Застава

ке жеге, што је задљих дана била, са евим је изхемогло ослабело тело. Па пет дана пред своју смрт хтеде Гарибалди да се расхлади на ноћжој хладовини, те ее прилично изложи морском ваздуху. Последица беше, да му се бронхитис повратио. Како болесник беше слаб, не ухвати га грозница. С тога породица његова имађаше још наде, да ће се он опоравити. Тек последњег дана постане му стање опасно. Пре но што ће издахнути, запита Гарибалди види ли се пароброд, на ком долази палермански професор Албанезе. Кад му рекоше, да се певиди, заиште, да му доведу синчића Манлија, и за тим издахну. Тело покој пи ково спаљено је 23. о. м. ноћу у присутности пород чних чланова и под надзором дра Пранднне. За то није пећ прављена, вего је тело положено на гомилу дрва, што су по покојниковој паредби узети из шуме, коју је он сам засадио, и на том згаришту спаљено је. Запис на гробу гарибалдову гласићеЈ „Овај запис показује потомцима, да је Јосип Гарибалди живео од 1807. до 1882.“ Рим је прославио уепомену на покојника 25. о. м. ђенова, Милаво, Напуљ, Турип и Палермо (ова последња три града сваки по сто тисућа лира) закључили су, да подигну Гарпбалду споменике. * На уг. земвљском сабору. Заступвички дом уг. земаљског сабора учинио је у својој седници 24. о. м. спомен Гарибалду. Пре дпевпог реда узе заступник Игњат Хелфи реч, те рече: Нека ми штов. кућа допусти, да јој пажњу обратим на таки догађај ван куће, који цео изображени свет занима. (Чујмо!) Талијанеки парод, а шњима и цело човечапство постагао је тешки губитак. Маја 21. на вече умро је на острву Капрери Јосиф Гарибалди. Италија је изгубила свог највернијег сина, једног од најодличнијих фактора свога јединства и своје везависности, сјајао оличење своје иа одне славе. Човечанство је у њему изгубило таког члана, који се ретко рађа у столећима. Свој делотворни живот посветио је у првом реду својој отаџбини, ослобођењу своје постојбане, али је ипак цело човеј чанство примио у своје племенито срце; у два света је свој мач завитлао; ипак је његова за слободу народа горећа душа свуда шиљала своје зраке тамо, где је било угњетеног народа. Није чудо, гато је при вести његове смртн цело човечанство било потрешено, ма да је он одавна оставио поље деловања. Он, који је за њега толико осећао, толико чинио, за цело је то и заслужио од њега. Највећи народи хите, да своје саучешће изрззе и ја не сумњам, да њима пеће ни остали сљедовати. Ја држим, поштована кућо, да не би било умесао, да је међу њима угарски народ последњи, пошто има Јолвко разлога, да буде међу првима. Име Гарибалди тако је сливено са епохом нашег најновијег преображаја, да повеспичару неће бити могуће, да то име остави неспоменуто. Оп је свагда показивао тспле симпатије према угарском народу (одобравање), и ми ме можемо заћутати на његовој раци, а да се не покажемо неблагодарни. (Одобравање). И ако је истипа као што и јесте истина, да човек, који данас па острву Капрери мртав лежи, није само мртав за талвјаиски народ, него за цело човечанство: онда је такође истипа, да исказивање наше жалости не може за нао бити страначко питање међу нама. (Одобравање.) Не ради се о томе, да се демонструје за какав год политичпи нравац; него је о томе реч, да заступништво угарског парода даде трибут штовања и ценења грађанским врлинама, одушевљењу за отачаствену љубав ииародну слободу. (Одобравање.) Нека ми је с тога дозвољено, надати се, да ће кућа једногласно уевојити оно, што ћу ја имати част да овде предложим: 1., Нека кућа у записпику даде израза најтоплијем саучешћу за тим губитком, који је смрћу гарибалдијевом задесио талијански народ и сво човечанство. (Одобравање.) 