Застава

ЗАСТАВА.

С Р Б И Ј А.

У последње време, нарочито поеле промене владе у Србији, ређе смо поводили реч о унутрашњим одношајима у Србији, једно што смо држали, да је то у првоме реду ствар онострани политични странака, и како народно-предетавнички, тако и прески органа њини, а прески органа има тамо и сувише; друго, што је у тим преским органима и владине и опозицијоне странке не само у владиним и опозицијоним, него и међу самим опозицијоним, така горчина борбе настала, и што је још значајније, таки т о н борбе овладао, да се зајиста овостраном листу није могло прохтети, мешати се у борбу е таким тоном, него ограничити се на пратење догађаја, и појава у народној скупштини и преси, а евоју 'особиту пажњу обраћати на опште ствари, на политичне и народно-црквене ствари овострани Србаља, а у последње време и на догађаје у Босни-Херцеговини и на саборске и преске расправе о томе. Сад је пак зајиста страначка борба у Србији дошла до врхунца, тако да се прекрхати мора. Цри томе је највећа жалост, да је влада и владина странка умешала у борбу и оног чиниоца државног, коме је место на нестраначкој висини у држави, и коме је позив, да непрестано пази на кретање и етање јавног мишљења народног, особито у народним, али таким скупштинама, које су израз слободног избора народног, какав је колико у интересу државе и народа, толико и самог владаоца, као државног чиниоца, од кога зависи: да на потези ваге даје претегу правЧУ, који је израз слободне и праве воље народа; с тога кад би се догодило, да већина скупштинска није, или престане бити излив слободне воље народа, него постане °РУђ е они, који као орган управе тек и свога ако не личног, а оно партајног интереса имају, и са јавним мишљењем народним у опреку дође, то владаоцу остаје апел на народ путем нови избора. Ево се у последње дане усљед излазка јаке мањине из народне скупштине, којије уставни законити рад нар. скупштине из познатог разлога онемогућио, морало апеловати на народ, и народ је изузимајући петорицу, све одступеле заступнике народа опет, и то тако рећи ако не свуда једногласно, а оно свуда скоро једногласно, с изузетком неколицине гласова изабрао. Ту дакле нема сумње, да је постојећа влада изгубила земљиште изпод ногу, да је изгубила поверење у народу. Није доста, што је владаучинила уговоре о жељезници, и жељезничком зајму са човеком и друштвом, који су на скоро посрнули, и што се и у домаћој и страној преси чудни гласови о томе разпростиру; и да је последица ти уговора била не само морални пораз владе, него и знатни Финансијски губитак државе и народа. Није тога доста, него је и владалац у два ма неприлици изложен: прво тиме, што је јавно укорена мањина скупштине, што адресу није подписала, а свугде адресе подписују председник, и перовођа сабора, и нема тога закона, или пословног реда, који би прописивао, да и мањина подписује оно, противу чега је гласала и што са својом савести неможе сложити. Нећемо ми да кажемо, него се позивамо и на сву опозицијону пресу у Србији, а и на странску пресу која је делимице српској влади наклоњена: те пресе изнутра и с поља замерају, да је тај пут по Србији догодио се пред изборе за народну скупштину. У свој спољашњој, а и унутрашњој преси пише се о кризи министарства усљед резултата посланички избора. Не остаје друго, него да министарство само одступи, или да га краљ Србије одпусти и да ново министарство из опозиције једне, или сложене састави. Од министра оставку част изискује, јер владати са таком већином, и противу таке мањине, која је кадра не без основа сваки час точак скушптинске радње укочити, то не иде, осим ако ће се као у Бугарској Није пак у интересу ни државе, на владаоца, да се озгоре, врши пре-

