Застава

Нови Сад, 9. јуна.

У овом броју листа нашег саопштавамо резолуције састанка и договора пријатеља и поштовача песништва Бранка Радичевића, у „Матици Српској' 1. (13.) о. м., као што смо већ претходно о том у кратко споменули у бр. 85. Овом приликом имамо само још ово додати, да се после одустало од једног дела предлога др. Л. Станојевића, тј. да се револуције ове не шаљу посебце скупљачима и приложницима у она места, из којих су већ прилози за пренос костију Бранкових достављени одбору карловачком: да се ве би прво тим ни вз далека ини најман>а пресија какова чинила, него да се то остави сваком на вољу, по свом увиђењу, ко шта усхте где ивјавити одбору карловачком или бечком, је ли пр от ив Стражилова или 8 а т о место гробу и споменику Бранкову, адр у го, што би за овакве изјаве и време одвећ кратко било.

Политички преглед

Министареки савет у Пешти, жуда је ономад и бан ПејачевиБ стигао претресао је питање реорганизацнје хрватсже упреве. Доподпуна споразума, наиме што се тиче порезне упрлве juin се није дошло. Неди мисле, да Бе се тешжоОе, које овом сноразуму на путу стоје, лако дати савладати, неки сасма иротивво тврде, па како од решења овог питања и сазив загребачког сабора зависи, то се у тим последњим круговима боје, да се сабор можда и неПе у заказано време (8. јула) састати моБи. У Загребу је ивабрана депутација, која fie цара и храља, приликом путовава веговог у Крањску, у Љубљани поздравити. Чланови депутацнје су|: арцибискуп МихаловиБ, rpo® Ердедија, гроФДрашковиБ,ЈулијеЈелачиБ,мајор oрешковиБ0решковиБ и Карло Михаловић. Г.КрестиБ председник земаљског сабора не може се дечутацији прикључити из разлога, што Бе баш у то доба помовима oto припреме за отварање сабора бити јако заузет. Арбанашка ствар као да Бе за врло кратко време да ступи у нову sазу, која би на првобитне узроке арбанашких немира доста јасну светлост бацити могла. Ахо је неким вестима веровати, то би усљед последњих пораза, што су их Арбанаси од турске војске претрпили, нека арбанашка депутација веб на путу у Беч била, да овде у нашег управника спољних цослова аамоли заинтервенцију или као што би се на дипломатском језику рекло, за „добру реч* Уустро-Угарске. Истина да телали, који овај глас телале, додају још и то, да fie сав труд арбанашке депутације бити узалудан, почем су Арбанаси непосредни поданици Турске, те ова ратујуби с њииа, расправља само своје унутарње ствари, у које се нико мешати не сме. Но вад се чове« сети, да се оваке депутације иикад не креБу на оваки пут из своје иницијативе, онда нисио далеко од истине, кад предпоставнмо, да је у горњим речима изнесен онај одговор на јавност, који депутација нзВе добити. Повивање на право Турске, да сама своје унутарње ствари расправља, схваБа се данас само као фино сатирисање, иза кога се обично скрива противна намера. Ако ова депутација замста бити примљена на »балплацу*, онда би интервенцију Аустро-Угарске у Арбанашкој само још као питање времена моглн сматрати, кад јој на путу не би случајно још и неке озбиљнцје препоне стајале, него што су оне, <оје извиру ив права Турске да своје /нутарње ствари сама решава. Mocrobcrh градоначелвив Чичерив, о коме је семитска штампа у намери, да противну сенаацију произврде, повнате тенденцијоане вести проносила, удостојен је по ново царске наклоности, и ако овог пута израз исте није непосредно на њега управљен био. У последњој седници варошвог веБа саопштио је Чичервн истоме, да иу је цар меsу осталим рекао: „Круниеање је свеву измеру мене и Москве ближом учинило; радујем се, што Бе иста у будуБе још ближа бити.“ Вести из Тоннива јављају о новом напредовању Француске војске. Адмирал Пијер јавио је из Таматаве, да је, пошто му је ултиматум одбијен био, Таматаву и ондашње царинско звање освојио. Затим је Јулпоан, Монамо и Јеперио разорио. Адмирал се хвали даље, да при свииа тим сукобима Француска војска ни једног рањеника није имала и да се у врло јаком положају налази. Непријатељсва војска дала се је бегству, но Француски зшоведник је при свему том с обзиром на помешано становништво у освојеним местима опсадно стање нрогласити морао. Уз npsoc овим, по француску акцију у Тонкину, овако радосним вестима почињу неке новине ипак о знацима министарске криие у Фраицуској да говоре. Повода томе им даје путмвнистра спољних послова Шалм ел-Лакура, који је на 14 дана у купке отишао. Многи веле да њега и шеФа кабннета г. Ферије постоје врло велике диФеренције баш у погледу даљег поступка у Тонкнну, те мисле, да се г. Шалмел-Лакур, који је у овако доба своје звање оставио, неБе више у њега ни вратити. Да неки веБ хоБе да знају и то, да Бе га, ако сам Фери не би себи тај ресор задржао, грсф Сен-Валнјер насљедити.

