Застава

виви, 0 којем је говорио г. др. Демел, била једужност да се у том ногледу одлучво поступа, пе толико ва руској, колико на нашој страни, и ми нисмо такође оклевали, да не подигнемо кајодлучније рекламације код бугарске владе и то с успехом, чим нам је стигла прва вест оустројавању такових чета у Бугарској. Чете су биле како помоћу српске, тако и бугарске владе разбијене, те је само једном малом делу пошло за руком, да се пробије и дође близу позоришту устанка. У осталом констатује министар, да он по констелацији црвогорских одношаја не може наћи никакове погибељи, која би из Црне Горе претила Аустрији. Црна Гора је по свом ђеографском положају са свих страна затворена, с једне стране од арбанашких племена, с друге стране од санцака, који сигурно није погодан црногорским аспирацијама, са севера најпосле од Аустро-Угарске. Већ овај спољни положај искључује сваку озбиљну погибао. По што су стављева још нека питања, која се нашег народа жепосредно не тичу, и по што је усвојен сисов предлог, којим се влада позива, иек у смислу берлииског уговора почне што пре ђердап урећивати, би закључема седница.

О уређењу правних одношаја сеоског поседа у Хрватској и Славонији.

(Свршетав.) П и т а њ а: 1. Има ли се „минимум" увести? 2. Колико има бити овај минимум? 3. На које врсте селишта има се исти протегнути? 4. Има ли мивимум широм целе земље свагде бити једнак, или вма ли се исти прилагодити потреби појединих предела; ако ово последње, ко да о том одлучи? 5. Ако је селиште спадајуће у врсту земљишта стеги минимума подпадајућих тако малено, да би се исто код делења раставити морало у делове испод минимума, што допустиво није, је ли је у такову селишту деоба у еквиваленту т. ј. у новцу допустива или не? 6. Ако је деоба у новцу допуштева, како да се иста проведе, би ли и каквих погодности имао уживати онај, који ва грувту остаје, те друге новцем исплаћује? 7. Ако te провађа деоба у вовцу, ко од обитељи има право остати на грувту и друге исплатити, има ли то закон определити, или узајамни споразумак обитељсквх члаиова или област? 8. Ако деоба исиод минимума нити у еквиваленту неби допуштева била, да ли обитељски члавови тим само по себи постају задругом која се развргнути неможе, или пак и у том случају једав преузме jnjary и масвиштво, а остали имадуу кући само право домнје (Heimstatte) т. ј. девојке остају у кући до удаје, мушварци док сами могу служити, нико ипак осим куће господара вема права у домаји се оженити; у спољашњем животу обвемогли чланови овакове „домаје" имаду право повратка за своју особу. 9. Је ли, и каквих погодвости има пред законом уживати селиште спадше ва мивимум? има ли исто просто и изузето бити од сваке оврхе ва покретнине спадајуће на fundus instructus, дошла ова од стране државе, или од стране приватвива тако, да би се овакова селишта скупа са истим спадајућим живим и мртвим иаредом, којег 6и дакако заков имао поближе определити, за дуг само путем реалне оврхе продавати могла? 10. Да ли се селиште падајуће под сте ! у минимума у ниједном случају весме делити испод миаималне мере, или је допустиво да се у извимвим елучајев ма зато дозвола од области подели? 11. Имаду ли селишта, која су већ сада испод минималне измере, те по том не подпадају стеги мивимума када привупом вових честица постигву површину, која је једвава минимуму, опет подпасти стеги минимума? н. пр. ако је законом прописави минимум у овом пределу 8 јутара, а сељак А. поседује само 6 јутара, то ов неби подпадао стегв мивимума, те би му деца слободпо деобу взвела у варави пита се, да ли би ово селвште, ако би сељак А. вривугто Jjoto 2 јутра, подлало стеги мимимума, под војом dpe није сТајало, те се веби по очевој смрти више међу децу у варави поделити могло? 12. Мотућа је и ова алтерватива, да би се и ова селипНа, која су соала испод мивимума, имала у овој својој садашњој површиви уздржавати таво, да би у обште сваво цепање селишта и такови, која су испод »в-ввмума безув<тво забрањево било; да ли би овавова стега врсбитачва б ла, којом би се број посве слободвих земљишта одвише мсжда стегвуо? 13. Може се влај впчвв сдабЈати, да су сва селвшта, која су већ таво малева, да ксд десСесвави део испод мивималве мере пада, безуветво иераздељива, она пак селишта, ксја су већ сада испод миигмалве мере, да се имаду по вољи в из ави (всјих садањих власввка или под стегу мивимума ставити, или слободну разпола(ању изручити? 14. Неби ли ради вероввива и јавве вересвје пробитачно било сва селишта, воја водпадају миг имиму, у посебву ГЈувтоввипу угр(твти, илв оваво њихсгу верав сзвачвтр, да тим свави био ов хипстекарви веровврв, био вугап, увепЈед зваде, да му варцедацвја ввје довуштежа?

