Застава

вена задобио једр. Кухач са својом збирком народних песама под насловом „Јужно-словјенске народне попјевке" са пратњом гласовира. Не смем заборавити и на онај малени словеначки народ, јер се и код њега приличан покрет на томе пољу опажа. И сваки се мора чудити ономе одушевљењу, које је овај, у сваком погледу у силним потребама оскудан народ, развио на пољу уметности. А где је заостао српски народ? Одговор на ово питање могао би бити тај, што политички живот народа српског није био згодан, да се озбиљно прихвати а негује уметност. Корнелије Станковић је био први, који се са одушевљењем заузео, да подигне српску музику и српску песму. Он је дао темељ народној музици а од његовог доба нижу се у народу уметници. На првом месту ваља споменути Др. Ј. Пачу-а, који је не саМо као изврстан уметник на гласовиру, него и као компониста и то као компониста у српском духу свуда познат. Др. Пачу неговао је већ у својој раној младости са необичпим трудом и напредком ову лепувештину а после кад је 1868 год. дошао у Праг на медицински факултет, био његов први корак, да себи изабере таког учитеља музике и складбе, који би га на онај степен савршенства подигао, као штоје он сам желио и као што је то његова цељ и била. Учитељем Др. Пачу-а је постао први чески компониста, који је готово целом музичком свету познат Бедрих Сметана. Др. Ј. Пачу појавио се на пољу српске музике године 1869. низом чланка „Наша музика“ у листку „Заставе" а после и осталим музичкнм својим радом, као што је то у своје време у српским илустрованим новинама лепо систематично разножено и описано. Први покушаји његови су чланак у „Матици". „Главни појмови музике“ и чланак „Преглед и раздељење музике“ у „Даници". Прва његова композиција била је „Бојак бију Херцеговци" којеје издала још 1866 г. „Слобода“ ђачко књижевно друштво у Пожуну. 1867 г. изашлоје у Пешти издањем његовим „Још не сија јарко сунце“ и које сада знатно поправљено. У новије доба пак изашло је издањем књижаре браће Поповића у Новоме Саду „Праг је ово“, „Чуј Душане", „Без тебе драга“ инајновије доба „Бранково коло.“ Осим тога штампано је једно коло у „Србадији“ и једно коло у српској „Зори“. Ово је све, које до данас света угледало одтоликих њогових досадашњих композиција, које нисам рад овом приликом по именце напоменути. Др. Пачу-а је цељ та, да српску музичку уметност, која још на доста ниском степену стоји, на онај степен савршенства подигне као што је ова уметност у других народа. У нашем времену, где се много претераног у музици ствара, треба таког уметника својски пригрлити, који у музици својој тако просто али при свем томе дивно приказујуће средство употребљава. Има таких компониста, који своје идеје само тако на папир избаце, не бринући се за форму и састав. Др. Пачу не спада међу таке уметнике, јер све мирно размисли и разсуди и зато су његове идеје јасне и свакоме и не музичару приступачне. Његове композиције су српском свету понајвишепознате. Ја сам имао 'прилике више пута српске умотворе слушати али ни које не учинише на мене такав утисак као његове. Ту је права уметност незамућена туђинским елементима, туђинским измајсторисаним полетом. Најлепши је доказ томе, што више његових ликова певају српске певачке дружине с ове и оне стране Саве. На првом месту стоји „Бранково коло“. Особити резултат постигла је у новије доба његова песма за мешовити лик с пратњом гласовира „Српска молитва“ и „Шалај-далај-даном.“ Међу осталим његовим композицијама имао сам прилике недавно чути следеће: „Гајдашку песму“, „Пастирску песму“ и „Сватовца“ стављене за хармонијум с пратњом гласовира. Све ове композиције одликују се простим токол мелодије урешене својственим изразом и правим српским полетом. Гајдашка песма тако је природно написана, да слушаоц мисли, да чује народан инструменат гајде. Означена је са темпом Lento и у гласореду А dur. Њено прво темпо мења се са „коло темпом", које је тако живо, да слушаоце чисто побуђује на игру. Мелодија је оригинална а већег утиска учини на Србина, него слушаоце стране народности. Но што је пак од још већег утиска, то је његова „Пастирска песма.“ Ова је песма пуна нежностии осећаја, које проистичу из срца безазленог пастира и коме је у љубави својој једна накнада фрула. У целој композицији провирује онај тужан али при том умилни израз. Написан је у G moll-y гласореду и креће се понајвише у темпу Andante, местимице са Accelerando прелази са piu mosso у G dur. У овом кратком ставу (G dur) од неколика удара чини се човеку, као да види несташно сиграње јагањаца. Из G dur враћа се опет у G moll натраг, опет оним тужним звуцима замишљеног пастира. Све је то тако просто али при том дивно и умилнно. Сад долази „Сватовац.“ Ова композиција написана је у В dur гласореду. Њен први део Lento креће се меланхоличном мелодијом као да нам оће да тумачи како се прашта невеста од својих родитеља. Други пак део Kollo tempo“ представља игру у сватове позваних гостију прелази пак опет у ону меланхоличну мелодију, као повратак невесте из цркве а савршује са жи-

