Застава

ивгубило тамо преко 400 ф. еад му се лицв већ вв ДР и ’ Ј е Р ј е У првих 12 предплата половином навнадило губитак а надамо се, да he у другој предплати која одпочиње идуће недеље, накнадити све и даћеоко половинвсептембра однети одавде још добитка, јер ни једна представа у предплати није маае од 40 ф. донела, а било је, кад је и прево 70 ф. пало. Друштво је дало до сад 11 предвтава у предплати и 2 ван, и привавивала је већином нова и одабрана комад, те је тако потпуно вадовољило публику нашу, Што се тиче игре, могу кавати, да је друштво у пуној мери оправдало наше очекивање и покавује се приметни напредак код свију чланова, еамо им оскудева још устројено певање у хору и док то немају, боље би било, да избегавају така вомад где се мора у хору пввати, особито одудара то по варошима, где је сввт научио, да слуша складна хорална певања. Имамо да прикажеио одавде нашем евету две пријатне појаве. Закладе овдашњих становника Кувмана Рацковића и његове супруге која ивноеи 60 хиљада Форината и Теревије Лаковића која ивноси 1800 ф. ступају оворим у живот. Рацковићева вавлада намењена је на оснивање срп, више девојачке школе овде а ваклада Терев. Лаковић намењена је на књиге и на одело еиротој школској дечици ив основних школа. За иввршиоца прве вакладе постављен је од тестатора самих г. Максим Лудајић срески судац у чепељском Срп. Ковину, а од ове другв вакладе постављен је овдашњи адвокат г. Ђ, Радак. Овај је већ предао имовину надлежном месту, а онај први је дошао о св. Илији овамо, да и он преда цркв. општини имаовину Рацковићеве вакладе. Да је ком срећом у нас уређено стање црквено-шволске општине, монсда би нараштај наш уживао благодети тих ваклада још идућом школском годином, а овако ће протећи можда поврај досадањих 10 и још једна цела година на правно, а даиас кад се на просветном пољу остави на правно једна година вначи десет година у натраг. С тога једва чекамо да се наша црввена поглавица одомаћи у нашој средини и да поврати у нас ваконито и редовно стање на црквено-школоком пољу, јер тице влослутнице раде већ, да сеу кругу нашем одомаћи туђа виша девојачва школа, која ће нам са млађим подупирачем својим еа вабавиштем исисати и оно мало снаге и свести, што још тиња у поколењу нашем, те ће се и ва нама певати: „друмови ће пожељет Србаља, ал Србаља бити неће.“ Данас је државном жељевницом пропутовао овуда наш дијецеван г. 'Борђе Бранковић. Света је и мушвог и женског, нашег и туђег, проотог и отменог било многобројно; једни аванично, други као пријатељи, а трећи љубопитљиви да ввде владику српског, јер од Маширевића никад ни један владика није псеетио и обишао ово своје највеће етадо у дијецеви, Задруга Срба ванатлвја ивишла је са својом ваставом, а политична општина j’ep друге и нема, а оно мало одборника црквених пјто има отишло је напреддадочека дијецевана на дему ивишла је вванично и наредила је те су пуцале прангије. Влак је приспео тачно у 2 сата после подне и дочеван је с бурним живео. Владика је одмах ивишао ив вагона и предусретиут је са повдравом пароха Ђ. Влаховића у мме овдашњег евештенства и додао је уједно да га дочекује као свога пријатеља ив млађих дана. После овога поздравио је владнку у име пол. општине посланик С. Јовановић напоменувши неуређено и жалосно стање наших црквено-школских одношаја овде и ивричући наду да ће Његово Високопреосввштенство свом снагом стати ва тим, да се у нашој црквено; општини што пре поврати ваконити и правилан пут, Владика се једним одповдравом вахвалио обојици повдрављача и наговеетио је ув често прекидање са „живео" да му на врцу лежи стање ове највеће срп. општине с ове стране, препоручио је слогу и ивјавио да ће од овоје стране све учинити, да ова општина дође до свог редовног стања. У тим је већ било истекло прописано време ва стајање и влак се кренуо ув бурно живео. Одавде се као што чујем, спрема једна велика депутација од српских грађана, да оде идућег четвртка на подворење новом епископу, и да му

