Застава

Лик - Бранка Радичевића.

Народа има веливих и малвх. Веливим народима је могуће да раввију и шире и најмање ситнице, довле мали мучно волебају и с најкрупнијим евојим стварима. Маеа у вултурном погледу побеђује исто онаво, вао и сила у ратном и освајачвом. Где су милиони вупаца и читалаца ту се боље шири свава творевина вултурна и свава грана вњижевности, но онде где су хил>аде, опет боље него онде, где су еамо стотине. Малим народима је тешво давле и у вултурној борби да ивдрже утавмицу с веливим, Ови их претичу и оевајају и малима остаје да се еилом упин>у и не даду да подлегну. Сви ми внамо да смо и ми Ср4и мален народ и таво несретан, Историја је хтела да од веливе царевине Душанове остане само неволиво милиона растуреног народа српсвог. Авијсва авет је учинила да смо у вултурном раввитву толиво ивостали, да обравовани свет катвад и нас рачуна у Авију. Срце ме ваболе вад помислим да се хартија ивмислила пре пуних пет векова а у целом Српству ни данас нема ни једне Фабрике ва овога равносача мисли и цивиливације, и највеће добро вултурно. А шта нас може спасти ив тога општега наватваР Ја мислим само већа увиђавност, већа енергија, велика радљивост свих и у евему и љубав према свему ономе што је добро, чиме се поноси Србин и што га подиже, Сваки у своме послу да буде прави мајстор и да њиме што више кориоти ваједници нашој, целом народу те да њиме и сузбије стран утицај што је могуће више и иодиже свој народни. Кад сам још као дете читао песме беомртног Бранка Радичевића ја сам га ваволео ив дубине душе своје, Бранко је певао оно што је евакоме Србину драго, а пееао је с оном простотом и иекреношћу кака је својствена целом народу српсвом а таком лакоћом и даром песничким ваквогје само он бесмртник имао, Кад сам доцније и У т ућ овет отишао па видео, да се тамо и много невнатније личности проглашују ва велике и елаве, онда ми је грдно криво било што народ српски своје праве великане не уме боље да цени и поштује, Као ксилографу вачела ми се мисао да иврадим слику Бранкову што могу већу и лепшу, и да дам прилику нашем народу да набави и има у кући својој првога ввога песника. И сада, када омладина српска ради на томе, да се кости великога песника пренесу у оно место где је први пут угледао „оно сунце јарко“, што му је тако вамалосјало, сада ми се дала прилика да остварим ову своју давнашњу идеју и жељу, те да с тиме и са своје стране припомогнем увећању те свечаноети и српскоме народу пружим лик првога песника његовога, Ја сам у велико отпочео ради стараћу се што могу више, да слика са свака стране буде достојна онога женија српскога коге она хоће да представи. Слика ће бити у вели, ком Формату, еам лик ивносиће 24 с, м. у дужи 16 у шир., још кад се томе дода и лавров венац с којим ће лик бранков окружен бити, а и друге равне украсе воје песнику и Бранку доликују, онда ће чиста цела слика ивносити преко 45 с. м. у дуж. и 30 с. м. у шир. □очем је у нас ва ширење уметности и књижевности и свега онога што овамо спада остао готово једини пут: скупљање претплате, то мислим да ми наша српска читалачка публика неће вамерити ни мало што се и ја послужујем овим путем те српски народ, где га год има на претплату повивам. Ја се тврдо надам да ће ми се он одаввати с оном готовошћу и љубављу с којом сам се и ја подуватио овога посла, и тако ми помоћи, да ово прилично тешко и скупо подувеће и срећно ивведем до краја. Нетреба да спомињем, да се ја највише увдам у проФесоре, свештенике, учитеље и ђаве, једном речи у интелигевцију српску и омладину, којој Бранко и припада, да ће се они највише ваувети око скупљања претплате и ширења лика овога нашег најомиљенијег омладинског песнива. Слика ће коштати ва претплатнике само 1 Фор. а скупљачи добијају сваку шесту на поклон ва труд њихов. Бретплата ће трајати до краја ЈУ ла > а Д отле ће и слика бити готова и претплатници ће је одмах добити. Претплата ћесе слати ва Аустро-Угарсву књижари Луке Јоцића и др. у Новом Саду. 8а Србију: вњижариВелимира Баложића у Београду. Уредништва свих српсвих листова молим пријатељеки да ову вјаву донесу у својим листовима ма у најмањем ивводу. Петар Аничић ксилограф у Липиском.

