Застава

жоји је у особитој милости код грофа Игњатијева. Нота ова описује честу преписку, коју је посредовала Олга Храбарова између Мирослава Добрјанеког са угарским саборским послаником Гезом Мочаријем са саборским послаником Кулачковским, са бившим саб. посл. Гусларевићем, са Иваном Соколовим, Терлецким и свим оптуженицима. Полицијски извештај наглашује по ново, да је лист оптуженог Маркова, „Пролом* основан и издржаван из фоадова Наумовића, који је свећеник, као што је позжато, са СВИМ сиромах. (Наставаће се.)

Д о п и с и.

Будимпешта, 27. јунија. (Ср.пвка правоелавна општина и Текелијин аавод.) Од како je овдашња српока црквена општина преуеела у своје руке управу над Текелијини питомци, слабо ее од то доба у нашој штампи прати рад и надеор над тим фондом Текелијиним, па и живот и иначе пој‘аве, што се повремено воивају међу Текелијини питомци. Док тим ваводом руковаше „Матица«, дотле је бар „Летопис макар од год до год приповедао по нешто нашему свету о Савиној аадужбини и о раду и о животу осамнаест му еинова. А српски свет бев сумње с пуним правом равбира о томе, и ванимаће га, ако овим путем по кашто испричамо. Фундација та Текелијина предата је пре неке 4 године ив руку матичиник овдашњој српској општини православној, али не воначно, него само ва време. Колико се опомињем, стајаше у то време У једном миниетареком отпису иврично „ ... док се не нађе вгоднији орган, коме ће се мериторно предати и т. д,“ По томе j'e сва прилика, да ће Фундација та народна ва коју годину доспети у руке управи нар. Фондова. Неће нам овде у опште бити намера, нритиковати рад и управу ове наше општине око Текелијина вавода; хоћемо еамо да ивнесемо поједине важније моменте ив тога рада и ив те управе. Од једне општине, као што је ова пештанока, ва цело је оправдано било свако очекивање и нада, што у њу полагасмо оном приликом, кад фонд Текелвјин 6и увет ив руку матичиних и 6и предат у руке општини. Међу тим то очекивање канда се иотом у последње време почиње испуњавати. Истом ове вадње године дођоше општини на крмило људи од правога внања, од одушевљене воље и од рада, којима управо није стало баш ни најмање до спољашњега народног навива и важне улоге и како то свв не вову. Не хотећи ивгледати као да хвалимо и преувносимо јвдно или друго лице као такво јер находимо да је то недостојно и хвалиоца и хваљенога нећемо ни помињати ниједнога имена. Доста ако рекнемо, да су истом садашње предетавништво и прваци општине ове потпуно појмили свој положај и дужности наопрам највеће и није у Србаља вадужбине, која им j'e као аманет на веру и поштење поверена. Садашње надворништво Текелијина вавода, ако буде и на даље тако cboj'ckh раввијало свој благодатни рад око напретка вавода (о чем према садашњим приликама нема сумње), оставиће кад-тад врло лепа спомена након себе. Јер доиота од како ови садашњи људи стоје на челу Текелијину ваводу, тај је вавод и у погледу економне управе и моралнога надзора ва ову годину две-ли више обновљен, и ва свестрани напредак Текв4НЈ'иним је питомцем према сувременим вахтевима које већ спроведеним, које до јако умишљеним реФормама више учињено у томе кратком времену, него ли би иначе вар ни ва десетак година,*) За сад није ни времена ни прилике, о свем томе потанко приповедати, али ћемо у своје време, док се све то, колико мог-буде, у добри час оствари, бев еумње имати прилике рећи коју вишв, тим пре, што смо ва сада са врло поувдане стране обавештени, да се баш сада ради на великим и врло благодатним реФормама у ваводу Текелијину. Међу тим и тако ће бити потребно једном приликом провборити коју паметну и о моралном надвору над Теквлијини питомци и о њином да рекнем, приватном животу и спреми ва 6удући јавни живот. Од како j'e пок. надворник др. К. Пејичић био оболео, дакле некако још од пролетос, врло се натевало оа тим надзорничким вванијем. Највад општина, не бил како учинила једном краја тој дуготрајноЈ' куги провиворији, састане се пре месец дана и, иввестивши се унапред код министра просвете, ивабра у једној' седници својој ва дефинитивног надворника Текелијину ваводу А. Хаџијћа бев стечаја и једногласно, Ту је малу неправилност општина већ унапред оправдала на реченом меродавном месту, па јој је одобрено и то, да може таком лицу, као што је А. Хацијћ, осим редовне плате надворничке 800 Фор. са повнати додатци ивдавати ванредну годишњу награду од 800 Фор, Као што се види, према ивванредном лицу доввољен је и учињен сасвим ивванредан пут, који у другом олучају остаје и на даље увек онакав, какав је и до јако био. Међу тим колико нам је повнато, ивабрани надворник још се није решио ни ва ни против. У таком положају предала је општина привремени надвор над ваводом овдашњем пароху, и та би нова провиворија, колико ми внамо, ако се ивабрани А. Хаџијћ дотле не би примио, имала трајати бој о’ до септембра, октобра-ли. Онда би се имао обавити нов ивбор двФинитивнога надворника редовним путем и начином. Ми пак тумачећи ва цело жељу и општине овдашње и Текелијиних питомаца и овакога Србљина, ком на срцу лежи срећа и напредах тога народњег нам вазода, надамо се, да ивабрани надворник неће ни довволити да дотле дође,“ Ва сада толико, а другом вгодном приликом, као што поменуомо, рећи ћемо коју више о питомцима Текелијиним и о животу им у ваводу. *) То би се *о душе могло и мало зло тумачити. Ево како. Неко he иа пример рећи: „е, да, а „Матица**? Зар она није иишта привредила Текедијину заводу? и т. д.“ Сачувај иас боже, и сахрани, да би тим хтели упоређивати „Матицу** с „општинои"; то не, него само набрајамо факта, као штојесу, и која кад би хтми тумачити до краја ил управо до почетка лако би било можда негде и оправдати „Матицу** а можда негда ж замерити „одштинж."

