Застава

се г,' предлагач у Стењевац на испит пошље. Тако г. предстојнику и што се прилвком посљедњвх иабора вдружио с Павлићем и Морфом; како вели она нар. пословица: „Ко.се е врагом слунси с - дрља.“ Али шта је вемунска општина богу згрешила, да је руководе Морфи и компанија, али грех мора да је велик, Ако нас на основу овог мандата и гурају у пропаст, а оно бар да нас не праве смешним, јер на то ваљда мандата немају. Други је предмет ивбор одбора, који ће вар, већу предложити кандидате ва вар. капатана. Јавило се 15 компетената. Ово је изаввало живу дебату, Олавило се, да неки имају личне рачуне а не добро вароши пред очима. Неки су нашли (међу њима наш Финансијски жени и доглавник • Јанаћев Буковичанин) истина поштена човека г, ЈЈвана Перковића, који овде 15 година као умировљени каветан живи и поввали га да комаетира а они ћо га бирати, бев обвира што међу компетентима има и способнији. Не чудимо ее, што они милост деле, али чудимо се г. капетану Перковићу, што је компетовао премда је свеетан, да те способности нема и да би му много труда стало да себи прибави нужно внање. Надамо ''и, да fee он одуотати кад види које о њим. Тежак би му положај био, јер је цело свесно грађанетво против њега. Ви ћете се сигурно дивити, како је то, да се тако обављају послови у вемунском вар. Befey. Ми лако можемо да подлегнемо приликом ивбора вар, капетана, Но ви ћете појмити, кад вам кажем, да су они, који су упропастили српску црквену овштину, припомогли те су горњоварошани ушли у веће, који са Морфом и Павлићем стоје против евесног грађанетва. Они се ва сваким поводе, ко им ласка. Наш Финансијски жени има уплива на њих, јер он по потреби вна фзнансију, нар, економију, оријенталну политику, једном речју све, о чем мисли говорити. Горњоварошанл га слушају, као што слушаше гуске предику лисице, премда г. МорФИ нема лисичијег дара. Жалост је погледати наше веће. Неки су умрли, неки иступили, г. др. Недељковић не долави, - тако је дошло да прости вемљеделци и један ванешењак решавају о судбини ове вароши. С тога и јеете ова варош у сваком погледу навадна. Да ли је овако вар. веће у опште саособно ва живот ? Ако нпје, шта треба радити с њим. Оно нам ивгледа, као какав тежак болесник, који је сам себи на догади, а околини на терету, Ово веће својим држањем срамоти себе, а својим вакључцима само је на штету општини. Може ли ово јадно стање дуго трајати? Ми мислимо да не може. С тогаје дужност овбиљнијим чланова варошког већа. да порадеда сесадањевећераспустиида се нови ивбори н ар е де, у једн о да се потруде да се противницима општннског напретка вдере маска, те да их виде бирачи у правој наготи. Онда ће будићи ивбори добро испасти. Наше је уверење, да је то једини лек овом влу, јер друкчије ћемо једнако рамати. О овоме 6и требало овбиљније размишљати. Немарност бољих елемената од грдне је штете, јер док ми стојимо скрштених руку, противници освајају једну по једну повицију. Ваљда је лакше да оно што имамо сачувамо, него да отикамо оно, што емо иегубили својом кривицом. За то конзули: павите! . , .

Дневне новости.

(Мртво тело Ту ргењевљево) пренесено је 19-ог тев. мес. из Париза у Петроград. На станици северне железнице парисве била је једна дворана у капелу преиначена. те је у тој опојано мртво тело великог вњижевнпка руског. Већина присутвих били су Руси. Од знатнијих француских књижевника били су ту: Реиан, Жил Симон, Едмон Абу, Зола, госпођа Вјардо и други. Ренан је држао том приликом говор, вог листови француски не могу доста да нахвале. У говору овоме вазва Ренан Тургењева савешћу „целога народа руског" Осим Ренаиа готорио је још и Едмон Аку, но немачким листовима не допада се овај други говор, а|то стога, што је Абу том приликом Немце окрзнуо. За овом двојицом говорили су још два Руса: Вирубов и Богољубов и тиме би окончана ова тужна светковина. Мртво тело Тургењевљево пошло је одмах за тим жељезницом пут Петрограда, где ће на волковском гробљу сарањено бити. Како поред бељинсковог гроба није било места за нову гробницу, то је купљен један комад земље, који лежи сасма уз цркву волковског гробљз, и ту ће Тургењева саранити. На то место пренеће и пријатеља му за живота Бељинског. (Оставина Ивана ТЈургењева.) Још Тургењев није тако рећи ни сарањен и већ се пред француским судовима покренула парница због његовог заосталог имања. Иван Тургењев оставио јеу Русији фамилијарних добара, вредних 400.000 франака, која ће припасти његовој руској родбини. Оеим тих добара оставио је своја ауторска права, и диван и богат намештај које се налази делом у кући госпође Виардо у Паризу, делом у њезипом летњиковцу у Бужвалу, где је Тургењев умро. На позив рускога конзула оба су стана одмах по песниковој смрти запечаћена. Као насљедници јавише се неки господик Бријер, који се по аутентичном спису од г. 1865. оженио призиатом ванбрачном ћерком песниковом но не живи с њом, јер је пре неволиво година умрла; даље руски рођаци и коначно rocпођа Вјардо, коју је Тургењев пред саму смрт поставио за своју главну наследницу. Госпођа Вјардо предлаже, да се пре свега скину печати са станова у Паризу и Бужвалу, где је Тургењев становао. Против тога протестује Бријере, велећи, да је он нравозаступник своје супруге. Суд закључио је, да

