Застава

Будапештански листови доносе под 0. (21.) мајем овај извештај: „Министар-председник Коломан Тиса примио је данас после подне у 4 сахата у својој министарско-председничкој палати депутацију грчко-источног српског саборског одбора, предвођену горњо-карловачким епископом Теофаном Живковићем, која је предала на владу управљену представку саборског одбора ради сазива сабора за 7. јуни о. г. (Спасов-дан). На говор владике Живковића, у коме је споменуо и жалбе саборског одбора на све оно, што се у грчко-источној српској цркви догодила, одговорио је министарпредседник Тиса, да он није противан сазиву сабора, али не у оно време, за које одбор жели, него касније у течају ове године и онда на тај начин, да од сада не буде слободно црквене фондове, који су и до сад већ толико оштећени, за дневнице употребити. Министарпредседник указао је на то, како се по мађарским законима свака црква слободно развијати може, али слободан развитак цркве то претпоставља, да се по својим законима идогма м а може развијати; источна-православна црква пак не стоји на пресвитеријалном него на умерено хијерархичком основу, саобразно својој унутарњој природи. У даљем току говора пошто је од говорника депутације премда само прикрикено, учињена алузија на данашњи положај патријарха упозорио је Тиса депутацију, да је Анђелића у његовом патријарашком положају њ. величанство потврдило, због чега министар-председник као што неће моћи трпити нападај на положај патријарха, исто тако неће моћи допустити, да се српски црквени фондови на друге, евентуално политичнецелиупотребљују, него само на такве цели, на које треба да се по своме опредељењу употребе“.

год му није његов питомац млади Шарл својои наивном речитошћу припомогао, да до жељене цели дође. Шарла питомца игралајегђа Рајковићка на ошпте вадовољство публике јер јој је мушко одело врло лепо доликовало, дочим је Језујиту г. Ружић класично одиграо. Исто тако добро су играли гђца Хаџићева, Л. Милићева, Димитријевићка, Лукић, Милосављевић, Добриновић и Рашић. У четвртак 12. априла: „Кин“ поворишна игра у б чинова. Ова је представа за образовану публиву врло ванимљива, јер ту је уметништво постигло тако рећи свој вршак. Главна улога била је „Кин“, глумац који се том приликом узвио до највишег ступња уметничке вештине: он је прикавом својим занео публику и до краја представе светлио. А како не би, кад внамо да је тако огромну улогу само г. Ружић кадар одиграти. Г. Димитријевић добро је играо своју улогу као војвода Галски. Исто је тако г. Барбарић погодио своју улогу лорда Мевиња. Соломона подворника Кинова играо је Лукић добро. А Пистола, оног комичног несташка одиграо је г. Добриновић на велико задовољство публике. Осим ових врло су интересантно своје улоге приказали г. Милосављевић, Поповић, Јовановић, Станојевић и Рашић, а од женских гђца Хаџићева као ангажована глумица код Кина. Она је своју улогу прекрасно играла. Исто тако добро су играли: гђе Димитријевићка, Рајковићка и Ружићка. У суботу 30. априла „Наше жене,* шаљива игра у 5 чинова. У недељу била је последва представа: „Две сиротице* драма у 8 слика и 6 чинова. Овај жалостан призор извуsao је су«Ј ова особито

код женске публике. И доиста је жалостан кад видимо како грофица Дијана Линијерева у својој сјајној и величанственој тоалети горко тужи за својом изгубљеном ћерком Лујзом, која је изгубивши вид, отумарила у просјачку колебу и пала у шаке некој старој просјакињи Фрошаровој, која имађаше два сина Жака и Пијера. Њена сестра Ханријета лутала је такођер од немила до недрага тражећи своју изгубљену сеју Лујзу коју напослетку и нађе. Ова дирљива сцена изазвала највеће је саучешће у публици. У овој цредстави одликоваше се упрвом реду гђца Поповићева, која играше стару просјакињу Фрошареву врло оригинално, за тим две сиротице: Рајковићка (Лујза) и Хаџићева (Ханријета.) Гђа Ружићка одиграла је грофицу Дијану Линијера потпуно. Од мушких се показали Ружић (наказа Пијер) и Станојеввћ (Жак). Овде г. Лукић због болести вије могао суделовати, његову улогу као грофа Линијера играо је Милосављевић врло сходно. При крају представе добио је г. Ружић као друштвени управитељ ради признања за свој неуморни труд око унапређивања српске уметности од стране овомесних грађана венац лаворике са широком тробојницом. После представе била је у почаст позоришном друштву игранка, која трајаше до зоре. Овде је наше позориште свега 17 представа дало и за то време добило је позориште осим последње представе сувишка од 145 ф. 60 н. У среду 3. отпутовало је по зориште у Чаково. Ми му желимо сретан пут. Б. . ко.