Народна привреда. (Зеиљорадка. ИвдустриЈа и аанатлиЈство. Трговина. ФинавсиЈа. Саобраћа Јна средетва.) Сисак, 19. маја. (Пословви веснив, Шипуша и друга.) Шеница, пословаве у истој огранвчево је једиво на покривав>е потребе млинова ваше околице и ови купише од нашег поеледаег извешћа око 6000 метерцевти, те платише финупотисву врст •. 10-50—60, панчевачку ф. 9’70 до ». 10'— сремсву чисту ф. 10-20- 80. Куву р у з одвоси се добро, све што се на пијацу привезе, вађе брво вупаца, тбко да до сада само малеввости од лепе вдраве врсте на залиху стависмо, цепа получује се за банатску и сремску фиву врсту ф. 6-60—65-68, босанску ф б-ЗО до *• 6-45. Зоб здраву српску и сремску, купују царски набавнициза локрвваке својих обвеза и плаћају српску врст у транзито ф. 6-10, сремску ф. 6-15 из магазина, босавска решетана по лучује ф. 5 56—60, нерешетана ф. 5-80—40. Дасуљ бели без промета, именује се ф. 7-75. Вода средва за пловидбу добра. Курс бечке берзе 12.(24.) маја. Угарсва алатна рента 6% 120.50 Угарсва влатна рента 4% 89.05 Угарсва папирна рента s’/, 87.25 Угарски жељезнички зајам 137.75 Угарсва источно-жељезн. држ. обвезн. I. емисија— 91.76 VrancKa источно-жељевн. држ. обвезн. 11. емисија 118.25

Угарсва источно-жељези. хрж. обвевн. Ш. емисија 99. Угарске земаљске растеретнице — —— 99.75 Угарске земаљске растеретнице винкуловане 98.25 Тамишко-банатске растеретиице 98.60 Тамишко-банатске растеретнице винкуловане 98. Ердељско-банатске растеретнице 99.Хрватско-славонске растеретнице 99. Угарски откупни вајам виноградског десетка 97.50 Угарски зајам од срећдка са добитком 114.60 Срећке од регулисања Тисе и Сегедина 109.75 Аустријска рента у папиру 78.50 Аустријска ревта у сребру —— 79. Аустријска рента у злату 98.75 Аустријске државне срећке од г. 1860. 135. Деовице аустро-угарске банке 740. Деонице угарске кредитне банке 301.60 Деонице аустријског кредитног завода 804.80 Сребро Ц. кр. дукати ___ 5.65 Наполеови 9.51 Немачке марке ___ 57.55 Лондон 120. Колика је вода у Дунаву под Новим Садом. Недеља 8. маја 5 мет, 01 центимет, Понедељак 9. „ 5 „ 01 „ Уторак 10. „ 4 n 97 „ Среда 11. „ 4 „ 95 „ Четвртак 12. ■ 4 „ 94 „ Исправак. У „прегледу* вадњег броја, тамогдеје говор о синоду архидијецеве ердељске, поткрала се погрешка, воја брка смисао дотичне реченице. У петом реду овога става, од доле, стоји „управног елемента** а треба дагласи „управљаног елемента", што се овим исправља. vin. извештај одбора за пренос костију Бранка Радечевића у Карловцима о добровољним прилозима, Овом су одбору стигли до јако ови прилози: 42. Скупио г. др. Ђорђе Красојевић у Сарајеву. По 5 ф. 50 н. др. Ђорђе Красојевић. По 4 фор. Синови ђ. Бесаровнћа. По 3 фор. Аћим Бабић, Глигорије М. Јефтановић, Димитрије М. Јефтановић. По 2 фор. Ристо Ј. Бесаровић, Јово Р. Савић, Н. Н., Максии