Застава

не може се одобрити, а камо ли тек кад би тако што држава чинила. Пробитак ерара не условљава пак никако даље испитивање, јер кад би се путем процеса евентуално већи износи и добили: то данас 5 и по мнлиопа више вреде него за s—lo година 7—B милиона, не узев у обзир све друге штете, које би се ерару нанеле дугим процесањем. Друга група замерака односи се на то, да се могу још и друга изискивања подићи, као што петиција доказује, која каже, да многи од становника, који су имали права на то, нису били тиме надарени. Говорник мисли, да ни то пе изискује припрему на правни одбор, јер против непознатих изискивања не могу се ни онако иикакве припреме учинити, а подиесена н мају никаква посла са ераром, ма се овако или онако доказивала; јер кад би та изискивања имала каква год оправдања, то се могу ова подићи само против општина, а не против ерара, пошто се овај није никад бавио са поделом земље; то је била увек ствар и право општина. Ако дакле когод није задовољан са том поделом, то се може обратити само на општине, које ту поделу праве, а никада на ерар, који није ни права на то имао. Говорник енергично протестује против општег окривљавања Блазија Орбана, да многи, који имају поседа у иберлапду, сада овде гласају. Ако таких има за цело овде, онда нека се именују; говорник такође неће одобравати да ови гласају, али само општа, нессновапа сумњичења су нелојално оружје. 110 свему том у толико мвње жели говорник какво одлагање одлуке, јер овде би се само немири у тим крајевима одуговлачили, и поједини агитатори, који сада раде без оправдања и без ефекта, добили би гласом куће неоправдани, али опасни углед. У осталом закључује говорник неће неоправдане претевзије ни онако до права доћи; а оправдане не могу се нити се смеду поред свих препрека угушити. (Одобравање с десна.) Едвард Кристинковић полемише у свом завршном говору, где свој предлог по ново препоручује, понајвише против извађања Павла Данијела и министра финансије. Министар финансије гроф Јулије Сапари држи у погледу херманове примедбе, како се свуда приповеда да су већ свршене трансакције са једним новчаним заводом, још пре него што је поднесак добио закониту снагу, и да се из тога не може влади преб цивати, ако води бригу за извршење поднеска. И то извршење може бити ефектујисапо само тако, ако су сви предуслови испуњени. (Одобравање с десна.) Што се тиче предлога, да се законски предлог упути правном одбору, то тако упућивање свакако лежи у праву куће, ма да се том одбору обичво упућују ствари само јуридичне природе, као што и пракса показује; јер кућа је имала прилике да се саветује о стварима, код којих се тицало износа од 100 милиова, па ипак се није искало упућивање на правни одбор. Било је прилике при поднашању поднеска или извештаја финансијског одбора, да то изискивање стави и говорник не би никакве замерке против тога имао. Не што би се можда говорник страшио од извештаја правног одбора, али упућивање би значило одгађање те ствари на три до четири мзсеца дана, пошто саветовање пе би могло бити површно него из основа. Без обзира на све друго, питање је и политично, и кад би остало не довршено, изазвало би говорник не испитује, с које стране опаспе агитације. Овде дакле играју улогу уједно и политични и фивансијални и економни моменти и с обзиром na ове моли говорник, да се предлог за одгађање одбије и да се поднесак прими за базис специјалне дебате. За тим re прешло гласању; пре тога изјављује Шомшић, да повлачи свој предлог и да усваја Хелфијев. Овај буде одбијен од већине. Даље је питање: прима ли кућа поднесак за базис специјаалне дебате или не ? Гласање, које се обављало прозивањем имена, дало је као што емо већ јавили овај резултат: верификовани су 447 посланика; председник није гласао; са да гласаху 118, са не 76 посланика; одсутни беху 252 посланика; по томе је поднесак са већином од 42 гласа примљен за основу специјалне дебате, а кристинковићев предлог одбијев; исто је тако и роховцијев предлог одбијен. Прелази се на специјалну дебату у којојјеподнесак такођер примљеп са једним малим исправком.

Из листова.

