Застава

годину био врло солидаж, прорачунано је за доидућу годину ииак мање, наиме 2,250.000 фор., нека буде успех сигуран, макар да се с пуним правом више може очекивати. Некако слично је и са доходарином. Год. 1880. унишло је 787.000 фор. За 1881. прорачунано је 1,550.000 фор., а унишло је 1,005.000 фор. За 1883. годину прорачунако је само 600.000 ф>р. премда би последци 1880 и 1881. били лако оправдали далеко већу своту. Порез од ситнога блага д шео је 1880. г. 190.000 фор. За год. 1821. прорачунано је 200.000 фор., ал је фактично унишло много више, ваиме 280.000 фор. Ипак је за год. 1883. увршћено у прорачун само 247.000 фор., која цифра нгјблље доказује, каковом се помњом прорачун састављао. Дал>е приметио је Дез. Сила ђи, да му се трошкови фивансијалне управе чине превелики, те би желио чути разјашњење. И на то одговорио је одмах министар Кал ај и. Монопол је доле тек пре три године уведен, а да се уведе такова институција треба и времена и инвестипија. Године 1880. не само да можопол дувана није ништа донео, већ је пак било и доплаћивања. До идуће године донео је већ 300.000 фор. користи, ове године сигурно ће донети и преко 400.000 фор. но за до идућу годину није пак прорачунано више него 400.000 фор. потребама финансијалне управе има и 700.000 фор. за катастар, но 'та потреба престаће већим делом, кад се послови доврше. Ваља спомевути, да је такође устројена финаисијална стража, премда жали боже преслаба. Она је потребна, да буду плаћања сигурна. Ако се сви ти трошкови зброје, што су потребни, да се ујамче приходи, мораће се признати, да се на фнаансијалну управу не потроши више но према осталим струкама. Тако дакле ставио је Силађ'и још једно, и то врло знаменито питање. Упитао је наиме, мисли ли министар аграрно питање, о ком се прошле године говорило, да је узрок устанку, пропустити, нека се наравним путем, то јест с&мо собом реши, или иамерава ли настојати, да се оно начелно реши. Мииистар Калаји одговори, да аграрио питање није споменуо међу узроке устанка, јер је можда било појединих места, где је и оно као оруђе било употребљено, али се у опште није гло опазити. да би оно било игде узрок буни. За будућиост он тог питања ие одбија начелно, он ипак призиаје његову важвост. Не мисли ипак, да би могуће било решење, које би одвише жртава искало од обе половине државе. Иааче је осведочен, да се встом мером не би могло мерити на задовољство Босне и Херцеговине, већ би се морало поступати према посебним околностима предела и интересима, који су где. Дакас то питање у истину ■ити иије прешно, где је спретвом чиновнику за руком пошло, да се међу бегом и подложником створили стање, које је једном и другом барем за сад по вољи. А ово није само по себи угодно већ особито стога, што даје времена, да се нађу начини и оредетва, како би се по разним деловима локрајинак задовољство цолучило.

Из листова.