Бабић, Јово Митричевић, Синови М. Бесаровића, Милован С. Самоуковић, Мића Кречић, Миле Бативић, Коста Ћуковић, Стјепо Смрчић, Драго Памучина, Пера Краљевић По 1 ф. 50 н. Мићо Ј. Деспић. По 1 ф. Јаков X. ТриФковић, Јово Млинаровић, Данило Петровић, 'Борђе Петровић учитељ, Глиша X. Авакумовић, Јаков Марић, Мића Симић Свега 53 фор. 43. Скупио г. Милош Костић учитељ у Бос. Градишцп. По 2 фор. Јован Н., По 1 фор. ђорђе Ковачевић, Марко Бижић, Стојан Суботић, Јован Сисојевић, Никола Гачанић, С. Петковић, Милош Костић учитељ, Н. Н., Риста Илић, Никола Цвијић, Дака Брајић, Јован ђермановић, Сима Р. Малић, Дионисије Петровић јеромонах, ђорђе Босанчић, Данило Јеловац, Сава Косановић, Арсен Јовић, Ђорђе Поповић. По 60 нов. ђорђе Берић. По 50 нов. Теша Прчић, Антоније Борковић. Миле Голић из Козинаца, Теофид Вученовић, Пеја Бухач, Петар Радић, Савка Чубриловића, Васа Тодић, ђ. ђурић, Божа Љубојевић, 0. Софтић, Васа Прчић, Јаков Бајић. По 30 нов. Трифун Бабић. По 20 нов. Марко Тодић, Стеван Шарић, Дака Митраковић, Манојло Босанчић, Давид Сабљић. Свега 29 фор. 40 нов. 44. Свупила гђа Јелена Бира у Вировитици. По 2 фор. Јован Деметровић, Никола Урица. По 1 ф. Јован Младеновић поджупан, 'Борђе Поповић, 'Буро Бекић сатник, Ђуро Драгаш, Константин Милић парох, Милан Митровић парох, Данило Калембер учитељ. По 60 нов. Ладислав Прица, Сава Петровић. Свега 12 фор. 45. Скупио о ускршњим феријама г. Жарко Јеврић гимназиста у Јамени. По 2 фор. Васа Јалвзовић трг. из Дреноваца. По 1 фор. Д. Јеврић парох, Љубомир Дугошија парох из Босута. По 50 н. Чедомиљ Вукајловић учитељ, Цветин Ковачевић шумар, Ђока Секулић шумар, ђока Цикуша трг., ратари: Дазар Ковачевић, Милић Даниловић, Станко Даниловић, Живан Јанковић. По 30 нов. Васа Молдован ћурчија, Мита Зечевић-Бибер крчмар, Адам Невадовић писар. По 20 нов. Марија Милетићева, ратари: Павле Иконић, Урош Ненадовић, Стеван Авичић, Ставко Иковић, Станко Угревовић, Срета Дрезгић, Иван Стојавовић, Јован Божић, Станко СладоЈевић, Лазар Ненадовић, учевици срп. освовне школе: Милан Јеврић, Дејан Јеврић, Славко Јеврић, Милорад Вукајловић, Зорка Вукајловићева, Жарко Јеврић карловачки гимназиста. По 10 нов. учевице срп. освовве школе: Љубица Вукајловићева, Емилија Вукајловићева, Љубица Аничићева. По 5 нов. Никола Атанасвјеввћ трговац. Свега 12 Фор. 65 нов. 46. Скупио г. Богдав Поповвћ учитељ у Томашевцима. По 5 фор. Леовтије Влић општ. бележник, 'Вура и Наталија Виколић поседник. По 3 Фор. Васа Р. трговац. По 1 фор. Кирил Гавић учитељ у миру, Бока Гавански овшт. благајвик, Богдан Поповић учитељ. По 50 нов. Стеван Половић трговац. По 40 в. Адолф Лавгер трговац. По 80 нов. Јелисавета Лавића. По 20 н. Младен Јагодић ратар, Арса Радивојев абаџија, 'Бока Каленовић ратар. По 10 нов. Аца Урошев ратар. Свега 17 фор. 90 