Београдсва „Слобода" („Самоуправа*) од 22. о. м. има па првоме мезту члапах под насловом „После петнаестог маја.“ Не можемо, а да га у целини не донесемо. Исти гласи: ЗпачаЈ' последњих избора тако j'e велики, да ми не можемо а да се још једном не вратимо на њихОд онога дана од кад j'e народна свупштина изласком педесеторице народних посланика престала бити скупштином народвих изабраника па све до 15. маја као дана взбора, влада је, прибирајући ревносао и пажљиво око себе све оно што у изборној' борби може поразу њевоме противнику нанети, употребљавала и лаћала се свију могућих мера да само венац победе 15. Maj*a однесв она, и да на тај начин утуче свога противника до поге. Није се зазирало ни од чега, нити су се много бирала средства, којима ће опозиција да се чуче. Не. Свако

средство било је добро, свака прзлика била је згодна да се опозиција иападне, омаловажи, да јој се код народа убијекредит. Владина гласила грдила су поједине важније чланове опозиције тако грозно, подло и гадно, да би човек који са стране гледа а не познаје те људе могао помислити е су то зајиста неки изроди људски. Влада је врло добро знала да јачина и моћ послаиика радикалне опозиције, који су оставке дали лежи поглавито у поверењу које они код народа имају. Зато се она свим силама и трудила да то поверење разбије, поништи. Поред разних измишљотина, лажи, и ниских грдња којима су се владини органи служили у борби против опозиције, влада је у свој могућој опширности експловтис: ла за ту цељ и сва она средства која јој власт и њен положај као владе даје. Пензионовања, прекоредни и велики авансмани, апшења, гоњења, застрашивања, лажно проношени гласови, како опозиција хоће рат и како неће краља, незаконита збацивања с кметства самосталвих људи и постављање на њиова жеста људи слаботвња или морално покварених, аџиека путовања Богићева по Ресави, варварства и нитковлуци Браловића, подземви и подмукли рад подмуклога Коче, и напослетку као врхунац свега тога и поткупљивање као „сувремено средство у изборној борби“ све, све то употребљено је да се само зада смртни ударац опозицији и радикалцима. Кад је ; лада већ била готова са свима оввм изборним припремама, кад j'e већ и поеледњега војника свога извела у изборну борбу, кад су улоге биле већ брижљиво подељене, кад су већ сви топови били напуњени и све позиције добро поседнуте, онда је командант целе те војске, Мићо Гарашанин, одредио дан борбе. Дан j'e био згодан и добро изабран, а и времена опозицији остављено је врло мало да би та она могла употребити на своју корист. Дође 15. мај и борба се отпоче. Природпо је да је влада тврдо веровала у своју победу. После толикога тумарања, путовања, после толиких изванредних мера зар да се Мића не нада у своју победу ? Јест, и Мића и све његове колеге тврдо су веровале да ће при последњим изборима влада добити двадесет сигурних места. Ова је вера тако тврда била, да је Мића уверавао чак и стране посланике да ће влада добити најмање двадесет места при овим изборима. Пироћанац је, шта више, као човек који је био на лицу места и ствар добро испитао и личмо видео и уверио се, како стоји опозиција и влада уверавао своје другове да ће опозиција добити свега 3—4 месга. „Какав Бонту-Монту, рекао је Пироћанац, о томе нико и не помиње." Ето с таким је надама влада чекала и дочекала 15. мај. Борба 15. маја била j’e велика и жестока, и први знаци те борбе иису могли бити пријатни Гарашанину, али он је ипак мирно (ах мирпо!) чекао крај борбе. Но кад је већ било наопако загудело, оно после што j'e више гудело све је rope слепило. С часа на час телеграфска жица доносила је Мићи све неповољније гласе. Готово са свију страна долазила су извешћа да опозацијонари продиру и да владини кандидати имаЈу по 2, 4 до 20 највише гласова. Око 7, 7 сати у вече, Мића је већ имао пред собом цео резултат избора. Како ли се морао изпенадити кад је видео да у томе резултату нема нигде цифре двадесет већ само пет, па и то једна јединица у тој петици није баш сигурна?! Ми нећемо погађати, и оставићемо Гарашапина да премишља о „обрту* ситуације и да изналази узроке тога обрта. Ми сумњамо да ће их наћи и бојимо се да се не превари, као год што со преварио у оцени саме ситуације. И доиста ко је могао и помислити (разуме се од вапредњака) на победу радикалаца вад се сети еамо шта је све употребљено, шта је све спремљено било да победа буде на владиној страни! И кад после свега тога, пссле свију тих видимих и невидимих бораца, после онога великога и грознога притиска после оне поплаве од чиновничких гусеница по срезовима и селима, после свију претња и застрашивања, апшења и гоњења кад после свега тога, велимо, победа украси прса бораца за народну ствар, онда доиста сваки пријатељ парода мора да се радује толикој чврстини и свести вародној, онда мора сваки признати да је ова победа двогуба нобеда. Поглед на овакав сјајан резултат последњих избора може да охрабри и утеши свакога родољуба и пријатеља народнога, који је, гледајућн у какоме ропцу грца његова драга домовина, доведена дотле лакоумљем неколико синова својих, могао кадкад очајавати за будућност своје отачбине. Ова победа народа је мелем свима оним бовим срцима, који су тужво гледали како се без рачуна и немилице троши народна снага и народна тековина, и који су већ били почели очајавати гледајући своју отачбиву на ивици пропасти. Последња изборна победа је сјајан и величанствен споменик народне свести и сигурна залога народне будућиости.