„ГлаС ЦрИoГoрца“ од 24. окт. уаима своме првом чламку ва повод равјашн>ења,;што их је Ауе.тро-угарски министар Финансија Калаји о Босни и Херцвговини дао 19. <нст. у одбору угарске делегације ва спол>ашње послове (Иввештај о тој седници у 167. 6р. нашег листа.), па пише ивмеђу осталог: Колико нам се у кратком ивводу телеграфском саопштава, Калај је. међу осталим, рекао, да народ црногореки и сада још врши својуплив над јужном Херцеговином, но да Херцеговци имају и локалног патриотивма и да не желе бити придружеви Црној Гори; да је у књава црногорскога неоумњива добра вол>а, и да fee се временом Црна Гора прилагодити садашњем стању у Босни и Херцеговиви, На то 6и ее имало, с наше стране, примјетити поњешто. Да ли одиота народ црвогорски има уплива над народом у Херцеговини, то не треба питати. То је г. Калај нотврдио, и у томе свијет му ае ће бити обвеван ни ва какво ново откривење. Но главно не лежи у констатовању самога уплива него у квалиФикацији тога уплива, а ту је госп, Калај дотичном интерпелавту сстао одговор дужан. Да 6и се TBj одговор ?могао де*6цти, ми ћемо се ухватвти ла друге ријечи цојеуе г. Калај нзустио, па ћемо помоћу њиховом ивићи на пут којим ћемо доћи до одговора. Г. Калај рекао је, да је у књава црногорскс/. га несумњвва добра вол>а. У томе је искавана пуна и несумњиаа истина. А кад се та истива примијени ва одношаје црногорске, овда fee се врло ласво дОћи до вакл>учења, које fee моћи служити ч»а одговер -на -нмтање о каквоћи онога уплива, који, по рвјечма Калајеввм, Црна Гора врши вад чХерцеговииАМ. Држвмо да fee бвти поедато г. Калају а ако му није поввато, нека нује „од вас или века се распита у другога ког који нас добро повваје да је у Црвој Гори вала к&акева и. в о л> а народнаједно исто Та и< тинска појава ријетка м«вда у другим државама вриједи код нас у равној мјери у правцу повитввнои и негативним. Што књав xofee, то и н а.р о д желв; што варод ве жели, то ни књ м> fB-e »Ке. Јрдинство је то, у којем вема дввје во*е вего једна. na ве може бвти видваправца у радњв него само један. Кад то ангмо в жад се врв том ухватвмо аа рвјечи г Калгја: да је у књава весумњвва добра

, нда ивлави, да је и у народа црногорског есумњива добра воља, јер ту не може бити риЈечи о њеке двије воље него еамо о једној.

Вести из народа.

Из Вел. Кикинде пишу нам: 15-ог октобра о. г. требао се обавити избор општинског лечника у Тиса-Хиђошу, но пошто се освм веколико Чивута нико није пријавио, а општина таковог не ће, одложен је нзбор на 28. декембар о. г. Т. Хиђош је чисто српско место, мирна, врло уредна општина, а становници су јој приличпо и имућни. Лечник се бира за Т. Хиђош и Сајан. Ово је последње место на */* сахата далеко, а становници су Мађари, Поред овога спахилук је велик, и као што је управитељ истог казао, ако изабрави лечник буде човек за тај посао, и он ће га узети за спахијнског лечника са платом од 2—300 фор. При избору ће решавати Т. Хиђош, а плата је 850 фор. Пошто поред тога и црилично интелигевције има, то је сав изглед, да ће лечник добро излазити на крај. Добро би било да дотични што год бар и мађарски знаде. Молбенице ваља до 28-ог декембра на г. Јефту Крстоношића, солгабирова. у Вел. Кикинду послати.

Вести из места.