2., Нека кућа опуномоћи свога председника, да закључак куће у иратњи записничког извода саопшти председнику талијанске коморе. (Одобравање.) Министар богочасти инаставе Трефор: Предлог нас тако изненађује, да ми, по моме назору, неможемо тренутно ништа закључити. С тога молим штов. кућу, да се решење те ствари остави до краја седнице, или одгоди до сутра. Нећу да се изјасњујем о битности саме ствари и желим одгађање само с тога, јер смо у малом броју сакупљени у дворави. (Одобравање с деена.) Председник; Прво је питање по томе: жели ли вућа да закључује сада или при крају седнице? Данило Ирањи: Кад би г. министар замерао што меритуму предлега, опда би разумео његово захтевање, да се расправа, односно у вајање предлога на доцније, до краја седнице одгоди. Али штовани госп. мипистар пвје пишта замерао предлогу, и е тога је усвојио меритум истога; с тога нема никаква основз, да се тај прогти предлог одлаже до краја седнице или до сутра дан. (Одобравање на крајњој левици.) И пошто сам већ узео реч, века ми штов. кућа дозволи, да у неколико речи рекнем о томе, што је г. посланик Хелфи тако елоквентно предавао. (Чујмо!) Шта је Гарибалди био Италији, шта ли осталим кародима, а гата ли чшечанству: то ће казати Италијанци, то ће приповедати други народи, а историја ће то забележити. (Одобравање.) Али шта је

он био за Угареку, то осећамо ми (одобравање); нарочито ми, који смо живили у иноземству, ијамислим, и ви, који сте остали у земљи. Гарибалди је био присни пријатељ не само Италији, него и 5гарекој. Када је иагаа отаџбина стењала под гвозденим игом апсолутвзма, отргнута од своје слободе, устава, државног живота, спречеаа у својој народчости, шта више и омражева: онда се Гарибалди изјаспио, на прост Кошутов позив, е је готов, да се на челу војсци бори за ослобођење Угарске, да своју крв пролива и ако мора бити, да и свој живот на коцзу метне. (Одобравање на крајњој левици.) Када је год. 1863. у след тадање суше у низи Угарске владала глад; кад је сунчана жега спржила последњу травчицу на тој иначе тако плодовитој земљи, те је стака и марва на хиљаде покошена н људи трпише глад, онда је радио Гарибалди оно, што ни један од паших родољуба није чинио. Донустите ми, да приповедим, штаи како је радио. (Чујмо! чујмо!) Ја сам онда био у иноземству и доззао сам само из повипа, у каквом су жалосном положају синови моје отаџбине. Ја сам премишљао о начинвма, како би се могле пробудити симпатије иноземства за наше паћенике у отаџбини. Шта сам ја покушавао у Фраацуској и зашто су моји кораци тамо остали без успеха, то не спада управо у мој данашњи задатак. Ја ћу само приповедити, шта сам у Италији чинио. Писао сам Гарибалдији у Капреру, описао сам му у кратким потезима тадање стање Угарске и молио сам га, да свој глас поднгве, како би његови родољуби својим новчаним прилозима ублажили нужду у Угарској. Он ми је на скоро одговорио и приложио је свом приватном писму један проглас, кога је управио на Италијанце. У том прогласу, кога је написао свом ватром своје племените душе, стајало је између осталог и ово место: „Кад би Италија кадгод заборавила, шта дугује Угарекој за племепиту крв, коју еу њени синови пролили на нашим бојиштима, онда би њена неблагодарпост била већа, него неблагодарносг Аустрије". (Одобравање г,а крајњој левици.) У свом приватном писму, коме је био цриложен тај проглас, јавио ми је, да је своју сопствежу потпору мослао на гђу Пулскову. Колико је послао п како то сам дозвао доцније од једног сународњака. И то ћу приповедати. Када је добио писмо тђе Пулскове. у коме ова исто тако племенита, као и изображена родољуп' киња описиваше капрерском шстињаку тадањестање нужде у нашој отацбини, дозове Гарвбалди свога секретара и питаше га: Колико воваца имамо у сандуку? Секретар изброји готовипу и одговори своме шефу: оволико лира и толико чентезима. „Прикључите све то овом писму и пошљите на гђу Фрање Пулскога". Он је све дао до последње паре. Од пре беше вољчн, да своју крв, свој живот жртвује за Угарску, а сада даде све, што имађаше код себе. Где така дела говоре, ту је свака реч излишна. (Живо одобравање на крајњој левици). Према таким фактима не смеду заступници Угарске оклевати. Пошто се ради овде о усвајању предлога, с којим је скопчама част Угарске (живо одобравање на крајњој левици), то васмолимуиме угарске части, да тај предлог усвојите. (Одобравање на крајњој левици). Министар-председвик Тиса: Штов. кућо!