Застава

сама своје унутарње одношаје уређује, и аво ће јој држава вао што је сада на жалост у краљевипи Србији наметати устројство по својој вољи, онда је вестало црквене индивидуалности, за воју се ми овде боримо, а коју „Виделова" странва у Србији оће да уништи. Тује, видите, разлива међу нама. Што се пак ми уједво боримо против јерархијске превласти, а што је можда умировљени митрополит Михајло поборнив исте, то је друга ствар, то је ствар унутарњег урећења. Наше је становиште, да верни (световњаци) православне вероисповести морају имати утицаја у све црквеве ствари, које нису чисто црквене (догматичне, дитургичне, и ва чисто црквену дисциплииу односеће се) него су црквеноадминистративне, и држимо, да тако треба да буде и преко у краљевини Србији. Али то мора захтевати и утврдити скуп верних као такав а ве државна власт, ке народна скушптина, која може бити фактор државног али жикада и никако црквеног законодавства, а још мање онаква скупштина, у војој осим православних могу седити и седе чав и Чивути и Мухамеданци. Државна власт може само водити контролу, узети на знање или не одобрити уредбе, које би поједине цркве за себе донеле, и ово последње само онда, ако би ове еа државним уређењем у сукоб дошле. Слободна црква у слободној држави, то је наше начело и овд и тамо преко. И да је „Видело“ пратило озбиљно каш рад. не би се морало бламовати назирући тамо двострука начела, где их пема. Нису наша начела дв струка. него „Виделова" начела нису чиста!

ДИМИТРИЈЕ РАДОВАНОВИЋ

Измећу среде и четвртка на ноћ преминуо јО у Митровици, а данас после подне биће тамо сарањен умировљени ц. кр. пуковник, Димитрије Радовавовић, у својој 61-oj годиви живота (рођ. г. 1822.) .Покојник је био један од оних ретких људи, који је са своје особите карактерности опште поштовање и у војсци и код својих суграђава уживао. Он је један од бораца из устанка г. 1848—9. Као официр варадивске регимевте учествовао је у томе устанку од почетка до краја. Био је и на Сентомашу. Г. 1864—5. био је чланом вашег народноцрквеног сабора. Као официр служио је у више граничарских, а васније и линијских регимената. Од неколико годика живио је у миру. Оставио је за собом двоје деце: једнога сина и једку кћер. Нека му је лака земља и вечити спомее!

Изборно кретање у Крајини.

= Банија, 27.јануара. Скупштине бирачже ива брале су изборнике у суњском среау. За своје иаборнике внамо. Па кад веБ знамо взборнике, uoчеле су се странке рачунати, која колико на расположењу гласова има, отуд и побједу своју држимо. У суЊском срезу Србљи стоје са противном странком, kojoj се још не зна име, „позорашка" или „старчевиБева“, што није кандидата истакла, наједнако. Ви Србљи још са личности на чисто ннјесу. Ocjefia се мала борбв, но још није-до равдвоја дошло. Нама није до личности, колико нам је до програма стало. Онако с бока, ради лични одношаја, не можемо се одлучити на вандидата, док не добијемо љегову ријеч: да стоји иа програму српске самосталне странке. Без овог увјерења нема говора, још мање можемо допустити, да оФицијовне особе онда внамо куд се нагиње на договор упливишу. Лист ваш у 11. броју покаиује правац нашем делању. Ко неЂе тако, ми неБемо онако странпутицом. У Суви је јуче ивбор ивборника свршен. Ја сам ив далека мотрио на ток избора, не нмајуБи ирава мјешати се. Онај, коме закон право у ток ивбора мјешати се не д звољава, мора >, би најпре чиновник, од утицаја у избор уздржати се. Па опет није тако. Чииовници газо закоњ Ивборни ред за Крајину издави јасно да при ивбору изборника у ивборном одбору оредсједује начелник, од опБинског вјеБа избрана два члана и пероворе. По §. 14. призивају се скуиштине по мјестима, тако, да науближа мјеста јвдио »а друвим долазе. У Суњи на избориој екупштинв и сам г. окружни управвтељ МлинариБ приоедује, евојим Ућлвввсањем утјвче на бнраче, те по његовој вољн взборнвци излазе, Г. овружни управитељ МлинариБ, ако прем је њему евака друга ријеч на усти вакон, овди еклатантно закон врера, иача се у изборЈ где му вакои Права мјешати се допустио није. Нас' који, да закон ма где псвреди, е ја крмв, да га г. окр. управ. МлинариБ не би до коже оглобио; но видигВежо, хоБе ли г. окр. управитеља Млинарића висока влада за незаконо умјешавање у течај избора оглобити. Не варамо се, ако речемо: великој госноди закон је слово, а они смједу чинити по вољи. Зна окр. управ. г. МлинариБ, да је Суња старо гнијеидо „крајишких бухабера", где је и г. МлинарвБ служио, ко велв, ту сам код куВе, могу се разбашуритв. Г. окр. управитељ МлинарвБ нвје се у течај взбора без намјере мјешао. ОпБвна Суња вма села Метринцв, Дрљаче, Четвртк овац, у којвх сели самв Србљи жвве. Ова села