вов. 47. Послао г. Лавар Аничић Мостарац из Трста за себе 10 фор. 48. Скупио г. Аука Поповић парох у Панчеву. По 25 фор. Браћа Јовановићи. По 20 фор. Велизар Боборон. По 10 фор. др. Ненадовић. По 1 ц. дукат Евица Леовићева. По 5 фор. Срп. правосл. свештенство, 'Борђе Мано трговац, Васа М. Јовановвћ трговац из Петровог Села у Банату. По 4 фор. Александар пл. Јагодић, Л. Д Драгичевић. По 3 фор. др. Гађански. По 2 фор. Стеван Живковић колар, Тодор Журжул. i,o 1 фор. Baja Николић, Ф. Винклер, Тима Стојанов ц. кр. капетан у миру, Мита ђорић магистр. саветвив у миру, Сава Петковић равн. учитељ, Јован Илић равн. учитељ, Аркадије Вуковић учитељ, Петар Николић трговац, Јефта Пејић опанчар, Младен Пејић опанчар, Ставко Радић кабаничар, Паја Марјановић. По 70 в. Вељко Константиновић учиТељ. По 50 нов. Јов. Ј. Дроњак, Макса Марковић учитељ, Жика Марковић учитељ, Жива Стојковић, Душан Томић учитељ, Арса Данкуц равн. учитељ, Бранко Вујић учитељ, Светислав Смедеревац ученик 111. разр. осн. школе. По 80 н. Андрија Петровић ц. кр. капетав у миру. Свега 1 дукат и 102 фор. Уз то ло извештају I— VII, 6 дук. 50 пара и 950 ф, 56 н. Свега 7 дуката 50 лара и 1177 ♦. 50 н. Ови извештаји наши важе уједво и као потврди и гг. скупљачима и гг. приложницима. У Карловцима 1. (18.) маја 1888. Перовођа: Председвик: П. Марковиђ. П. КречаревиЂ. Благајник: Коста Павловик

КЊИЖЕВНЕ ВЕСТИ. lIPOMEIIA НАКЛАДЕЧаст нам је јавити васколикој српској публици, да је њојзи омиљено дело РОБИНСОН КРУСЕ од ДАНИЛА ФЕА. Српоко издање оа 100 слика које је 1873. године издао Константин Мандровић у наклади књижаре Г. Ј. Манца у Бечу, и које је са своје ваљаности, лепог језика и најукуснијег издања давно оасвим распродато, у нашу својину купом прешло. Ми га сада на ново штампамо, и за мало издаћемо га у елегантном а ЈеФтином издању на свет. Молимо лепо, да се п. н. публика дотле стрпи са својим наручбинама. Чим књига готова буде, јавићемо то у свима српским и хрватским листовима. Панчево, на велики петак 1883. Књижара браће Јовановића. СРПСКА КЊИЖАРА БРАћЕ М. ПОПОВИћА У Н. САДУ КОД СВЕТОГ C’ABE. Нашом накладом изишла је из штампе нова књига: робинсон m ЧУДНОВАТИ ДОГАђАЈИ ИЗ ЊЕГОВА ЖИВОТА. По првом и правом ДеФојеовом и Робиноону“ на ново прерадио Г. МЕНШ. С немачког превео Сава Петровић. (СА ДВЕ ОЛИКЕ.) 8° стр. 128. Цена само 50 новчиЕа. Ко у напред новац пошљв добија. у жрстоплету бесплатно. ■ ВШ-у ЈптСГ 'r?' ј f'■’Sraf'fSil У овој књизи казује се врло занимљивим начивом, како jt Робинсон страдао на мору, како је избачен на неко пустс острво, где је провео десет година у невољи и патњи, па какс се борио с дивљацима и другим тешким незгодама и како се најпосле избавио из своје несносне самоће. Прича о Робинсоновом животу обрађивана је на разне вачине, а позвата је већ и нашем свету, али