Нећу о том предмету опширније говорити, него се строго држим поднетог предлога. Било је то год. 1861 биће још многих у овој кући, који се тога опомињу, када је умро гроф Кавур, који је у неку руку био допуњујући део Гарибалдија. И тада се подиже један глас у угарској посланичкој кући и тада је гласио закључак као гато дпевнаци куће показују да се свмпатија куће изразн у кућевном дневнику. Нужност даљег одређења није била поднегаена. Ја нисам противан, да штов. вућа и даље иде и да своје саучешће изрази у протоколу; али ипак молим, да се не усвоји други део предлог, јер је са свим необичан. Јер по мефународном праву зајиста није употреба, да народна заступства саопштавају таке закључке народним заступствима других држава. (Одобравање с десна). С тога молим штовану кућу, да без даље дискусије јер така једна ствар нема смисла ако јој претходи дискусија да први део предлога усвоји, а другл део одбаци. (Опште одобравање). Игњат Хелфи: Не би било ништа необично, кад би се саучешће куће изразило у протоколу и закључак куће саопштио председнику талзјанске посланичке коморе. Тако шго седогађало и у другим парламентима, па шта више и код нас, вадјеум о Виктор Манојло. Али пошто се главна цел мога предлога у томе састоји, да заступништво угарског народа даде своме учешћу једногласна израза, то ћу се онда сложити са модифакацијом коју је министар-председБик предложио. (Одобравање.) Председник: По томе даје кућа у свом записппку израза своме саучешћу о великом губитку, који је смрћу Гарибалдија задесио талијански народ и цело чсвечанство. (Одобравање са свију страна.) * У Фравцуској комори. У Риму и по свој Италији врло је добро примљено, што је ф ранцу ска комора 22. ов. м. у епомен Гарибалду прекинула своју седницу. Том приликом догодио се буран призор, који је текао, као ште иде.

Бориљијоне, ницаисви заступник пење се на говорницу. (Буран повлад на крајњој левици. С десна се чују гласови: На дневни ред!) Италија је, рече он, мало час изгубила једног од најглавнијих грађана својих и велика родољуба. (Гласови с десна: Он беше Талијанац! Дигне се граја, која је пет тренутава трајала.) Ја као ницанин огрешио би се о све дужности своје спроћу човека, који је у тешким прилика похитао, да брани нашу отаџбину, кад не бих овде дао израза искреној наклоности својој спроћу Гарибалда . . . Боаси Дангла: Он нас је грдио. (Живо допадање на десници и у неколико редова левице. Диже се на ново граја. Чују се гласови. На ред.) Бољиријоне: . ... и кад не бих републиканску странку позвао, да и она изрази своје поштовање спроћу тог врлог човека. (Граја траје. Бољкријоне сиде се с говорнице.) Председник Брисон: Нико није никакав предлог учинио. Ланесан (од крвјње левице): Па ја ћу га учинити. Господо! Ја се стављам изнад свију страиака, па хоћу само на то да подсетим, да је покојник нами пружио помоћ своје мишице, кад отзџбина беше у опасности, да је даље он као заступник града Париза био 1871. год. послан у нашу народну скупштину. За то се обраћам сваком родољубу, предлажући, да се у знак туге седница обустави. (Одобравање и порицање.) Бодри Дасов: Така част не може се ни по што учипити човеку, који се 1848. год. борио с нашим војницима. Предлажем, нека се стави претхсдно питање. МадјеМонжо: Ја, право рећи, не разумем таког предлога; то је једини одговор, којим могу па њ одговорити, Не ћу да попављам предлог нашег друга Ланесана, јер њега је требало још одавно усвојвти. Али ја се обрзћам републиканцима, па вам кажем: Ви видите од куда долазе протести. Како се дакле можете још дуже устезати, да јавио не одате пошту човеву, воји је пуних двадесет и пет година у вис држао заставу републике и слободњачког духа? (Бурно одобравање.) За тим буде одбачен предлог, којим је искано, да се стави претходао питање, а ланесанов предлог буде са 301 против 146 гласова усвојен. (Чланови владе уздржаше се од гласања.) Председвик Брисон: Седница се даклеодгађа,

Са угарског сабора.