Тројецарсиж еавез rao да још није свима новинарима из комбинације избачен. П > вестима из Лондона приспеБе руски цар св царицом месеца јулија у Лондон, где би царица дуже остала, а цар би се одатле упутио староме цару Виљему у Емс, од куда би обоје дошли у Гастајн на састанак са владаоцем аустро-угарским.

Дневне новости.

(Нови цирвулари вршачког владиве.) Читамо у »Српству“: „А зар може из Назарета што добро доћи ? тако ће се запитати многи, који буде наслов ове белешке наше 'прочитао, а ми место одговора ево навешћемо у верном препису један цнркулар нашег владиве, воји глдси: „Бр. 88 ех 83. Славно поджупавијско зваве торонталсве жупаније дописом својим од 15 дец. пр. г. бр. 109 јавља, да је вел. бечкеречка гимназијска комисија у седници својој, држаној 29 септ. пр. г. завључила, добровољве прилоге у цељи поболшања фонда тамошње велике гимназије прикупљати и, достављајући табак ради уписивања приложника са означењем величине прилога, моли, да се и у овој епархији добровољни прилози на горњу цељ вупе и предхваљеном жупанијсвом звању до 1. јула 1883 г. по п. в. пошаљу. Зевључено је|: све овоепархијске манастире, црвв. општине и свештенике позвати, да у интересу просвете по могућству свом на претпоменуту цељ прилоге чине и такопе председништву евоепарх. управе најдаље до 15. (27.) јуна о. г. пошљу, каво би се прибрани новац до одрећеног рова на своје опредељење одаслати могао. Из ееднице епарх. адм. одбора у Вршцу 22. марта 1883 држане. Емилнјан, епископ с. р.Ј Ништа није лепше, ворисније и узвишеније, него помагати просветне заводе, али вако би било, вад би се наш г. епископ, а с њиме н епарх. адм. одбор, сетио по неки пут и »Cpncge Матице", или сомборске препарандије или новосадске и карловачке ћамназије, који заводи нису подигнути и не издржавају ее државним средствима, као што је то случај код вел. бечкеречке ђимназије, којима је дакле кудикамо потребнија помоћ п ијатеља просвете и напретка, па кад би отправио по који цирвулар општинама. манаетирима и подручном му свештенству да нрилозима потпомогву те заводе, да би што боље и што потпуније могли одговарати својој леioj и корисној цељи ? На послетку, отиуд стижу српске општине, српски манастири и српски свештеници, да добровољним прилозима потпомажу државне ђимназије, кад ми имамо наших школа и наших просветнвх завода? Аво тако даље устраје, опда се нећемо ни мало чудити, ако идућег пута разешље наш г. епископ циркулар, да се купе добровољни прилози на арнаутске рањенике и на рањење турске нвзаме. Такоћер је свим цркв. општинама разаслат и други један циркулар, у којем се тражи, да ове јаве, колико и кад су уплатиле припадајући део од саборских трошкова. Шта се овим хоће ми не знамо, тек да се тиме не мосли ништа добра постићи, у то смо убеђени.* (f Јоца Поповић.) У очи среде умрво је овде у својим четрдесетим годинама и јуче је сахрањен на успемеком гробљу трговац и грађанин тителски Јоца Поповић, син покојног честит г свештеника тителског поп-Таце, а брат нашег младог књижевника и панчевачког свештеника, Луке Поповића. Покојник је био срцем и душои одан својој народности и родољубивом ватром заузет за народне ствари, Покојии Јоца беше вазда међу првима, који су народ наш у Шајкашкој упућивали и руководили, а то могаше толико пре, што је свагда у народу и с народом живео и добро познавао његове прилике. При изборима народних заступника како за наш црквено-народни сабор, тако и за политичви, беше Јоца Поповић врло употребљива и поуздана снага, која је вародне бираче знала народвој сачувати ствари. У своје време, дов му ое није иашло одмене, на име још под граничарском управом, покојник је и пером извештавао српски свет, каке су прилике у Шајкашкој, особито је обнажавао и строго осућивао неподопштине појединих функцијовара. У то доба бројао га је наш лмет у своје сараднике. Ga свега тог, а и са свог великог слободоумља беше Јоца вазда изложев подозрењу др> жавних чвновника, који су се косили о народне жеље и потребе. Био је свупштинар и представник како општвнски. тако и жупанијски, а његови сугрћани послаше га и ва епархијску скупштину бачке дијецезе, и ова га изабра за члана епархијском административном одбору. Беше амо дошао, да потражи лека тешкој бољетици, која га је встина тек од скора морила, али му веобичном јачинои снагу слабила. Из венада и вагло покоси му овде сушица још саразмерно млад живот. Многи овдашњи пријатељи и познавици покојникови учинише последњу пошту, отпратише самртника до вечна му дома и рекоше му с наии заједно: Лака ти, Јоцо земља била, и ако у туђини, али и пак у своме народу, и дуг ти био спомен међу браћом и познаницима I (Омрт атентаторне Илке.) ,Једнакост“ јавља: „Данас, 30. маја до подне трајала је секција мотве Илке Марковићке. Читаво после подне писала је комисвја секцијони протокол. У недељу 29. до подче је испитивао робијашицз, које са Илком беху у једној соби, помоћник Бабамиљић. у присуетву два граћанина. Стева Милићеввћ и Стојан Д. Рибарац тражили су да им се дозволи да могу при-