15. Да ли је допуштево од селишта, спадајућих У врсту оних, који минимуму подпадају, продавати поједине честице, ако се тиме кеокрњи селиште изпод минима н. пр. ако је минимум 8 ]‘утара, а сељак Б. имаде 12 јутара, сме ли исти отуда што продати, или треба за то предбежно приволу политичке области? 16. Не би ли у интересу сељачкога сталиша било, да се женска деца тамо, где и мушвих има, ограниче жа нужни део у новцу, т. ј. на половину дела по лози им припадајућега, који би део свакако већи био, него по садањем задружном закону, по којем им само обичајна опрема припада? 17. Које области да извађају закок о деоби и наследству у сељачким добрима? не би ли се поступак политичких области ради веће јефтивоће такођер протегнути имао на сав сељачки сталиш, живио он у задругама, заједници или самовластништву, где сада само задружни део под политичку надлежиост спада, а сви правни послови заједница и самовласнички редовним судовима при падају ? У случају, да се политичка надлежност изрече, спадала би у свим, стеги минимума припадајућим селиштима, дакле у простоплемићким, крајишким, урбарским и урбарско-сродиим, сва питања насљедства, развргнућа заједнице, деобе и задру га у политичку надлежност.

Д о п и с и.

(М. Л.) Из Горње Крајине. (Др. Радић стављач пројекта и пројект,) Нас у овим крајевима, који смо, као и сав српски свет, автономију са највећим одушевлењем повдравили, дирнула је вест о атентату на исту немило. У почетку смо сумњали, да ће абор архијереја усудити се, да тако на права народна нападне. Ни сад нам ни]е познато, да ли је у том погледу, до потпуног споравума међу „св. оцвма* дошло. Свакојако је нужно анати, да ли су „ивбрани патриарси** у обрану права и то оног народа устали, који је њи поверењем својим одликовао, „П. Напло“ јавља, да j'e нацрт, кога је наименовани патријарх синоду предложио, дело „младог и ученог" доктора Е, Радића. Ми пак у овим крајевима такођер тврдо држимо, да Ј’етајнацрт саставио љубимац наименованог патријарха протосинђел г. Е. Радић, Ми немамо ништа. што је Taj' господин „млад и високоучев“, али у овом пројекту покавао је ввше М младост и него „високоученост.* Тиме, што j'e, повнајући намере и планове свога господара, саставио речени пројекат, ј'ош HBj'e „високоучености“ своје докавао. Допустите ми, г. уредниче, да неке цртице о томе г. састављачу ваведем, да и наш свет внаде, какав му се је „делија“ усудио, право његово повредити. Име тог господина искрсло је тек од неког времена на јавност, Пре четири године, ва живота блаженопочившег патријарха српског Прокопија, отворио се је и четврти разред тамошњег богосл. училишта. Како су пак само два проФесора на истоме била, покаже се нужда поввати још коју снагу, „Жребије* падне на г. Радослава Радвћа, магистра протестантске и прав. богословије. У јесен доЈје речени господин, те одпоче предавати предмете, који су му у почетку неколико табака ивносили. Није ни чудо, јер и данас му један предмет пет писаних, илв два штампана листа иввоси. Ово је иствна непобитва, 8а то време ивдаде неколико дела, о којима „Глас Православља* рече, да су пука компилација, те да никакве научне вредности вемају, Околности су тада такове биле, да се није све ва готово увимало. те тако и његова „аФектирана високоученост* 1 немогаше ваћи одвива. Мудри и учени људи уввдеше одма с ким имају посла, Видећи то речени господин, окрене се к овој стравци, у KOj'aMa л>уди, од малог или никаквог внања, „високоучену“ улогу играју, у којој има некадашњих сврш. богослова, који су бев да су на коме увивервитету слушали докторат в. пр, ив ФиловоФије положили. Обрт тај му је и та околност олакшала, што је ва администратора патријаршије имевован садањи навменовани патријарх, који таке људе радо гледа. Да би га још боље ва се вадобио, именује га ректором, а досадањег ректора, ученог архимавдрита Руварца „као неспособна* вбаци. ЧуЈ, учени словенски свете, чуј Јагвћу, који навивљеш у своме оргаву ва књижевност, расправе Руварчеве „wahre Perlen" у литератури. Поклони се „младом и високоученом“ Радићу. Пре неког времена изађе штампан животопис г. Радића, у коме га у ввевде дотичви кује, Ту се per longum et latum говори, каво је „млади и високоучеви* 1 Радвћ у сввм гранама внавости обравован, као у филовофији, богословији, историјв, филологији и т. д. „Глас Православља" докавао је добро, каввим ввањем тај господин располаже. Ја ћу само ову последњу, класичку филологвју додирнути, те ћу рећи, да један ученик ив вижих швола већим ввањем лативског в грчког јеввва располаже, вего ли речеви господив. Ти „живописи** су тим свувуд раваслати, те тако овај, којв ввје вмао крилвке ивблвже „ученог* доктора уповвати, морао је то вероватв. Бвло је доста врвлика, у којвма је г. протосввђел своју „висовоученост* покавати могао. Када је главни поборник рвмске пропаганде владвка Штросмајер повивао све Словеве, да првступе св. столицв, тад ввдесмо две српсве владвке СтеФава и ТеоФана, фе устају ва бранвк верв вравославвој, ал веустаде тадањи адмивистратор патријаршвје Гермав, вл његов „учеви* љубимац г. гадвћ, премда је последњи говорво, да је то његова „морална дужност*, да православље брави. За чудо, вако ти л>удв, воји имају у бвојој стравцв и „столпа православвја 11 и „учевог доктора*, а сами се вавивљу „спаситељвма цркве*, како тв људв ведадоше аа време прсвагавде рвмске ви гласа од себе. Ови просто ћутагое. Латввв вмају пуво лепвх пословица, од војвх једва гласв : „Qui tacet, consentire videtur.* Jom npe, вего, што je тај поввв ва