не у овом ивтересвнтном облику. Прича ова, коју је Г. Менш нарочвто за младеж прерадио, доживила је код Немаца већ више издања, и она је по своме религиозно-поучном садржају и лаком стилу врло згодна и подесна за децу. А и одрасли ће је читати са задовољством и уживањем. Нови Сад, априла 1888. СРПСКА КЊИЖАРА BPAtsE М. ПОПОВИћА код св. Саве. Ред пловидбе од 3. (15.) марта 1883. до даље наредбе. У ЗЕМУН: уторником, средом, петком, суботом и недељом после V t s сахата после подне. У ТИТЕЛ: средом и недељом после */ t & сахати после подне. У OРШАВУ и ГАЛАЦ: средом, петком и недељом после */ t 5 сахата после подне. У БУДИМ-ПЕШТУ: понедељником, средом, четвртком, суботом и недељом у ‘/ t 11 сахата пре подне. Отправннштво. Ред вожње железннчких влакова од 1. јуна о. г. БУДOМПЕШТА-НОВИ САД. Ив Будимпеште (ЈовеФштат) полави путнички влак у 7 с. 45 м, ујутру, мешовити влак у 8 с. 23 м. у вече. Иа Будимпеште (фравцштат) полави путнички влак у 7 с. 55 м. ујутру, мешовити влак у 8 с, 44 м. у вече. У Суботицу ствже путвички влак 12 с. 34 м. по подве, мешоввти влак 4 с. 53 м. ујутру, полави путвички влак 1 с. по подне, мешоввти влак 5 с. 40 м. у јутру. У НОВИ Сад ствже путвички влак у 4 о. sм. по подне, мешовити влак у 10 е. пре подве. НОВИ САД-БУДИМПЕШТА. Ив Новог Сада полавв путвички влак у Цс, 55 м. пре подве, мешоввтв влак у 5 с. 30 м. по п. У Суботицу стввсе путввчкв влак v 2 с. 55 м.

по подне, мешовити влак у 9 с. 51 м, у веч«, полави путнички влак у 3 с, 10 м. по подве, мешовити влак у 10 с. Зб м. у вече. У Будимпвшту (Францштат) стиже путнички влак у 8 с. 12 м. у вече, мешовити влак у 5 с. 42 м. ујутруУ Будимпешту (ЈовеФШтат) стиже путничвн влак у 8 е, 22 м. у вече, мешовити влак у 6 е. УЈУ Т РУ- _ Or.lAdl. oбј а в а Српска цркв. општава српско-итебејсаа закљу. чила je да за своју цркву набави 3 врата 9 цр oBo . ра; 82 стола и 2 певнице. Пошто се на дракби заказавој за 5. Мај о. г. није могло ништа свршити, јер је радња ниско оцењена била, то су сад поц в . нути предмети по тачним цртежима и стручњака оцењени на 2000 ф. и издаће у радн>у на јавној дражби, која ће се на ту цел у овомееној школи одржати 29. |маја п. ст. о. г. у 9 сати npe подне. Сваки лицитант има ће 10% од процеаене вредности као пишманлук положити, док се уговор не потпише а тако исто мора сигурну гаранцију дати за своту, коју од општине унапред прими. Цртежи и предрачу могу се видети код председника, који даје и ближа извешћа до одређеног рока, А. Паланачки, Лаза ћурчин, перозођа. I—31 —3 предоедник. 