Застава

начину да хвалимо и узносимо оно што је око себе, па ма то било на срамоту ипоругу светеистине; а да отуримо и у заборав бацимо оно, што као сунце светли; а што нашим личн јм можда, и најближим интересима не годи. Није ни близу истине, да се г. Јосиф Маринковић искључиво појавио после Корнелија, као ђеније за српску музику. Пре њега на 10 година, и то у потпуном смислу мајстор, како у компоновању, тако у вештини и на перу узвисио се др. Ј. Пачу, који је пут и правац српској музици јасно обележио и означио. И с тога ди се год спомене име Корнелијево, ту не сме изостати име Пачуовљево, јер што је први скупљањем народних умотворина мислио, то је други са пером и делом остварио. Па и данас дела др. Ј. Пачуа у пуном јеку народним путем и правцем све снажније и сигурније; те ко у Сомбор у његов дом дође, тај заиста прекаљен из његовог дома изађе, у пуном уверењу, да су српски звуци тако чедни, тако узвишени и душу опијајући, да Србин са поносом може у дубину свога народног значаја погледати, и уверен бити, да вма у себи моралне снаге, која са чистим и лепим развијћем мора у свету поштовања и уважења наћи. Желимо дакле у будуће, када буде лист п Преодница с , који је сатако дивним насловом и са племенитом задаћом у свет пошао било о уметности, било о поуци писао; да

онако о ствари пише, како то приличи једном озбиљном и за истином тежећем листу. Не хвалимо друге, да морално убијемо боље. Морам овде изјавити и то, да ми је жао што уредништво „Преоднице*, није знало за „Српске илустроване новине“ од 1881 год. бр. 7. страна 106, 107 и 108, а требало би да зна, јер неби могло пустити у свој значајан лист чланчић „О нашој музици*; стога молим поштоване читаоце, да они потражеречени број горњег листа, па ће тамо наћи, ко је и шта је др. Јован Пачу за српску музику. И опет овде напослетку напомињемо, да ми никако и ни у ком погледу н?ћемо да дирамо у леп нимбус г. Јосифа Маринковића. Ми се од свег срца радујемо како правцу, тако дару, вољи и раду г. Маринковића. Шта више ми и то верујемо, да ће г. Јосиф Маринковић тек стећи пуно заслуга за српску музику; али нам српска савест, поштовање и уважење према раду др. Ј. Пачу-а недопушта, да прећутимо, кад у тако важном листу као што је „Преодница* хоће неистина да се протури у српски свет. Ди је реч о српском језику ту се поред Карацића светли име Давичића; а ди је реч о српској музици, ту се поред Корнелија светли име Пачуа. Ко другачије пише, из тог страст говори. Огљан.

„Ако лаже кова, не лаже рог“. Једног понеђелка, , в месојејје, еа костајничког вашара иђаху тројица сељава из Тавије, и ударе преко вемљишта неке тиролске насеобине. Туда бијаше, од бир-вемана, ногостуи. Тиролац ваеијо стрв, а оградио плетером. Па кад сељаци ваишли старом ставом, тиролац гвовденим вилама ивиђе пред н.их, да вабрани прелавити преко њиве. Бошњаци рекоше му: ово је етари пут, н >ма пречи. Ми смо овде старо сједиоци, ми смо земљу ову бранили и крв ва н»у пролијевали, кад пи ти швабо у Тиролској кртмаир сијао и варио. Прелавећег преко плетера Раде Дробца, довати Тиролац гвовденим вилама тако лако, да Раде на мах доле паде, и ввше не устаде. . . . Тиролиц предан је ућумету костајничком босанском суду, да га суди, па ћемо виђети правду суда. IЛвапеки листови аустријски ћуте о овом догађају, али да је Бошњак овакво убиство на шваби учинио све би швапске аустријанске новине, као вране гракнуле, какви су бошњаци варвари и не би Бошњаку вјешала валила. Ал да, Тиролац је културтрегер . . . Хајд видећемо како ће му културтрегери судити ■.. Да речем, кад ми се већ пред очима смркло да ли „о6равована“ Јевропа у књигу гријехова уписује, рабоши ова недела, ва која ће она и културтрегери пред историјом одговарати ? Но све и ако то кад и буде: тешко Босни у злу, добра чекајући.

