мору“, које је у „Даници још пре једно 14—15 година ивашло. Да наведемо само још брвину његовога рада, која нам изгледа као нека емпровивација. На сваком његовом манускрипту овначен j'e тачно 6poj’ године, месеца, дана и сахата, када је дело почео, а исто тако и када га је свршио. Одатле видимо да је у својој’ 25. години написао ону велику своју драму „Кромвела“ ва три месеца дана. „Богородичну цркву* читав један свет, за четири и по месеца (по овоме је рађен „Звонар богородичне цркве“ који се и на нашој’ поворници представља.) На ова два дела употребио j’e нај’више времена.- „Мариј’он Делорм“ је написао ва 24 дана, „Хернани* ва 26 дана, „Краљ се забавља" ва 20 дана, „Ри-Блае“ ва два месеца и 3 дана. Поред све ове брвине, koj’om је радио, врло мало наилавимо на поправке. Као песникову особину да наведемо још и и ово: никад није при свећи радио, а на столу код постеље, увек мора бити папира, перо и мастило, тако да песник често и ноћу, ако му каква мисао на ум падне, исту у мраку вапише, и сутра дан поправи. У „Њ.-Јоршком Херолду“, наилавимо на једну депешу, из које се види, да је дописник истог листа, имао састанак са министром Чедом Мијатовићем, док ее овај у Парису бавио. Ево у ивводу садржај тога телеграма. На питање дописниково, да ли ваиста у Србији постоји одбар панслависта, који потпомажу устанак у Боци и Херцеговини, г. Чеда одговара, да на несрећу има их који хоће устанак да крепе, али да су то по НBЈ’више стравци, и да се сви овбиљни мислиоци у Србији чувај’у агитовања. Истина, да Србија сампатише са угњетеном славенском браћом, али она им не може помоћи. Што се тиче панславивма, то ми, и аво смо недавно и сами били на бојном пољу, никако нисмо ради, да се ивгубимо у славенској’ органивацији. Ми смо пре свега Срби и то хоћемо да останемо. Ми не тражимо ни Русију, ни Аустрију, Ја нећу тиме да рекнем, да ми мрвимо на Русе, Шта више има их, који их и обожавај’у, али j’e наш ентувиЈ’авам почињући од године 1876. внатно оладнео. Србија не тражи ништа друго, но да j’e оставе на миру и да може слободно поћи путем прогреса, Прочитајте адресу кој’у су ово дана српски ђаци предали генералу Скобељеву. Она носи на себи жиг овога народнога осећања; она j’e српска и славенска, али никако панславистичка. Истина да она није ишла у рачун генералу Скобељеву. То видите и из његовога одговора, где врло мало, и готово ништа о Србији не рече, већ је увео ва тему панславивам. Принцип нацијоналитета све ее више шири, и јача код нас и код свију народа на Дунаву. После дееет година ивгубиће и Бугарска вољу ва порушењем То је онда велика гаранција ва очување мира, приметиће на то иоти дописник; ви дакле држите бев сумње, да неће доћи до рата ивмеђу АустриЈ’е и Русије? За сада не, али ће на несрећу ипак и Taj’ дан морати да осване. Па на чијој ће страни да буде Немачка тога дана ? На страни Аустрије, рече г. МиЈ’атовић, ја сам о томе уверен. На пољу овдашње журналистике имамо да

навначимо неку промену. Лист „Трибуле® је преотао и препоручио је cboj’hm читаоцима „Клерона“ а исто тако и дневни лист л Глоб“ јавља, да ће од сада само недељом ивлавити, и да ће се бавити само књижевним стварима. Међутим нам се јављај’у два нова дневна политична листа и то „Le petit Paris“, који је до сада само недељом ивлавио, и „1а Rdforme* која ће да брани кабинет Фресинетов, док се овај по мнењу уредништва буде држао ваконитих граница. Број j’e дакле попуњен и читаоци не губе ништа. ?

Вести из места.

Синоћ у 6 сахата намештен је дунавски мост међу Новим Садом и градом Варадином. Horii Сад, 25. фебруара. „Н. сл. Преса“ има у броју од 6. марта u. р. донис од 26. фебруара из Котора, као што каже, од свога дописника, воји се па позорници устаничкој налази, у ком се међу осталим наводи, да је на заповест црногорске владе ухваћен у Котору Игор Вежић, који је као што кажу, (angleich) дописник „Московски Вједомости“ и „Заставе*. Не из другог каквог узрока, него истине само ради наводимо: да исти Игор Вежић није „заставин* дописник, ни један дописњегов у „Застави“ није штампан. „Застава" и уредник јој нема с њиме никакве свезе, и не познаје га. = Управитељ и члап хрватског земаљског позоришта г. Адам Мандровић славио је 23. фебруара о. г. двадесетпетгодишњицу свога глумовања. У Загребу је приређивана нарочита свечаност и банкет за ту прославу. Како је Мандровић чувеп и изврстан глумац, а глумио је неко време и на српској позорпици (у Београду), то је и овдашња управа српског народног позоришта поздравила ј’убилеј тога српско-хрватског уметника овим брзојавом: „Друштво за српско-народно позориште честита вам прославу двадесетпетгодишњице вашега врсног делања на пољу драматског уметништва и радује се свесрдно тој првој појави у историји глумаштва на словенском југу. Живели још дуго на дику хрватском позоришту.“ Чујемо, да је и дружина срп. нар. позоришта, која се сада бави у Сентомашу, такођер поздравила јубилара брзојавним путем. Заступник уздинског изборног среза на уг. земаљском сабору, др. Мих. Полит-Десанчић," отпутовао је јуче на пароброду у Будапешту на сабор.

Н О В И Ј Е.

0 бокељском и х ерцегова ч ко-босанском устанку и приликама, што уз то иду, имају ове повије вести: „11. Лојду“ јављају, да су у Котору и Мули заредите црне богиње. Иетом листу јављају из Задра, да у Боци војска оправља утврђења и војене стаиове и да се у поседнутим областима доњу, ноћу праве и оправљају путеви. Из Херцеговине јављају, да су ово дана жандари имали под Сгоцеи боја с устаници, који су марву терали. Бој је трајао 4 сахата. Устаничко врховно заповедпиштво издало је запрвест, како „П. Лојду" 22. о. м. из Рисна јављају,да устаници ухваћеним војпицима не смеју пишта чинити, него да вх морају као ратне заробљенике сматрати и с њима, као с таковима, поступати, те их по својим таборима неговати.