(Свршетак.) Геза Полоњи, Догодио се један случај, који овде стоји без прецеденса. Једап пославик је отворено признао, да је материјално заинтересован на законском нацрту, који је овде на тапет изнет. Кућевни ред истина нема никаквих одређења за таки случај, али §, 177. садржава ипак иешто аналогно. Параграф гласи: „Ако један члан куће као молитељ поднесе какву молбу, онда не може ни у одбору ни у кући присутан бити.“ Да би нашао примене ва предлежећи случај, не треба говорник да прибегне рабулистицп; он апелује просто на достојанство куће. Кад већ закон о организацији главпе вароши забрањује, да варошки заступнпк не сме бити приеутан при расправљању ствари, која њега интересује, у колико више мора онда то важити за земаљско заступетво. Кућа не сме појам пристојности оставити расуђењу појединаца; она мора сама своје достојанство чувати. 0 тога ставља говорник предлог, да кућа изволи као тумачење кућевног реда исказати, да један посланик при расправи какве ствари, која њега материјално интересује, не сме бити присутан, даље да посланик Карло Гедл не сме долазити у седнице, догод траје расправа о том поднеску. (0добравање па крајњој левици.) Александар Хегедига се потпуно слажеса назором посланика Полоњија и Силађија; али ипак мисли, да из тога повода није нужно кућевни ред нарочито мотивисати, јер се послапик Гедл међу тим уклонио из куће, а неће ни учествовати при гласању. Лајош Чернатоњи схваћа овај случај управо тако као и Силађи; али ипак мисли, да кућа нема права, којем посланику отказати присуство у кући; то зависи са свим од осећаја пристојности дотичног посланика. Гласати не сме. (Гласови с лева: где то стоји написано.) То се може доказати, ако се упустимо у расправу, По том је са свим излишно, ако се хоће из тог случаја да створи завључак за будућност. Председник говори у смислу Чернатоњија и Хегедиша. Игњат Хелфи предаје овај тачжо обележени предлог: „законски предлог упућује се ради предсаветовања на правни одбор." Геза Полоњи изјављује, да после изјаве посланика Хегедиша повлачи свој лредлог. За тим је дебата за овај дан прекинута, У сутра-дан настављеној седници узе реч Павле Данијел у личној ствари. Послан к Кристинковић је вели говорник јучеу својој личној примедби нагласио неку инсинуацију против мене, која ми је јуче омакла. По стенографском извештају рекао је он наиме: „била реч о кикиндском било о бечкеречком округу, било говор о пољима или жељезвицама: свагда сусретамо једио име Павла ДанијелаЛ Ја то држим за инсинуацију, коју ве могу пустити без одговора. Но држећи за неумесну ствар то, кад се ко упушта у жељезничка полузећа, мсрам ипак исказати, да ја никад у свом веку висам

био жељезнички концесијонар или подузетник. Moje име може г. посланик од год. 1848. често сретати у актима државног сабора, али никад неће наћи факта, да сам учествовао лри каквом подузећу. Кад сам ја говорио, онда сам то чинио по својој дужиости, јер сам од год. 1848. без прекидања имао част, да један округ у торонталској жупанији заступам. Едвард Кристинковић: Ја нисам споменус посланика Павла Данијела, него сам само рекао „Ми сретамо увек имеДавијела." (Павле Данијел довикује; то је ивсиауација!) Ја потсећам г. посланика на то, да се показало не давно код бечкеречко' кикиндске жељезнице, за коју је држава вотиралв 300.000 фор., баш на основу права својине на ons поља, о чијој је продаји сада реч, такођер име Да. нијела као иатересоване странке. (Павле Данвјел Зар то није инсинуација.) Ја се чудим о томе штс г. посланик иште, да ја, који сам с онестране Ду. нава звадем породичне одношаје с оне стране Тиее (Гласови с десна: опда се уздржавајте од инсину. ација.) Блазије Орбан изјављује, да се поднесак већ с тога ве може усвојити, јер није довољно приправљен па и мотивација није довољпа. Уговор не може бзти пробитачан по државу пи из тог разлога, јер поједивац добија 140 000 ф. хонорара. Што сетиче