Застава

вами Бог* t на стражњој године најгдавнијих иомената исторвје руског народа, ваиме: 862 (оснивање државе), 988 (примање хришћанства), 1497 (пропаст византијске државе), 1721 (примање царске титуле). Небо под којим ће цар и царица ићи из цркве у палату начињен је од најтеже свиле, на којој су златом извезени грбови провинција и разни други украси. За ношење неба потребно је 17 иотава које су од позлаћеног сребра начињене. Небо ово носиће 32 ђенерала. Столови на којима ће круне и остале ствари лежати у цркви и у Андријииој палати покривени су чилимима, израђеним у стилу 17 столећа и т. д. и т. д. Што се више приближује крунисање у толико живље и величанственије постаје кретање вародно. Народ се хиљадама сакупља на слободним местима те веселим усклицима поздравља члажове царске куће, стране принчеве и кнезове од којих народ руски кнезу Николи црногорском и кнезу Александру бугарском одаје највеће овације, што наиме важи ва витешког господара Црне Горе, који је код Руса ве само добро познат, но још боље виђен и уважен. У Кремљу су већ довршени сви послови те се већ чине припреме за крувидбени обед у фасадској дворани, у којој ће обедовати само царски супрузи и свештенство. Царска породица обедоваће у такозваном „тајнику," који се налази над фасадском двораном. Дипломате ручају у палати »грановитаја.* Улицом „тверскаја* прекивут је сваки саобраћај услед силног света што се ту слегао. « 10. тек. мес. имао се из Петровске палате да спроведе улазак у Москву; што је до сада јамачно већ и обављено. Пуна три сахата ваљало је том приликом цару издржати ва коњу, док прође кроз улице и преко тргова, што воде из Петровске палате у Кремељ. Од свију трибина што су уз пут подигнуте највећа веле да је она на црвеном тргу пред Кремљем, где је 10,000 деце из свију наставних завода цара Александра поздравило певањем згодннх песама, На пет места подигнути су омањи павилони, где су цара поздравили гувернер Москве, начеоник исте, ђенерални гувернер, депутације племића и депутиције поједивих земаља и покрајина. Москва се бацила у свечано руво. Зидови кућа готово се не види од силног украса. Народ се највише окупио око славолука при уласку у град, где једино и има већег слободног простора, те ту чека долазак царев.

ДОПИСИ

Из Госпића 2. (14.) маја 1883. (Окружни управитељ Касумовић долијао.) У нашој дичној „Застави” па и у неким хрватским новинама одавно се доносе такове цртице ив службеног рада нашег окружног управитеља г. Марка Касумовића. које су у први мах невероватне, али су на жалост истините и убитачне по народ и по владу, коју оваки људу уовом кршном и сиромашном закутку ааступају, Ко се сети, шта је овај мрски поглавар радио, да се овђе не оснује српскз црквена певачка вадруга, какве је вапреке у својој црној души ивмишљао, самодаје ообожни народ парохије М е д а ч к е што дуже бев богомоље своје, каквим средствима служаше се да под свој јарам скучи имовну опћину оточкут. ј, да Србе чиновнике и одборнике са својим „стеклишима* вамени, којим маром настојаше да учитеље, ронов. школа (само Србе) вапостави, укорава и бев нужде прогања о властитом трошку прогања ив једног правосл. села у „ри м окатоличк о“, тај неће моћи поднијети да редом наброји сва недјела тобожњега поглавара и управитеља окружнога. Стаће му „пара“ у гркљану, а рука 6и му нехотице сегнула се ва што друго, да..., — шта да умири увбуркаио срце, које оваки вулум ооуђује. „Подај вуку навику*, —вло и наопако! И овај г. управитељ научивши се баратати са лажи и вамавајући блатом овакога Србива почевши од евога уреда па чак до Тромеђе, не може неко вријеме мировати и своја славна спасоносна дјела крају привести, већ се у свом слепилу дрвну да српски народ на кордуну (на босанској међи) пријави: да се снује у његовој средини устанак е ловинком: да садању политичку веву еа п рејасном династијом Ха пс бу р ш ко-Л о т а р и н шк о м прекине. Ова пријава отпосла га у важешћој студени у оне врлетне крајеве, те кад тамо дође, нађе еве у најлепшем реду, оси м св оје мудре главе, и оно мало мовга у њој. Теки људи нијесу лојални, и таки људи вавлужују оно што ва друге спремаху, а наш српски народ широм све Лике и Крбаве умрвјеће радвје на конопцу и коцу, но што ће иввеверити свога честитога цара и Њ. В. Фрању ЈосиФа I. Ко подлијем опадањем у сумњичењем своју голотињу покрива, своју срећу и каријеру туђом крвљу и еувама постићи настоји, тај ;е одљуд и тога ваља бацити с крме, јер брод, којим он управља, ивчевнуће као јутрења роса, чимје сунце обасине. Да нам није жао скучивати простор овога листа, ми би описали: какве лажне вијести ницаху и ширише се uo народу; ко му бјеше десна рука, а ко опет потајав агенат и долагивало; шта је све рађено самодасе мрве католици и православни;но, једно се не да премучати и ако је истакнуто још лани у „Застави*. Г. Касумовићу не бјеше доста народ облагати на високом мјесту, већ хтједе и у д о м обранској пуковнији стјећи вјечитих васлуга, сачувавши је од таких часнвка, који би је оцрњели ва увијек. Он се труђаше докавати д а у аамој војеци влада превратан дух, па на кога ће да јуриша него ли на—-Србина, натпоручвика Орлића. Наш делкја Марко (тако му је име) еједио је у свом тајном кабинету дуже него кокош на