Јуче је огде сахрањен Јован Малетић овд. трговац, пошто је навршио 72. год. свог живота. Малетић је био уважен код својих суграђана са својих грађансквх врлина, и ка њ би се могао многл Србин трговац угледати, јер је пов. Јован Малетић и морално и материЈ’ално потпомагао све, што је нашему народу од користи било. Он је био члан Матице Српске, српског кародног позоришта, српске новоеадске чит онице, и у тим заводима више година као одборник био. Осим тога је покојкик потпомагао и српску журкалиетику и књижевност, предбрајајући се ка све, што је за наш народ корисно било. Покојник оставља за собом и лепу збирку српских књига, међу којима се и гдекоји редак ексемплар налази. Био је снабдевен са свима врлинама поштемог трговца и грађанина, само није припадао оној трговачкој секти, која се по моралним начелима своје расе неустручава ни од каквих ниских и непоштених средстава само да до богатства дође, и која поштеним људма ужаену конкуревцију ствара. С тша је Малетић поред свесвоје вредноће и свога поштења морао подлећи овој конкурвнцији. Под своју етароет морао је завргаити своју трговачку каријеру кридом. Усљед тога био је осуђев због криде са нехатости на неколико недеља затгора. Ово га је тако потреело, да се у затво у поболео и тамо издануо. Тако j’e евршио поштен српски трговац. Јадна слика нашег трговачког стања, која се све донде повављати може, докле год наш српски свет буде радије потпомогао Чивуте него Србе трговце. И укоп му је био тужан. И ако су сви сталежи угледним људма затупљени били, било је ипак саучешће слабо. Свет се одазива блеску и cjaj’y, па ма ее каквим начином овај стекао, о правој вредности човека води се мало рачуна. Нека је дакле овом честитом Србину лака земља и леп спомен међу онима, који су га познавали! Умољени смо, да прибележимо, да ће овдашње стрељачко друштво приредити 5. (17.) јануара 1883. год. друштвени бал у дворани гостионичкој код царице Јелисавете, а ради оправке друштвених грађевина и просторија, на што ћо се чист приход употребити. Нови Сад, 4. новембра. Почетком ове школске године заведен је у српској карловачкој гимназији по налогу наименованога патријарха, Германа Анђелића, нов учевни предмет. а то је мађарски језик. Карловачка гимназија је прво и прво српски аутономни завод, друго пак потпада иста гимназија, јер се налази на земљишту Троједнице, под надзор земаљске владе у Загребу. Но за г. Термана Анђелића ве постоји онда ни српска аутономија ви самосталност наставве струке у троједвој краљевини, кад треба да се удвара господи у Будапешти, Атентат овај покушао је i он још као адмжнистратор митрополије на мало финији начин, преко професора Милана Днм итрвјевића Грозвог, који је у конферевцији професорске кодегије предлагао, да се мађарски језик као облигатан уврде. Ндравски да је цвај црофесор са< својим предлогом у колегији пролао, а тиме је и цлан г. адмивистратора Германа осујећен. 'Кад је цак г. Анђелић вдименовав задатријарха, inoкуша он истим грозвим путем и вачином, да уведе мађарски језик, во и онет гр о з н и шредлдеи ве вађоше у врефесорској колегији земљишта. Сада вије г. Авђелићу ништа друго остало, него да својом пуновлашћу учење мађарског језика у српску аутономву, под ковтролом загребачке земаљске владе стојећу гимназију Професорска колегија морала је извршити валог предпостављене власти. А како су радо ђаци вримили ову вовину може се судити по томе, кад су дотичног професора (г. П. Кречаревића) са ировичним ускликом дочекали, који се усклик тек овда ути-; шао, кад је г. професор свој штап ва ђаке подигао. Учење мађарског језика интродуцирано