се рускв конзул саслуша о том, вмаду ли се печати скннути или не. (Станонништво у Београду.) Свега има У престоници српсвој 36.177 становжика, од којих су по поданству: српски 30497; аустро-угарски 4744; турски 354; италијански 289; француски 80; немачки 72; грчки 44; бугарски 33; румунски 25; руски 11; црногорски 11; енглески 7; швајцарски 5; амерички 1; шведски 1; дански 1; баварски 1 и белгијски 1, Свега страни поданика 5680. По народности долави: Срба 27936; Немаца 3299; Јевреја 2125; Мађара 626; Талијана 509, Чехч 361; Хрвата 283; Цигана 234; По.&ака 182; Грка 151; Турака 134; Француза 123; Словака 62; Бугара 56; Јермена 47; Румуна 32; Енглеза 18; Руса 7; Арнаута 2, По полу долази: 20483 мушкжх м 15694 женских. А по писмености: 20186 писмених и 15991 неписмених.

Политичке вести.

Иумерена опозиција закључила јео дбити Тисин предлог у ствари спора са Троједницом. Румунски и ердељсви листови ковстатују да Угарску може учврстити само начело равноправности народносне. Аво ли су пак управитељи државног брода спалили за собом мост споразума са вародностима, то ће се они а пре а после наћи пред ужасним јпонором. Младочешком »llар. Листима" јављају из Задра, да је Црпа Гора усташе жз Горн>их Побора, који суканилиповратити се, уздржала од овог корака и да их је населила у околини Никшића. УједноЈнаређено је, да се и опетиздајепотпорапребеглимусташима. Поговара се да ће за бана троједничвог бити наименован барун Раух. Троједнвци заиста само још Раух фали, па да се тамошње становништво потпуно увери о пријатељству ,браће“ Мађара. Против позвате Мишкатовићеве резолуције гласали су у клубу троједничких посланика следећи заступници: др. Суботић, Михајло Рогулић, Ожеговић, Бартоловић, Михаловић, гроф Нугент и Сајтц. Михаловвћ изјавжо је да ће положити мандат за сабор угарсви. Немачке листове узнемирило је што е руски ванредни посланик у Софији, Јонив, noceтио Каравелова, који се ту неки дан из јужне Бугарске (Румелије) у Софију вратио. Краљ Алфонво стигао је 23-ег о. мес. у Мадрид, где га је народ, као што јављају, одушевљено дочекао. При дочеку није било пикаквих демопстрација против Француске, а ни за Немачку. Престолонаследпик португалсни стигао је 21-ог о. мес. у Копенхаген, где га је дочекао престолонаследник дански. Француски војени министар Тибоден не ћ е да одЈсту пи. Уапшени ваступник елсашки Аптоа н изјавио Је пред истражним судцем да он иде за тим, д а Елсас и Л отри нђи ja припадну опет Француској, но он жели тодипломатскимпутем постићи, без рата. Шпавски минастар спољашњих пословч, марки Вега изјавио је дописнику »Тајмсе* да он жели да Шпанија мирним радом дође до свог некадањег положаја у свету, и да јепротиван свавој пустоловној политици. У Букурешту одржан је 21-ог тев. мес, министарсви савет у ком је Браћно реферисао о резултату својега пујтовања.. Из Берлина јављају „Лојду“ да је цар Виљем послао овај брзојав краљу Алфонзу: „Сажаљевам у Паризу непесеву Вам увреду; у осталом знам да је иста била наперена в и ш е против мепо но против Ваше особе.” „Лојду* јављајуиз Софије да ће бугарско собравије »по свој прилици” усвојити железничку конвевцију и да ће се за тим седнице жа месец дана одлоиити због брања винограда и ломлења кукуруза. Само да како год донде или том приликом и свупштива бостан не обере. 1

Народна просвета.

