Застава

гиналу „П. Лојдове* белбшве у бр. 107. од 9. маја 1878. штампаној саопштавамо. Тамо стоји: „Референт Островски саопшти, оптужени моли у својој на највиши суд управљеној апелацији подпуно прочитање више места из његове опширније апелације на кр. таблу. Та се жеља испунл, и сваком судији штампано предлежећа немачка апела Ција буде на измевце од судија Жувића и Шухлја прочитана.* У даљем течају белешке стоји: „Одсек о правном и законском питању (у апелацији на кр. таблу) садржава млогобројне законске и правве цитате. По прочитању овог одсека обустави се седаица десег минута. По преузетку седнице прочита се 50 штампани страна јака апелација противу пресуде кр. табле прочитано. Ова наставља „П. Лојд“ свршује са закључном модбом: „Иајвиши суд да изволи формално уважити тачке ништавости (нулитета), да у мериту стварно промепе обосудске пресуде од 15. јануара 1878. и 20марта 1878, и да оптуженога из недоетатка стварвог дела злочина велеиздаје, којим се терети, з>. невинога прогласи и ослободи." За тим наводи „П. Лојл“ известилац 0стровски учини саопштење б накнадном поднееку оптуженога, у ком исти моли, при саветовању ствари у последњој инстанцији у обзир узети поднеску приложеног београдског испитног записника Тимарчевића. Председник Бохуш, вели даље „П. Лојд* обзнањује, да ће ее одлука тог поднеска у исто време, кад и пресуда, обзнанити, рад које саветовања сенат се после (у 12 и по сати на подне) натраг повуче. У 1 и по сат сенат опет дође у расправну дворану, и у »П. Лојду" за изреком пресуде долази: „Што се тиче накнадно приспевшег поднеска дра Милетића, то се као одоцњена овде вије могла у обзир узети, но оптуженом оетаје слободно, по властитом увиђењу од дотичног записника закониту употребу учинити“. Дакле је највнши суд изјавиомогућност понове парнице на основу новог доказа. Примећујемо, да се ово тиче оног првог исказа, који је Тимарчевић онај час, кад је из Бечкерека у Београд дошао, код градоначеоника и овог тајника у записиик дао, но да ce] због премештаја и нагомилани акта није пре наћи могго те се закаснио. Нови Сад, 27. маја. Дружина српског народног позоришта навршила је у Жабљу у Шајкашкој одређен број представа и јуче је отпутовала у Меленце. Као што смо извештени, у Жабљу има штете до једну стотину фор. У честитих Шајкаша није оскудевало љубави спроћу тог народног завода и смисла за позоришну уметност. Они су шта више, колико дознајемо, ревносно полазили представе наше позоришне дружине. Што и пак има дефицита, томе је највише криво рђаво време, које није допуштало, ни да се представе редовно дају, нити да их публика онако многобројно посећује, као што би иначе поссћивала. Надајмо се, да ће се та штета накрмити на другоме месту,« где је већа и материјално јача српска публика, но што је у Шајкашкој. Што није већег дефицита било, то је највише заслуга врсних госпођинчана, који нису жалили ни времена, ни труда, ни жртве, него су редовно и по најгорем времену и путу, ишли у Жабаљ на позоришне представе. Евала им за то. Госпођинци су челенка српс?е свести у Шајкашкој.- Дознајемо, да је пештанска српска црквена општина позвала надзорвиштво текелијног завода, да јој ово поднесе предлог, како би се у том заводу укинула провизорија, којој рок ове године истиче. Загребачко „кр. пошта равнатељство* изражује нам писмом од 2. (рим.) јуна „своје живо сажаљсње" „ради онога у броју 70. „Заставе 1 * описаног, у Вуковару кроз лакоумност и неопретност дотичног листоноше збившега неугодна случаја*, уверавајући нас, „да се је ствар заиста само из неспретности, незнања и непознања насловиика са стране дотичнога листоноше збила. Исти бје ради тога глобом новчаном казњен.** Лепо је на сваки начин од поштанске управе, што се обазрела на јаван глас, тражећи извине; али века нам сл. управа допусти, да приметимо, да по вуковарском допису, у ком је дотични случај изнесен у нашем листу на јавност, неће бити кривице на „листоноши** и ако је исти кажњен. Хоће ли вуковарски Срби наћи задовољштину у извини загребачке поштанске управе, то је њихова ствар, али цео случај показује, да је јавност прек лек.