ј а l има ’ OK Ј е иBЛвгаo али He пиле, него пиле, (тестере) даотпила г. Орлићу вви Јевде испод врата, а себи да пришије та још има мјеста на хаљини. Он повиваше и преслушаваше свједоке, те амо тамо састави ваписник, у коме стајаше: да је г. Орлић јавно ружио Његово Величанетво, славио краља Милана.... да јевелеивдајник. Овај му ћак душевни, ово ругло оде к домобранској области у Загреб, и ва мало ето к нама авдитормајора. Овај Орлића суспендаваше, све прегледа и распита и оде навад. Мој г. Орлић требао је баш тада постати капетаном, али је оптужен, ва и та га гуја уједе. Послије овога доби овдашњи еудбени сто еве акте на уредовање. На уречени дан сви евједоци, које делија Марко у оптужби навађа, под ваклетвом ивјавише: да нијесу онито тамо ивкавивали, даје толаж, штосе говори ва Орлића. Једва након једне године дана пошто је судбени сто обуставио истрауу проти Орлићу Обуставише истрагу и војни суд и часни оуд (Ehren gericht), те тако ивбавише невина човјека, и старога те вјернога воЈника и слугу пресвијетлога свога цара и гоеподара, ив проклетијех руку овога гровнога и ва људском крви полапнога уаравитеља. Но војничка областдржи много до части овојих часника; она не бјеше задовољна тијем, што gje г. Орлић невинијем од трију су дишта проглашсне; она тражи сатисФакцију својим почињеним органима, она жели да ва свагда етане на пут оваком влостављању њенвх органа. С тога су ових дана сви списи дошли опет к овом судбеном столу, е молбом да се поведе истрага протиг.Марку Касумовићу ради влопорабе уредовне власти и п отв ор е“. И тако једва сад приђох к оном мјеоту, које је наслов овога дописа. Ивносећи овај чин више области на јавноот, благодаримо јој од срца што је повукла на сриједу виновника толикога труда и трошка. Кад 6и све области у оваким случајевима овако поступале е трчилажама и уливицама, мање 6и „ревервата“ долавило у а превидијал-6иро*, а боље 6и ишли послови у свијем уредима, Ми внамо да ће наш јунак Марко настојати, да ово копреном превуче, али нама је већ и то доста, јер и ово васвједочава даје и овијем пријатељима његовијем и лаж* кум о в а л а. Писаћу вам Како ће се овај процес раввијати и докончати, и како ће се поступати са свију страна у овом ванимљивом послу. Ако жели наша виеока вемаљека влада, да нам учини што добра, неканамуклони овога човјека, коју своју власт употребљава сиетематично на демориливацију народа, на ватор правде и поштења, на убијство њему немилих отоца и људи, на вавађање Срба и Хрвата, на.,., на евештојемрскоБогуинароду!

