Застава

садржином, а са правцем неистинитим, који ни мало не служи листу на углед. Из читавог чланчића извире прост славопој г. Јосифу Маринковићу. Но ми не би имали ништа против тога, да се човек, који у томе правцу и духу народном ради, похваиии да му се признање искаже; али кад се хоће нешто незналички да каже о нашој музици, онда нас срамота покрије, (не узимајући овде да је то злонамерно учињено), јер шта ће стран свет на такав чланак рећи, који изсвојих новина одавна знаде, да је правац народној музици др. Јован Пачу дао. Корнелијева васлуга беше, што је народне мелодије прикупљао; ал др. Јована Пачу-а, што је први перо замочио, и правац српској уметничкој му-Bици показао, и што је у свима својим делима ударио тим правим народним, једино истинитим путем. Жао нам је и боли нас, кад у листу „Преодници“ намењеном за уметност читамо ове редове: „После Корнелија, пасве до последњег доба, ми неимадосмо компо-B'итора, који би се искључиво овоме правцу посветио*. „Правац којије Корнелије покаваои којимјег. Мариновић пошао, то је једини пут,којим се може и код нас створити мувика у духу српских мелодија*. Лакше мало незнани јуначе; та ти си канда врло слабо пратио развитак народне музике у Срба.

Корнел Станковић умр’о је 4. априла 1865 године; а отворидер брацо лист „Заставу* од 1869 године, па ћеш тамо наћи низ чланака, што их је др. Јован Пачу из Прага у подлистку горњег листа написао, под насловом „Наша музика". Ти су чланци бисерна зрна за нашу музичку књижевност. Ту ћеш видети, да се др, Ј. Пачу одрекао свега онога, што је дотле у погледу музике стварао, јер није било српско. А у то доба искључиво је и то са највећим успехом компоновао у српском духу. Дакле од смрти Корнелове, па до обзнане чланака др. Ј. Пачуа тек су четири године, па како онда звоне речи листа за уметност, кад рече па жив остаде: „После Корнелија, па све до последњег доба* и т. д. Није ли то хтела бити иронија! У то доба, када је Јосиф Маринковић свршавао приправнички завод у Сомбору, а то је 1873. године било; и кад исти није ни сневао о уметничкој српској музици, јер није ни поњатија имао о вештачкој свирци, већ je тек у приправничком заводу добио вољу на изучавање музике у опште; др. Ј. Пачу већ је у велико радио на пољу српске музике. И тек онда, кад се др. Ј. Пачу настанио у Вел. Кикинди, и када се тамо једино посветио био српској музици, те отворио на свом дому садон за музичке вештбе и продукције, ту је г. Јосиф Мариниовић долазио, чуо и дознао за дивне и чаробне звуке, који леже у срп. мелодијама. Ту је он чуо и дознао, да се у српским на-

родним аријама толико силно и неоценимо му- : зичко благо находи, које вештачки обрађено, : као што га је одиста Пачу обрадио, барабари са дивним свецким мелодијама у других образованих народа, и да ће српска музика под вештом и женијалном акомпозицијом достићи врхунац лепоте и народности за свако музичко уво. Ту је дакле г. Јосиф Маринковић видио и научио, какав правац ваља да узме срп. музичар; дакле није он узео тај правац искључиво после Корнелиа, већ га је Пачуовљев рад на то упутио. Пачуовљева је заслуга, да има Корнелу сљедбеника, од којих је један г. Јосиф Маринковић, коме нека служи на част. А да је тако, ево ћу како г. писца, тако и читаоце ових редака да убедим. Када је др. Ј. Пачу, давао своје јавне уметничко-музичке концерте по свима крајевима Српства и то искључиво у народну корист онда је г. Јосиф Маринковић био ученик прашке конзерваторије. Дотле су већ постале композиције Пачуовљеве, наиме: „Српски звуци“ 1,2, 3, 4. „Сватовац велики*, „Пастирка“, „Гајдашка", „Успомене на чуј Душане,“ „Без тебе драга“ и „Праг је ово милог Српства.“ Све ове композиције проникнуте су духом чисте српске мелодије; израђене су вештачки и у музичком свету заузимају место првог реда. То нису радови од неколико нотвих редака,