Н О В И J Е.

Уг. земаљсси сабор вавршиБе, <ако „Буд. Кор.“ дознаје, сутра (у суботу) своје седниц', па Ее се одгодити до 23. септембра (5. окт.). Пештанс«а жупанија закључила је у уторак на својој СЈупштини, да потпомогне сатмарску петицију, којом се моли, да се русгим Јеврејима не допусти, да се у Угарску насељавају. „Н. Сл. Пр.“ брзојављају 23. о. м. из Дубровника, да је порота са једанаест гласова прогласила невиним и ослободила АлексиБа који је у след бокељског устанка био због велеиздаЈ’е оптужен, - У уторак изашло је службено наименоваае

Калаја за Аустро-угарског заједничкуг министра Финансија. Досадашњи Аустро-угарски посланик у Београду, гр. РудолФО Кевенхилер, иаименован је за граранскога гувернера у Босни. Скупштинари српске народне радикалне странке били су у уторак код краља Мидана. Краљ им је препоручивао, да остану у скупштини. Из Пловдива јављају, да је Ворта једва једаред веђ одобрила Алеку паши допуст, даиде по Јевропи. Алеко се обратио на пловдивску финансијску управу, да му она изда своту, што му је у прорачуну (осамдесет ти ућа гроша) одређена напутне трошкове. Стални покрајински одбор пак прави сметње, велећи, да је та свота одр ђена на службене путеве, а не на теФериче. „Аж. Ава“ дознаје, да лондонски политичкн кругови мисле, да ће турско посланство у Мисиру npe успети, ако се конФоренција састане, те тим покаже, да су силе с Портом сложне у погледу мисирског питања. У том смислу одговори је Гренвиљ на дотични саопштај портин.

Разне белешке.

(Сомборска ивложба.) У Сомбору је 17, маја отворена ивложба доиаћих животиља ва гавдинство и стројева ва радљ'у в е м љ е. Сомборски „Р о д о љ у 6“ пише о њој : Ивложбу је отворио председник привредног друштва, барон Рудић, у присуству великогжу пана, минист. оделнога саветника Мадаија, под жупана и многобројног народа. Сама ивложба врло је лепо распоређена и свако је могао тачно и лепо све да равгледи, Од домаћих животиња највише је било ивложено коња, међу којима је одиста лепих било; рогате марве беше већ мање, но међу њима беше особито лепих примерака од бикова; оваца и свиња беше врло мало, а кове ни једне. Стројева машина беше и преко очекивања много. За прегледање и оцењивање ивложених предмета, поделио се привредни одбор у одсеке по струци, који су одмах вапочели свој рад. Од Срба добили су награде: Лесија Нићин ив Сентомаша ва коња 4 дуката; Тима Маглић и Лавар Дедић ив Сомбора ва свиње први 3, а други 2 дуката; Богослав РациК такођер ив Соибора ва овце 10 дуката. Приметити нам је, да су највише ивложили велико поеедници и да су највише и Јнајвеће награде које ва коње, а које ва бикове и краве они и однели. Ми пак држимо, да се прввредно друштво ваљало да постара, да на ивложбу ивнесу своју домаћу марву наше мање гавде у што већој мери, па њихове проивводе по васлуви да награде, да се тиме пружа прилика на подстицање на боље неговање домаће животиње у маси народа, где просвета није још на ономе степену, да сваки и без нарочитог подстицања рацијонално води своју икономију. Богаташи то чине и бев тога у своме добро схваћеном интересу но како опште напредовање у једној жупанији, држави и читавом народу не вависи од неколико велепоседникз, него од масе народа, и то приређивање оваких и подобних ивлсжаба у првом реду имају да подстичу масу на унапређење, иначе те ивложбе промашају цел, те с тога гледишта не мсжемо рећи, да је и ова ивложба много користила, јер је маеа у њој врло слабо ваступљена била. Ивложба је иначе била врло лепо посећена, а вакључена је у среду после Духова.