вим „kolO tempom". Пачу је Србин душом и срцем, сваки глас ових композиција јавља дух српског компонисте и народне музике. Што се пак тиче партије гласовирске морам приметити да је тако промишљено састављена, да хармонијум час прати час украштује. Желити би било, да и ове три композиције угледају света и тако да се целом српском свету отвори прилика да може уживати и наслађивати како у споменутим, тако и у осталим његовим правим српским умотворима.

Драгутин Блажек.

Народна привреда.

(Звмљорадња. Индустрија и ванатлијство. Трговина. Финансија. Саобраћајна средства.) ИЗВЕШТАЈ ЕОМИСИЈОНСЕЕ РАДЊЕ Стевана Костовића у Будим-Пешти од 1. (13.) марта. ЈКнто из Потисја 79 81 ф. 10.10 ф. 10.30 , , а 77 „78 „ 10.- . 1010 „ банатсжо 76 „81 „ 9.80 „ 10 « V w n — w . бачзо - - - - 79 „80 .10— „10 20 , r „ - 76.78 . 980 , 10.Жито машво 76 „78 „ 820 , 870 „ „ по каквоћ« 74 „75 „ 8— , 820 „ српско 75'5 , 8.70 . 9 м » Уаанц-жито ва март-априк 1884. —ф. 942 „ 9'45 „ ва септ.-октобар „ 10.03 . 10 05 Раж мађарсжа « 7.80 „ 8.10 . влаижа „ 7.50 „ 770 Јечам за храву , 7.25 . 740 „ ва пнваре „ B' . 9', влашхп „ 7. „ 725 Жоб трг. роба „6 90 , 710 „ фипа роба , 7.20 , 730 Уванц-аоб за март-априк 1883. „ 693 „ 695 „ sa септ -ожтобар „ —. — . —• ПроЈа мађарсхв .625 , 635 „ машжа „6 80 „ 780 . влашса за npoiele „ 7.40 . —•Ку куруа, готова роба, баватсжи „ 625 „ 635 „ . » вгашки „ —. — , —. „ ва јули-август баватсжи . —. — „ —. „ за септ.-август бапатсхп „ „ • Кувуруз >а септ.-ожтобар банатсжв , . „ за мај јуии 1884. „ 653 „ 6.55 „ за јан. фебр. март, бдватсжи иови „ 635 , 6.40 . за јав. фебр. март, влашжи ков „ —. — „ —.Репица готова роба Koh! „ -. — , „ баватсжа , —•_ , „ sa авгусг-септембар Koh) „ 14.‘/ 2 „ 14 5 /, „ за јули-август бвватсжа „ Горукнца по жажвоћи , 9. „ 950 Иувар „ „ ,925 . 10.Ланено ееке по кажвоћи „ 12. „ 12.50 Кудељно ееие . „ 13 25 „ 14 Е?кел> по жажвоћк ———,7—„ 7.75 Иаеуљ бежв новв _ _ _ , 975 в i 0.50 „ „ стари 8_ , 850 „ оареви -- „ 7 . 7.50 Погачмце од репице e 6.50 „ 7. Погачвце од горушице uo жажвоћл , 550 „ 6 Иаприна трг. роба „ 17. „ 18 . фива porta „ 45. „48 ■ Мед оцеђен 37, „ 38._ „ вошчав 86. „ 37. „ ва ожтобар-новембар оцеђен „ „ —.Восав рожиавски „142 „145. „ иавонсжи „ 145, „ 147. Шљине српсже гот. роба нова у бурадма „—„ —.„ » » ■ У цааови „ 9.25 „ 11.„ „ уааиц робазанов.у бурадма „ —„ —.. • „ ■ У џажови „ ц.25 „ 11-50 . босанске гот. роба нова у бурадма „ „ ■ . . У џакови „ 9.25 „ 12.75 „ „ узанц роба за нов. у бур. „ —.— „ —.. . . „ у џакови - „ 12. „ Иекмеа, готова роба, славонски „ 20-50 „21 50 „ банатски —._ „ _.„ автуст-септембар славоиски „ —.• — „ —•Свикска маст варошва „ 59. „ 60 „ „ сеоска роба „ 55. „ 57, Сланина сољена варошка „50. „51 „ „ сеоска роба „ 47. „ 48. Шишарке прима мађарске 1882 „ 16. „ 17. „ прима мађарске 1883 „ 12.50 „ 14. Шишарке секунда „ 1883 „ 9. „ 11,„ прима српске 1881. „ 16.50 „ 16. „ прима босанске 1833. „ 12. „ 13. ОвчиЈе коже српсае по 102 ком. „135. — „156, „ . босан. и хрв. по 56 ком. „ 42 „ 47. „ . иакедовске по 56 ком. „ 160 „ 165 Јагкеће српске нове 102 ком. „100.— „115. „ нове хрвацке 102 комада „ 115, „ 120. КоаиЈе хрватске за 56 кида „ „ мађарске и ердемке ва 50 кила „ —„ —.„ српске за 56 кила све без ногу н рогова са 2% шконто. Храна. Ове је недеље отпочео житарски рад са чврстим правцем, који се је одржао до половаце недеље. Усљед лабавих извешћа из иноземства и лепог времена, изчезла је свака воља за куп код наших млинова, те јуче нису могли имаоци продати своју робу, ни по нижим ценама од 10 нов. Правац рада остаје лабав. Готов кукуруз слабо се довози, јер су по станицама више цене него код нас, и јуче се постигло до ф. 6-35. Прелоручујем куп мај-јуни кукуруза. Цена зоби олабавила је у почетку недеље, а сада бележи без променеPaat је чврста у цени, а извоз је приличан.