Политички преглед.

Горња м доња кућа сабора угарског отпочеле су 9. тев. месеца по ново своје послове, који до тог дана прекинути беху услед римских духова. Посланичка куБа бавила се у својој првој седници поглавито питањем о суспендовању посланичког имуниlтета заступника Шимоњија, Пазмандија и Иштоција. Гледе Шимоњија буде решено да се списи ради допуне реквизиционих аката врате одбору. У погледу Пазмандије закључено је одбити потрахено увиштење имунитета а само за Иштоцију решено је, да се има издати суду. Против издавања говорили су заступници Салаји и Херман. Херман изјави, да он не усваја поднесени предлог. Случај тај да има свог политичког, парламентарног и психолошког значаја. Одбор и ре*еренат истог схватвли су сасмахрђаво своју задаБу; они у погледу инкриминисаног чланка несу смели доносити никакво решење, веђ су се требали ограничити просто на то, да изпитају, да ли поднесена молба sa издавање садрхи у себи вексацију, или не. У извештају одборовом н не помиње се нигде вексација. Одбор се требао запитати, како је то могуђе да дрхавни одветник у досадањим бројевима дотичног часописа није нашао ништа за инкриминисање, ма да су н досадање свеске наперене против жидова и писане истим стилом и тоном, и да сада у једанпут у таком једном броју налази грару за кривичну пријаву ? Одбор требао је да се запита, да с’ ово како год не стоји с тим у свези, што је Иштоци у оно доба владу потпомагао, и што се подигнута тухба

потехе од оида, када је Иштоци владиној странци —лера окренуо. Херман рече даље да опасност у овом случају не лехи у дотичном спису, воБ у томе, да се овакова питања у опште марају претресати у сабору. Херман заврши најзад изјавом да је одбор ову ствар требао схватити са вишег гледишта а не са онога каквог окрухнога подсудца. Отон Херман изнео нам је нов доказ објективностн Мафара у - правосудним питањима, што у осталом немарарским народностима у Угарској није никаква новина. О преговорима међу угарском и хрватеиом владом јавл>а »Немзет*: Хрватска земаљска влада била је тог мишљења да су сувише великв терети, што их општине у Хрватској имају да сносе у погледу утеривања и маиипулације пореза, те је трахииа да обављање ових послова на дрхавне органе, како би се тиме олакшао терет, што га општине морају сада да носе. Угарска влада није се прама овом потрахивању ставила на станиште негације, али је чврсто остала при том, да услед те преинаке не падне никакав даљи терет на буџет Угарске и да се Финансијалној управи угарској у погледу поступка тих органа осигура одговарајуВи уплив у дисциплинарном погледу и другим стварима. Ако ее то учини, онда fie пореску манипулацију уХр ватској отправљатн дрхавни органи, које именује хрватска влада, но трошкови ових органа падабе на терет автономног буџета хрватског. Тако fie се добити органи, који fie интересе дрхавне благајне угарске много поспешније отправљати, но што су то до сада чинили општински органи хрватски. Даље су вођени преговори и гледе питања: какав би уплив ваљало осигурати у порезним стварима управним одборима, што fie се установити у Хрвацкој. С обзиром на највахније Финансијалне интересе, који се могу дотицати порезне компетенције управних одбора, и с обзиром на ту околност, да интереси ерара од стране автономних органа евентуално не би нашли потребно увахење остала је угарвка влада при том, да се порезна компетенција управних одбора има утаначити засебним законоц угарским, ако се та компетенција уопште и дозволи. У горњој куБи угарског сабора усвојена је у ствари закона о манипулацији пореза модиФикација, у којој је ово изречено, а вероватно је да fie и посланичка кућа исту прхватити. Из свега пак излази, да у свима питањима овима не мохе ни говора бити о некаквом оштеИењу дрхавног интереса угарског, да но против и онај део хрвацких хеља, који има изгледа да fie усвојен бити, тако изгледа, да против истог баш са станишта угарске дрхаве не треба ни најмање устајати. Тако Тисин „Немзет". Хрватима размишљање: У Цислитавској изишао је 5. тек. месеца царски патенат којим се распушта земаљски сабор чешки, уједно заказује со 24. јуни тек. године као дан, када Бе се имати састати новоизабрани сабор. Бечки уставоверни листови „плачу и ридају" како је за навек прошло господство Немаца у Чешкој, како fie Чеси сада потиснути Немце из свију позиција у земљи, како fie сад тек по Немце да наступе тешки и горки дани, и т. д. и т. д. Читаоци изнаБи Бе веома ласно одкудпотиче ово јадиковање и шта му је смер. Немци виде да Бе се морати повуБи натраг са много које позиције, на којој се до скора башкарише како им то кад у вољи беше. То је сва несреба њихрва и отуд јадиковање, које би неке а више“ и неке »даље* кругове требало позорним да учини на тобохња „страдања* Немаца аустријских. Немци у