S3 бирача дају, те би, да се§. 17. изборног реда пазио, на та села два изборника испасти морала; али утицањем г. окр. управ. МлинариБа један је изборник отпао, и ова су села српска само једног изборника добила. У тој цјели је, да Србљи мање једног нзборника добију, у избор се пачао. Г. окр, уиравитеља МлииарнБа добро Будност је наспрам српском живљу пезната, и овди се такој правди не можемо чудити. Г. окр. управитељу МлинариБу, закон сте погазили, закон Бе и вами, господине, судити. Очекивамо још да изиsу листине изборника, па Бемо онда веБ знати, коликим бројем бирача располажемо, па шта Вог да и среБа јуначка! Наре ли се ко, да из какви лични побуда, странчарлука хтедне од народне српске странке раздвојити се, таком Бе судити глас народа! Изборници српски! У коло једно сложно братско, усвојившн српски програм, личности отстравУЈуЕи» ватајмо се, побједа је нзвјестна!

Политички преглед.

На угарском сабору расправљан је у седници од 1. о, м. законски предлог о приререњу опште земаљске нзложбе у години 1885. Поч: м је после генералне дебате предлог за основу специјалној дебати примљен, прешло се на ову и куБа је, осим неких етилистичких поправака у §-у 1., цео предлог без измене усвојила. У аустријском царевинском већу на дневном је реду избор саборске комисије, која Бе имати да итпита Камински-Шварцову asepy. Чешки клуб решио је, да изашље у ту комисију посланнке Хавелку, гроФа Хенрика Клам-МартиниБа и дра Достала, клуб центрум ; гроФа Брандиса, клуб сједињене левице посланике Рехбауера, Мага, Копа, Хуга Салма и ВајтлоФа. Коронинијев клуб још није означсо своје кандидате. Пољаци Бе изаслати Грохолског, Бартманског и Мадејског, а десни центрум КлајиБа иЛинбахера, ма да се овај последњи не рачуна више у овај клуб. Његово Величанство примило је ових дана кнеза Ауерсперга, бившег министра председника у подужој аудијенцији, и то је дало повода разним гласовима и »омбинацијама, које су из крука левице у ширу публику пренешене. МеБу тим се из надлежвих кругова јавља, *да је предмет овој аудијенцији био сасма приватне природе. Српска влада оримила је решење велесила, заступљених у дунавској конФеренцвји, по коме се Србији у овој конФеренцији даје само саветујуБи глвс у оним питанима, воји се интереса Србије дотичу. Посланик српски на енглеском двору г. МариновиБ добио је веБ и налог, да у том смислу Србију на конФеревцији заступа. Овај корак српске владе учинио је у Румунској одвеБ неповољна утиска, почем су се тамо надали, да Бе Србмја с Румунијом у овом пктању солидарно поступити и захтевати, да јој се на дунавској конФеренцији са положајем осталих сила раван положај уступи. Малодушним понашањем српске владе отештан је у неколико и положај Румуније, но ова се при свем том још неда отиснути са становишта, ioje је у овсј ствари заувела и које јој по праву неоспорно лриоада. Она је усљед тога вздала свом заступни»у кнезу ђиви налог, да се позиву дунавске конФеренцијн не одзове, т. ј. да на основу овог решења конФеренције у седнице њене не у£е. Кон Ференција је усљед тога у недоумлењу, шта да почне са Румунијом, јер се оза игноровати не може, почем je краљ Карло адицијоналан акт од год. 1881. тако Јер потписао, Према томе није могуБност искључева, да ђе Румунија са својим захтеввма- ипак продрети, усљед чега би Србија према њој не само понижена остала, него би имала у будуБе да рачуна и са нраведним огорчењем, што га је овај поступак њен у Букурешту изазвао, и на који Румунија неђе тако лако заборавити. Али, да богме, у Београду се свакако теше тим, да Бе ири)атељство моБне суседнице и ове незгоде загладити моБи. Србија јеса Немачком закључилаконсуларну конвенцију на 10 годвна, која се сваке године одказати може. У истој «е Немачва одриче својих капитулационих в>рава, а у осталом је овај уговор једнак ономе, што га је Немачка са Грчком закључила. Са граница црногорско-арбанашких стижу непреставо немирни гласови. Еао што „Пол. Кореспонденци.ји" из Улциња јављају, напала је jfдна чета Арбаваса на стражу, која је чувала гранвце у околини Скадра, те је дошло до жестоког боја, у коме је од стране стражар* 19 момака које мртвих, које рањених пало. Узрок овоме нападају веле да је бвла крвва освета од стране Арбанаса, којвма су стражари два друга убвли. Ма шта да је узрок оваким појавама, оне сведоче, да турској слабости вема краја, да Турска никако није у да врши оне дужвости, које јој као држави првпадају, и да је веБ крајње време, да се са турском владавнном у Европи разрачуна. Француски сенат није примио заков о ретевдентвма, као што га је комора донела, него je примво неки посредни предлог Ведингтонов, по коме би се само онн чланови пређашњих династија прогсвити, односно суду предати имали, који би на свгурност републике напали. или какав претендевтски чин проиввели. Једне новине