Продукти. У течају овч педеље иије се ништ одзпачаја догодило у послу са шљивама, и цене бележе номинално, за српску узанс-робу октобар-новембар тражи се ф. 9’/,, а за такову босанску ф 12, од 55 клгрма, по по тој цени нема купаца. Цена пекмеза ослабила је нешто мало и бележи као горе. Коже. Што се тиче овог артикла, то се позивам на свој опширан извештај, ког ћу сутра издати. У зверкама је олабавио правац рада, а и куповна воља је ослабила.

Јавна благодарност. Усљед тога што је г. Никола Петровић из Старе Павове 10 комада књига, дела Милутина под насловом: „Сирото еавојче" у војачкој школи поклонио, да се међу добре ученике подели. Овим му у име мојих ученика најтоплију благодарност ииричем и кличем: живио добротвор школе војачке, У Војци 17. Фебруара 1884. ђорђе Јаношевић учитељ.

Народна библиотвка браће Јовановића. Изашла је свеска'77. Дела Доситејева. КњигаУП Преводи. XVII. 16 нов. (35 пара.) Добија се у свима српским књижарама. Претплата на 24 свеске ф. 3’50 (7 дин.) а поједина 18 н. (40пара) и онда шаљемо ми о нашем трошку сваку свеску уредно. Излази сваких 14 дана 1 св. Новац молимо у напред с поштанском упутницом.