Програм немачке пучке странке.

„Б. Оп. Нов“. цртају програм немачле пучке странке (Deutsche Volkspartei), која j'e у Аустрији у зачетку, овако: Полазећи са тог осведочења, да не може т bj'ho опстојати ни Ј'една држава, у koj'oj' се странке по народносном становишту деле, но што су народкосне, борбе свагда и свугде до послетка разоравале као и верозакоиске, а борбе за политичка начела воде здрављу и снажењу јавног живота, хоћемо да језички и народносни раздор сведемо на

што уже границе и да га обештетимо. Ми мислимо, да ћемо то постићи, ако чл. 19. свог устава тачно обележимо низом извршних закона и тим етапемо па пут управној самовољи и извртању |закопског смисла. Тим не само да ће престати ово за сае вустриј ке народноети недостојно стање, у след кога све оне, ве изузевши отуд ви Немце, принуђене беху, да од владе уступке просјаче и камче, пего ће се у једно од народности огклонити нужда, да се у то улажу, ие би ли дошли до владавинске власти. Ми хоћемо немачком језику да сачувамо његов положај као државном језику, колико преки захтеви државве службе и јавне наставе то ишту; у сваком дру г о м погледу хоћемо другим народним племенима држави не само да идемо на РУву. даона негују свој језик и своју народност, него, колико до нас стоји, и да i x потпомажемо, чувајући се од кобне заблуде, да све, што другој народности може хаснити, већ само с тога може Немцвма шкодити. Друго, ми хоћемо свом уставу, који данас личи тумбе окренутој пирамиди, која па врху почива, па се љуља, да дадемо сигурну основицу праведна изборног реда. Ми хоћемо да раскрстимоса системом заступства интереса, па парод да направимо господаром његове судбе. Ми мислимо, да немачки дух и вемачка свага има довољно гипкости, те да ће моћи решити задаћу, која је решена у куд и камо горим прилакама и слабијим и душевно за цело не надмоћпијим народима. Мањиае у појединим земљама, били то Немци или друге које народаости, хоћемо згодним мерама што већма да сачувамо од безобзирног мајоризовања. Ми изјављујемо, да је неизбежна последица демократског изборног реда, да се уклоне оне стеге, што не даду, да народи потпуно врше своја права, ма да су у државним основним законима за то изречена јамства. За то ћемо искати потпуну слободу штампе и збора. Ми мислимо, да је у држави, мја има демократски изборни ред, преко вужно, да се поред рацијоналног неговања јвасколиких привредних интереса разумно и са смером негују и интереси раденичких редова. Ми мислимо, да се у оквиру садашњег друштвеног поретка може социјалао питање решити, но да то може бити, само ако се раденичким редовима даде прилика, да оне привредне слобоштине, што су им у иачелу дате, могу збиља и практички употребити.