Словене ивишао, укавала се је „младом и високоученом доктору" лепа прилика. да покаже своје „канонско* внање. Кад је ва администратора патријаршије именовав садањи председвик синода, тада смо ми, који се висмо тако с канонима сродили, провашли, да је то повреда кавона. Тридесети ап. канон вели: Si quis episcopus, saecularibus principibus usus, ecclesiam adeptus est, segnegetur et deponatur. Нашли смо даље, да епископ несмије у туђој епархији на понижење дотичног дијецезана, проповедати, Кид је народ дивао свој глас против постављања таког, кад су присталице „администраторове* браниле, наравно бев сваког основа, тако постављање, није ли овда требао „млади и високоучени“ доктор, да са својим „канонским* внањем реши тај спор? Те две прилике више би му име равнеле, него они и онако написани животописи. Вндивши речени госаодив, да има људи, који му се диве са његове учености, видивши даље, да би могао посредством истих велики човек постати, стаде сам равглашавати, како ће он бити епископ бачки, премда је још архиђакон био, а поввато „Турско 6лато“ ковало је у ввевде 6удућег „архијереја.“ Већ је говорио, да ће се бо гословски вавод раније свршити, јер он „одлави на ново определење.* Знајући пак, ђе се треба у таким приликама добро лрепоручити, дочекао је и кр. комесара свечано, наредивши да богислови шпалир учине а да то и ђимнасија учвви, постарао се је његов по „високоучевости“ брат г, М. Двмитријевић. Ну ту му се веиспуни жеља. Он може кавати: „spes me feffelit.“ У св. синоду опираху се томе, а и сам ваимевовани патријарх нвје овбиљво о његовој кавдидатури ва епискооа мислио. Да га ипак мало умври, рукоположио ra је ва јеромонаха-синђела а кавније ва протосивђела. Сад му вепреостаде друго, вего играти улогу „увређевога." Говорио је, да he оставити ову митрополију, јер га вову ва „свводалног архимандрита* у Букурешт, Но мало по мало ствша ее и ов, те ве остави митрополвје, внајући добро, да се његовв „трудв“ вајбоље у овој митролвји наплаћују. То вам је у кратко жввотопис г. Радвћа. Па сада види, вароде српскв, какав ти је човек овај пројекат саставио. Оволвко написати, држао сам ва нужво, да се маска скиве, те да се лвцем к лвцу ввдвмо. Сад да пређемо ва пројекат, Тај пројекат није вов. Нама је возват још вз т. бечејске ковФеревције, ко.у су сачвњавали повната „lumina ecclesiae* поп Магарашеввћ, Сечавски et consortes. Прије се првговарало са страве „вавадњака“ да IV. вак. чл. којим је наша автовомвја ујамчена, нема ваљавоств, пошто угарска легислатвва ве може, ве поавајући устројство ваше цркве, о вашвм цркв. стварвма вакључке доносити. Сад пак говоре, да ће тај пројет аем. сабору подастрт бити. Чудан је, ааиста, дух логике, који провејава „чуваре кавона*. По овоме вацрту био 6и митрополит свевластав, па и према архијерејима. Да ли се то слаже са вашом саборвом црквом? Та њевив је биљег „колегија. 