СРПСКО НАРОД. ПОЗОРИШТЕ. (Недељни ред представа.) У недељу 4. марта : „ђурађ Бранковић“. Драма у 5 чинова, написао К. Оберњик, превео и за српску позорницу прерадио Ј. ђорђевић. Г. Тоша Јовановић, редитељ краљевског српског народног позоришта у Београду, последњи пут као гост у насловној улози. У уторак 6. марта: „Поштењаци“. Шаљиваигра у 4 чина, написао Т. Баријер и Е. Капанди, превео Јован Хаџић. У четвртак 8. марта први пут: „Удадба по морању". Слика из живота у 5 чинова, спевањем, написао Коста Радуловић. У суботу 10. марта први пут: „Фуршанболо ви“. Позоришна игра у 5 чинова, написао Емил Ожје, превео Брандо Мушицки. У недељу 11. марта: „Рат у мирно доба“. Шаљива игра у 5 чинова, написали Мозер и Шентан, прерадио Бранко М. Јовановић.

Господину Игнацу Лангхамеру ц. кр. прив творничару каса од 'ватре сигурних, које се не могу пробити. Беч. IX. Sechsschimmelgasse 4. У Н. Саду 18. октобра 1883 Ми смо године 1879. од ваше поштоване Фирме купили једну касу двокрилну бр. 7. од ватре сигурну, која је своју ваљаност најбоље засведочила ноћу између 12. и 13. ОКТОбра при великом пожару наше трговине, јер ма што је сав еспап, који се налазио у нашем локалу потпуно изгорео, КЊИГе И е*>екти, што беху у каси ни најмање ниеу оштећени и то ваи сада овии потврђујеио и ми ћеио се радовати, ако сио вам с овом изјавом што год послужили а са своје стране сваком најтоплије препоручујемо вашу творину. С поштовањем БРАћА ВАГНЕР с. р. Легализовано 18. окт. 1883. код нр. бележника Јов. Матића. Стовариште у Н. Саду код ЈоСИФа Шиндлера.

ОГЛАСИ. С Т Е Ч А Ј. Цркеени одбор српске правовлапне општине пештанске отвара втечај на једну стапендију од 2100 Фор. ив аакладе пок. Наума Бозде, остављену на сироте добро мзучене младе ванатлије или машинисте Орбе правосл. вере, који еу кадри д-s мај лтором поетану, вољни да се ожене са женскињом своје вере и народноети, да се у Пешти стално назтане и ту занат свој да воде. Молиоци имају ув молбеницу вригнута: 1. Крштено пиемо. 2. Сведоџбу сиромаштва. 3. Да су доброг и бев орикорног владања. 4. Лекарску сведоџбу, да су потпуног вдравственог етања. 5. Ивучницу (Lehrbrief) где су и код кога су занат евој ивучили, као и дотичне сведоџбе код кога су као калое до данас у послу били. На ову стипендију имају првенство сродници пок. Наума и Јелене Бсзда рођ. Белановић, Молбенице се имају слати на претседништво српске вравославне црквене општине Будим-Пештанске (Grilnbaum gasse Nro. 29.) Рок стечају је до 15-ог априла 1884. п. н, Иа седнице цркв. одбора српске православне општине пештанске, држане у Будапешти 4, марта 1884. I—3 Председништво. I. НОВОСАДСКО ПОГРЕБАРСКО ДРУШТВО. пO3 и в на редовну главну скупштину која ће се 11. (23.) марта 1884. пре подне у9 сах. у позоришној гостионици држати. Дневни ред: 1.) Управин извештај. 2.) Поднесак завршних рачуна од г. 1883. 3.) Нов избор председника и потпредседника. 4. Избор за попуњење управе. 5.) Разни предлози. Управа.

СЕМЕЊЕ НАЈБОЉЕ ВРСТЕ I ПОЉСКО, БАШТЕНСКО И ОД ЦВЕЋА може се добити У ТРГОВИНИ СПЕЦЕРАЈА И ДЕЛИКАТЕСА Д. КОДЕ *- ,м i У НОВОМ САДУ.

О Г Л А С. На основу одобреног прорачун.т ва годиву 1884. продаваће <-е код ове обћине о<-ћвнска пашаћа иустара у површине од 260 ралз на д«н 30 марта у 2 сата после подне на једну годину 83 пашу аод взкуп. Што се до све обћег внања ставља с тиме, да се поближе дражбени увјети дневно аа време уредовних часова, код овог уреда увидити могу. Обћинеки уред у Батајнвцз 3. марта 1884. I—21 —2 Вукадиновић, начелниЕ.

