Застава

породице цареве и краљебске синовски биле и јесу одане, како то историја свих времена довољносведочж, пити Вас је било стра, хладним срцем онолико неправде сасути ма Рим, тај неумрлими дели папа овенчани град. Чедност препоруча и противнина. Незнамо, да ли је баш чедно, служит се онаквим изрекама; изволите само још једном промислити, а ми само то спомивемо, да повест свих времена довољво показује, колику су част папама изказивали иста њихови најљући непријатељи, као што то својим очима може видити, који год само хоће, ако си само мало на памет дозове, како еу се у задње време капрам св. отцу понеле Руска и Пруска. Зати овом згодом §умољавамо Вашу Пресветоет, да се у будуће непослужи онако увредљивим изразима, којима се може изазвати мржња наших католика; за зле посљедпце Ви ћете одговарати. А просведујемо свечано против освади Ваше П ресветости, да се је наша света црвва ивада послужила или да се служи и недопуштеним начином и лувавштином, само да сљедбенике Ваше вере за се добије. Наша црква вазда је осуђивала свако насиље, буди да се је њим служио противпик или еами поједини Католици Нити она може нити сме одобрити каково насиље или лукавштину, пошто се сав њезин наук темељи на истини, пошто је она сама стуб и темељ истине. пошто је обраћење милост, коју сам Бог даје, милост којом Вог потиче и помаже свакога у сврху, да упозна истипу, милост, којом све, које је год из таме довео у своје дивно свјетло, утвр!>ује, да наставе ходити у иетом свјетлу, незабацујућ никога осим онога, који њега остави. За то се ми свечано ограђујемо против Ваших изјава и нападаја на нашу свету цркву, и одбијамо са негодовањем, да се је икада Рим оиавим начином владао, какоВашаПресветост то у својој окружници спомиње. Све да би који од католика такова шта и учинио, пе следи одатле, да је допуштено набацит се ва саму цркву, пошто се ие може ни једно друштво овривљавати због протузаконитог чина којег члана, због чега га и само друштво осуђује. Наша црква пе треба насиља. Она сама по себи са свога чудеснога ширења, са своје ванредне светости и неисцрпиме плодности у сваком добру, са своје католичке јединости и непокретне постојаности, непобитно има свједочанство својем божансвом посланству те све људе кроз сва времена у велико потиче, да јој верује. Не можемо прећутати ни онога, што је Ваша Пресветост споменула о мјешовитој жевидби. Ми бисмо и Вама и себи честитали, када би Вашој Пресветости пошло за руком, на увек крајучиннти мјешовитим женидбама између католика и сљедбеника грчко-источне вјере, а то желимо не за то да у мржњи подржимо један и други део*једноврвне браће злобом људи раздвојене, јер црква католичка осуђујући блудњу и криви наув, љуби људесвебез изнимке, како нам је ваш господин Исус заповедио да љубимо ближњега, што је сваки човјек био он наш непријатељ, невјерац или кривоверац; него за то то желимо, да се отклови пагубни индиферентизам, кано да је то све једво, бити у којој му драго вјери, што и сам здрав разумЈосуђуЈе свједочећ, да је само једва истина, а по том и само једна права вјера могућа. Тко позна, коли су строги наши црквени закопи у том и наредбе, којима се сзе чини; да се запречи свака мјешовита женидба, чудити се је, вако је Ваша Пресветост на то дошла да и ту тачку особито нагласи и оваво истакне. Доиств вије било од потребе оно истицати, чим би се иогло много срце раздражити. Ми подучени од нашег господииа Исуса свом својом љубављу обухваћамо сву ј е'днокрвну браћу несрећом од aiac раздвојену и нећемо нивада ирестати добројој творити, гдје год можемо, и своју јој љубав иеказивати. И та је управо љубав разлог, зашто нам се у срцу разжалило, вада је Ваша Прееветост без икакова повода вавалила на нашу свету цркву. Ми поштујемо и Вашу свету особу, но сузбијамо насртаје веправедно на цркву нашу наперене, те како смо их сада од ње одклонили, тако ће нас увев свако на обрану њезину спремне наћи, који би год покушао њу, тај ступ и темеЉ истине, окривити с какове неистиие и неправде. У Сарајеву мјесеца коловаза 1883. f Јо с и п, надбискуп врхобосаиски. У Мостару мјесеца коловоза 1883.