је дакле штапом. Је ли ово ваљда нужно учевно средство уз мађарски језик?!? Добро би било да и загребачки „Позор*, који је узео себи за задатак да брани нашу црквену реакцију, ово себи забележи. Ми му честитамо, што је троједна краљевина добила поред оног Давида у Загребу другог Давида у Ср. Карловцима! Извештени смо, да је наше српско народно позориште у прошлу недељу (30. окт. 12. нов.) завршило низ својих представа у В. Бечкереку. На тој представи одликован је управитељ Ружић лепим венцем, а једна чеетита Српкиња добацила је и гђи Ружићки венац, на коме је скупоцен прстен привезан био.јШтета само, што јебечкеречкој публици уживање овога вечера непријатном појавом једне мале ватре помућено било, усљед чега је настала гунгула, при којој је неколико особа пригњечено и озлеђено. Грађанство бечкеречко давало је у почаст позориштној дружини сутра-дан одроштајни банкет, а у уторак се позориштна дружина кренула у Панчево, где ће прву половину зиме провести. У уторак била је ванредна скупштина овд. варошког представништ ва, пред коју јеизнесен резултатлицитације варошких регала. Најпробитачнија је понуда И. Фридмана и Ф. Полаза. који као што чујемо нуде за све регале од прнлике 60000 фор. Међутим уступају регал акциза на пиво досадањем закупнику тога регала, Винклеу за 7500 фор. Пошго су неки представници овом приликом потегли захтев оних становника општине Јарка, који на новосадском хатару земље имају, да могу своју рану са те земље бесплатно у варош довозити, то се одобрио само закуп акциза пива, а за остале регале одобрена је понуда Фридмана и Полака само условно, ако ови буду хтели цритати на промене или погодили се у погледу промена, које би се можда завеле у интересу како јарачких становника, тако и становника Пироша, Кисача, Футога, који имају на новосадском хаземље. А да би се захтеви у погледу калдрмарине ових новосадских поседника земаља са стране једном праведно решили, изаслан је један одбор, који ће ову ствар претрести, а и са закупљивачима варошких регала у преговоре се упустити. На истој скушптини је одобрен резултат лицитације закалдрмисање, управо макадемизирање каменичког сокака до колодвора, По овоме пројекту биће каменички сокак од постојеће калдрме до колодвора поред кућа калдрмисан (бетоном или каменим коцкама) а средом макадемизиран (шљунком посут, а са каменитим темељем). Посао овај изнеће на 15000 фор. Ми смо јавили, да је новосадски градоначелник Ј. Радовановић дао на свомедосадањем звању с тога оставку, што није по своме очекивању постао новосадским в. жупаном, као и то, да му је наименовани патријарх, за кога је Ј. Радовановић сав свој уплив залагао, ногу подметнуо. Сада смо пак са поуздане стране извештени, како је ова ствар текла. Наименовани патријарх препоручио је Јов. Радовановића писмено, и министар Тиса обећао је, да ће ову жељу Анђелића испунити. Међу тим је пак бивши бачки жупан Громон љубимац министра Тисе препоручивао данашњег жупана г. Парчетића. Но министар Тиса, везан својим обећањем није могао Громону жељу испунити, него да га задовољи упути га на Анђелића, да ствар са овим расправи, те ако овај своју препоруку натраг довуче, онда је и он своје речи решен. Почетком октобра посети Громон заиста Авђелића, и овај на искање Громоново оаозове писмено своју препоруку. Тако су министру Тиси остале наједанпут одрешене руке. Наименовање Ј. Радовановића за жупана зависило је дакле у последње време једино од воље Г. Анђелића. Министар Тисг био би одржао реч према Анђелићу, али је није одржао Анђелић према Радовановићу. Карактер наименованога патријарха био је ту на проби, и за дивно чудо није ни ту малену пробу издржати могао. Фатум је ваљда хтео, да је Ј. Радовановић поднео своју оставку баш у очи Митрова-дна, и да се ова лицем на Митров-дан у скупштини вар. представништва Јпрочитала. Пре годину дана пак био је у Н. Саду баш на Митров-дан избор пославика за наш црквени сабор. У очи Митрова-дна развио је тадашњи градоначелник Ј. Радовановић највећу енергију, да обопи дра Светозара Милетића а у корист Германа Анћелића. Пошло му је и то за руком, да је онда склопио неку странку од пандура, ноћних стражара и газда проституцијоних завода, показао је бар према своме патрону добру вољу, и не слутећи. да ће га овај аосле године дана тако нзневерити Колико је пак Ј. Радовановић имао вере у Анђелићу, сведочба је томе и свечаво жупанско одело, које је Ј. Радовановић за 350 фор. начинити дао. Требало је с почетка мислити на то, да у невери нема вере ! Приликом јесенашњег избора посланика у Н. Саду за српски црквени сабор био је варошки полицајни повереник Т. Вук о в и ћ као што се говорило по налогу