сија било пеихична, било Физична на изборе за скупштину. Онда би темељ права уставне слободе подкопан, срушен био. С тога је влада у за посљедице тога у јавном мишљењу одговорна. Ми смо већ имали слободу, мишлење и јуверење наше из рећи: да је владаоцу народ најчвршћи и најсигурнији ослонац, но који се тим постизава, да владалац стоји између владе и народа, и да бди над слободом избора, као условом уставности, и да народ заклони тим, што владу према гласу народа поставља, да влада не постане свемогућа и над круном и народом, ма којим начином. Огорчење народа ваља у обзир узети, а да је огорчење народа у Србији противу данашње владе опште то су последњи избори доста посведочили, а општи би и више. Ми немамо ништа лично противу упутни или поједини министра. И не познајемо се ни с једним, неке никад ни видели нисмо. Нисмо јој супарници. Немамо дакле ништа лично против њи. И унутрашња политика српски влада више се тиче политични странака у Србији, него нас; у томе ми само успоред идемо са странком, с којом се слажемо, премда данас и неналазимотакеједнестранке, него људи који би нову сложну странку могли сложити. Има истина једна страна и унутрашње политике, која се нас здраво тиче, и то не само као Србаља, него и као слободоумни, и то радикално слободоумни људи, да т. ј. у Србијидемократска и права уставна слобода влада, и да народ слободно бира оне, који су позвани, да јавним делима правац дају —да је народна слободна скупштина, слободног народа. Друго нас се особито, и у садањим околностима можда више него и онострани Србаља, тиче спољашња политика Србије, не с тога, што би ми од Србије за ово стране Србе што тражили, што би било противу ове државе ми смо то давно у уг. саборском кругу изјаснили, и пре неколико дана на самом уг. сабору казали. Но ми би се радовали, да прекосавска језгра српска постане стожер балканског Српства, у главноме ради тога Српства, узпоред, што би од тога тако да кажемо, духовне искре и на остало Српство падале. Ми на то не кажемо, да би српска влада требала да у данашњим околностима опстанак или сигурност Србије због познатог заплета на истоку на коцку меће али посредно држање ваља да је родољубиво. Непријатељи Српства користе се тиме, употребљују нешто за пример. Нисмо противни сношљивим спољашњим одношајима; али су намсувишне „химне“ са стране. Једном речи: данашња српска влада не заузима ни на једној међународној страни у Србији пристојећи положај. Садања народна скупштина ако се срочи, неби требало да се упушта у друге, ма како журне ствари, него да изрекав по други пут потребу сазива велике скупштине за преображај устава, или се разреши, или одгоди, па да се најпре нов темељ редовног законодавства мете. Ми се уздамо у страначку непристрасност, у политично слободоумље, у свему у родољубље новога краља српског, и у том уздању остајемо у пунонадном очекивању. Политички преглед.

Ва пољу опште, међународне полнтике стоји на првоме месту иисирско питање које је веБ у велико добило меЈјународни значај. Зарадрешења мисврских ваплета теку сад у поредо две акције: турска мисиј а и предлог о конФеренцвји два један од другог растављена покушаја, од којвх први xofie тренутну погибао у Мисвру да отклони, а други, да за будуЕе уредв тамошве стање на основу status-a quo, iaio је обележен у познатој гренввљевој ноти од 31. јан. (12. Ф«бр.) е. г. У султанову посланству, које сеу суботу Јренуло у земљу Фараонску, имају четир ко-