полоњеве напомепе, то је говорник тог назора, да сви ови не могу гласати, који у оном пределу вмају поседа а таких има у кућа више. Говорпик усваја предлоге Кристинковића односно Шомшића и ако ови буду одбијени, опда ће гласати против поднеска. Алојзије Унгер примећује, да правна, јуристична страна ствари стоји тако тесво скопчано са са финансијалном, да је испитивање исте бага на њеном правном базису од стране стручног одбора неопходно нужно. То би био чудновати поступак, кад би се без тог испитивања ствари за исту гласало. Говорник изјављује, да, ма да је и сам јуриста, не би могао своју пресуду датн по простоме преслушању стања ствари, што је у кући поднето. У корист те околности усваја говорник Кристинковићев предлог за одлуку и одбија подвесак. (Одобравање на крајњој левици.) Ото Херман изјављује пре свега, да његова странка не сматра предлежећу ствар као страпачко питање. Она сама жели, да се правна страна витања разбистри и то би била ствар референтовз, да на основу аката вућу ипформише. Угледни правниц‘л у кући сумњају о правној страни питања. С тога је мотивисаво искање, да се оно упути правном одбору. Ми имамо пред нама аграрно питање, које може имати опасних посљедица. Говорник прелази на јучерашњи случај ивциденције, и вели, да влада и већина неће упућивати ва прзвни одбор, јер посланик, који бере изте ствари хасну од 123.000 фор. не седи у редовима опозиције, него владипе странке. (Одобравање на крајњој левици) Али тај једини основ није довољан. Свуда се приповеда, да се ствар мора што пре доковати, јер су уговори са учесницпма још пре улагања поднеска склопљени и то тако. да је трансакција са хипотекарном банком свршена, и то са оном хипотекарном банком, од које су директоријски саветници и акционари уједпо верификовани посланици. (Кретање на крајњој левици.) Од куд то, да једап посланик, који већ тринајст годипа седи овде у послапичкој кући и пије ни једпу реч проговорио, сада се указује, када његов интерее изискује, на да свој интерес на вагу баци? Зар је корупција тако велика настала, да један посланик овде признаје, да је учесник са износом од 123.000 фор. и да већ опозиција искати мора, да се исти уклони из дворане? Говорник апелује на већину, на мипистра, е да ли је коректпо, да они при свим тим знацима још непрестано остају при том. да се поднесак не упућује правном одбору, у ком је владина страпка такође у већини. Говорник одлучно протестује против таког поступка и прикључује се Кристипковићевом предлогу за одлуку. (Живо допадање на крајњој левици.) Председник затвара дебату. Референт Стеван Раковски примећује, да ова многа и дуга и разлагања, која су са опозиционарне страпе поднешена, вишта ново не садржавају. Она су сва пабрајапа у извештају мотива законског нацрта, и тамо стоји црно иа бело, да је влада у своје време путем процеса искала B—9 милиона за поља. Али превага не лежи у питању, за коју суму имаде ерар права, него у томе, је ли целисходно и праведно, да се питање, које вековима већ виеи, докона уговором који ће обе стране задовољити. Али није се ни порицало, да је земља својина ерара, и да ће је јефтино дати; али треба размислити, хоће ли земља право чинитп, да за љубав snmmum jus-a истера девет хиљада породвца из поседа. И због тога држи говорник за пужно, да се поднесак сад опет упути правном одбору. Јер ма шта да тај одбор конетатује, не мења ништа меритум ствари. Разлози, ради којих се хоће, да ее законсаи нарцт на одбор упути, састоје се издвегрупе. Прва је, да се констатује, е да ли ерар има безусловпа прана, јер од тога зависи рекогае јo ли куповна цена сувише ниско стављена. Говорник држи, да правни одбор може констатовати шта хоћ?, то не мења право стање ствари ни у чем, јер кад се не би радило о парбено Д°‘ бро, не би држава ипак сгоје право спровела и стан. вништво једног великог диштрикта изтерала из својих поседа. Кчд то који припатои чове® чиаи,