суствовати при секцији. Помоћнва им обећа пред подне, а вад је било око 4 сахата по подне он их одби, ве даде, и оде сам с комиеијом али без двојице грађана, који су до иодне ирисуствовали при испитима робијашица. Ваља приметити да је секција отпочета пре 24 сахата, дакле противно санитетском пропису, који наређује да се секција има предузети пошто протеку 22 сахата. Још ваља приметити да је пред подне званично позват ва секцију општински лекар др. Петика, који би имао тај посао свршити с апсанским лекаром др. Јасњевским. Али у исти мах кад је он позват послат је пандур на коњу у село Пољану да позове окружног лекара др. Саву Димитријевића, који је тамо још с јутра отишао ради прегледања пелцоване деце. Општинеки лекар није ишао ва секцију већ је комисија сачекала др. Саву па с њим предузела секцију, али не онако с ногу, већ по што ју је помоћник позваи у осућеничку канцеларију и тамо јој кешто испричао. Какву је сад имао нужду помоћник дозвољавати присуство upe секције људима, који су то тражили, а после их отерати кад је имала да се отпочне секција, кад је имао да се ниди положај мртве Илке, околпости и средства с нојима се угушила или с којима је угушена, ми не знамо ... Тек јуче око 5 и по сахати по подне једва дозволише Стеви Милићевићу да види мртву Марковићву како би могао послати извешће „Самоуправи*; после је метнуше на воловска кола и у пратњи 4—5 осуђеника и 1 пандура однеше у гробље. Сада само да вам јавим како је умрла Марковићка у кратко. Узела пешкир па стегла ово врата и умрла просто и лако, а оне три осуђенице, које су с њоме биле у соби, нису ништа чуле ни осетиле. (Две су од ових осуђене због тровања.) Тако се чује да је комисија нашла стање и узрок смрти Илкине. Још нисмо готовв с прибирањем свију податава и околности о ненадној смрти Илке Марковвћке. За сада вам могу на сигурно саопштити да су у леварсвој комисији подељена мишљењз. Један је лекармишљењадајеИлва насилном смрћу уморена од другога, а да се није сама уморила. Кад вам пошљемо све податке видећете вчко ствар стоји*. (Прегледање Београда.) „Н. Б. Дв“. јавља: „Чујемо да су јуче прегледали наш град аустријсви виши официри, генералштеблери. Градска команда стајвла им ја на услузи*. (УлазакцараАлевеандра у Петроград.) Њихова Величанства цар Александар и царица Марија Феодоровна ушла сад у богато искићену престопицу, при нијлепшем времену. Неизмерна множина света попунила је тротоаре невске улице, воју су с једне и друге стране поеели војннци и нитомци војних швола, без пушака дожећи један другог за руке. Нереда није било нигде нити је полиција кога неумесно задржала. У свима улицама, које се сучељавају са Невсвом, није било допуштено в зити се него су у њима подигнуте трибине. На отвореним прозорима и кућним балвонима било је пуно света. Царски влак приспео је у 12 сах. у п. Његово Величанство примило је у дворанама станице честитке дворске депутације и племства. Преображенски пук био је као почасва стража У простим отвореним колима одвезла су се Њихова Величанства праћени одушевљемим узвицима, у Казансву ватедралу. У приличном одстојању возио се преетолонасљедмик и велики внез ђорђе, за њима управитељ полиције Гресер и заповедиик Аделсон. Пред уласаом у катедралу био је пут цвећем посут. Између стубова, који у полукругу око цржве стоје, намештена су била деца, воја су певала царсву химну. На црввеном прагу поздравио је Цара свештенив вратвим говором, после тога је Цар ушао. После бм. врати се Цар у Зимску палату праћен узвицима народа, звонењем звона и народном химном. У вече је било спремво велико осветлење. (Уапшење Крашевсвог.) Најновији број „Дражђанских Новина* јавља да је позната преметачвна у стану Крашевског спроведена на пријаву немачког заступника у Бечу. Овај да је први почео сумњати у рад књижевникв пољског. Помевути лист вели да по резултату преметачине „мисле“ да могу „с приличном* сигурношћу закључити, да се радило око ухођења немачких градова и установа немачке војсве. 0 Крашевским веле да су компромитовани неки мајор Стеван пл. Богдаиовић, пореклом Рус, и још два пољска емигранта, именом Ковенђински. Богдан познат је као преводилац дела Крашевскових. Крашевски стоји у 71-вој години, а живи у Дражђанима већ од 1863. као изгнаник руски. У први мах држало ее да је Крашевски уапшек ради какве завере против Русије тим пре што се прочуло да се приливом преметачине нашло код њега планова руских тврђава. Доцније пак да се .показало да се ухођење односило на одношаје немачке војске. Из Лавова ј вљају да је маршал галички отишао у Беч да замоли цара и краља Фрању Јосифа да се заузме за оелобођење Крагаевскога. (Изгорело позориште.) У уторак 31. пр. мес. ноћу изгорело је у Варшави мало царско позориште. Ватра букнула је у 9 сахата у вече, а погашена је у 4 еахата у јутру. На срећу вије се те вечери у оозоришту представљало. те |«ије нако страдао. Шт>та извоеи преко 100.000 рубаља. Пожар проузроаовао је у граду велику узрујаност; губитак народног позоришта јединог достојног уточишта пољске музе изазвао је опште жалење.