Дневне новости.

(Књагиња црногорска Милена,) књажевић и велики војвода зетски Мирко, књагињица Милица и књегиња Зорка Карађорђевић налазе се сви у најповољнијем стању здравља у Паризу, где већ од неког времена заједно пребивају. (Српско народно позориште.) Данас излази г. Тоша Јовановић, редитељ српског народног позоришта у Београду, - посл едњи пут пред овдашњу публику као гост у улози „ђурђа Бранковића“. Г. Јовановић није могао згодније улогеизабрати за опроштај од улоге седога српскога деспота, који као државник и као отац има да прође читаву скалу најразличијих осећаја и страсти и да нам све то живо нацрта и предочи. То је један од најтежих глумачких задатака и нама је мило, а сигурно и свима пријатељима позоришне уметности, што ћемо имати прилике, да упоредимо игру нашег милог госта са игром покојног Л. Телечког и нашег Ружића у тој истој улози. (Максим Црнојевић на Цетињу.) Приликом представе „Максима Црнојевића" на Цетињу добио је песник, др. Лаза Костић отуда овај брзојавни поздрав: „Представљасмо вечерас твога „Максима" са сјајним успјехом. Присуствовао господар, многобројна публика. Аплаус општи, бурни. Црна Гора поздравља те кличући: Живио“ ! (Занова градскогпредставништва.) Пошто дана 24. априла 1878. г. изабрани 19 варошких представника у смислу 28. §. XLII. зак. члан. од године 1870. течајем ове године из вар. представништва иступају, то је вар. представништво закључком својим од 7. фебр. о. г. бр. 9/1189. ради попуњења места иступајућих представника, избор на дан 25. марта (6. априла) о. г. одредило, усљед чега се овим до општег знања ставља: Из вар. представништва иступају: Из I. избор ног среза: Франц Формајер, ђорђе Хорват, Антон Идеји, Бернат Шлангер. Јосиф Тулнер. Из 11. изборног срези: Стеван Бала, Јован Браун, Адолф Јуба, Александер Кулчар, Фрања Мудрох, Из 111. изборног среза: Пера Максимовић, Деметер Савић, Љуба Стефановић, Јефта Тешић. Из IV. изборног среза: Велимир Бугарски, др. ђорђе Дера, Павле Гостовић, ђорђе Јаснић, ђорђе К. Јованов и ћ. Пошто су представника изабраних год. 1881. у 111. изборном срезу Михајло Попадић и Јоца Стефановић у г. 1883. умрли, и у IV. изборном срезу изабран представник др. Илија Вучетић у великопорезнике увршћен, то ће се и ова представничка