Ст. Бечеј. (Cpnega школа у Ст. Бечеју.) Ив иввештаја о српским вероисповедним школама у Ст, Бечеју, који је месном школском одбоРУ> односно српској православно-црквеној општини, месни школски управитељ поднео, вадим неме податке, којима ћу да обавестим читалачку публику орпску о стању српоке школе у Ст. ВечеЈу, Ј Прошле школске 1881/2 године било ie 748 деце ва свакидашњу школу споообне, одкојихје 435 школу походило, а 313 нису, и то које вбог немара родитеља, а већином вбог отановања по раштрканим оалашимз. Ооим опособне деце ва редовну школу било их je још 192 ва повторну, од којих су оамо 52 долавили на обучавање. Главни је уврок недолажењу у школу онај иоти, што је ■ код похађања свакидашње школе наведен, а уз то ioni и млако поотупање од отране политичне влаоти. Од 435 ученика 52 није оспоообљено ва прелав у виши равред с тога, што им је општа оцена испод довољно, а и о тога, што оу некоји неиопитани оотали. Ј Успех у појединим школама и код појединих учитеља био je овакк: код г. Паје Дамјановића учитеља I, и Ц. равреда ковинског предграћа; г. Милана Кириловића учитеља I. и 11. равреда; г. Јована МихаЈловића учитеља Ш. равреда; г. Јована Чиплића учитеља IV. раB р в да иг. Стевана Жекића V. и VI. равреда средишње школе, како пооебице ив појединих предмета, тако иуопшта беше врло добар. Код Катице Јелчићеве учитељице и г. Стевана Перића учитеља оалашког беше успех ив некојих предмета добар, а ив некоЈих врло добар, тако, да се може сматрати бливу врло доброга. На пооледку код г. Младена Иоповића дољноиредградоког учитеља беше успех у опште дооар« Ј Ручни радови женоке деце, који оу sa време И ћ ПИ м“ иB . ло ® ени , били > 6ех У како код учитељице гђе Мармје Жеквћеве, тако и гћце Катице Јелчићеве врло добри. На основу учињенога успеха хвале ое 5 учитеља као врло вредни наставници, и предлаже им се новчана награда. Приметити ми је овде да су иоти учитељи и лањске године од oeoie црквене општине писмено похваљени били. Шта више, иокала је општина од епархијоке школске влаоти, да вх и она похвали, но до данас решења никаква не стиже отуда, а вашто, сигурно ће се на надлежном меоту внати. На исти начин похваљују се и учитељице рада, и предлаже им ое пиомена похвала. Г-ћици Катици Јелчићевој и г. Стевану Перићу предлаже се протокбларно привнање ва рад у школи, Ив поднешеног иввештаја види ое још и олсдеће: Наставни план свуда је потпуно иаведен. Држани оу учитељски вборови повремено на коЈима су се школока питања расправљала у слови. Међусобно павише ее учитељи добро, а према грађанству понашаху ое доотојно, те им ое ни с које отране замерити не може, да нису дужности cßojoj вадоста учинили, и да ниоу овесни свога учитељског повива. Ив горњега иввештаја видн ое, да су орпоке школе у Старом Бечеју у повољном стању, што општини на дику служи, а и сваког правог родољуба обрадовати мора, Ив иввештаја види се још, да није првина, што се учитељи хвале, него да је ово већ више џута и досад меотна општина чинила, а и сама државна власт у листу „Бачка“ од ГоД. 1800 6р. 17. Јавно je то привнала. Па и наше автономне влаоти приликом посета овојих органа, а наиме i\ Натошевића главног, и г. Стевана В Поповића епархијоког шнолског рвФерента о овоме оу се уверили. Дао 6и Бог, да у свакој српокој општини школа на овако напредном ступњу отоји. С тога не моГ У> а Д а °Д срца не кажем: Живела општина ст бечејока са својим ваљаним учитељима. Један родитељ.