Дневне новости.

(t Штева Мокан.) Из В. Кикинде јављају нам, да је тамо у недељу 8. о. м. преминуо Штева Мокан ратар и закупник вивске аренде у 35 год. Покојник беше пре десетак година мало чувена личност. Својим лепим понашањем стекао је себи угледа, а својим трудом и поштеним радом лепога иметка. Међу људима средње класе беше он човек меродавна гласа. У свима борбама на политичном и црквено-општинском пољу био је веран и истрајан члан народве страаке. Заслужио је дакле, да му узвикнемо: лака ти црна земљица, а вечита успомена међу вама. (f Јулијава Савић Гавриловић.) Српски народни учитељи у Земуну јављају, да им је садруга, срп. нар. учитељица у Земуну, Јулијана Савић рођ. Гавриловић у прошлу недељу (8. 20. о. м.) по дужем боловању у 23. години живота свога преминула. (Стечај.) У Градишци (у Босни) расписан је стечај за место општинског лекара. Годишња плата је 600 фор. Осим овога добијаће за посету у кући болестничкој у месту 60 в. а за пропис у кући 30 нов. Сиротињу мора бесплатво лечити и здравствено редарствену службу бесплатно вршити код градске општине. Ово место могу тражити и ранарвици, во првенство вмају гридуисави лекари, сви пак морају бити потпуво вешти српском језику. Бос. Градишка лежи на десвој обали Саве преко од славовске Старе Градишке; у месту валази се котарска област, имаде јавву лекарну, в броји до 5000 жвтеља са 720 кућа, цео котар имаде 26.000 житеља, који су већивом Срби православви, а цео котар вема лекара. Прописно обложеве молбе прима до 20. јуна о. г. „поглаварстго градске општине". (Копање блага под Београдом) Читамо у „Беогр. Двевнику" следећу белешку о овом и код нас озлоглашевом подузећу: У последњем нашем извештају одвосно копања блага, јавили смо, како је предузимач г. Роб, променуо правац рада, и почео мало даље да копа; у исто време јавили смо како су раденици у копању наишли ва неки взвесии зид, и како држе да ће по свој прилици бити иза истог то скривено благо. Сад ваквадно јављамо нашим витаоцима. да су раденвци већ опкопали сав зид, шта више и испод самог зида ископали су више од 2 метера те темељ зида виси овако у ваздуху. Даље су ископали више пролаза, у тој намери да се саставу помоћу твх пролаза са првим копањем. Унутра кад се уђе страшно је и погледати како су се рви земљави сводовн надвели, и сваког часа се може догодити несрећа, јер треба знати да ожо ввје тврда ледвва, већ је засипањем постала, те