11 Та по учењу ваше цркве, вије внко међу аиостолима имао „primatum potestatis тЦ? i^ovaiag. n Власт, коју је cnac дао Петру, дао је в осталвм апостолима. Митрополвт има право части (primatum honoris, nfc Tififjg) те je према томе „primus inter pares.“ Што ce тиче оне тачке, где се каже, да синод има аакључке саборске контролисати, имамо толико приметити, да би овда сабор са свим сувишан био, јер би закључци сабора, као н. np. школскв, администратввни, економски, којв би били састављеви у вапредвом духу,јер и те граве вауке раввијају се увек, јер 6и се, велим, ти викључци увек одбили о срце архијереја средњевековво ивображенмх. Као што рекох, овај вацрт протввв се православљу. Али шта говорим. Та наимевовави патријарх говори кад-кад на уста римеког мисала и ритуала, те је овда са свим веројатво, што хоће да дух римске цркве и у управи спроведе. Народ је своју веру увек бравио, а и сад у давима искушења вваће npaвославље још боље прмгрлвти. Сввод овај, који се у исто време векако састаје, вад в евавђелички коввевт, са ! цељима доста сродввма, не даје довољво гаравције аа обраву православља. Оволико ва сад, да се ве мисли, да се ми у Крајмвм ве сбзмркмс, гота < е од варода и његових права радв, без да се и његов глас, ва ваковвто заступљевом сабору чује. Радв се дакле „de nobis sine ncbis“. Мв жнвимо у тој вадв, да ће истрајвост в дуЈ>апЈВОст вареда срвског и у овоме случају победу одржати. „Pejorapassi sumus,* С богом. Новм Сад, 11. новембра. Давас се састала овде гавазава редовва гл а в в а црквена скупштива, ва којој се поглавито претресао и уставовио предрачув општивски за год. 1883. и одређев је кључ за разрес парохијала општивског за 1883. год. Из предрачува овог ввди се, да ће ова општива за идућу 1883 гов. имати прихода 21.087 ф. 62 вов. а редовва потреба извоси за идућу годиву 18.232 ф. 76 в. Остаје сувишка 2854 ф. 86 в. од вога 'ће се ва одплату општинског дуга узети 2500 ф. а 322 ф. да ће се у верозаконски прввос. Кад се ова горн>а свота суввшка употреби ва одплату општинског дуга, овда ће остати оппииви овој још 10.500 фор. дуга. Кад се узме, да је ова општина пре 5 годива дуговала које ерару, које другиж фундацијама до 60.000 ф. онда се може видети каквом је ревношћу, каквом дурашношћу овај одбор овштинсви делао за ово 5—~6 година, док је из својих прихода подмирио толики дуг, а да за то овет сви општивски чивоввици ве осете викаква уштрба. Док се ово одплаћивало, довде су општивска здааа и цркве стајале скоро ведирвуте, те је тако ваумио одбор и општивB, да полако сад одплаћује дуг и да уз то поправља своја здааа и цркве, те с тога је већ ове годиве на оправку ову вотирано до