мисара (Дервиш, Сервер, Лебеб и шејикХаџи Ахмет Асал), један падишин побочникн многобројна свита. Како ie турски министар спољашљих послова јевропским великим песланицима саопштио, посланство има задатак, да успостави ред и мир у Мисиру, да одржи status quo и Кедиву ТеФик-паши утврди авторвтет. Султан мисли, да Ее његови посебни повереници имати довољно снаге, да власнике на Нилу обуздају, С тога је он одбио предлог о конФеренцији, мотивујуЕи своју одлуку тим да је конФереиција толико излишнија, што његово посланство има исти задатак, који би и она нмала. у Бечу су ту изјаву портину узели на зиаље. Како Ее се услед тога даље развнти меsународна акција у Мисиру, то Ее се скорим видети. Ми смо по једном страном листу донели у прошлом броју значајну вест, да се у Русији живо гради стратеђијска железница од Пинска до Сјабинке. Железница Ее иЕи кроз рокитнанске мочварн у минској гувернији и биЕе 150 километара дугачка. Сваки дан сагради се 1 и по километар, а у септембру биће цела пруга готова. Она fie попунити руску стратеЈијску мрежу железничку, која води на Аустро-угарску границу. РоЈитнанске и пвнске мочвари пружају се с обе стране реке Припета у ДЈживу 40 до 50 миља, а у ширину2o до 30 мвља. Само два пута, један од југа путсевера, други од истока на запад воде npeio тих мочвара, које је руска влада још 1876 год, почела исушивати. Све руске желсзнице идуоко њих, тако да они леже у четверовуту, што га железнице заклапају. Русија има четир главне пруге, којима може војску бацити и на Аустро-Угарску завојштити, а то су железнице: петроградско-варшавcia, москавско-минскс-брестанска, орељско-курскокијевско-бердичевска и јужне железничке пруге, што воде из јужне Русије преко Харкова и БалтеуПодолију и Волинију, Кад човек погледа на земљевидну карту, видеБе, да првпетски мочари деле те главне пруге, што у Аустро-Угарску воде, на дге главне жиле, које су раздалеко једна од друге. Тој недоскудицн хоБе сада да се доскочи грарен>ем горе псменуте железнице. Грчка влада поднела је пре неки дан гомсри ваконски предлог, по iom се Мусулмани у ново ослобођенвм грчвмм нрајевима ослобађају до 1889, год. од војничке службе, а у жандармерију узимају само они, који се својевољно пријаве. Како из Ативе јављају, тај је чин у опште добар утисак учинио. Влада мотивује свој предлог тим, што вели, да Мусулмане треба најпре свивнути ва ново стање стварв, па да fie њихова одвратвост од војничке слЈжбе јамачно временом уступити место л<јалнвјим и разборитијим назорвва. С друге стуане тим Ее се законом и то постиЕи, да сеМусулмани из новвх грчких крајева не Ее исељавати, јер војничка служба, то је био до сзд вајглаввији узрок, којн вх је вз постојбине одводио. У опште ввди се, да грчка влада врло мудро и разборито поступа с новим држављанима грчким мухамедовске верс. Она им чини сваке моryfie олакшице, само да вх измири с њиховом судбином и задобије за општу домовиву. Тако је она с горњим предлогом за једно поднела даље нацрт закона, по ком се у новим ослобоsеним крајеввма намештзју код судова заклети тумачи турског језика и како се вухамедсвци имају на суду саслушавати и заклвњати. У благословеној земљн Белђији завладала је у овајмахизборна агитација веБсвомсвагом. Ваља бирати заступнике у народно представништво. Предмет взборнога покрета јест взборна реФорма. Данас има на име у Белрији само 116.000 грађана, који по садашњем цензусу (најмање 40 динара годишњег пореза) имају политичко право взбора. У покрету је вајживахнвје народно друштво за реФорму изборног реда. Друштву том јест лозвнка: Никакав цевзус, т.ј. даза взборно право не буде ценвуса. Остале странке хоЕе само делимичну реФорму нзборног реда. Данас осам дана држали су програмске беседе министар правосуђа, Вара, и првенац десвице, Малу, првиу Турнеју, другн на св.-николајевском банкету у Бриселу, а у недељу је тако исто говорио министар-председник, Фрер-Орбан, у Литвху. Бара је рекао, да Еи 13. (1.) јуни бити одсуднн дан по белЈјијски народ, који Ее имати да бира или душевво ропство или слободу. Малу је говорио, као да је веБ његова победа, што у осталом по бриселским извештајима нијо извесно. Престоница белријска Брисел, који је до сад свагда либерално бирао, није истнна још у рукама реа« цијонарсквм, али није ви лвбералцима са свим осигурав; ту Бе јамачно бити жестоке борбе. Фрер-Орбан изразио се npo-

тав ревизије устава, али је приенао, да изборни ред за покрајинска и општинска веЕа треба преиначити. У спомен Гарибалду.