Пашкал Буцоњић

Политички преглед.

Данас, у суботу 24-ог септембра отпочела је на угарском сабору расправа предлога Тисиног у погледу спора са Троједницом. Предлог овај нзнео је Тиса у саборсзој седннци од 21-ог тек. мес. предложвв уједно, да се предлог његов одмах сутрадан, дагле 22-ог септ. у претрес узме, но сабор решн, да се ствар ова стави на дневни ред седнице од 24-ог ов. м, Овај предлог Тиснн гласи: „KjEa очнтује да узима на знање све нзјаве, воје је влада издала поводом дога?ајају Хрвацкој и Славонији, iaio у погледу пнтања о rpбови и натписи, ioje је тим догарајима предходило, таво и у погледу оних наредаба, које су учнњене после немира; али да уједно с обзиром на ону праксу, iojy су владе од год. 1868. употребљавале и која допушта друго тумачење дотичннх парагра«а ХХХ-ог sai. чл. год. 1868. опуномоЕује

владу, да гледегрбова и даљеостапе при пракси од године 1868., а онде где су грбови с друкчијим натписом истакнути, као и свуда, где би у будуЕе требадо грбове поново истаВи, да може по доеловном смислу §-а 62. поменутог завона грбове без икаквог натписа истаВи.** Као што је повнато троједнички заступници неВеприсуствовати при расправи овога предлога. Но и Маsаринисууовој стварисложни. Крајња левица закључнла је у својој седници од прошлог четвртка да поднесе сабору противпредлог, који обухвата следеВе три тачке: 1. одлучно негодовање владнног поступка; 2. придржавањема-sарскохрвацког натпнса под ваједничким грбом, у смислу закона о поравнању; 3. собсиром на чињеницу, да су грбови служили тек као изговор за немирв, пожурење уставне р*евнзије закона о поравнању. При распрввновогпротивпредлога у клубу, тражили суЈВидовиВ, Мочари м Халао да се изостави друга тачка. Халас тражио је то с обзиром на народиости, но веВина решн, да се и ова тачка задржи. Заступник ХелФи предложио је у клубу крајње леввце да се с обзиром на догафаје у Троједници на министра Тису следеБа интерпелација стави: 1. Чим може шев владе мотивовати, што су и прерашњи кабинети, као и његов кабинет од г, 1868. тешко погрешили, допустив да се у оним крајевима угарске круне (Хрватској) обележје државне заједнвце, наиме марарски грб и мађарска вастава не употребљују. 2. Пошто ее кроз петнајст годнна у Хрватској није марарски грб употребљавао, шта је потакло мађареку владу, да баш оада грбове с марарсаим натписом истакне? Је лн то учињено с инвцнјативом министра-председннка, миннстра Фкнансија нли министареког веБа. 3. Како је могла влада сложити са евојн начели чнњенвцу, да је заједннчким миннстрнма дозволвла уплетање у чисто унутрашње послове угарске државе, насупрот јасном слову закона, да се заједнички министри не могу пачатн у унутрашње послове нити једне ни друге државе. 4.| Је ли истина, да се је одмах с почетка министар-председник у Бечу обвезао, да Бе одмах чим се немири угуше, грбове с марарским натписима закондавннм путем са државнн зграда дати уклонвти. Па ако је то нстина, како се слаже са парламентарнои пристојношВу, да још и после овога остаје на влади? 5. Приписује ли он немире једино питању о грбовима или другнм узроцима, па ако ово вадње стоји, када је н какве је наредбе учинио, да се узроцн немира за будуВо отклоне и суверенитет круне Угарске у Троједници поштује. После дебате о Тисином предлогу поднеБе министар финансија сабору прорачун за годину 1884. и законски предлог о реаорми односно о делимичном повишењу приреза на општу доходарину. Веле да Ве Сапари том приликом расветлити опште »инансијско стање ове вемље. Чудновато да у овој земљи свака »и-нансијска „регорма" обично или какву нову порезу или повишење једне ил друге старе пореве собом донесе. Благо земљи при таковим ре«ормама. Из Србије како који дан осване долазе све црве и горе вести. Реакцијонар ХриетиВ отпочео је своју ратоборну мисију. Први пооао био му је да раепусти народву скупштину, пре но што је ова могла да приступн своме раду. Дошав 22-ог тек мес у скупштину прочита ХристиВ крлљев указ којим се од скупштвие изабрани председник и потредседници потврфују, а за тим нзвади из џепа и прочнта онако по капларски другн ираљев указ, којим се народна скупштина закључује и заступници народни куВи шаљу. Скунштина је растурена и настало је питање: шта сада? Изгледа да са овога питања ХристиВа не Бе глава ваболети. Аустро-угарски лиетови трубе, да Бе некадањи каплар аустријски а садањи министар ХриетиБ потписати железничку конвенцију, која fie се доцније новој скупштини на одобрење поднети. Бе Никола ХристиВ потрудвти се да што боље приуготови вемљиште ea идуБе изборе. У Србији је данас уставност, суспендована а ко иоле повнаје живот Ник. ХристиБа, зна, да овај у нзбору средстава ва извршење својих смерова није никада тугалив био. Еаквом се поступку народ српски има надати од ХристиБи, сведочи задоста то, да је, као што јавља »Лојд“, за 8 октобар наређено разоружање народне војске. ХристиБ преза од народне војске, односно од народа, а ово сведочи и сувише, с каквим се намер&ма он носи. Народ српски иде бев сумње великом искушењу у сретањо, но ми смо уверенн, да fie тај народ, чнја је свест вздржала и надвладала трогодишњу навалу српског назови напредњаштва, одолети и капларском насиљу Ник, ХристиБа, а коначна победа мораВе и опет прнпасти народу српоком.