представи жалосно стањенаше црквено-школске општине па да га моли, да ваведе што пре ваконито, редовно стање у њој. Земун, 21. јула. (Иввештај о успеху на в е р о испо в е дн им школама ввмунским.) (Свршетак.) Успех на испитима ее покавао уопште добар и врло добар, ивувимајући успех у 111. р. горњоварошке школе иод Грујића и у IV. и. шк. код Лавића. - Ми ћемо своју оцену овде у кратко да ивложимо о успеху у сваком појвдином равреду оним рвдом, тако су иепити текли. У првом мушком раврвду код Вељва Пвтровића потпуно нас је успвх вадовољио, оообито у српском читању и писању је врло добар, Пиеање је тако лепо у овом равреду, да човек чието не би веровао да мала деца таво могу лепо пиеати. Примвтити нам је само, да она опширноот при испитивању ив рачуна на ивпиту нема места, оно је врло добро при настављању цепидлачити до и најмање ситнице, како 6и дете педпуно број сватило, али на испиту се треба тога чувати, јер постане доеадно ва слушаоце иједва се дође до ревултата вадатка. По ваданим примерима и решавању истих од саме деце, довољно увиди вешто око, како је рађено. У првом женском равреду код учитељице А. Дамјановићеве је успех био добар, а по негде и врло добар. Деца ey на постављена им питања тачно и окретно одговарала, а особито су лепо причала библијске приче и рецитовала песмице и приповетчице букварске. Рачунске вадаће, које је неке и сам надворник задавао, брво решавале и коректно ивводиле, тако да смо са успехом потпуно вадовољни. Приметити нам је само, да 6и ваљало мало боље павити на питања, која се стављају деци, кад се испитују приповетке буквареке и друге, јер тим питањима је цел с једне стране, да се двца подсећају на ствари, о којима је реч, а с друге стране, да се види, како деца предмете равумеју. У другом помешаном равреду код учитељице К, Секулићке био је успех добар, деца су врло лепо читала, ма да у овом равреду код нас има четир врсте читања. Немило нам је еамо, што је овај испит услед непопуштања привременог одбора био мало увнемирен, што је разуме се и на децу и на учитељицу рђаво утицало. У трећем помешаном разреду код учитеља Световара Милетића био је успех особито у реалним предметима врло добар, ма даје председник испитне комисије Јанаћ у провивању деце покавао се пристрастан, јер је ив рачуна, геометрије, и свих природних наука као и ив историје провивао децу, која су међу последњим добрим оцењена и која су као довољна оцењена. Бадава је то, где се ради овбиљно, тамо се не може рад и увпех побити, Невгода је била овде то, што су у том равреду била највише сирота деца, а и бројно их је било највише, те нису могла сва књиге да набаве, те су се по двојетроје једном књигом испомагала, а срп. читанака није ее могла ни у државној штампари добити. У IV. мушком равреду код учитеља Марка Рајковића био је успех сасвим добар, деца су лепо одговарала, тако да је испитна комисија и публика могла ce подпуно вадовољно равићи. Овде нам је приметити, да се председник привтрасно понашао, јер је од 18 приоутних ученика само половицу провивао, и то тежим предметима најбоље ученике, а друга је половица ћутећки испит положила. Сећамо се још добро, кад је овај учитељ дошао у Земуи, како је по свршеном првом иепиту учитељском вборучитавим цицеронским беседама нападао увпех у школама покавани и како је овај успех приписивао механичком раду учитеља, како је осуђивао тај механивам као кугу ва школу, којаје вве вемунске учитеље окужила, а кад овамо, а ми видесмо рођеним својим очима, како је тај исти учвтељ диктирао деци Фивику, српску граматику и т. д. и како су вбиља та деца то „набубала** и на испиту речима диктираним ивговарала. Равуме се да је тим начином поствгнути успех ва лајика „сјајан*, али ва човека, који равуме шта је школа, врло траљав. Ми ово само споменуомо, да се сети дотични, шта је говорио пре, а како сад ради. У IV. равреду жвнском код учитеља А. Кувмановића био је увпех врло добар, ма да су и „слабом« оценом овначена деца провивана. На кога се највише мрви, ту мора испитна комисија по невољи успех и труд да привна. Та сам председиик, жоји у овом равреду има увуку своју, а који је јавно на испвту рекао: „Ја ћу Кувмановића ив места истерати или ћу се сам одавде одселити,“ морао је суву радости да пролије, кад је видео, шта му увуче све вна и како одговара. У I. и 11. равреду горњоварошке школе, код учитељица М. Грујићке и Јулке Гавриловићеве, био је успех такођер добар. Морамо приввати труд ових учитељица, само је једно, што нам је овде приметити, а то је, да деца у свима раврвдима горње вароши сугласна писмена сувише оштро ивговарају, н. пр. кад читају реч „крст“ а они ивговарају „крст-е“ или „der* „dere“ итд. По нашем мњењу ту је погрешка до I, равреда, јер ту се код деце слабо пави на ввговарање појединих сугласа и мало се пажње обраћа на правилно спајање гласова. На то треба дакле пвжњу дотичва учвтељица боље обрати, јер вбиља је несносно слушати таково некоректно чвтање. У 111. равреду горњовар. школе код учвтеља Милоша Грујвћа био је уепех лош, Прввнајемо, да деца нису имала књвга, али вашто је лош успех в у овим предметима, ва које нису вужве књвге, као што су српека и вемачка граматвка, рачун, геометрија и природве науке? Та ти се предмети морају учити у школи, живоп рсчју учитеља, а вадатци се вадају ва вежбање у овом, што су већ ваучила. Примвтили смо, да овај учитељ и врло погрешно наставља ученике овоје у појединим предметвма, као што је српска граматика и Фиввка, а рад са раввоимевованим бројевима никад ва иепиту не видесмо, нити чусмо да је испитивано, што нас наводи, да сумњамо, е је с тима радио. Зло је кад учитељ не ће да се поправи и после опомена, те погрешно своју децу поучава. Примера ради да наведемо овде нешто ив његове Фивике. Зна се да је прошле годиве н. пр. учио да је електрицитет нека смоласта материја, која се ив вемље диже у вавдух