м “ са & « g gSŁ 1 g. <1 « § o”gS § Sg g >■ ?5 S s © СГ s хо uO B Рч и .r- J o ■ ф ф o 2 «=t оЗ « 52 Q ч м « E o o к» ои и ” P-i

ХИПОТЕКАРСКИ 3 A ЈМОВИ НА АМОРТИЗАЦИЈУ. Потппсани набавља хипотекарне зајмове на амортизацију (отплата главнице и камате заједно) на куће и земљу (њиве, ливаде, винограде, шуме и др.) од 300 ф ДО највише своте на 40 година са 6°/ 0 на 38 година са на 33 х /а године са Т l /^ 0 /« —на 32 године са 7°/ 0 на 27 година са на година са 9V 2 °/ 0 Гавра Жпвановић, у Новом Саду иа пијаци у књижари 2—з Луке Јоцића и др.

МАВУФАКТУРНА ТРГОВOНА ДУШАНА СТАНОЈЕВИЋА у Модошу s_ 3 потребује два добра помоћника који могу одмах ступити. Срби претпостављени. КЊИЖАРА ђЕРМЕКОВА II МАТIШ У ЗЕМУНУ ПРЕПОРУЧУЈЕ ЗА 8 ФОРИПАТА АУСТ. ВРЕД. КОМАД НА ПЛАТНУ МАСНОМ БОЈОМ ИЗРАђЕНЕ СЛИКЕ СВИЈУ ПРАВОСЛАВНВХ СВЕТАЦА и историчких српских јунака у величини 21 до 26' у лепом позлаћеном 4“ широком оквиру, дакле у величини а тако исто и у каквоћи као што их препоручују српском свету књижарски путници. З-б КЉИЖАРА ђЕРМЕКОВА И МАТИћА.

Из БЕOГРДДД шиљем оточеног НЕГОТИНСКОГ БЕРМБТА од одабпраног суварка у барељи од 4 ,’итара (5 кила) по 3 Фор. 50 нов. а. вр, Франко царина и поштарина аустро-угарска, са поштавском повуком (Nachnahme.) На велико у оригиналним бурадима јефтиније! Мита Радосављевић, 20—20 СЈВска улица. Београд.

БРАЋА ЈОВАНОВИЋ ТРГОВИНА ШПЕЦЕРАЈА И СЕМЕНА КОД .ПТИЦЕ НОЈАна житној пијаци у Земуну. Препоручујемо наше богато сортирано стовариште шећера’ Семена. Јављамо нашим старим а такође и новим муштекафе, пиривџа, бадема, грожђа, смокава, чиста зејтина, мака- ријама, да смо кроз мпого година уведену продају семења ia роне, мили свеће, гершле, саго, сочива, лешљика, ликера, рума, пролетњу сезону сваке врстеод новртарског, пољског иод цвећа теја, манастирске шљивовице, ајвара, русле, ролхаринге, сарделе, семена из првих и поузданих производа богато снабдевени као; карпатског сира, гројера, францбрантвајна, минералне воде, карфиол, купус, кељ, келерабу, целер, ротквице, перштв пашкапоморанџи, лимунова, проти кашљу сластице и сок од биљ- нат, диње, лубенице, краставце, лук, грашкова', салате’ муке јеленског листа, шпицвегерих бонбона, фирнајза, разне вари, ситне проје, граори, елде, траве (Raygras), Репе, (Futterфарбе итд. rtiben), итд. Такође и од цвећа семена до 90 врсти. ’ За облагорођено (окулирано) воће, ружа, огрозла, рибизла и т. д., прииамо наруцбине од 1. јануара до 15. априла, и у идуће све године у исто доба. Све од најбоље каквоће, уз брзу и тачну послугу рачунамо све горе наведене ствари по најумеренијој цеаи. Потребиоце молиио да нас са својом посетом што обилатије удостоје. Наручбине из места, како и са стране, исто тако за Србију обављамо тачно и брзо. 3—3

—7>„r■ mn . g„ ou н vo LlpaHP , Ht, lu Г ако за ироиЈу ооављамо тачно и брзо. Товм bssc UpneM штмцмр .ј. <f . 0 .ЈЈ р . в , лет , и