ГЕДЕОН ДУНЂЕРСКИ.

30. септембра о. г. преминуо је у Сентомашу честита старина српсва: Гедеон (Геца) Дунђерсви, у 77. години радног живота свога, након дужег боловања. Покојник се родио у Сентомашу г. 1806. Кад му је отац умрво, било му је 16 година.

Годнну дана по смрти очиној оженио се Персидом од рода Летића из Новога Сада, и бог га благослови лепим од срца породом: тројицом синова и трима кћерима. Од синова му живи су;Шандор и Лаза, а од вћери Јелена. Од оца остаде у наследство њему и млађем му брату Нестору до 60 ланаца земље. Неуморнии радом и трудом својим прибавио је себи имање, које се ретко може наћи у нас Србаља. Сретан у подузетцима својима, није расточио благо, којим је бог благословио труд његов, већ га је чувао и штедио. Но где се тицало да се поиаже цркви и школи, сироиасииа и невољницииа, ту је стари деда-Геца, као што га народ зваше, био увек иилостива срца и ивдашне руке. И колико га је знало и мало и велико у Сентомашу, и по свој Бачкој, и далеко на све стране са честитости и ваљаности његове, и са врлина и газдачких и трговачких: толико га је свак хвалио и поштовао са доброчинстава, која је многииа и многииа указао. Њзга оплакује иногобројна и ваљана му породица, на челу које стоји честити му син Лаз а, који је, - угледајући се у пример свог старог оца, кога је волео и поштовао као што само добар син може волети и поштовати ваљана опа, већ и досад у сто и сто прилика покавао, како му напредак Српства одиста на срцу лежи. Колико је покојни Геца био оииљен >народу, најбоље се показало при погребу. Силан свет који се био искупио из места и са стране, да му ода последњу почаст, није могао да стане у велику пространу цркву, већ је испунио и порту око цркве. Свак је с хвалои и поштовањем спомињао деда-Гецу. Многима су блистале у очима суве туге и благодарности. На опелу је чинодејствовао новосадски прота А. Захарић са силним свештенством са стране. У цркви су говорене тринадгробне беседе. Једну, најзначајнију, говориоје Нестор Чолић, свештеник из Турије, другу Мајински, свештеник из Сентомаша, а трећу Нестор Миковић, учитељ сентомашки. Гедеон Дунђерски показао је на делу, шта може учинити рад и вредноћа. Тако рећи из вичега успе се и дође он до необичних у нас висина богаташких. Ако нам пример његов увек узсветли пред очима, не ће нам бити узадудна жеља: Такви нам се хиљадили Срби! Нека му је лака земља и вечна успомена међу нама!