чине на ово врло карактеристичну примедбу, да Фабров закон републику штити, дочим Ведингтонов хоБе да казни само оме претенденте, који државни удар покушају. А који га вешто покушају, па не само покушају, него и спроведу, о томе е да богме не нарсфује нвшта, јер за тај случај сва су изнимна. Ал да се до такових случајева не може доБи, да је законом у напред сваком оном спречен пут, којв би се на оваки злочин одважио, у ово питање није сенат нашао за вредно да се упусти, а то је најбоље мерило, колико уважења има република у овом телу привилегисаних монархистичких конспиратора, које се сенатом назива. Ово решење сенатско уродило је за сада министарском кризом. Министарство је дало оставку, а председник републии пустио се ради састава новог кабинета са Феријем и Фресинетом у преговоре. Ако ови преговори остану безусиешни, онда је свакако у ивгледу, да Бе Греви законодавно тело распустити и на народ апеловати, да овај новим изборима кризу реши.

Д о п и с и.

Старо Село (у Банији) 28. јануара. (Римски учитељ у срдској школи. Понашање Хрвата према Србимја.) Живимо у аабити. За наше мјесто вна наша околина, оетали свијет не вна да има Старо Село. Име „старо“ да носи, има вначаја. Ту су Срби од старина живили пре насељавања српског народа у ове крајеве, те она села која се око нас, око „града Уее“ населише, проназваше наше село Старо ~Село. Ако наше село, лепо старо име носи, у селу нашем вбивају се нове ствари чудне и жалосне по нас, нашу вјеру и српску цркву. Лане нам одувеше Србина учитеља и попреко §. 11. школског вакона послаше нам учитеља римске вјере. Намјештање учитеља друге вјере у чисто српоку школу упадало нам је у очи. Наша свака жалба одбијала се на вакон. Куда ћеш. Тужи се, ако имаш коме. Небо високо а вемља тврда. Трпи, па памти. Закону се мораш покори и рођену своју српску школу мораш по вакону прекрстити, мора ее ввати „пучка“, учитељ „пучки,“ Дакле добиемо пучког учитеља римске вјере г. Андру Генера. Закон школски пропвсује да учитељ дјецу у цркву доводити и павити мора на побожно владање дјеце у цркци. Лепо вакон и наредба пишу и нарфђују, али У чи ° тељ наш г. Генер долавећи у цркву, све се нешто осврће. смијеши се, подсмева се, лукаво се руга вјерским обичајима и светињи службе наше. У својој цркви ивложени смо подсмеху учитеља којег ми внојем својим плаћамо и ивдржавамо. Благодети школског вакона хрватске пропагавде ми осјећамо, трпити морамо. Нити су преплете не, ми ћемо их ивдржљивошћу, сталношћу у осјећању вјерском и народносном потргати. Време иде, Хрвати стварајући вакон школски, вавнивајући ходочашће, топише се у миљу уживања, надања, како ће ерпски народ поунијатити, похрватити. Крајишки народ ивлави чистим лицем, поносан, да не ће, не треба ништа хрватског, римског на евоје ивборе и ту ће гласом свијести проговорити, тражећи отето право природно, Но хоће ли власти оваке покоре по нашим црквама, што њихови апостоли пропаганде римске и хрватства чине, вабранити хтети, ми се сумњамо, повнајући од иншпектора, предстојника нцв степенице, још ће мучки ободравати, одобравати. Наши крајишки изборници, посланици, уочивши оваке наше јаде, нека не паве на атор, лијепе ријечи, мило гледање, слатко обећавање, но у животу освједочени о притворству, лукавству, нека се клоне сваке хрватске странке на ивбору на сабору. (Ово већ не може бити. Ур.)