4000 форината. Осим тога даје општина на принос политичне општиве за основне српске народне школе 3039 форината. Целокупно пак издавање за срп. основ. народ. школе износи 11.904 ф. 50 н. а за срп. вишу девој. школу 235 ф. свега 12.139 ф. 50 н. Кључ за разрез парохијала задржан је исти, што је и прошле године за ту струку био, по коме се по порезу дели грађанство наше на 12 класа, те прва класа плаћа годишње 35 ф. а последња 80. н. Од важнијих других предмета доносимо толико, да је скупштина с устајањем и у записвик изјавила своју дубоку жалост за губитком свога сива и одличног научењака српког и словенског дра ђуре Даничића и узела је на повољво знање, што је председник наредио, да се за покојника у свим парохијским месним црквама звони кроз три дана. Осим тога упутила је скупштина свој црквени одбор. да стави камену плочу на кућу, у којој се родио ђура Давичић као успомеву на његово дично име и да се приреди што пре парастос овом великом покојнику. У седници овој прочитаво је решење епарх. школ. одбора, којим се уз постављене услове потврђује избор учитеља клисанског и чевејског Милоша Белеслијина. Уједно је ва предлог свога школ. одбора решила скупштина, да се пожурввцом обрати на високи Н. Ц. Шк. Савет, да до краја првог течаја ове школ. 1882/3 год. одузме школу од клисав. учитеља В. Димитријевића и да га постави у стање мира, јер ће општива у ивтересу ваставе бити вривуђева да затвори ту школу пре во што ће довволити, да се тамошња дечица убијају моралво. Исто тако прочитало се у овој седници решење вис. кр. уг. мивист&рства вросвете, по ком се намеће овој општиви, да вевојим учитељима својим даде све од 1872. па до 1879. год. вакваду за став, огрев и децевал. Најсмешвије је, а и најжалосввје је у овој ствари то, што таку вакнаду траже од овштиве таки људи, који су у природи уживали став и који су богато обдаривави бивали овштивском милошћу, па и давас још уживају милост општивску и осигурани су до смрти своје милошћу том. Но општива је ва ово решила, да се представком једном обрати мивистарском савету и да вште, да исти разреши пресуду мивистра просвете у овом погледу као везаковиту no ваш I автономви живот, па да остави вашим власти- 1 ма, да ту ствар мериторво реше. Овом при-. ликом изабраве су ва два упражњева жевска места у патровату срп. више девој. школе гђе: Марта Ставојевића и Марија Вучетића; а ва упражњево место у месн. шк. одбору г. Андрија Матвћ професор. = Представвмштво вароши Севтомаша приложило је ових дава своту од 100 фор. на фовд српског вародвог позоришта. Родољубива општива севтомашка повазала је већ толико пута своју особиту дарежљивост према овом вародвом заводу вашем, те јој је и овом приликом од стране управе позоришве изјављева топла с&хв&лвост ва овом вовом доказу њевог осведоченог родољубља. Нека би се и остале ваше имућвије општиве угледале ва дични Сентомвш, те да тако својски потпомажу наше вародве просветве заводе, као што је „Матица српска* и српско нар. позориште. Живили Србобравци 1 Јуче се састао овде одбор Д/>бротворве Задруге С;рпкиња Новосаткиња и прегледао је, међу осталим мањим предметима, извештај и рачуне о последњој забави својој, коју је та задруга у корист своје благајве приредила била 3. (15.) вовембра о. г. Из извештаја тог видело се, да је на забави тој утекло свега 811 ф. За прикупљање тих прилога има в&јвише заслуге гђа Јулка Политова. Од отог је потрошево ва разве потребе 168 ф. 20 н. те је тако остало чистог прихода 642 ф. 80 в. Од овог вовца остављево је у фовд задружви 400 ф. а 242 фор. 80 вов. даће се ва милостиње, и то половива на одело и друге потребе сироте школ. дечвце из освов. вар. школа, а половива поделиће се ва сиротице Српкиње о вдућим божићвим празввцима. Овом првлвком досуђево је прввравввци Милевв Кр&љевачкоЈ 3 ф. месечве подпоре. Н О В И Ј Е.

Од недеље fie ио свој прилицн почетв на уг. земаљском сабору прорачунска расврава, тако да има взгледа, да fie прорачув још ове годиге бвти иретресен, и онда се не fie морати давати ивдемнитет за ирву четврт нове годиве. Из Београда јављају: Министарске веће, државо 6. о. м., закључило, да се скупштвна сазове на дан 26. о. м. и да се учине накнадни взбори у 10 срезова. Бивши иивастри, Никола Еристић и Радивој МилојковиВ наименованн су 7. о. м. за државне саветнике. За који дан очекује се, да fie битн важних нромена у дипломатском кору. Министар увутрашњих скивуо са звања кмета лозвичког, Еундовиба. Из Букурешта јављају, да Русија градн у Виколајеву четир, а у Севастопољу два монвтора за Црно Море и дг> торпеднма оружа све црноморске луке, особито кримске.