Матица Српска.

Записник главне скупштине „Матице Српске“, држане у Новоме Саду 31. августа (12. септембра) 1883. (Наставав.) Вр. 16. Управви одбор под бр. 152, У. 0. о. г. подноси преглед стања прихода и потребе поједипвх фоидова, којима „Матица српска" рукује, заједно са прорачуном за управни трошак за год. 1884. По том прорачуну извОси: Доходав 5,707 фор. 08 нов. Потреба 5,665 „ » Сувишав 42 фор. 08 нов. Приное свих фондова на управне трошкове са фондом текелијиним заједно за годину 1884 износи 5541 фор. 10 н., те кад се та свота разреже на укупни приход свих фондова, који износи 34,683 фор. 61 нов., то долази на сваву форинту 16 новчића. Лане је тај проценат износио 17*25. Прорачун се усваја и подноси се на одобрење високом вр. уг. министарству просветв и црввених поглова. Бр. 17. Исти управни одбор подноси прорачун фонда „Матице српске“ за годину 1884. По том прорачуну износи: Приход 5865 фор. 30 нов. Потреба , 5845 „ 56 „ Сувишак 19 фор. 74 „ На књижевне цели долази: 1. На награде — 450 фор. 2. На издавање „Летописа“ 1400 „ 3. На библиотеву 250 „ 4. На нсвине и повремене листове 200 „ Одобрава се и издаје се управпом одбору и књижевном одељењу и одбору, да се тога прорачуна придржавају. Бр. 18. Исти управни одбор подноси прорачун о фонду Јована Наке В, С. Миклушког за г. 1884. По том прорачуну износи: Приход 1891 фор. 22 нов. Потреба 1844 „ 56 „ Сувншак 46 фор 66 нов. На књвжевне иаграде долази 1400 фор. Одобрава се и издаје се управном одбору и књижевном одељењу и одбору, да се тога прорачуна придржавају. Бр. 19. Исти управни одбор подноси прорачуп о фонду Илије Коларца за годану 1884. По том прорачуну износи: Приход 809 фор. 72 нов. Потреба 57 „ 55 „ Остаје сувишак 252 фор. 17 иов.

Одобрава се и издаје се управном одбору, да се тог нрорачуна придржава. Бр. 20. Исти управни одбор подноси прорачун о фонду Константина Хаџи-Ристића за год. 1884, По том прорачуну износи: Приход 119 фор. 35 нов. Потреба - 100 * 08 „ Сувишак 19 фор. 27 нов. На издавање „Бвблиотеке за народ“ долави 80 фор. Одобрава се и о том се управни одбор и вњижевно одељење нзвешћују ради њиховог равнава. Бр. 21. Иети управни одбор подноси прорачуп о стипевдијском фопду Павла Јовановвћа за годипу 1884. По том прорачупу износи: Приход - ~ 3489 фор. 50 нов. Потреба 2163 „ 24 „ Сувишак 1326 фор. 26 нов. Предложени прорачун прима се и подноси св високом министарству на одобрење. Бр. 22. Исти управни одбор подноси прорачун о стипендијском фонду Петра Костића за год. 1884. По том прорачуну износи: Приход - 2702 фор. 41 иов. Потреба 2088 „ 32 „ Сувишак 614 фор. 09 нов. Предложени прорачуп прима се и подноси се на даље одобрење виеоком министарству. Бр. 23. Исти управни одбор подноси прорачуп о фонду Гавре Ромаиовићо за годину 1884. По том нрорачуну измоси: Приход 867 фор. 48 нов. Потреба 340 „ 80 „ Сувишак 526 фор. 68 нов, Одобрава се и издаје се управном одбору дата се придржава. Вр. 24. Исти управни одбор подноси прорачун о фонду Петра Класановића за годину 1884. По том прорачуну изпоси : Приход —• 226 фор. 26 вов, Потреба 36 „20, Сувишак 190 фор. 09 пов. Одобрава се и издаје се управном одбору, дасе по том прорачуву влада. (Наставиће cej

Д о п и с и.