места у смислу 29. §. XLII. зак. чл. од год. 1870. истог дана у дотичним изборним срезовима попунити. Изборни срезови овако су подељени: I. изборни срез сачињава прва вар четврт. 11. изборни срез сачињава друга вар. четврт. 111. изборни срез сачињава трећа вар. четврт. IV. изборни срез сачињава четврта вар. четв. са салашима. Руковођење избора у појединим изборним срезовима поверено је: УI. изборном срезу: изборни председник: г. ђула Рохоњи, вар. представник; перовођа г. Кунгл Адам вар. писар. У 11. изборном срезу: изборни председник: г. Густав Хергер вар. представник; перовођа г. Александер Петервари вар. писар. У 111. изборпом срезу: изборни председник: г. Илија Ползовић вел. бележник; перовођа г. Стеван Медурић официјал. У IV. изборном срезу: изборни председник: г. Стеван Поповић Пеција сенатор; перовођа г. Стеван Костић вар. архивар. За биралиппе је одређено: У I. изборном срезу: велика мађистратска дв о р а н а. У 11. изборном срезу: зданије римокатол. основне школе. У 111. изборном срезу: зданије срп. средиштне основ. школе. У IV. избор. срезу: зданије срп. алмашке предград. шк оле.Ј Уједно се у смислу 30. §. XLII. зак. ;чл. од г. 1870. обзнањује, да је у главној скупштини вар. представништва од 7. фебруара о. г. листа велепорезника вар. представника као што сљедује утврђена: Александар Адамовић, Фридрих Алтвирт, Павле Бала, Димитрије Бибић, Светозар Барић, Емерих Бенде, Јован Димић, Лазар Дунђерски, Јован Ернст, Балтазар Фајт, Бернат Фишер, Фрања Горјуп, Карло Б. Грозингер, Рудолф Хефнер. Павле Хергер, Тодор Хирш, Стеван Јефтић, ђорђе Камбер, Стеван Келер, Јосиф Клајнчек, ђорђе Кондороши, Павле Мачвански, Гавра Мијатовић млађи, ђорђе Ф. Недељковић, Стеван Николић, ђорђе Новић, Др. Стеван Павловић, Василијан Петровић, Др. Михајло Полит, Стеван Поповић-Пеција, Мориц Просниц, Аврам Рабштерн, Јован Радовановић, Е. П. Сарајлић, Јован Шнајдер, Др. ђорђе Шосбергер, Димитрије Стефановић, Љубомир Стефановић, Јаков Трајер, Карло Винкле, Др. Илија Вучетић, ђорђе Вукичевић. Избор ће према наређењу 35. §. XLII. зак. чл. од год на одређеним биралиштима отпочети у 8 сати у јутру отпочети. (Панчевачки жен. одбор за изложбу у Новом Саду) држао је —по „Н. Г. Листу“ 16. фебр. тек. год. седницу, којој су осим председнице гђе Еф. пл. Спирта присуствовале још ове госпође: Олга пл. Јагодић, Милица Боборон, Марија К. Јовановића, Софија П. Јовановића, Софија дра Ненадовића, Мара Ј. Поповића, Софија Максимовић, Милева Прита и гђце Лепосава Михајловић и Софија Томић. У овој седници положен је пре свега рачун о задњој забави, и закључено је, да се од преосталог чистог прихода, притече у помоћ вишој девојачкој школи, чије ученице у велико већ израђују разне предмете за новосадску изложбу. После овога вели поменути лист, поведе се реч о томе: да ли би требало, и чиме би могле панчевачке Српкиње колективно учествовати у изложби у Новом Саду. Све присутне госпође изјаве, не само да би то требало, него да би то и врло лепо било само ако узиде! (А зашто да не иде ? Треба само хтети! У.) Гђа, председница је мњења, да би ваљало направити барјак, који би после припао овдаш. српском панчевачком друштву. Мњење ово гђе председнице би једногласно усвојено у принципу, али кад дође реч на