и ту се вапали, те сева. Ове се године поправио у толико, што је наввао елекрвцитет двоврсном електричном паром, која се у облаке прикупља, па кад се облаци сударе, онда та пара севне, а то је мужа, кров вавдух пролави и ва собом оотавља глае, што га ми чујемо а то је гром. Ето тако им погрешно тумачи природне појаве, ва KOje би требало сваки да вна. Жалосно је, али је истина, Више оваких погрешних навора има Грујић особито у српској граматици, што 6и могао малим трудом да ивбегне. у IV. равр. горњовар. школе код учитеља А. Лавића био је успех са свим слаб, што и они привнају, који су му најввћи пријатељн, По свему ономе, што смо видли и чули на његовом испиту, морамо рећи, да није дорастао четвртом равреду поглавито с тога, што не располаже са оном мером внања, која j’e ва тај равред потребна, Врло је лакомислено поступио, кад је вз пркоса увурпирао тај равред. Чувени педагог Карло Кер овако се ивражава о учитељима, који се лакомислено примају учитељских дужности: „Haj’горе је, над когод почне радњу учитељску онако на сумце, па не вна ни шта ради, ни како да дође до CBoj’e цели. Лакомислен вели истина: шта да се мучиш и учиш, огледати треба, па ће све добро .бити; ама етојада, где му искуство покаже да није добро. Нису јади, што ће се такав учитељ осрамотити пред ученицима и ученицама, који оштрим оком спаве и најмање перце на учитељевој хаљини, па богме на скоро и то увиде, да тај човек, који се пред њима тако равбацује није ништа друго до шарлатан педагошки, који не васлужује ни трунке поштовања, већ су сто пута црњи јади што ће неспособан и несавестан учитељ упропастити читаве нараштаје и толике људе оног места, где j’e своју учитељску радњу отпочео, Не упропашћује се тиме један једини човек већ се ту решава вло и добро будућих нараштаја, Ко прави опите о детињим духом, тај је иврод људски.“ Да је ва ове речи внао Лавић, ми смо уверени, да он не би се могао примити тог равреда, ва које ни по сведочбама HHj’e дорастао. Да су внали ва ове речи и наши педагоаи у одбору, не 6и ва цело допустили да Лавић ваувме тај равред и толику одговорност са неувпеха на њи свали. Јер заиста су они много у томе криви, што су толика деца (уписаних 40 а само 18 на испиту присутних) читаву годину дава у лудо пропустила. Да оу они при распоређењу учитеља имали у виду школу и децу, а не партајске вађевице, не 6и толика невина деца ви крива ни дужна тако страдала. Та деца нису ни прешла све оно, што је наставним планом прописано, тако су ив рачунства научили само сабирање и одувимање обичних равломака, и то ва 10 мвсеци а ив Фивике само о магли, роси, јкиши и снегу, што је ва 111, р. прописано, а остало ништа. Ив орпске граматике што је год говорено, говорено је бев равлике погрешно тако, да се човек морао чудити. Потање не ћемо да бележимо, јер мислимо, да j’e и оволико доста. Како се дакле види, каприци ое терају овде и на штету невине деце, то 6и крајње време било да више влавти ово жалосно стање отклоне и да се Ј*едном ред у општини поетави.