□ Земун, 14. септембра. (Седница варошког већа.) Пре неколико дана држана је седннца вар. већа, рад неких предмета који су журЈ ни, јер решењв њихово не трпи одлагања. Пошто са међу тим предметима налавио један, ради ивбора вар. капетана, да се одбор састави, који ће препоручити способне, то се ва времена скупио довољан број чланова, нарочито горњоварошави, јер аа њих је важно да по свом ћеФу бирају чиновнике, бев обвира на то, да ли је ивабрани способан или не. Они дођоше, да протуре оеобу, која ва вар. капетана слоеобности нема. Јавна је тајна, да су они аоввали ту особу, да потражи то место, а они ће сугурно гласати ва њега, наравно бевобвирно нато, што међу потражиоцима има и епособнијих кавдидата. Они се не обвиру на благостање вароши, они деле милост на рачун вароши, Ми жалимо истог господина, ако постигне цељ своју, јер му оскудева квалификација, те ће имати неприлика, али још више жалимо ову варош, која таке ваступнике има. Но да пређемо на саму оедницу. По отварању читао ее ваписник прошле седнице. Та процедура брво 6и се вршила, да се нијв водио равговор о предмету, који је данае предмет шале по Земуву, а могао би имати и „Стармали" посла. Вредно је внати, како наши вар ваетуаници Филосемитизам терају, јер они чујте и смејте се повивају Рочилда, да оснује у Земуну оиоре ва веговање свиња. Тајник осечке коморе г. Плавшвћ вамолио је предходну концесију на шест меееци, да пронађе средства, да се овде подигне антрепо и обори ва веговање свиња. Овим предлогом, ако се усвоји, Земун се једино може у нар. ековомском обвиру подићи и користити се светском жељевницом. Сретан је геограФвки положај Земуна, само треба умети, употребити га. Још 1820. год. ђенарал Червенка правио је у томе смислу предлог кневу Метерниху, рачунајући трошкове на 200.000 ф. Метерних је одговорио, да потлуно одобрава мишљење ђенералово, али држава не може жртвовати толику суму на поднвање једне вароши. Доцније 1850. год. опет су неки вемунски грађани тражили то ието од владе, опет бев успеха. Једва једаред нађе се једно друштво, које је вољно да ивведе давнашњу жељу вемунских грађана, а нека господа у место да су оберучке прихватили ту понуду, праве још сметње. У томе се варочито одликују г. П, Мор®и, који у друштву с Андрејевићем прави „кшеФтове“ по Београду, па хоће и Земун да усрећи еа својим морским плановима. Он међу горњоварошанима шири мудрост своју, а у овоме послу мислио је мало и на „ребах“ те на предлог тог Финансијског капацитета буде предлог осечке коморе одбијен. Уједно је вакључено. да се повову већи банкери да оснују антрепо. Паравно велике банкарске вућс немају другог посла, а кад већ нуде своје кааитале европским државама, вашто не 6и понудили и Земуну. Сад ћемо видити трку од Рочилда, Блајредера и т. д. Ако им каква Финансијска група или други Бонту не подметне ногу. Блажена безавленоет у већине вар. већа. Наш пак Финанеијски жени плива у радости, што мујето пошло ва руком, кад није имао среће са својим Финансијским предлогом којег је поднео овдашњем котарсквм предстојнику, да овај поднесе вв* маљокој влади. Г, Тропар котарски предстојник нашао се у неприлици, шта да ради, јер г. Морфи једнако пита, шта је дошло од вемаљске владе а он овамо није ни послао тај предлог, него га I‘е ставио мољцима своје архиве на расположење. предвтојник се боји, да влада ве нареди, да