се може сваког часа обрхвати и погњавити оне раденике. У овом копању наилазе они на којекакве греде, цигље, људске и животињеке костуре, но ми незнамо, дали су довољни ти знакови за даљи рад, и дали иза ти знакова лежи благо. Има већ два месеца како се копа то благо, па ■ишта. Коли га је закопао тако дубоко!? Мора да је и њему требало бар пола тога времена да га закопа и скрије, и сљедствено је, да би пре зато скривено благо, знали наши људи, а оно на против чак из белога света долази човек, и тра&и блага испод бедема градских.!!!.,. Први пут када је се отпочело копање, био је од стране належних опредељен један војник који ће мотрити на све, али данас видимо да њега нема. Куда је он? Шта је могло руководити надлежпе да га уклоне с тога места, и да повере једном да се све више и више, приближава бедемима градским и тражи благо. Да се упитамо какво благо тражи он, знали он ao је оставио благо ма то место, и то баш ту на том меету, што он ако му је до блага, непотражи га у равницама моравским, тамо лежи благо господине Робе, тамо, у њивама моравским, да је пало толико мотика, сигурно би нашли блага под јесен, те још каквог блага. Ил можда тражи оно благо цара Радована, нема ни тога, нити га је кадгод било; будите уверени, то је само народни „виц* кад неко жуди за силним благом, а они ra упућују да тражи благо цара Радована. Тек тражили ви незнам какво блато, тражите га где хоћете, само га немојте тражити испод градских бедема. Двомесечно копање! Сакривено благо! Странац! Градски бедеми! Чудновато! Чудновато I (Атентат на професора.) Пишу из Парме: 13. тек. месеца у 7 сахата дођоше у стан професора Збарбара, у улици „Борго деле Шкудери«, Карицати главни уредиик новина ,Ла Луче“, одветник де ђорђи и професор Мирковић, те захтеваху од њега, да формално опозове све, што је дан пре тога написао против клерикалних новина „Ла Луче* у листу на министра-председника Депретиса. Како је даље ствар текла, не зна се тачно. Чини се, да се је професор Збарбаро одлучно противио опозвати, што је против листа ,Ла Луче“ написао, усљед чега га противници сташе најпре псовати, а затим тући и ћушкати. У боју суделовала је и госпођа Кончета Збарбаро, супруга професорова. Карицати беше први, који са бојишта умаче. Нашав отворена врата, ирошуња се и не даде се више видети. Професор Збарбаро затвори оба његова друга у собу, те док је госпођа Кончета стражарила пред вратима, оде њезин супруг к редарству, да потражи заштиту. Дођоше одмах оружници; но кад видеше да немају посла с разбојницима и убицама, поискаше од Мирковића и Ђорђија карте, те их пустише кући. Професор Мирковић ударен је при тучи по глави тако слабо, да му је крв дуго цурила. (Изложба штапова.) У Паризу склопио се одбор, који приређује занимиву изложбу штапова. У изложби биће изложеми најразноврсиији модели штапова од средњега века па до данас. Највише занимаће хисторичко оделење изложбе. Ту ће се видети штапови Виљера, Крегија, Ришељеа, Самујила Бернарда а биће изложен и штап, којим је госпођица Монпансје дала знак, да се пуца на Тиренову војску, затим штапови Волтера, Уешхингтона, Балзака итд. (Летећи брвојав.) Један руски пуковник, предстојник централне станице војежих брзојава у Петрограду, пронашао је не давно „Јетећи брзојав* за ратне цели. Апарат је заједно са прежосном материјом врло једноставан и лак, те се нарочито код коњаништва може с успехом употребити. Предузети покушаји показали су повољан резултат. Летећи брзојав може се врло добро носити у седлу, заједно с батеријом те га с тога намеравају употребљавати при рекогносцирању. Главни вадзорник коњаништва одредио је већ, да се свака коњаничка пуковнија за еада снабде с једним „летећим брзојавом"; кашње, кад се чаетници и момчад увежбају у руковању апарата, добиће га сваки ескадрож коњички. (Гласовир од хи ља ду годишњег дрвета.) Приликом грађења једнога моста на реци Рајни близу Могућа, ископано је недавно из корита реке више храстових стабала, за која веле да ће бити остатци Друзова моста, о којем говори Цезар (đe bello gallico). То беху храстова стабла, која су јамачно већ онда била четири стотине година стара. Пошто отклонише угљевиту кору, нађоше, да је језгра свежа и важредно тврда. Та храстова стабла купио је један творничар гласовира, те су од њих начињева два гласовира, који се одликују особитом пуноћом звука, сталношћу гласа, и необичним сјајем дрвета. (Престанак говеђе куге у Босни.) У задње време пустошила је ова болест само још у котарима Бјеливи и Зворнику. Од 2. фебруара није пак ви онде било вовог случаја куге. С тога ће вСћ за неколико дана земаљска влада изддти објаву, којом се обзнањује преставак говеђе куге и одређује, да престају све стеге и забране у погледу трговиве са марвом у окупвраним земљама и да се дозвољава добава говеда из Србије и извоз марве, кожа и вуне у аустро-угарску монархију. Ова варедба користиће вароду, особито биће њоме поможено становницима ових предела, где су досад рад говеђе куге били забрањеви пазари са стоком.

Политичке вести.