невољу ваља јуначки сносити докле jy неукинемо, а која се не укида никаквим распрама, него великим, историјским дјелима. Увгред овдје напомињемо, да се г. Л. Костић огријешио о своју основну мисао, укрштај кад каже: „кад би тај најсакатији од свих дуализама сматрали са гледишта нашега начела, онда би морали казати, да је то са свим несмислен укрштај; ништа се само са собом не може укрстити као што и у органском животу, спаривање врло сродних врста илп остане са свим јалово, или рађа богаље, те за то и сваки такипокушај у људи изазива гнушање и поругу у гледалацаЛ Ако узмемо овдје „врло сродне врсте“ то што су и расе, као што држим да друго што и не мисли г. Л. Костић онда је позната ствар, да укрштај раса врло благодатне пошљедице донаша, а не богаље. Неукрштавањем долази се до дегенерације. Ја мислим овдје је невоља та, што нијесмо кадри, да оно што је укрштајем постало да одржимо у својој новој, свјежој чистоћи, те се раса ова, која је укрштајем постала, опет натраг повлачи у своје првобитне расе српско и хрватско. Да се пак каква раса, која је од двије расе укрштајем постала, одржи као културна раса, ту треба велике вјештине и доста времена да прође. За овај наш случај ваља имати стрпљења а вјештина у виду велаких историјских дјела извешће благодатно спојење, које се не ће моћи више раздвајати и повлачити у своје првобитне ВИДОве. (Наставиће се.)

Народна просвета.

Из програма српске велике гимназије карловачке за школеку годину 188%, који нам је припослан, видимо да је на том народном заводу радило 13 професорв, да се осим сбвезних предмета и фравцуски језик учио, који је г. проф. Барусковвћ ученицима бесплатно предавао а од 240 ове године уписанвх ученива да их је 223 до краја школске годиие остало, од којих је вером 201 православан 21 римоиатолик и 1 евавђелик био. По зави4aj'y било их је из бивше војничке крајине 123, из Троједвице 43, из Угарске 53 а из иноземства 4. С успехом свршило годину њих 156, 27 добили у оцени 11. ред, а 5 Ш. ред. Осим тога 16-орици је просто да поправе своју лошу белешву а 6-орица мвмо 13 осмошколаца остала су иеиспитана. На првом j'e месту чланак професора Живавовића „особиме ресавскег или косопољског диалекта* који због велике вредности му у машем листку доносимо, затим долази наставни нацрт за школску годиву 188%>, даље патронат гимиазијсви и учитељски збор, затвм високе иаредбе и важвији дописи. На петом месту су писмеве радње учевика, иа шестом учевна средства а ва седмом гимназмјски летопие.

Чланци за даље образовање учитеља.

(Из предавање Висова). М. Т. Ф. Народва шнола је школа васпитања. (Каспмв.) Скоро сваки педагошжи писац иствче друкчмји принцип; једав j'e сувише побожан, други је врло практичав, трећм је и одвише високопаран, четвртн је преучен и т. д. и свави је вољаи да је његов привцнп над свнма осгалвм вајпувоважнијн. По томе изгледа овако: принцип претежвије телесве вултуре (Монтењ); привцип прилагодан природи (Русо); еудемовистични привцип (блаженство): узвишавање среће и животне угодности (Филантропи: Базедов, Кампе, Салцмав); хумавистични принцип: хумавитет, истивито човекољубље (Хердер, Нитхамер); пвјетвпичви привцин: побожвост и божавствево блажевство (Спеиер, Франке); теолошки привцип: уподобвје божавству (Шварц); божанственост и дививитет (Гразер); идеалистичнп принцип: усавршавање и хармонично ивображење (Нимајер); образовање моћи и опште образовање људско (Песталоције); самградња у служби истине,лепоте и добра (Дистервег); слобода (Грувхолцер); самообразованост (Девцл); разумност, објашњавање (Круг) и т. д.