то, шта би барјак коштао, и како би се новац за то набавио, онда не буде решено ништа, бар за сада, док се питање ово не провентилира мало опширније. Зато што би барјак можда и 6—700 ф. ( стао, а одбор овај располаже међу тим само са не- I ких 250 фор., одакле ће прво да се намире изложбени трошкови, које је до сада више дев. школа 1 учинила, после дужег разговора о томе предмету буде решено, да се ствар ова због важности своје 1 одгоди до идућег састанка. 1 Најпосле је закључио одбор на предлог гђе Бо- 1 боронице, да се јавним путем обрати на Српкиње Ј из Панчева и из околине с молбом, да се што пре, * било усмено било писмено, пријаве гђи председници или у канцеларији више дев. школе оне, које 1 су вољне да учествују у изложби. С тим се одборска седница закључила. (Цетињско добровољно позоришно дру- 5 штво) представљало је по „Гл. Црн.“ претпрошле суботе на вечер по други пут „Максима Цр- 1 нојевића“ трагедију дра Лазе Костића, а за тим ( сутра дан по четврти пут „Балканску Царицу“. Обе 1 представе испале су на потпуно задовољство при- ( сутних. Књаз Никола присуствовао је обема пред- 1 ставама. И иначе је била привремена позоришна дворана пуна гледалаца и слушалаца. После пред- ' ставе почастио је књаз представљаче вечерњом за- ’ куском у двору. ] (Хуманост в. кикиндског „црквеног одбора.“) Од једнога Србинапутника, који је пре 1 неколико дана кроз Кикинду пропутовао добисмо 1 ово неколико редака: „Путујући својим приватним послом по српским местима, жељно сам очекивао час 1 када ћу да стигнем у језгро дичних соколова срп- 1 ских, у бивши в. кикиндски диштрикт, а поглавито 1 у В. Кикинду ту најмногобројнију српску општи- 1 ну у овостраном српству. Из Темишвара се кренем за Кикинду, где стиг- ! нем баш у подне. Кочијаш, који ме је са железничке 1 i станице у варош довезао, беше неки млад а разборит Србин, те за то се одмах упустимо у разговор. 1 Да вам ток целог разговора опишем дуго битрајало. ’ Толико само морам приметити, да сам се у надању свом јако преварио, јер први утисак, што га Кикин- 1 да на мене учини беше немио. 1 А ево шта мо је у нади преварило. Возећи се са железничке станице к вароши спазих и гробље и једну капелицу у њојзи. Запитах свога кочијаша 1 је ли то српско гробље? на што ми он одговори: 1 јесте, господине, то је наше гробље а ту црквицу сазидао је над гробом своје жене г. Танасија Ма- 1 ринковић. Е па то је лепо одговорим ја. А шта раде ти људи у гробљу са коњи и коли? Е господине они вуку дрва из гробља, која је наш „црквени одбор“ на бубањ продао. Знате г. мал се нисмо због тога са комисијом, која је та дрва продавала покрвили; а како и не би, кад они продају она дрва, која смо ми нашим покојницима засадили, да им знамо гроба. Па каква је то црквена скупштина, која ни мр- , твима у гробу не да мира? запитам ја. Та није то скупштина, немамо ми црквене скупштине већ од 8 година, него је то дошао тутор Лаза Чварков поп Јоца и Сима учлтељ, они су ко та комисија, па удри на бубањ. Па јеси л и ти које дрво купио? Е јесам да, а како да купим кад немож добити реда од комисије, јер они су и продавали и куповали и покуповали сва дрва. То не може бити? Е па ако не верујете, да вас одвезем код тутора Лазе Чварковог знате, они се пишу Рељини па ћете видити сва из гробља покупована дрва у његовој авлији. А можте мислити да баш нису била ни скупа. Па кад су ти људи с коли и с коњи у гробља улазили по та дрва, то мора да су и преко гробља ишли и ваљда и који крст скрвали? Та мало је и остало читавих. Е мој брајко, то је велика грехота и срамота. То се не догађа ни код дивљих народа. Тако је господине, тако се и ја са мојим комшијом Ацом разговарам, ал фала богу како чујем скоро ћемо добити нашу закониту скупштину. У том стигнемо у гостиону. Тај свирепи поступак црквеног одбора тако ме је дирнуо, да ми је Сва Кикинда и сваки капуташ, ког сам чуо српски говорити сав мораст био. Та зар је кикиндска црквена општина тако осиромашила, да су јој нужни били и ти новци, које је из гробља исцедила. Шта би ту сарањене мајке рекле, да знају, како им синци материне неге враћају. Ово морадох на јавност изнети, јерби ме иначе савест моја до смрти морпла. А онај, чијом је нехатношћу ово чудо учиње.но одговараће пред богом кад га већ људи не могу или неће на одговор да позову. “ (И опет ређа старост.) У Врањеву умро је скоро неки старац од 98 година. Име му је било Прока Дујин. Скори цео живот провео је у риту чувајући као пастир туђу марву. Као такав, чувао је он своју горко заслужену крајцару. У јелу и пићу био је‘ свагда умерен. Ретко га је човек могао видети напитог, као што то код других пастира обично бива. Био је благе нарави, није се ниским свађао, нити је, као пастир, у потрицу ишао. Из овога се види, да је био поштена срца и добра владања. Врло је кратко време боловао. Садје настарији човек у Вратљеву Тоша Боберић (има 92 год.); још је у потпуном здрављу. То је отац тамошњег пароха г. Младена Боберића. »Сад.“

Политичке вести.