Из Пеште јављају бечким листовима да ће се друга сесија у гарског сабора закључити у току - ове недеље. [На ово односећи се рескрипт краљев очекује се за суботу. „Немзет" јавља да се за сада неће попунити место јудекса-курије. Досадањи потпредседник курије, Бела Перцел, биће наименован за другог председника. Из Рима јављају да оЈдмииистара није још ни један поднео оставку. 9. тек. мес. држан је савет мивистарски, иза којега је Двпретис требао примити налоге краља и донесене закључке комори на знање дати. Поговара се да ће савјкабинет демисионирати, те да ће Депретис добити налог да састави ново мижистарство. Неки веле да ће само Бакарини иступити. Из Букурешта долази вест дв тамо иредстоји измева у министарству. Пређашњи опозиционари Јонеску и Мајорјеску ступиће у министарство а мивистар иностражих дела, Сту р 8 а отићиће за посланика у Париз. Одговор кардинала Јакобинија ва задву воту пруску послатјев. тек мес. из Рима.

Народна просвета.

(Школа. Књижеввоет.— Уветвост. Поаориште.) Српском народу. Приближује се свечави дан, када ће цео српски народ да покаже, колико уме да цежи своје врле покојнике, а поглавито свог првог народвог песвика у младој нам књижевности, неумрлог Бранка Радичевића. Дан, када има да се обави свечаност преноса костију бесмртног нам Бранка у Карловцима, утврдисмо на 10. (22.) јула ов. год. Као што српски народ показује добровољним прилозима новчаних средстава у просветне цели, колико му је за срце прирастао културни напредак, уверени смо тврдо, да ће исто тако одржати светао образ и том приликом, када ево треба да покаже и друкчијим начином, како уме да схвати узвишене моменте у историји културног свог развитка, да ће покасти том приликом, каквих до јако у нас вије било, е смо народ достојан великих мужева, јер умемо и хоћемо, да их ценимо и уважавамо. Свечанос преноса драгих нам остатака треба да буде светковина целог народа, свечан доказ поштовања према свом великом песнику, који је својим великим даром створио епоху у историји наше књижевности, а свим жаром своје песничке млађане душе свагда и свуде љубио свој народ подједнако. Ми смо уверени, да ће из евију крајева српских похитати народ, да баци грудву земље и положи венац из свог завичаја ва вов гроб, за којим је песникжудио. Бранко се враћа жакон тридесет година у недра милог му Стражилова. Похитајмо му на сусрет! С тога позивамо сва српска учежа, просветна и певачка друштва, задруге, заводе и општине, нека аајдаље до 3. (15.) јуна јаве одбору у Карловцима, да ли ће доћи на бранков дочек; колико ће изасланика послати или ће корпоративно учествовати, да им се за времена може постарати за станове; колико их за извесно жели бити при банкету, који ће бити о дану светковине после погреба; хоће ли и како желе суделовати у свечаности, да им знамо спремити достојно место. Певачка друштва осим тога позивамо, да нам јаве, какве ће песме да певају, да би и то могли узети у обзир при склапању сталног програма; уједно им јављамо, да смо добили од дра Јовава Пачу-а, позватог српског виртуоза и композитора, композицију бранковог текста; „Стражилово, красно Стражилово....’, коју ћемо им разаслати с молбом, да је науче и отпевају приликом том, као и ожу Це-ову: „Химну о преносу бранкових костију“, коју им је већ разаслао бечки одбор. Обратили смо се управи паробродског друштва у Беч с молбом за олакшицу путног трошка на лађи до Карловаца и натраг са свију ставвца истог друштва, а ако би ко хтео, да до гроба допрати песникове остатке, и до Беча. И тога ради позивамо, да нам се јави, колико ће доћи, да би им за времева послали нуждан број легитимација, ако од исте управе добијемо дозволу. Препоручујемо, да се из појединих места сви, који желе доћи, пријаве каквој корпорацији, ако таке у месту има, а ако вема, г. г. нашим повереницима на скупљање прилога, па тако у један мах да нам се за све назвачи дотични број. Утврђени програм, како ће светковива тећи, изнећемо на јавност најдоцније на три недеље пре свечаности, а и посебно послати онима, који нам се јаве, да ће суделовати. Уједно молимо поштов. г. г. скупљаче добровољних прилога, који су досад што год накупили, да нзм што пре пошљу како да се знамо равнати, а ону господу, који још нису почели купити, да не забораве жеље бранкове. У име одбора за пренос костију Бранка Радвчевића у Бечу и Карловцима 8. (20.) маја 1883. Перовођа: Председвак: П. Марковић. П. Кречаревић. * Умољавамо сва сл. уредвиштва српских листова, да взволе прештампати овај проглас.