Вест о смрти гарибалдовој учинила је тужан утисак у свем образоважом свету, најтужннји у самој Италији, и Талијани дају достојним начином израза тој тузи и поштовања спроћу великог покојника. Муњевитом брзином разнета је тужна вест по лепој земљи Талијаиској и том истом брзином свак се uoжурио, да изрази своју жалост. Из свију вароши талијанских стизаху вести о општој тузи. У Палерму, ђенови, Напуљу, Милану, Млецима, Вероњи, Болсњи и по другим градовима свуда позатвараше трговине, кад чуше, да је највећи Талвјавац умрво. И римска, ђеновска и напуљска берза затворише своје одаје. Свуда се купе прилози, да се од њих покојнику подигнеспоменик, и прилози обилато утичу. Гарибалди је опоруком наредио. да се његово тело на Капрери спали, па пепео да се опде чува, но народни заетупник ђовањоли предложиће, да се тело гарибалдово сахраки у Пантеону. На вест о гарибалдовој смрти сви субродовипо лукама у знак жалости пустили заставе иа пола бандере. Краљ Умберто посла својеручан телеграм породици, изражујући своју жалост. Пред парламентом искупи се силна гомила света, чекајући, да седница започне. Римско градско представништво издаде проглас, који су и три клирикална члана потписала. Исти гласи: „Суграђани! Велика несрећа задеси изненада Рим, цео народ: Гарибалди мртав! Са Капитола, где се још разлеже његов племенити глас, где вма толико и толико успомена његовог славног живота, јавља црна застава свој Италији веливу несрећу. Ваша муниципија посвећује по вашој жељи успомени покојног јунака, чија слава цео свет испуњава, израз општег из дна срца бола. Рим, у чијим се зидовима он борио за част и независност земље, плаче над његоввм носилвма. ЊеговоимебзћеРиму и сваком, ко отаџбину љуби, свето.* Гарибалди почива у свом дому у дворани за дочек гостију. Почасну стражу чувају сфицири и матрози (поморски војници) са ратвог брода „Каричиј».“ У комори држао је председвик Фарини беседу у спомен великом покојнику; заступникФинц и говорио у вме деснице, Мордини у име центра, Криспи у име левице, Бовијо у име крајње левице. Председник предложи да комора одгоди седнице до 31. маја, да жали два месеца дапа, да буде заступљена на спроводу на Капрери, а на спроводу у Риму да јој сви члавови буду. Влада поднесе предлог, који гласи, да се пскојнику подигне споменик у Риму. Кад је седница почела, дом беше препун; војници морадоше светину заустагљати, да не нагрне у нутра. Сабор саслуша у највећој тигаини и стојећке фаринову беседу; ђенералу Фабрицију тецијаху сузе низ образе. Осим горе реченога предложи Фарини, да се место, на ком је Гарибалди седео украси плочом-споменицом. Влада поднесе још један предлог, који гласи, да се пскојниковој удовици и деци даде годишње 10.000 лира (динара) мировине. Римско градско представништвоодобрило је 80.000 лира иа спомеиик Гарибалду. У талијанском »Друштвуза човечанска права“ држао је председник друштвени, бивши градоначеоник римски, Пјанчијани, веливу беседу у спомен Гарибалду. Он рече: Пепео гарибалдов мора се и против покојквкове опсруке у Рим донети, јер Гарибадди, док је био жив, припадао је народу, па и после смрти мора иароду припадати. На то је друштво закључило, да попрсје тарибалдово пронесе у свроводу по Риму. Васколика талијаиска преса, осим неколико жалосвих изузетака ултраклирикалве боје, жали за великим покојником. Слободни листови изидоше сутра даи после гарибалдове смрти у цриом оквиру. Ватикавов оргаа „Воче дела Верита" (Глас истине) пише: „С Гарибалдом вестаје једвог од највећих људи револуције, једиог од иајотворенијих противвива папства. Спуштамо главу пред величанств м смрти, па се сећамо речи свог божанственог учитеља: „Љубите своје непријатеље, молите се за њих.“ Гарибалди беше најжешћи, али и најлојалнији противник. Нису од њега долазили најтежи удари. Он војеваше против цркве с отвореним визиром, он не знвђаше, шта је подмуклост. Његова мати беше скромна добра жена; дај боже, да су њене молитве ублажиле сикогље боловеу последњем часу његовом." О самвм узроцима смрти и последњим тремутцима покојпиковим јавља се: Од

„ЗАСТАВА“ излази редовао: средом, петком, недељом, на целом таоаку, а уторником на по табака. ЦЕНА ЈЕ ОВА За А устро-Угарску: на целу годину 14 ф. н . на по године 7 ф. н . на четврт године 8 ф. Б0 и на 1 месец 1 ф. 20 н.’ За Србију (у сребру) па годвну Зб дин. на пола године 17 1 /, дин. на четврт годвне 9 динара.

__ . УНовом Саду у петак 28. маја (9. јуна) 1882. ГОДИ.НА XVII

ОГЛАСИ рачунају се по 6 иовч. од сваке врсте оваких ситних слова, за жиг плаћа се по 30 новч. сваки пут. ДОПИСИ шаљу се уредпиштву, а претплата и огласи администрацији „ЗАСТАВЕ" у Нови Сад. РУКОПИСИ не враћају се натраг. Поједини бројеви стају 10 новч.