Дневне новости.

(Ср етењска служба у наш ој саборној цркви.) Свака побожва душа хришћанска била је и до сад сазидавава у вери православној, вад је у вашој саборној цркви слушала наше лепе црквеце песме, како их умилно поје учежици наше велире ћимназије. Од сада пак биће тај хришћанин усхрћен, кад год оде у саборку цркву на молитву, јер ће бити препуњен побожним и лепим осећајима, слушајући хармонијсво појање ваших ћ ака ’ мезима Ч н « На Сретење учињев је сретав почетак, тада је врви пут певаиа нотна служба. То је обично наше црквено појање, само је стављено у воте за четири гласа, тако да је хармонија потпуна. То је рад ученика у нашој ћ имиази Ј в > Тихомира Остојића, коме поред славе складатељске иде и та заелуга, што је своје комилитоне (саученцке) обучио у вотном певању. Као питомац вреднрг професора наше ћимназије, г. Јов. Грчића, може млади свладатељ далеко дотерати у музичкој уметности. Евала и учениву и учитељу му! Да којом срећом може бити, па да се по свим српсвим црввама слави вишња сила онаво лепим певањем, кавво смо чули у овдашњој саборвој црвви о Сретењу, за цело би ваше цркве биле пувије, него што су сад. У недељу ће ћимназијски ученици опет певати нотну службу у саборној цркви. (Вечерња забава овдашњесрпскевише девојачке школе,) о којој смоулрошлом броју били јавили, да је уречена у суботу 5. о. м., одгоћева је с не предвићених узрока на неизвесво време. (Г. ђура Страјић,) за кога емо у претпрошлом броју Јавили били, да је на дан Три Јерарха заћакоњен, рукоположен је на Сретење у нашој саборвој цркви за свештенива. (Проелава св. Саве у Брћанима.) Из Брћана у Бавији пишу нам о светосавској црослави ово: Прославили смо и ми св. Саву, како се