(Школа. —Књижевност.— Уметност. Позориште.) Све дојакошње беседе др. Мих. Полита-Десанчићаса повесничвим цртама из српсве политичне борбе од год. 1861—1883. Нови Сад. 1883. Цена 2 фор. а. вр. Тако се зове нњига, воја је у врло укусно израђеном облику ту не давно угледала света. На 568 страна великог овтава доноси нам та новина беседе чувеног нашег говорника и борца народног др. Полита-Десанчића. Али то нису само беседе, ту је у лаким потезима али врло вешто уплетева, уткана, таво рећи и историја оне велике значајне борбе, коју наш народ од шесдесетих година амо витешви води. Намерпо рекосмо витешки, јер и ако нас потиокиваху и потискују, и ако нас вараху и варају, и ако нас издаваху и данас још издају и ако нас обмањиваху и обмањују ипак"је то добит и то велика добит што нам се народ том, нуном достојанства борбом, очеличио и као злато у огњу превалио, đurate, vosmet rebus secunđis servate! Свестан народ својих преголемих заелуга за владајући дом, за ову домовину, за човечанство свестан је и свога права и

том свешћу, злим удесом, што га од увевгони, Том борбом оснажен мора истрајати, мора боље дане дочекати и поживити. Сретна је заистА тобиламисао оваву вњигу у ово време пружити народу, у њој ће забринут Србин наћи мелема поневом свомејаду, поуздање народно у честите своје синове наћи ће потврде и у неку руку охрабреки народ ће истрајати, од свога богодаиог, врваво стеченог права ви за длаку неодступајући. Искреном добродошлицом мора се поздравити ова књижевжа појава, само је желити да свака виђенија кућа српска ову књигу набави. Обилан садржај, јасно и истинито нацртана прошлост наша овде за ове 23 године довољно је,

да нас побуде, да и овим лаким приказом најтоплије препоручимо ову књигу српској публици. Марљиво нена је српски свет Јчита, нека се вористи њоме, нека ушива. Овоме приказу на крају још да напоменемо једну потребу, коју осетисмо, кад читасмо ову ваљаиу књпгу каво би добро било да се и беседе и адресе дра Светозара Милетића покупе у целину, да се на јавност издаду, да се сачува градиво српској историји а српсвом свету пружи још једна врло корисна и занимљива вњига. На околини, на пријатељима Милетвћевим је да ова опаска, ова оправдана жеља не остане глас вапијућега. ј.

СРПКИЊАМА.