ТРГОВИНА И ПРОМЕТ.

У СИСКУ, 3. јуна. (Пословни весник Шипуша и друга.) Шенице; привежено је од нашег последњег извешћа, неколико мави партија из Потисја, које су за Крајинску по ф. 12'50—60 продате, а тако исто продато је за краинску лепе хрватске (очистене на тријер,) шенице по ф 10 20 —3O. Ражи, имадемо на залихи само маленкости, цена држи се ф. 8.60—70. Кукуруза привози били су из Ваната и Бачке доста велики, али и потреба показала се изванредно великом не само за Горњу Крајину, Истрију и Крајинску него и за Босну тако да привози, које последње три недеље са 50,000 мет. центи, означити можемо, нису довољни били покрити потребу, те с тога, као и упливом високи цена на меродавни тржишти, повишавала се је и на нашој пијаци цена сваким даном, тако да данас код помањкања залихе цену за банатски или бачки здрави кукуруз ф. 8-10—15 биљежимо. Зоби здраве немамо, са малим душком нерешетана, држи се у цени од ф. 7.25 до ф 7-50. Пасуља белог мало има, те се продају маленкости по фор. 10-50—75. Вода средња, - опада. (Како стоји летина у Троједној Краљевини.) Загребачки службени лист саопштава по службеним иввештајима, како стоје у Троједници вимски и пролетњи усеви, виногради, воћњаци и ливаде. Ив тог саопштаја вадимо ове податке: (Свршетак.) У поджупанији сисачкој стоје вимски уееви добро, оеобито ранији, дочим су каснији нешто слабији. Ранији су усеви понешто трпили од прошлога мрава и то нарочито репица, Ливаде које су прошле јесени и минуле виме у знатној површини искрчене и очишћење нарочито у опћини селској, кажу нарочито после пале топле кише врло добро, а много их је ааштитила и кр. поджупанија строгом забраном пролетње паше. Детелине сеје се све то више у подручју те поджупаније и то особито луцерие, која најбоље усаева. И ове године попут осталих равделиле су подручне две господарске подружнице до 8 центи детељињег семена, које је све посејано и врло добро равклило. Воћњаци покавали су се и вроцвали ове године тако, како екоро ни ту најстарији људи не памте, но жали боже дошао је у невреме мрав те их профурио. Посве еу иропали ораси и мандалице, на полаг трешње, вишње и ране шљиве, а најмање јабуке, крушке и шљиве бистрице. У опће трпиле су воћке у нивинама више него ли оне по брежуљцима. Иввешћа су о виноградима повољна, јер су младице красно потерале; само им је минули мрав и то рано реваним трсовом понешто нахудио, али је оправдане наде, да ће и ти трсови помоћи. Пролетњих усева у подручју те поджупаније нема осим воби и понешто кукурува код напреднијих господара. Последње хладно време у априлу вауставило је клицање тих усева. Жировина биће тек средње руке, јер су рани растови овебли те ће само касни рађати. У граду Сиску исто је стање, као и у поджупанији сисачкој. У поджупанији пакрачкој вимски су су усеви у опће прилично повољни, ма да су касно посејани, те нису били снегом покривени. Једино је репица деломице од касне смрвљавице трпила, ал се у овим пределима врло мало произвафа, Пролетњи усеви, воб и јечам, развијају се посве нормално; сејање кукурува је концем априла вапочето при добром орању. Виногради, шљиве и остале воћке добро су превимиле и по угодном времеву у Фебруару и марту могли су се послови виноградски рано вапочети. Жалибоже што је неки део винограда од касне смрвли нешто трпио, наоупрот кашње обрађени виногради нису настрадали.