0 г л а с. Повивно на наребду високе крањевине хрватско-славонско-далматинске вемаљске владе у Загребу од 1 маја т. г. број у. о, 11730 довволило је крањевско угарско министарство ваЈавне радње и комуникације са одписом од 15 марта т. г. број 9270 у смислу ваконог чланкс XII од године 1881 иавластбу вемњишта потребитог ва градњу Будапештанско-вемањеке жвљевнице у □одручију града Карловаца. Иввлавтбенн нацрт и поти ивложен је од 25 маја т. г. пак до 11 јуна т. г. у магистратекој вјећници ва време уредовиих сахата на свачији увид. Рок иввластбене расправе установњује се дне 21 јуни 1883 у 9 сати доподне у магистратској вјеаници којој се расправи све интересоване странке тим повивају, да ће поверенство о коначним уставлењу иввластбене основе иврећи мериторну одлуку и онда, ако ивмеђу интересованих нико неби дошао и да вбог недоласка на расправу нема места оправдању. Градско поглаварство у Карловцима 19 маја 1883. Градскк начвлнжк Радуловић. ГЛАВНО СТОВАРИШТЕ МИНЕРАЛНЕХ ВОДА као: Гисхиблера, Селтерске, РоЈчера, Мариенбадер, Карлсбадер и других, код Д КОДЕ У НОВОМЕ САДУ 8-100 где има и ндјбоље соде воде. 0 Г Л А С. ДуЕан са тезгом, стелажама и једном пространом собом за живљење, уз право продаје дувана, у аустријској Рачи у Срему, са свим до агенције паробродске, под једним вровом са мојом гостијоном ивдајем под вирију. Ближе услове дознати код подписаног Пере Васиљевића, I—3 трговца у Митровици. 0 Г Л А 0. У неделу 15. (27.) маја о. г. продаваћв сремсво-карловачка штедиовица путем јавне дражбе 101 хектолитар добра бела вина по поволним условима. Дражба ће се у писарни штедионичкој у 9 часова пре подне обавити. Услови се могу сваки дан од 9—12 часова пре подне у писарни увидети. Карловци 16. маја 1883. Уnр а в а B—B сремско-карловачке штедионице. КУПАТИЛО ДАРУВАР (Славонија) вр. поштансва, телеграфсха станица а жељезничка у Барчу. MF* Сезона од маја до октобра. Акратотски, автонвјски иавор који гвожђа у себи садржи и од 87°R. топлоте. Јоваиски извор 85’R. топдоте. Купатма природва, блатна у кади, у камену, од борових иглица, едектрична и маховине по налогу лекарском. Јужно и благо поднебље, дугачка шеталишта и слободва употреба дивног дворског парка. Купатила у Дарувару са необичво високии градом топлоте (римљавске Thermae Јавогтепвев) врло добро помужују за исцелење болести кожвих, хровичне укочеиости, костобоље, реоие и свих од тога цроиалавећих укочености. Млахе к упке ублажавају бол а и сваже (јер врло много гвожђа садрже - 0.09.) дакле су врло добре ва телеону слабост, воиудицу у крви, за нерене болеоти, хроничне катаре дакле за женоке болеоти. Дневно двапут свира музииа. Поједипе купке и просторије за становање сасвии су поновљене и врло лепо уређене. (Од 1. јува) дневно јутром у 10 сахата господска свеза с омнибусем из Барча у Дарувар. Покривени омнибуси с четирв коња одржавају саобраћај. Брошуре и омиибушки распореди вожње шаљу се по жељи бадава. Купатилски лечвик: Мед. др. Ед. Бринк. 2—К ЂЈталтдпнлко v-vrrMUA.

Одговорш уредЈШс Мжжа Диммтржјемк.

Ориам штаммаржја дра Омгмара Ммдетжка.