Aio иГДе, онда овдб ваистину видимо тако ја. сно једностраност и несложвост научара. Било би наравно сувише просто и разумљивљиво, кад би се за цељ васпитава сматрада: образованост карактера! Па ипак лежи у образованости релиђијозно-моралног карактера права цељ евеколиког васпитања. Ова је цељ највиша и она затвара свв друге у себе; она j’e практична и идеална, етична и релиђијозна, популарна па ипак научна и води к слободи, саморадњи, усавршвнству, разумности, хуманитарности и к срећи. Прво је, што морамо у очи путовања да знгмо, цељ путовања, Тако мора и васпитач пре свега да је на чисто са цвљи васпитања. Без тога мора он да сврне са права пута, постаће играчка дневног мишлења, а у избору васпитних средетава несталан. Образовање релиђиозно-моралног карактера је најузвишенија цељ, која учитеља у свима делима његовим руководи, оријентира, осветљава, подиже [и укрепљује. На добром карактеру два су момента за разликовање, један формалан и један материјалан. Формалан моменат је снага воље и конзеквенција; материјалан моменат јесу моралне основе и цељи. Ко к моралној’ цвљи крепко тежи и њу у живот приводи, тај има добар карактер; а ко енергично тежи к саможивим, частољубивим цељима, тај има груб, обичаа карактер. Побуде и моралне основе доброг карактера јвсу: истинитост, частољубље, благоволење, љубав, некористољубље, а његове су узде, побеђввање себе самога. Учитељ треба да иде на то, да вод ученика својих истинитост, частољубље, иекористољубље, благоволење и човекољубље онда ће он да изображава каравтер т. ј. наспитујући да дејетвује, а тиме ће његову уввишену задаћу у идеалном смислу да решава. Није главно то, да се премногим знањем и умешностима оспособљавамо, него је најглавније ово, образовање релиђијозно-моралног карактера т. ј. васпитање. Школа је у првој лннији завод за васпитање па тек у другој линији завод за настављање. Цељ је школина морално васпитање, а настава је само главно ередство за ту цељ. Школа, која ово признаје и овоме следује, јесте школа за васпитање. Школа народна не сме да буде просто „училиште*, него „васпиталиште*. Данас није излишно, ако гореречену мисао на првтрес увмемо, j'ep се са небројено многих страна велики захтеви на народну школу постављају, управо ти вахтеви разноврсних партаја и разноликих позива доносе опасност, да се ово тежиште школе на знање и умење пренесе и да се од праве и истинске цвљи иародне школе удаљавамо. Па и статистика о продуктмвностима школиним, односи се само на знање и умење, а не на морално васпитање, с тога је једнострана. И баш за то не треба учитеља са те страие неповољие пресуде, да га чине малодушним. У школи се не пита „колико“,' него „шта и како“; не квантитет наставе, него квалитет је меродаван. Од ове увиђавности зависи врло миого: дејствовање школино, њвзина симпатија код народа па и њезина будућност. Ми 'дакле чврсто држимо, да школа народна треба да буде школа за васпитање; то j'e њезин карактер, њена задаћа, њена важност, њено биће. То је мислио и Песталоције, кад је њу назвао завод за образовање људи и од ње захтевао опште људско образовање. Три су најглавнија школска средства за васпитавање: настава, школски запт и школски живот. (Наставиће се.) Нови Сад, 29. јула. Данасје држана ванредна скупппина „Задруге Срба занатлија Новосађана“ у здању српске средишне основне школе. Ова ванредна скупштина сазвана је била поглавито с тога, да се на њој реши, како и на који начин да се приреди освештање нове задружне заставе и да се прослави дванаест-годишњица опстанка ове вадруге. У ту цељ изабран је приређивачки одбор од 15 лица, који ће се придружити годишњем управном одбору, те приредити на мал у Госпојину 8. (2О.)септ. освештање заставе и прославу дванаест-годишњице на свечан начин, достојно задруге ове. У једно је био иваслан одбор ив скушптинске средине те позвао гђу Марију Трандафил за куму при освећењу заставе, која се тога и примила. Колико вам је познато, одбор ће позвати у првом реду све стране српске ванатлијске задруге, да буду ваступљене на овој свечаности, а уједно he се код својих задругара постарати за станове страним гостима. Што даље дознали будемо о припремама, јавићемо доцније. ♦ * * * При закључку листа приспела нам је велеважна књига: „За просвету и слободу. Чланци и расправе научног и политичног садржаја из ранијег и познијег доба. Написао Стојан Бошковић. У Београду.“ Задржавајући си, да донесемо опширнију оцену те знамените књижевне појаве, упозорујемо српски свет на чувено име пишчево с препоруком, да његове чланке и расправе што више проучава. Уредник овогалиста, по што је четир недеље дана пробавио у Херкуловом купатилу код Мехадије, вратио се јуче дома.