Чешкој имају ва души својој толико и таких грехова, да падају у трзавицу веБ при самој помисли да власт сада прелази у руке оног народа, који И8 времена њихове владе никаквог добра запамтио ннје. НоЧеси то не каие чинити; они неБе Немцима враБати »мвло за драго“. Младочешки орган изјављује Немцима да Чеси с њима неБе онако поступати као што еу они чинили с народом, Н8 чвјег је крила поникао Јан Хус и други великаии. У осталом по мњењу младочешког листа имаБе од распуста сабора највеБу корист гр. Ta*. Гро* Ta*, по мњењу ,Нар. Листн’, није чешки сабор распустио с тога, што је вољан да чешки народ доре до праве веБине у њему. Напротив, он иде за тим, да деобом курије велепоседника постигне иети смер што га је трахио и нашао изменом изборног реда за дрхавно веБе. Тако fie се основати веБина, ал не народна, веБ владина. Тим fie народ чешки остати и на даље у мањинн, која Бе зависити од конзервативног племства, о ком се зна да га у хивоту и раду несу никад руководили народни интереси и утврђење и унапререње ових. Орган младочешкн завршује с изјавом, да је истнна престало неограннчено господство Немаца на сабору чешком но да нар о д чешки зато ипак није добио веБину у овом и да нема изгледа, да Бе је скорим добити. Након 5 година заиста доста халосно нскуство! У тнлијанској коиори доконата је расправа о позватом предлогу заступника Никотерије. При крају расправе поднесено је комори до 20 разних предлога за прелаз на дневни ред. Влада се изјавила за предлог заступника Ерколе-а који је гласио: „ОдобравајуБи политичко дрхање владе, прелази комора на дневни ред*. Пре но што се приступило гласању говорили су још и мннистри Бакарини н Занардели. Оба министра изјаввше се у својим говорима посредно против политике Депретисове. Пошто министри свршише приступи се гласању и буде усвојен поменути предлог Ерколев. Влада, односно Депретис, одрхала |е давле победу —у комори. За Бакаринија и Занарделија веле да Бе дати оставке.

Из листова.