Из Будим Пеште јављају, да ће сабор угарсжи још пре катол. ускрса довршити мериторне расправе своје. Одговарајући Етвешу на његову интерпелацију у ствари прогањања социјалиста рече Тиса, да из Беча прогнане социјалисте нису политички бегунци, већ прости злочипци, који динамитом војују. 0 систематском прогањању по речима Тисиним не може ниговора бити. Тиса правдао је поступак полиције будим-пештанске разузданошћу социјалистичке штампе у Будим-Пешти. Сабор угарски расправио је 29-ог пр. мес. извешће одбора за закључне рачуне о обрачуну међу Угарском и Троједницомзагодину 1881. По том обрачуну има Угарска Троједници да плати 299.169 фор. и 74 новч. Јављају из Београда: У среду у вече саопштен је резултат избора за управни и контролни одбор привилеговане српске народне банке, и по њему су од 42 кандидата добила већину гласова ова лица: За управни одбор: Јован Крсмановић 1437 гласова (једногласно), ђорђе Вајферт 1425, Никола Рашић 1378, Михаило Терзибашић 1277, Јефта Павловић 1090, Јован Антула 1048, Марко Стојановић 1032, Коста Месаровић 772 и Милан Бранковић 713 гласова. За контролни одбор: Илија Маргетић 1372, Алекса Баић (Шабац) 1329, Манојло Клидис 1320, Лаза Лазаревић (Ваљево) 721 и Тихомиљ Ј. Марковић 658 гласова. Румунски „Романул“ јавља, да ће скорим изићи манифест румунских српских и бугарских федералиста. Вест ова је учинила веома неповољан утицај на „суседне пријатељске кругове“. Поговарасе, да ће руски царски супрузи посетити двор берлински. Посета учиниће се још пре одласка цара [Виљема у Емз. Из Цариграда долази вест, да је у односима међу Турском иГрчком нека запето ст овладала. Повода овоме дале су тешкоће, које се појавише приликом покушаног уређења вакуфског питања у Тесалији, а даље и сумња владиних кругова турских, да је задњи покрет на острву Криту из Атине инспирован. Из Петрограда јављају, да је царица руска приликом задњег пријема у двору царском разговарала с грофом Толстојем о изгнаницима у Сибир, те је грофу препоручила, да се постара како би у будуће сваки изгнаник какав занат научио, јер ће то знатно допринети побољшању стања казнених колонија руских. Пољаци у државном већу немачком поднели су предлог, којим траже да се пољски језик у покрајини Познанској прогласи равноправним с језиком немачким. „П. Лојд“ побија из Лондона распрострту вест, да је међу јевропским велесилама дошло до споразума и дипломатских утаначења у ствари заједничког поступка против анархистичког покрета. Из Норвешке јављају, да је краљ потврдио пресуду против министра Селмера. Краљ је уједно наредио, да Селмер иступи из министарства. Тако треба Селмеру, кад није умео позвати у помоћ каквог норвешког или шведског Н. Христића. Француска војска у Тонкингу заузела је 29-ог пр. мес. Бак Нин. Из Мисира дошла је у Лондон вест, даје ђенерао Грешем поново поту као во ј ску Осман Дигмину.

Народна просвета

(Швола. Каижевност. Уметноот. - Поаорвппте.) „Гајдашка песма“ „Пастирска песма“ и „Сватовац“ од Др I Пачу-а. Сваки народ за својим, али и ми за нашим. Под утиском умилних звукова хармонијума, рад сам, да прозборим неколико речи о споменутим трима композицијама, које су по развитак српске музике од велике важности. Али пре но што би се упустио у опис истих, обележићу у кратко музичко становиште осталих славенских народности. Народна музика има великог уплива у модерном времену на изображење вештачке музике међу Славенима. Славенство поноси се овим махом са трима на висини вештипе савршеними музичким литературама т. ј. руском, ческом и пољском. Као што је радио у Русији Glinka а у Ческој Smetana, после њега Dworak и други млађи компонисти, исто тако радиоје Chopin у Пољској, који је одрастао сред пријатних мелодија народне пољске музике и повратио за то својему народу уметничко благо изабраних композиција трајне вредности. Не сумњам ни у најмањем, да ће и други славенски народи временом исту цељ постићи. У Хрвата се клица музичке уметности још пред неколико десетина година почела развијати. Почевши са ситнијим стварима дотерали су ХЈ)вати до већих музичких дела. Највећу заслугу нд том пољу има даровити компониста Зајц и певачко друштво „Коло“, које се бави неговањем народних мелодија, издавањем народних песама и композиција. Из тога се види, да су Хрвати учинили приличан напредак у музици. Исто тако велику заслугу око народнемузикејужнихСла-