један део раних шљивз, као и друге сверане воћке трпиле су од смрвли. Сенокоси и детелине приличво су добро превимиле. У опће може се надати доброј родној години, те ће само еена бити помање, јер лвваде нису вими имале влаге. У пожешкој поджупанији стоје вимски усеви попреко добро, само су нешто слабији у величкој општини где им је по нивинама хладноћа нашкодила. Ливаде кажу добро те су слабије само у величкој и брестовачкој општини. Детелине се сеје врло мало, што је има, стоје као и ливаде. Виногради кажу попреко добро, вима им није нашкодила већ само донекле мравови. Шљивама су мравови учинили далеко више квара, те се надати слабом или средњем роду. Летина посејана је у марту и априлу, те погавује прилично добро ивувев опћиву величку, где је средње руке, јер је сјетва касввје обављена. Попреко може се рећи, да се овимнога жита сеје две трећине, а јарога само једна трећина. У подручју града Осека страдали су вимски усеви већ вимус много од сухомравице, уељед чега су ваостали и редки постали, а у нивинама и уништени, Осим тога страдали су местимице још и мрезом дне 5., 6. и 7. априла те се надати само средњој жетви. Ливаде покавују у просеку добро бев сваког оштећења. Детелина и друго биље ва крму стоји по све добро. Виногради су мравом у месецу марту много страдали, јер су младице скоро сасвим овебле. Воћнацима је управо онда, кад су били у најбољем цвету, нашкодила киша са великим ветровима, а осим тога и смрвавица, те ће бити врло мало воћа. Зверад није штете починила. Сејање пролетњих усева почело је у месецу марту, но ради влаге у нивинама многе оранице могле су се уворати тек концем априла. Равмер усева може се рачунати на овимнине 30 / io , на летине °/ i0 ана детелину и крму ’/ 40 . Пролетњи усеви покавују лепо. По садањем стању еуд ћи, производ вемаља ове године неће баш добар бити.

КЊИЖЕВНЕ ВЕСТИ. ЋОРЂЕ КАСТРИОТИЋ СКЕНДЕРБЕГ. НАРОДНА ПЕВАНИЈА у две књиге, 17 песама. Цена je књиви првој 15 нов. » » » ДРУ г °ј 15 „ Обадвема заједно 30 „ ВЦГ' Ко у напред новац пошље, добија поштом у крстоплету. Пре четири стотине година тројица великих јунака и државника целог века свога прегли су били, свак са својим народом, да истерају Турке ив Европе. Та су тројица: Деспот ђурађ Смедеревац, Сибињанин Јанко и ђорђе Кастриотић Скендербег. Велика јунаштва, дела им јуначка, која починише понајвише евак на своју руку и ва себе кавује историја евету а народи их славе и величају у својим песмама. Нека би и ова дивна, данас управо народна певанија, мила била и погодна данашњој нашој читалачкој публици, а особито сред народа, као што то беше иета и пре четрјест, педесет година! У Новом Саду, на Никољ-дан летњи 1882. Српски књижари и књигоивдавци Браћа М Поповићи.

Ред пловидбе помесног пароброда „Нима>е." Из Камевице у Нови Сад:преподне у 5 6, 8 и ’/jlO сахата, после подпе у2,4, 6 и ’/ 8 8 сахатз, Из Новога Сада у Каменицу: пре подне у ’/а67, 9и 1] сах, носле подне у3, '/ t 5, ’/ s 7 и 8 сах. Недељом и свецем плови помесни пароброд nj е подне по реду пловидбе; после подне по добром времену непрекидно. У Каменици 26. марта (7, априла) 1882. Подузеће.