Вести из народа.

Из Перлеза нам јављају, да је онде од 2i јуна отворена телеграфска стаја (штација) с ограниченим радом од 9—12 сахата пре и од 2—7 сах. поеле по дне, недељом од B—lo сах. пре иод 2—5 сах. после по дне. Из Сараволе пишу иам: Ово дана сахрањен је бележник срп. делићанске очштине (код Сирига) родом из Срп. Ст. Петра, Милан Манојловић, и тоне у свом роћеном месту, него на жалост остави своје кости у тућем свету у Маријином купатилу у Чешкој. Онде се за кратко време свог боловања преселио у вечност баш на Иван-дан. Покојник је у свом кругу био поштован и опште љубљен. ЈБубио је правду, истииу, а дволичност и себичност строго је осућивао. Старо и младо покојник је искреним срцем свагда предусретао. Ожалошћени родитељи ивгубише јединца сина, изгубише венац најслаће радости, а другови и пријатељи му друга, каквог је себи срце човечије само зажелити могло. Са свега тога остаће му за дуго леп спомен, те му и овом приликом сви једнодушно вапијемо: жека му је лака црна земља.

Народна просвета.

Грађа за сагласност између домаћег и јавног васпитања. м. т. Ф. ш. О школским учевним предметима (Свршетак.) Али исто тако као што је настава у општим кориснг.м знањима, тако је и настдва у способностима важна. Помислимо прво на говор! Од коливе је важности ова грана за народну школу и за живот, не треба да доказујемо, в Ко не уме да говори, тај ие уме да мисли,“ али ово није у сваком случају истина; но неоспорно би ово било: „Ко говори збр-