„Једнакост*, орган народне радикалне страике у Србији, довела је у броју од 5. маја тек. године под насловом „С киме ће мо ми“ члацак, у ком расправља питање „савеза балкаиског* и положај краљевине Србије прама том питању. Из тог чланка вадимо следећи одломак из ког ће читаоци наши увидети како независно мњење српско суди у поменутој ствари. Једнакост пише: „Када је на измаку лањ' ске годиве откривев спомеаик киеза Михајила, а у сунчаном блеску засијаше са мраморне плоче ове златом исписаве речи: »Твоја мисао погинути неће!“ тешко да нвје прелетео иодругљив осмеј преко усана српских противвика. Та ва подвожју тога споменика беху се искупили, бајаги као воеиоци те мисли, као јемци за остварење српског нароДвог ослобођења и уједињења - иапредњачки министрв. Камен је непомичан; метална слика не отвори усие да протестује. Нама се у овомтренутку вехотвце иамећу ова посматрања. Та балкан је на иогама; са бедема Софије, Атине в кршвога Цетвња проламао је вазтух још ту недавно громовити пуцањ. Тај пуцањ до душе био је само свечани абер; народи на Балкану чине још тек само шеплук; па и опет том шеплучком пуцњу приписује Европа далеко већи значај но што га приписвваше ономе, који се 1876. гЛразлегну по херцегквачким гудурама. Грчка, Бугарска и Црна Гора спремају се да пруже једна другој братску руку, спремају се да остваре давно жељенеснове источнвх народа балкански савез. Ами? Гдесмомв? 0 киме ће мо ми? Ми смо онамо окренули леђа куда показује рука кнеза Михајила, па гледамо преко Дувава и Саве и пиљимо у нашу сусеткињу и а првјатељицу« као оно маче у жижак. Ми нисмо лаковернв, нама су познатне препреке које ваља најпре склонити с пута, па да се дође до балканског савеза, с тога тај савез и не узимамо још данас као готову ствар, али ми тврдо верујемо да је тај савез могућан, а јасно видимо да се живо и озбвљно помвшља на остварење његово. Па опет питамо: где смо мв? Српски свет свњао је некада, сањао је крос дуг низ година, како Србвја треба да предњачв томе савезу, па чак и да његов склоп узме у своје руке. И ту улогу предњачења ћутке су вам првзнавали в балкански народи, а у западно-европској књвжевности говорило се о њој као о нечему посве природвом. А данас се на томе савезу радв без нас, а многи се боје да се ради противу нас. Лаве пред јесен а и доцније, ми смо чешће помвњали взвештаје стране штампе, који су излазили на то, да је српска влада покушавала да увуче в Бугарсву у аустриске интересе, или како ce то каже: а аустрвску сферу. Бугарска је тај покушај одбвла. У најновије доба наилавимо ва гласове, који тврде, да је ваша влада покушавала да врбује и Грчку за аустриске ввтересе, па и ту претрпела поразу. Ови су гласови по себи врло вероватнв, но и да нису истинити, опет је необорива истина да ое данашњв правац наше спољне политике, ове политике коју води напредњачко министарство у свему разликује од спољве политвке осталих братсквх нам варода ва Истоку.

Ми с њнма бар под напредњацима, не можемо нћи руку под руку; ми смо са Русијом у веома запетом стању, ми смо без симпатије у Европи ми смо, код браће, без браће, ми смо усамљени. Па бар да смо сасвим усамљени, и то би било мање зло, но овако. Ало ево подвукли смо се под свут наше најжешће непријатељице у Европи, која једва чека згоду да нас прегњави. Бацисмо се у загрљај Аустро-Угарске, која нам спрема смртоносан! пољубац, од кога може врло лако да угине ваша народна самосталност. Кад се с Аустро-Уугарском сасвим спријатељимо олда ћемо се утопитиу њу, а нас ће нестати. Овоме не треба ближег тумачења с наше стране.

Крунисање цара у Москви.