Јавна благодарност. Овим пугем ивричем моју најтоплију вахвалност гг. свештеницима, учитељима, и осталом графанству Шида и околине, што су моме нигда неваборављеном супругу ПЕТРУ ЈОВИЧИПУ бив. грађанину п гостионичару код „камиле“ у Н. Саду који се 24. маја о. г. у Шиду у вечноот преселио, последњу почаст одали, те тиме мени и осталој породици преголему тугу ва покојником ублажили. У Шиду, 25. маја 1882. У име ожалошћене породице Ана Јовичић. Курс бечке берзе 27. маја (8. јуна) Лондон 119.90 Сребро Ц. кр. дуката 5.65 Намодеондорн -- ~ 9.52 Нвмачвв варве 58 60 Or.lAdf. С Т Е Ч А Ј. На упражњено меето учитеља на српској основној школи у Великом Гају расписује се овим стечај. Са ввањем тим скопчана је плата у готовом 200 Фор. а. вр. 24 меци жита, 24 меци окруњена кукуруза, 3 хвата дрва, 4 ланца ораће вемље на које учитељ порев плаћа, бесплатан стан са баштом и сламе ва огрев колико треба ва школу и учитеља. Учитељу спада у дужност осим ваконом npoписани предмета још учити децу мађарски и немачки читати и писати, појати у св. цркви при богослужењу и парастосима, децу обучавати у црквеном појању, о ускршњем посту шиљати одраслију децу на часове, а средом и петком долазити са свом децом на вре!)еосвећену лиТ УР ГИ ЈУКомпетенти имају своје по вакону инструиране молбенице до 15. јула о. г. овоместном школском одбору поднети. Ив седнице школског одбора држане у Вел. Гају дана 23. маја 1882. Жава Пајић, Голуб Максимов, перовођа. I—3 председник. Н а т е ч а ј. Српска православва црквеис-пЈКолска општвва потребује једнсг учптеља за 111. и IV. разред и једву учитељицу за 1., 11. и 111. разред основне школе. Учитељ мора бити Србии православне вере који је свршио 6 разреда гимвазије или реалке с добрим успехом учитељског испита, осем материног језика мора знати вемачки, обвезан ће бвти како у школи тако и у цркви ради чега мора бити особито вешт црквеном појању и леп глас имати. Учитељица такоће са добрим успехом учитељског испита и особито да је вешта женском ручном раду. Плата је учитељу за годину 600 ф., за стаи 60 ф. и 4 фата дрва за огрев. Учитељици 420 ф., за стан 60 ф. и 4 куб. фата дрва за огрев. Ко си жели исто место дсбити нека се вајдаље до 4. (16.) јула подписаном одбору обрати. У Брчком 21. маја 1882. Срп. прав. цркв. школ. оштипа Алекса С. Милковић, Нико Накић, перовођа. 3—3 председник. ГЛАВНО СТОВАРИШТЕ „ГИСХИБЛЕРД* 1 41 ” припознАте најбоље киселе воде у Новом Саду код Д. Ж© А Ж где се може добвти сваке врсте минералне воде. сит птиигаи CBETD3APA IИШ потребује 2 слагача и 2 шегрта, који одма ступити могу. 4 _ СПУШТЕНЕ ЦЕНЕ ” ПАПИРНИХ КЕСИЦА добити се могу САМО У КЊИЖАРИ ЛУКЕ ЈОЦИКА И ДР. У НОВОМ САДУ. Од V 8 киле 1000 ком, 90 » ’4 „ „ „ 1.-“ » % п » п 1-20 »1 » . „ - 1-60 » Г/ 2 » » » 2.40 пnм„ , 27. . . . - м :3■z 2 z = & Г:Ј = = == ■£

Одговорни уредник др. Светозар Милети#. Српска штампарија дра Светозара МилетЉ