градопачслника Ј. Радовановића самовластно са браваром отворио српску основну школу, да тамо скупе бираче своје странке. Овај чин је српска црквена опш.ина пријавила кривичном суду као повреду кућевне слободе. Пошто знамо да ће ова ствар Србе Новосађане интересовати, то смо у стању јавити, у чему је сада ова ствар. Првостепени суд (новосадски судбени сто) решио је био, да кривичној оптужби места нема. Црквена општина пак уложила је призив против овог решења, и кр. табла наредила је, да се у овој ствари истрагч поведе, која је сада у току. Чујемо да наш епископ, г. Василијан Петровић полази сутра (у суботу) у Будапешту, а на позив г. Г. Анђелића. Цел пута није нам позната. Уз наш лист од прошле недеље разаслали смо „Позив на претплату" sa „Народну библиотеку браће Јовановића". Књижара браће Јовановића у Панчеву нзје само прва по своме постанку у српскоме свету, њто иста књижара заузима и по своме раду заиста одлично место у реду наших књижевних накладника. Поред многих школских књига, и многих књига за народ, што их је књижара браће Јовановића у Панчеву издала, припада без сумње прво место „народној библиотеци*. У гој библиотеци оће ова књижара накладница да по малену цену и уз згодне услове рашири по нашем народу све оно, што је у нашој српској, сродној нам словенској и осталој страној књижевности најбоље и најваљаније. Из наше књижевности оће она да даде нашем народу у руке класична дела наших старијих писаца, као: Доситија, Стерију, Његуша, Богобоја и др. Дела ових књижевника постала су данас права реткост, и данашња геверација може бити захвална панчевачким издавачима, што им ови дају прилике упознавати се са нашом старијом књижевности. И публикације из словенских и страних књижевности заслужују свако признање. Међу њима су имена: Карамзина, Пушкина, Тургењева, Гогоља, Шекспира, Дикенса, Булвера, Лесинга, Макијавела, Омира и Софокла. Па како је српска публика овоме подузећу на сусрет изишла! Ми се не сећамо, да је и један књижевни орган о овоме издању коју опширнију проговорио, а публика одазвала се са 70 —80 претплатника. Српски сувремеви писци и новинари прелазе са немим погледом преко овога хвале вредвог подузећа, а српска читалачка публика и не хаје за њега. Нама као политичном листу није у првоме реду позив, да пишемо књижевни реферат или критику, али нам је на бранику јавног живота свакојако дужност, да прстом укажемо на наш немар и нехајство, да опоменемо за времена, да овакво подузеће, као што је „Нарондпа библиотека браће Јовановића* заслужује обилате потпоре од страве публике. Наша публика треба и у томе своју зрелост да засведочи, што ће знати разликовати солидну књижарску и накладничку производњу од несолидне, које на жалост код нас и сувише има.

Н О В И Ј Е.

Из Веограда имају ове ве ти: Во£а радикалацв, Пашиђ, био је 31. охт. код краља на аудијенцији. Државни саветник, sен. Ранко Алимпиб, стављен је 1. о. м. у мир. Посл>дњег дана прошлог месеца потпвсали су министар финавсије и гувернер аустријске Лендербанке уговор о хипотекарном српском зајму од 6 мил. Чувени.хараибаша |урsиђ ухваЕен е3l.о»т. у Сеници. Наререно је, да га издалу у Ваљево. Париски лист „Клерон* довн је, да je ру•с-к-а вдада позвала дома све ОФицире, што се „за границом* налазе и да се ио свој Русији купују силни коњи на државни рачун. По претходним петроградским вестима требала се по наредби руског в јеног министра састати под председништвом Коцебуа анкета, да веБа о п реустрој ству руске војске. У повереништву тои јесу сви важнији во.ени заповедници. Вивши председник шпањолске републике Фигујерас умрво је 31. окт. у Мадриду.

Разне белешке.

(У читал>ске школе у Бугарској.) У новоосноварој кнежевини Бугарској има аа сада три учитељске школе у Шумеву, Враци и у Трнову. У свакој има управитељ, три учител>а и једна ЈsРВтел>ица ваЈручни рад. Плата је редоаних учвтеља 3800 дивара, а осим тога поједини иримају награде sa ванредна предавања в, пр. ва гимнастику по 200 дивара. У Враци, која лежи северно од СоФије у иланинском пределу, постоји „Державвое педагогическое учллиште®, на коме од 15. септембра ове године предај'е вемљопис, историју и гимнастику господин Вељко Георгијев Абаџвјев отлични нитомац српске учитељеке школе сомборске, коме је као богословцу поверена и настава у вауци хрмшћанској. („Ш. Л.“) (Чешке школе у Прагу.) Ове школске године постоје у Прагу две чешке мушке грађанске школе са 16 равреда и 1 паралелком, Koj’e полаве 1146 дечака и 2 чешке женске школе са 12 равреда ч 1 паралелком, у којима су 877 девојчица. Оевовних школа ва мушку децу има 12, ва женску 13, свега 25 са 126 раареда и