жигвца.) Дне 13. о. м. биће управо 50 година, како су жигице изумљене. Изумео их је политички осуђенив у државној тавници, Олушатељ химије Камерер из Лудвигсбурга, затворен г. 1832. после немачке свечаности у Хамбаху, беше осуђен на тавновање у тврђави Хохенаспергу. Младога химичара надзирао је у затвору стари неки частнив, који је младом свом штићенику настојавао олакшати судбину, у волико се то слагало са његовом дужношћу. Стари тај пуковник, упознавши се поближе са младићем, дозпа да се бави химијом те му дозволи, да у својој станици уреди мали лабораторијум. Камерер кушао је већ на свеучилишту, да побољша тада постојећа средства за произвађање ватре. У тамници вушао је дуго, те је воначно почео ескпериментисати са фосфором. Нашао је праву смесу неколико дана пре него што је из затвора изашао. Он је касније умр’о у највећој оскудици, јер му ви један богаташ не хтеде пружати потребна средства. Након смрти постао је многи милиунарем помоћу Камерерова проналаска. вбог велеивдаје.) У Инзбруку у Тиролској спроведено је 4-ог тек. месеца суђење против ђузепа Сабадинија, који је био тужен да је познатог Оберданка у извршењу намереног атентата потпомагао, тиме, што га је превео преко талнјанске границе. и да је с разним непријатељима Аустрије био ступио у свезу, у тој цељи, да Трст и околину овога оцепи од Аустрије. Сабадини је са 9 против 3 гласа проглашен кривим и осуђен на смрт. (Справаза рачунање.) О овој справи за рачунање држао је јавно предавање са експеримен* тима г.ђ. М. Станојевић, у субтгу 28. пр. м. у 9 са* хата у вече у грађзнсвој касини у Београду. Улазница је један дииар од особе. Чист приход је намењен фовду сиромашнвх веливошколаца. На предавање могу доћи и нечланови Грађ. васине. Том се справом могу радити све врсте рачуна као: сабирање, одузимање, множење, делење, степеновање, кореновање, интересни рачув, претварање разних врста новаца, старих мера у нове и обратно, алгебарске једначине и т. д. и то ие само много брже, него и апсолутао тачно јер је погрешан резултат немогућ. Справа за рачунање интересоваће свакога, који прати напредак а нарочито ће бити од велике правтичне вредиости за г.г. трговце и све оне који се баве великим рачунила. („Н. Б. Дн.*)