Добротворна Задруга Српкиња Новосаткиња добила је решењем високог кр. уг, мипистарства пољоделства, обрта и трговине од 27. маја о. г. бр. 22.236, највишу дозволу, да може овде у Новоме Саду идућег лета месеца јула и августа 1884. год. приредити изложбу женског ручпог рада и производа раденица Српкиња. Поводом тим обраћа се потписани одбор поново на Вас драге сестре и Српкиње из наше Аустро-Угарске домовине с најусрднијом молбом, да нас у овом важном, родољубивом и великом подузећу својски потпомогнете. Рад разјашњења напомињемо Вам и овом приликом, да би у смислу нашег првог писма од 9 (21.) октобра 1882. г. бр. 72. имала ова изложба да изнесе на видик све творевине женске руке, што се израЈјују у срп. кућама и у срп. нижим и вишим женским школама. Према томе имало би се на тој изложби прибрати све оно, што израђује женска рука по нашим ратарским кућама као народпу рукотворину, а прибрати, оно, што израЈјује женска рука по отменијим кућама, као уметпички рад било зарад забаве и уреса свога, било пак ради заслуге и зараде, а тако и оно, што наша деца у нижим и вишим жен. школама рад своје поуке и усавршавања раде. Изложби тој била би дакле тројака цел: Прво: да се види: колика је, каква је и шта вреди у нас народна и уметничка женска радиност; Друго: да се види: коју би грану те радиности ваљало у нашем народу подстицати и потпомогати, да би отуд Српкиње имале што већу и што бољу зараду и корист; Tpefie: да се види: којим правцем и путем иде наша основна и виша женска школа у ручном раду, да постигне сврху, која је тим школама у овом послу истакнута. По томе служиће ова изложба с једне стране за поуку, с друге као место, где ће се истакнути предмети моћи оценити, а према приликама и продати. И како смо ево изложиле цел и смер ове изложбе, молимо све родољубиве Српкиње, а поглавито срп. женске задруге и учитељице основ. и виших школа, да нас у овом послу својски потпомогнете; а то би се најбоље дало тако учинити, кад би се и у оним местима, где још нема овакових задруга, склопили нарочити одбори за ово и као такови да порадите на овоме. 1. да прикупљате у месту и околини до сад израђене женске рукотворине што се израђују по нашнм ратарским кућама од најпростијих до најсавршенијих рукотворина; 2. да прикупљате у месту и околини израђене вештачке рукотворине из наших отменијих домова; 3. да дате израдити нове ствари, једне ил друге врсте за ову изложбу намењене; 4. да учитељице наших појединих оспов. и виших жен. школа приберу и саставе изложбу из израрених школских предмета оним поретком и поступком, како се то у дотичној школи ради; 5. овако прикупљене и израђене ствари за ову изложбу имају се тачно увести и исписати у списак, који се уз овај проглас доставља, па у рубрике дотичне има се назначити: ко је радио предмет и одкуда је та раденица; ко шаље предмет на изложбу; је ли тај предмет за продају и ако је: да му се означи цена. 6. да се ти прикупљени, и у списку означени предмети припошљу овамо заједно са списком на]даље до Петрова дне 29. јуна (11. јула) 1884. г.; 7. да се већ до ђурђева дне 1884 г. пријаве одбору овом сви који желе, и ако је могуће и са колико предмета, учествовати иа овој изложби; и 8. на послетку, да се до ђурђева дне 1884. г. пријаве овамо и оне задруге и одбори, који би можда имали толико прибраних и предмета, да би могли испунити засебну одају, а желили би то. Дани отварања и трајања као и програм светковине, којом fie се та изложба отворити и довршити означиће се накнадно путем наших јавних листова, а и доставиће се на захтевање свакоме обашка. Осим тога молимо Задруге и Одборе, да скупе за ову изложбу и новчаног прилога, па да једним делом од тога подмирују трошкове око прикупљања и шиљања предмета за изложбу, а други део нека пошљу најдаље до ђурЈјева дне 1884. год. овамо, како, да се отуда могу подмиривати трошкови око разашиљања ових предмета, за чуварину и за издавање различитих награда за раденице, које се буду најбоље одликовале својим радовима. Да би се ова велика и тешка задаћа могла боље и лепше извести, образовао се овде иа нашу молбу нарочити мушки одбор, које га су чланови обећали, да ће ову женску задругу у свему својски потпомоћи. Чланови су томе одбору: А. Хаџић секретар „Матице Српске“ и уредник „Летописа*, Јован Грчић проФесор, Стева В. Поповић школ. реФерент и надзорник Текелијанума, Миша Димитријевић књижевник и публициста, Стева Поповић Пеција сенатор варошки, А. Јорговић проФесор, Мита Калић проФесор, Др. Јов. Велимировић лекар, Мита Кода трговац, Мита ЈеФтић економ, ђока Поповић књижар, Паја Бокшан трговац, Данило Манојловић благајник „Матице Српске*, Сава Петровић актуар „Матице Српске“, Милан Давидовац правник, ђока Милић учитељ, Пера Матић трговац и Александар Вујић правник. Драге Српкиње! Ово је првина, да ми у заједници, као ћери милог нам српког народа, мислимо да на јавност својим укусом, радом и умотвором пред нашим и страпим светом, па у тој првој појави нашој, треба да се прикажемо дичне, те да својим делима осветламо образа себи и нашем народу и да тим стечемо права, да и нас културна историја забележи у врсне суделаче и важне чињенице око народњег и човечанског привредно-културног напредка. Ово је наша заједничка ствар, па за то Вас и опет молимо, да свим силама порадите, како да нам та права изложба буде што обилатија, што сјајнија. У то име, Бог нам помогао! Из седнице одбора Добротворне Задруге Српкиња Новосадкиња држане У Новоме Саду 7. (19.) септембра 1883. У име одбора Добротворне Задруге Српкиња Новосаткиња:

Аркадије Варађанин с. р.

Јулијана Радовановића с. р.

ИСПРАВАК. У 146. броју „Заставе“, у уводном чланку, аља у трећем .ступцу, 33-ем реду на место: (оласком Христићевим воракнула је, читати:

Доласвом Христићевим на владЈу и т. д. а у 36-ом реду на место: изрекао њему, ваља читати: изрекао жељу, и т. д. штосеовим исправља.