то боље и љепше у једпом селу може. Пред неки петнајст љета овде Србин није ни знао за св. Саве славље и прославље. Први година не бијаше по 14 душа на литији, а после, богу хвала, свијест се развијала и развила се у толиком обиму, да се данас на литурјјији, на литији, иа водици на стотине скупимо, на славу саберемо. По литсрђији иђаше литија св. савском пјесмом праћема у школу и опколев трпезу ва којој обележје частнога крста, босиље-василика и водица биетра извора, чисте љубави христијанске намјештено беше, поздрави сакупљену браћу наш вредни учитељ г. Срдић кратком али језгровитом бесједом, нозивајући нас да пазимо на дјецу своју, на одрањивање, васпитавање у вјери и народном српском поносу. По водици обдарисмо добру дјецу са 30 књижица, које опћиаа из свог прквеног прихода набавља и дјецу дарива. Дарови су премалени гледећи на дјецу скупљену, молећи за књижицу. За тим је засјела свечана сједница скупштине да обави на тај дан обичне изборе тутора и остало. Напосљедку беше и гунгуле о новог храма, но и то ће се, све у доброј вољи и братској обавести, свршити знати. Погледамо ли на оближње парохије, градску петрињску парохију гди се не зна за св. Саву и његову славу ми утјешно рећи можемо: помози боже! подај здравље, разгракаће се славље. (Похара поште код Руме.) Како „Аг. Цјтгу“ из Митровице пишу, свршени су преговори са српском владом, да се издаду зликовци Николи ћ и Новаковић, који су познатим начином похарали пошту код Руме, па ухваћени 4. јануара у Шапцу. Можда су они у прошлу суботу већ предани Аустро-угарским властима. Српска полиција нашла је у њих не само јода« део новца, него и завој, у ком су послати били златници из Београда у Плевље, па с поробљеном поштом ишли. Зликовци су из затвора ускочили злочинци, а сумња се на њих, да су и у Србији похарали пошту. (Имевовања уУгарској.) Наименовани су* Људевит Орос за финансијскога ковциписту П. разреда у Вел. Бечкереку; за домобранске капелане у 1. групи домобранци: Никола Мартиновић у 15. батаљуну, Димитрије Прерадовић у 92., Јоваи Гребен у 56., Јован Јеремић у 82. (Именовање у Босни и Херцеговини.) Поглавица земаљске владе именовао је свршеног правника Јована Миличића привременим прислушником код суда у Бишћу. (Земљетрес у Босни.) У ведељу у 9 сах. и 40 мии. у јутру осетио се у Крупи и околини јој појак земљетрес. Зграде се заљуљаше од потреса. (Читуља.) Гроф ђорће брат скоро преминулог гр. Тасила Фестетића, умрно је у понедељак у Бечу у 67. годиви Јсвојој. Покојник беше један од најотмевијих каваљера и најбогатијих великаша угарских. Пре бар. Беле Вевкхајма беше угарски министар око краљеве особе, а после чувар круае. Осим тцга беше он угарски врховни дворски коњушар. Пре кратког времена умрво је у Лугошу домобравски Адолфо Ажбот у 80. години жицота. Он је у своје времуЈ пратњи кошутовој задрпао угарску круну код Ршаве, за тим био ухваћен па кад није хтео да ода, где је круна закопажа, осућев на више годива тешке тамнице. У Бечу је умрно 25.јан. главаи интендаиат бечких дворских возоришта, гр. Рудолфо В р б н а. У Петрограду је преминуо 30. пр. мес. митрополит свију римокатоличких цркава у Русији, арцибсикуп Антун Фијалковски. (Таковскииорден у У гарској.) Главни надзорник аустријског државво-железничког друштва, Јован Швинг, добио је допуштење, да може примити и восити знак таковског реда 111. степена, а гр. Бдвардо Зичи ст. знак истог реда 1. степена. (Из суднице.) Сауредник »Срп. Независности“ ђура Вуковић осућеж је 27. јан. од београдског варошког суда, да плати 50 динара казне или буде 8 дава затвореи, да плати таксе и да штампа о своме трошку у „Срп. Нез.“ пррсуду, што је штампом увредио поп-Михајила Атанацковића из Кладова. Осућени је поджео жалбу ввшем суду. Димитрије Миленковић, ћ акон и уредвик »Гласа Православља“, осућен је пресудом суда вароши Београда на три месеца затвора и 300 динара вовчане казне и таксе да плати, и то за пет штампареких кривица, ма да је он као што „Срп. Нез.“ вели зват ка претрес за два дела . Дне 28, јан. почето је у београдском варошком суду сућење онима, који су оптужеви, да су правили неред, кад се у позоришту иредстављао познати комад „Рабагас/ Још нам није познато, вакав је исход сућењу.

Политичке вести.

Криза у крајњој левици још непреставо траје. Сви покушаји Мочаријеви, да се странка у целости одржи, изјаловиће се са упорног држања старијих чланова, и тако ће свакако до поцепа дрћи, ако мећутим на конференцији, која је имала у среду да се одржи, није до тога већ дошло. Ауст рр-У га рска је, као што турске новине јављају, попустила у питдњу источне жељезнице и пристала, да жељезничка свеза буде у Приштини. Из Цариграда јављају, да је Порта затражида посредрврње европских сила у цитању разграничења са Црном Гором. „Ећ е тиртишу“ пишу изРушчука, дасу тамо код неког агентд Димитријевића иашли про-