Политичке вести.

Из Загреба по ново јављају, да Бесе земаљски сабор у течају месеца јуда, uo свој прилици 11-ог еастати Држи се, да Бе сабор ту прилику употребити на то, да даде свечана израз\ својим о еБајима према династији и домовини. Из Цариг рада јављају, да је турски министар спољних послова управио на посланике једну ноту, која упозорава на тешсоБе, '.оје сметају уређењу граница измеру Турске и Црне Горе на Схадарском језеру. При свему томе нада се министар, да Бе се ова ствар цесијом предела, Црној Гори уступљеног, на скоро у ред довести. Овом приликом разаслала је Порта и журналима јед ; «н коминике, у коме пориче оне вести, које су се о бојевима око Скадарског јевера равнеле, тврдеБи, да је измеру Малисора и турске војске само један једини окршај био. Берлинска влада узтеже се, да уапшеног Крашевског пусти на слободу. У Париз је стигао хннески посланис марки Ченг и наставио је свој иваничан рад. По томе закључују, да су претеране вести, које приказују одношаје измеру Француске и Хине као веома озбиљне. Румунска влада предложила је у Верлину, дч се дунавски уговор овако промене: ■Мешовита комисија“ да носи име »Нздзорна комисија*; иста да се састоји пре свију других из ивасланика Румуније, Србије и Бугарске; меsународна дунавска комисија да изашље комисара аустро-угарског кло сталног, а осимтога још једног изаслаинка сила подписница по азбучном реду; аустро-угарски изасланик имао би бити председник у надеорној комисији. Како по том предлогу Аустро-Уг рска не би имала за сва времена места и гласау „мешовитој комисији,* јер би године 1904, када би меБународна дунавска комисија поестала, прибрежне државе саме у њој остале. то се мисли, да н мачка влада овај предлог неБе хтети потпоиоБи. Колика је вода у Дунаву под Новим Садом. Среда 8. јуна 5 мет. 28 центимет. Четвртак 9. „ 5 „ 28 , XVI. извештај одбора за пренос костију Бравка Радичевића у Каршвцима о добровољним прилозима. 94. Послало сл. пев. друштво у Ст. Бечеју од села приређеног други дан ускрса о. г. По 3 ф. Јулнјана Јоваиовића, 'Ворђе Кота из Н. Бечеја. По 2 fr. др. Риста Михајловић. По 1 ф. 20 н. Арон пл. Војновић, Стеван Завишић, Пера Шибул из Врањева, Сава Ђорђевић илађи. По 1 ф. 10 п. Јеврем Барић из Карловаца. По 1 ф. Мита Сомборски, Јов. Јосић, Пера Пекаровић, Голуб Јеремић из Сомбора, Младен Јоцић, Иса Дебел.ачки, Тома Михајловнћ. По 60 н. Н. Фишер из Пеште, Марија Жекића, Андрија Протић, МиланНићин из Вран>' ва, Алексије Јосић, Свет. Соколовић, Теодор Пајдак. По 50 н. Младен Јосић. По 40 н. ђорђе Рајковић. Ло 30 н. Мита Живковић Аксин, Данчло Живковић. По 20 н. Богдан Малешевић, Христ. Кукића, Драг. Поповића, 'Бура Станишић, Ал. Гавански, Ст. Врбашкн. По 10 в. Дина Седмаков, Н. Лаи-