У задњем броју саопштили смо редом све принчеве и сва ванредна посланства, која ће присуствовати при крунисању цара Александра 111. у Москви. Данас доносимо извештај о доласку цара Александра у Москву, односно у Петровски замак, који лежи у околини »руске маткеЛ Цар Александар са царицом и децом а праћев великим киезовима Алексијем и Николом кренуо је из Гачине ноћу ивмеђу 7. и 8. тек. месеца пут Москве. По учињеном распореду требао је цар Александар и пратњв му да стигну у Москву сутрадан, 8. тек. месеца, у 2 сахата по подне, но влак је услед закашњеног одласка дошао пред Москву тек око 7 сахата по подне. У два сахата по подне, дакле пуних пет сахата пре доласка железничког влака, разредило се у унутарњости станице смоленске железнице до на 200 полициста. Врховни управитељ полиције ђенерао Казлов обиђе у то доба сву станицу, да се увери дал су полицисте поњеговом , распореду смештене. Док се полицисте смештаху на одређена им места у унутарњости станице, која је управ величанствено украшена, опколише неколико i стотина жандара, кирасира и гардиста споља целу железничку станицу, којој од тада нико више није , смео прелазити. Пред изласком железничке станице стајала је граћанска стража, састављена од 1000 сељака руских, која је примила на себе дужност, да за време крунисања ред одржава. Око 5 сахата no подне почеше се на станици купити страни принчеви, кнезови и заступници и , представници мешћанске власти. Сви редом дове( зоше се до станице на познатој тројци руској. ђе, нерални гувернер москвански, ђеиералви побочиик I кнез Владимир Долгоруки био је још пре подне изишао цару у сретање до у место Валдај. До 5 са, хата по подне било је време веома удесно, но око !!- 6 _ наоблачи се од једиом и паде јака киша Око */< на 7 чуше се из далека гласови труба, који иаговештаваху долазак царев. Гласови ти долазилису , од трубача, што беху разрећени дуж пруге железничке, на тридесет корачаји један од другога. Око , ’/ t 7 сахата приспеде засебни влак царски на станицу железничку. Царски супрузи стајаху на отво! реном прозору једанајстих кола влака. Цар имаоје , на себи маршалско одело, напротив царица беше обучена у просто путничко одело угасите боје в i ћурдију од кадифе. Кад је влак стао, те кад царски супрузи изиђоше из кола железиичких, приступише им сви на станици сакупљени принчеви и кнезови те их поздравише најусрдније, Цар је врло добро изгледао и приметнло се на њему, како му је гсдио овај пријатељски дочек. То исто могло се читати и на царичином лицу. Након обављеногпоздрављања седоше царски супрузи у отворену кочију, те се одвезоше у Петровски замак. Дуж целога пута од железничке станице до замка чинилв су војници шпалир. На бајонетима војничких пушака беху привезани мали барјачићи. За војницвма с једне и друге стране пута био се слегао силан народ, да га тешко беше оком прегледати. Кад је цар пролазио испод огромног а дивно изведеног славолука проби сунце кроз облаке и на небу указа се небесни славолук, дуга шарна, символ мира, којим провићење као да је хтело народу руском да навести долазеће лепше, ново време. Народ је одушевљеним усклицима поздрављао. мимопролазећег цара. Усклици ови разлегаху се на све стране и постигоше врхунац свој у онај мах, када се показа напред поменута дуга. Око 7 сахата прнспеше царски супрузи у Петровски замак. « Пре но што се пренесоше у Кремељ царске вруне и остала инсигнија добнше новинарски нзвештачи дозволу, да их из ближе прегледе. Инсигнија налазе се у палати „оружнаја,* у засебној двораии, која је затворена вратима, састављеним из јаких гвоздених шипака, тако, да се кроз њих као кроз неку решетку сасвим добро могу видети све ствари, што су изложене у поменутој дворани. У среди лежи на јастуку од кадифе јабука државна; лево од ње блиста се велика царска круна, начичкана драгим камењем; десно лежи мала круна царска; иза круне лежи скиптар а са стране велики и мали ланац Андријин. Инсигнија пренеће ђенерали свечавим проводом. У дворани овој налазе се и остале старе круне руске; даље су ту и они престоли, што су саграђени из саме слонове кости, а који се употребљавају при крунисању. Државии барјак саграђен је од тешке жуте свиле; у средини истог сликан је грб државни а унаоколо дубови венац и у њему уплетени грбови поједнних покрајина. Трака барјака је од плаве свиле; иста је искићена штиим везовима и носи ва предњој страни латпис