Д О П И С И.

g*l Из Сегедина. Maj'a 13. (15.) т, г. обдржана je у башти Прукнеровој летња вабава, коју је овдашња „Српска женска вадруга“ у корист вакладе овоје приредила. Са игранком сковчана вабава, гостима мађарске и српеке публике посећена, текла је весело до саме воре поред добра мувике и миловвучних гајда повнатог народног свирца Моше Коларића ив Даља. Ивмеђу прочих игара, витко коло се више пута повело и с одушевљењем играло, Општа j'e жеља весело проводивше се публике, да вадруга овога лета још коју такову вабаву приреди. Ово саопштавајући, вамеран сам читајући српски свет са овдашњим нашим међусобним жалосним одношајима уповнати, да суди и осуди оне, који то васлужују. Овдашња српска женска вадруга сдружена и са вишег места потврђена је на ту цељ, да сваке године двоје српчади сиромашних салашких родитеља о свом трошку у овдашњој сраској вероваконској школи обучавати даје, да јевик матерњи не вабораве и вакон да ве ванемаре. Ово доброчинство такова деца уживају донде, док не прирасту и ва какови ванат способна не буду. Племенитоот те цели ве може се опорећи. Задруга j'e хтела ив прва летњу вабаву у вашој црквеној порти у корист певачког друштва да приреди, које се друштво пре неколико недеља састало, да црквено појање правилно уреди. Треба внати, да ужасниЈ*ег појања у целоме православном свету нема од сегединског. Деца основне српске школе у појању се не обучавају, ва ученике већих школа нико се ве ваувима, да их појању приволе, учитељ стар тому кадар није, а пароху нашем најмање је до такових отвари стало. Благочастије наше радошћу j'e повдравило тежњу друштва, које се ваувело, да вотално појање у цркви установи. Трошкови ва прву годину добровољним су приловима снабдевени били, Црквенв је пак одбор у име општине на фонд тога појања само 50 Форинти приложио, које је од већ мало. За то се нашла наша женска вадруга побуђена, у кориот појачког фовдв вабаву приредити, да би добру намеру од своје стране што већма подпомогла. Задруга вбог довволе места у црквеној порти ве хотећи предоеднику црквене општине досађивати, који је вавда равдешене воље и чудан начин дочекивања има, коме опстање вадруге и по себи, непоњатно вашто, у рачун не иде обратила се на подпредседника, који почем се предходно са свештеником споравумео у нади одборског накнадног одобрења, вабаву у црквеној порти обдржавати довволи, тим више, што је подобна вабава у порти црквеној и пређе држана била. Нити је мислила женска вадруга, да ће, Јавивши се подпредседнику у компетенцији погрешити, внајући, да редовни председник црквене општине скоро сваки општине тицајући се чин, а често и обдржавање одборских седница подпредседнику поверава. Но ва сада је сујета председника увређена била. Председник савове црквени одбор важнвх предмета ради. Ево какав j'e важан предмет и то само један једини био. Председник ивјави, да је немило ивненађен повивницом сегединске српске женске вадруге ва летњу вабаву, коју иста о св. Николи летњем храму цркве у црквеној порти обржати намерава, и вапита, чијом то довволом бива, додавши, да док је он предоедник, неће допустити, да се