мво, тај иеће ни као мислилац даље да дотера; јер се говор и мисао потпомажу битжо међу собом, Коливо пута иште дневни живот јасна изражавава, и много би се подузимање, па и многа распра пре прекинула, кад би се људи могли увек правилно да изражавају и у колико би боље у нашим општинама стојало, кад би чланови њихови говору вичкији били, онда се не би оии, као што се често догађа, од једног једивог говорника могли да заводе. Брбљавост и страст за говором смешне су мане, али сакатост и невештина у говору такођер је велико зло. Па шта ми у школи радимо, да језике дечије дрешимо и оплемењујемо? Ми питамо и иштемо одговора, тражимо правилност израза у матервем језику; ми исправљамо одговоре све донде, док не постаиу правилии и добри. Иштемо чешће да нам деца причају, н. пр. животиве, дрва, цвеће, околину и т. д. Овом приликом не служимо се ми само са питањем и одговором акоји се тога до јако није отресао, тај је још из старије авангарде него говоримо у виду свезаног говора. Тако н. пр, једно дете мора да каже све, што о кову зна, а ми само у толико припомажемо, да исказујемо: величина! делови тела, боја, храна, корист и т. д. Овим обилазимо веуредност, коју дете у прво доба врло лако у описивање то доноси. Доцније се дете тако на уређеио описиваве свикиуло, да и поменути знаци усклицава нису више потребни. Ако се таква вежбања већ у доњим разредима започињу а у горњим разредима вежу са вежбањима декламаторским, обављањем послова и повторавањем остале наставе, онда иема сумње, да наша деца могу до значајнијих способности доћи. Ја сам једном имао неколико учеиика, који су ми по читаве главе објашњавали и изговарали бев да сам им ја много припомогао. И ми би ваљало да дотле, да се деца наша и без вечитог запиткивања о каквој ствари могу добро да изражавају. Али за тај посао требамо ми, драго кућо, опет твоју припомоВ. Пресвегаморамо да те замолимо, да будеш толико добра пада говор твоје деце надвираваш, да им никада не дозвољаваш просте и иеупутне речи, сурове изразе; губитак који из тога расте, није мален. Не само говор, него и срце се тиме квари. Пспрвапролазе те речи привидно некако равнодушно преко усана, а најзад пређу тако рећи у крв и месо. Ко више нема одвратности од простачких и неупутних речи, тај није далеко одмакао од рђавих и суровихдела. Један учевик из моје школе, који нам јењеговим претераним брбљањем и кепристојмим изразима досађивао, постао је одмах након школског времена прави злочинац, док је најзад запао у највећу развратност и самоубијство. Па и извртање израза и страних речи и т. д. све то треба од деце да се уклања, а то најлакше бића онда, кад и сами пред децом правилно и чисто говоримо. И још нешто. Велику би нам припомоћ давала кућа, кад би искала, да дете чешће понавља оно што је читало, ма у невдлико речи; кад би кућа питала за садржину књиге, коју је дете прочитало, и да јој све приповетке, описе и т. д. у кратким речима репродуцирају. Врло је добро, да се са децом предувимају излети у природу и том првликом о разноликим стварима разговор води, Тако н. пр, о биљкама, животињ ма, рекама, бреговима, ископнима. На земљишту посматрања раскидају се окови говора и говор постаје тачнији и слободиији, Има ли у куће браће и сестара, оида је неизмерно корисно кад се предузима такмачење и опклада. Школа је н, пр. вадала једну песму. Добро, рећи ће отац деци, коод васнајбоље песму научи и искаже, добиће ону лепу књижицуса сликама; ко путнички опис најбољма репродукује, или баш на памет научи, ићи ће на пут; ко јеустању да свога брата или сестрицу о предмету овом или овом испита, добиће особито леп поклон. Може се код куће врло лако да установи малена школица за расправЉање и такмачење. Отац искаже једну реченицу н. пр. једну пословицу, и деца морају дакле да се изјасне, е да ли она ту пословицу одобравају или не; какве основе, за или против истине њене имају они да жаведу. Или треба да се оснује и уреди један врт. Отац одмах дозове децу да они њихове предлоге чине; свако дете мора свој предлог довољно да подкреци а предлоге других да опровргавају. У школама имају такве расправе њихове тешкоће, ио ипак се у многим разредима основних школа могу да вићају. А сада обраћам пажњу још и на говорне игре. Има такових врло много и већина од њих имају васпитујућу сиагу. Тако н. пр. неко изговори једну именицу, а друго дете мора брзо да начини од ње сложену и додаје још једну другу реч или именици (громовоћа, војсковоћа, Тамишград, Петроград, Београд, висибаба, тополивница, носорог, коњокрадица и т. д.) Добро је вежбање, кад какав став само започнемо, а други га мора да заврши, или неко искаже један складни редак, а њсгов сусед мора други да изрекне. Али чега ради набрајам ја ове примере; има много књига из којих се то може да црпи. Не треба пропуштатв ни једну прилику у бескорист, која се год јавља, » се дете у писању усавршава. Ако писмо пишеш запитај чешће дете како би га оно написало или подај му да он у место тебе кад и кад по једно писмо напише. А ако га мораш и да исправљаш и мењаш, ти си са тиме твоје дете у практичан живот увео, и такво једно писмо користи више, него писмени саставци школски. Ни један рођен-дан, ни један свечан-дан не сме да проће, без да би се дете било каквим писменим радом занимало и вежбало.

Што се пак рачуна тиче, при томе мораш ти драга кућо, да нам управо будеш десна рука. Имаћах једном једку изврсну учеиицу из рачуна у мојој школи. Тек што јој питање ставих, бејаше девојка већ готова; оиа тако брзо сабираше као што ја изговарах, те ме тим доведе у дивљење. Ја се известих о њезиним домаћим одношајима и дозиадох да она скоро сваки дан код своје матере у једној чатрљи сећаше и с њоме заједно продаваше. Истина бог, да сви родитељи не могу своју децу у какву радњу или трговину да увлаче, те да се ова ту у рачуну изучавају и вежбају, ала за сваку породицу има хиљадама прилика, са којима се школи може да помаже. Бад мајка иде да пазари, оиа треба по кад и кад да поведе и ћерку и нека њу постави за ревизора рачунског, или се обере воће, а деца морају скупљени плод да изброје и израчувају, или у одрећење одељке раздељују. Ако је купљена нова одећа онда треба пресретни поседник мајушни прво да израчуна шта кошта, цре него што јеобуче, ако се хоће да приреди каква забава, иека једно дете израчуна, колико је новаца иужно; у кратко треба децу увлачити колико је год могуће у рачуне свакидашњег живота, а успех биће и код слабе деце значајан. Да се и овде у рачуну игре предузимати могу, по себи се разуме. Тако н. пр. измећу других игара спомињемо само на ову просту загонетку: Колико форината имам ја у мом цепу? Ја узмем мој новац 3 пута поделим га кроз 2 и добијем 9 форииата? Ако се дакле кућа заузима код свију наставних струка за школу, онда ће она своју цељ брзо да постигне, да ће се и сама кућа да чуди и диви. Ја бих могао стотинама примера из историје’да доносим, који ће да сведоче како по где-који велики муж ва то, што је постао тако важан као такав има вериој вући да благодари, која са шволском иаетавом руку у руку ићаше и припомагаше и подупираше, где нужно беше. Само ћуједаислучај да наведем. Један славни мудрац приповеда у свом животопису, да је он вао дете сваве недеље морао ићи његовоме деди и пред њиме да изговора библичие текстове и друге ствари и све то на памет. И он јавно и отворено признаде, да му тв часови бејаху чврсте полуге за његово доциије образовање. И у сваком погледу морамо да признамо, да је подномагање родитељсве куће врло важно јер она врло често извршава оио, што је за школу нвприликама и сметњама скучено и немогућно. Све ствари, које се овде налазе за дете само теоретично, имају за њ далеко нижу важност, али што оно може да изведе, иа чему оно може да опроба своју снагу су чим оно може да ствара радости и користи, то зајиста скаче код њега иа цени, па с тога и иде његова наклоност на иаставу, од које може наскоро да чини праву употребу. Част храни вештине, вели једна стара реч. Нудер, драга кућо, чини твоје дете што чешће пажљивијим на важиост наставе, подај отликовању његову круну; онима, који најбоље задаће решавају учини радост дајући им удесне награде. И сада ћу са речима нимајеровим да завршим овај предмет: „Да, родитељи су први учитељи омладиие, због чега множина отличних људи имаћаху среће, да се радују добром домаћем васпитању!* Нови Сад, 1. јула. У недељу што долази приређује опет срп. новосадска читаоница у својој башти забавус игранком у корист погорелаца у Приједору. Како ће на тој забави судедовати г. Недељко, г. Драг. Брзак, слепи Лучић и читаоничко певачко друштво а цељ је тако племенита, то ће се за јемачно публика и из места и са стране позиву многцбројно одазвати и подпомоћи ту веома племенату намеру одборову. Засебни позив доносимо на другом месту у овом броју нашег листа.

Н О В И Ј Е.

Из Загреба јавлају, да је Дубица на хрватско-босанској граници 28. јуиа са свим иигорела. Међу погорелцима влада највећа невоља. Пожар је изишао од непажве из коњушнице општинског начеоника, те на бури тако се рашири, да је на брзо узалудна била свака помоћ. У очи 29. јуна пала је, као што из Тамишвара јављају, јава туча у Вршцу, Чакову и Бузјашу. На усеви и по виногради велика штета. У писму, што га је цар Алекеанда,р писао кнегињи Белоселској, сестри скобељевљевој, изражава он овако своју жалост за покојним ђенералом: „Тешко жалим напрасну смрт вашег брата. Тај губитак, што га је руска војска претрпела, тешво је накнадити, и мора се горко оплакпвати. Љуто боли, кад човек изгуби таке, корисној ствариодане снаге.* У Дублицу је расписано 20,000 фунатастерлинга (200,000 фор. у злату) награде оиоме, ко нађе кендишеве и беркове убнце. У уторак 29. јуиа у 7 сах. за јутра просули су инглески бродови из топоваватру на александрцјске градиће. До 1 сах.после по дне порушена су била четир. Из градића је истина такође пуцано, али слабо и тако рђаво. да је до 1 сах. само један метак ударио у један инглески брод, али му није никака квара учинио. До 1 сах. после по дне пије ни један градић пријавио, да хоће да се преда. По цариградеким .дипломатским вруговима мисле, да ће инглеска поморска војска посести александрвјске градиће, да вх раз-