и он и одбор објаши. Ив овога би ко вакључити могао, да права општине и одбора председнику бог вна какб на срцу леже; али да то није ољедотво, јасно се докавује ив тога, што приликом последња два црквено-народна сабора вбог ивбора бирача ни скупштину саввао није. Итако сегединска српска општина при бирању посланика у сабор већ два пута увастопце ваступљена није била. Но ово мимогред речено. Да наставим течај одбороке седнице, Бадава се докавивало, да се вабавом у порти одржаном света црква оскврњена а имање општинско украћено, оштећено бити не да је у целом српском свету обичаЈ*, да се о храму, свет око цркве скупља и весели, да j'e цељ вабаве племенита, да ће у вабави ивображепа публика учеетвовати да је морална дужност одбора, добру намеру вадруге и појачка друштва потпомагати, да j'e ив овог навода подпредседник обдржање вабаве у црквеној порти у споравуму са свештенством и у нади одобрења одборског довволио, да ће женска вадруга пред публиком у неприлику доћи, ако повиве на вабаву оповвати увмора и то тим више, што су многи осим уплаћених улавница и добровољне прилоге дали. Но све је |то био глас вапијућег у пустињи. Свештеник је нашао ва добро, опорећи, да се у овом предмету са подпредседником опоравумео а председник на то подупрт још неколицивом својих мамелука, у омислу предлога свог енунцира вакључак следећи: 1- Упућује се учитељ, да кључ дворане школоке (школа је у порти) бев довволе председникове никоме не ивда. 2- Налаже се ввонару, да ако 6и ко у порти шатру подићи хтео, одма тутору јави, да ее такова намера и силом осујети. 3- Будући је до еада женска вадруга вимње балове у корист вакладе своје у школској дворани приређивала; ово се у будуће ва свагда ва6рањуј'е. (Срби свгединци су српске балове од памтивека у школској' дворани држали, и садања нова школска дворана се на већем простору ив тога равлога видала, да је ва држање балова и вабава оходна ) 4- Годишња припомоћ од 20 «ор., коју је општина на вакладу женске вадруге у полгодишњим једнаким ратама од камата сиротинске вакладе давала, обуставља се. Председник је бајаги ову пооледњу чест вакључка оонивао на томе, што је пре шест година ту припомоћ ондашња председница аадруге оамо на 3 године молила а овај је рок већ истекао. Али је та припомоћ од стране општине и по иотечењу 3 године све до данас давана, дакле важност свога овоотручног, пре шест година донешеног вакључка оама овојевољно пружила, Како дакле ово питање није председнику пре две годиве дана пало на памет? Како баш овом приликом да дође на тапет? Требало се вадруги што већма осветити. А и иначе вакључак би овај ваљда доликовао у она времена, када је право јачега владало, али у садањем, тобож ивображеном веку ваљда 6и доста било женску вадругу писмено иввестити, да одбор црквене општине не доввољава вабаву у црквеној' порти обдржати. Председник j'e морао мислити, да ће женска вадруга испод достој нства свога и силом се наметнути, да вабаву у црквеној порти одржи, па је ва то предложио, да се ввонар постави на божаствену стражу. Штета је било, једном приликом од местне војничке управе и два топа 6арем не ваискати на обрану порте. Овоме је ревултату у великом и наш свештеник допринео, пристрастно и великим ентувијавмом гласаЈ*ући ва osaj* ваиста вначајни вакључак, који ће у ваписнику потомству као огледало међусобне слоге служити. Заиста се треба баш његовоме поступку дивити, који је чином овојим на обдржање слоге повван. Он је у најгорем случају требао неутралан остати. Али ваљда је хтео да употреби прилику, сегединским гоепођама ваФалити се, јер је јавна тајна, да су госпође сегединске у своје време у дотичном кругу општинском иввеле, да се на управњено место пароха овдашњег стечај не отвара, него да се ва пароха, садањи г. свештеник, као оновремени капелан, и вет му покојнога пароха једногласно ивбере. Истнна је у пооловицама положена, и овом приликом ми две пословице падају на памет: „За учињено добро привнања не чекај* и онадруга: л Ко ветар посева олуј жањеЛ Злоба, сујета и притворност искалили су срце на сегединској српској женској вадруви и ооујетили су добру и похвалну намеру, до правилног црквеног појања доћи. У украшеној нашој цркви постојаће и ва даље неустројено, и побожност вређајуће појање на саблавн нашега благочестија и на поругу иновераца. Српска женска вадруга је ва то, као што сам навео, вабаву своју, ако не у порти црквеној, а оно на другом месту сјајним успехом одржала, ако и није имала част, и једну од породица својих противника у средини својој поздравити. Доходак те вабаве будући се друштво ва уређење црквеног појања равишло обратила је вадруга на корист своје вакладе. Најжалосније је то, да је црквени одбор с вишенаведеним вакључком у најлепшу грану стабла свога сикиром ударио, а тај је удар и само стабло на двоје равцепио.

Вести из народа.

Добили смо посмртни лист, којим се јав« ia, да је Зорка Стојковићка, рођена Јорговићева, супруга кулског среског подсутца Ђорђа Стојковића, преминула у Кули 15. маја у 21.-oj години живота свог. Лака јој вемља!

Из парнице Милетића.

Нови Сад, 27. маја. У говору Милетића на уг. сабору о парници му 13. (25.) маја држаном пма по 77. броју „Заставе* од 16. (28.) маја једно из ,П. Лојда* онда по сећаау јер „П. Лојд“ није био при руци саопштено место, воје сад по ори-