већ дела, у којима је замисао у сваком по, гледу мајсторски изведена, [ Од то доба порастао је број „Српски звуци“ ' на дванајст. [ А шта да кажемо за корове, које је др. Ј. i Пачу компоновао. Он је слушао у речима пе- сниковим звуке народног осећаја, и тако их је низао у низ арије; те су се речи слиле у меj лодију, а мелодија у речи; и данас куд прођете по Српству, де су песме Пачуовљеве у j коровима певане, све су прешле у народ. И л народ их пева као свој собствени производ, а не осећа да ту има нешто углађеније, финије, t узвишеније вего што је онпевао. Ја ћу да наведем само неке песме од отих и то: „Бранково коло“, „Шалајдалајданом*, „Винска пе} сма“, „Српска молитва* и т. д. Овакав успех у оригиналним народним про■ изводима неће скоро имати српски музичар, а * то заото, 1. што ни један није тако дубоко r проучио дух српских мелодија, а 2., што сваки Ј досад, који се при'лижавао народним мелодиз јама, увлачио је ради неког тренутног ефекта - таке техничке моменте, који нису могли к срцу ■ народном приљубити се. У осталом, ја овде нисам предузео да пи■ шем и да посматрам критички вештачке музикалне композиције, које се у срп. народа наi ходе; већ сам заото ово овде навео, што виi дим, да се у један нов лист, коме на челу . стоји одбор ea уметност, хоће наш стари шарла, тански рад да увуче, хоћемо по уобичајеном

Па и Црногорци снују за пролеће неке тајне планове, ато је: да посеју што више кртоле и руметина. Ето то су ти тајни планови, који се кују и снују у Црној Гори!“ Ово ће јамачно разумети, којих се тиче. У једном од задњих бројева изнели смо најновији план такозваног преустројства државе аустроугарске, који није ни мање ни више већ неки магловити нацрт за поделу истока. 0 овом најновијем недоношчету „извесних“ кругова бечких пише „Глас Црногорца" овако: „Некако је ушло у моду, да се исток дели, као да би био res nullius пуста ствар! Већ и не гледа нико друкчије на будућност његову н’ ако под призмом деобе. Разуме се, да је та деоба вршена до сад већ на сто начин. Сваки хоће у томе да буде паметнији од другога, па предлаже друго што. Најновија подела долази из Беча а преко Петрограда. Дописник бечки рускога листа „Новое Времја“ казује нам како је у Бечу „већ свршена ствар“, да се хапсбуршка монархија имапреустројити, само што се то преустројство не би изводило у данашњим границама те монархије но би се посегло мало даље на исток! Разуме се куд би на другу страну? Монархија би примила у себе све државе и земље, које су данас на балканском полуострву (без Грчке, бар она се не спомиње), а свакој би оставила њену слободу, само што би задржала за себе маленкост: да свима буде главар аустријски цар, и да се из Беча управља војском, иностраним делима, финансијама, трговином, обртом и јавним грађевинама. Само то и ништа више! Уверени смо, да се у Бечу на меродавном месту мање но игде заносе оваким фантазијама. Но како је тај план нове деобе изишао већ у свима листовима, то ћемо ,га и ми овде изнети пред наше читаоце, да се мало насмеју, премда му није време уз часни пост, кад ваља да престану покладне шале и да буде лакрдијама крај.“ Ово је сасма јасно речено, такојасно, да ће и „извесни“ кругови бечки без сумње разумети да по њима замишљена деоба истока није „већ свршена ствар.“ У ствари реорганизације горње куће сабора угарског држана је, као што јавља „П. Напло,“ 28-ог пр. месеца код министра председника Тисе конференција, којој су присустовали председници горњега дома Ладислав Сечењи и барон Никола Вај, даље чувар круне Јосиф Слави, гроф Фрања Зичи, гроф Геза Сапари, гроф Јулије Андраши, бискуп Шлаух, гроф Фердинанд Зичи, барон БелаЛиптај и други. Конференција је трајала пуна три сахата и резултат је био, да је п велеможни“ Тиса дошао до уверења, да ће опозиција устати против предлога владиног. Усљед тога изјавио јеминистар председник присутнима, да он нема намеру дотични законски предлог сабору још у овој сесији поднети. Његова „велеможност“ нема дакле ни најмање воље, да се огледа са своји противници у горњем дому саборском. Свако зашто има своје зато, па тако је и овде бојазан испред могућег пораза у парламенту, који не би остао без уплива на резултат предстојеће изборне борбе, у такоЈ мери упливисала на „тигра дебрецинског“, да се од силне мирољубивости привидно претворио у невино ]’ање, које са сваким жели у миру и љубави да живи док избори не прођу. 0 односимау Тројвдници јављају осечкој „Драви,“ да се озбиљно ради на остварењу односно конституисању јаке активне странке, која би у сабору троједничком заменула садању такозвану народну странку. Преговори у овој ствари воде се које усмено, у Загребу, које опет писмено, са особама ван главног града Троједнице. Веле, да је и знатан део племства троједничког обећао приступити овој новој странци. 0 програму ове нове стран-

ке дознаје „Драва“, да стоји на темељу такозваног нагодбеног закона, али да уједно тражи и то, да се тачно и савесно изведу и извађају сва по Троједницу корисна одређења тога закона. Ако ради остварења ове жеље до борбе дође, тад би по програму ове нове странке борба та имала да се води не у Загребу против бана, већ у Будимпешти против владе мађарске. Програм ће и према појединим питањима унутрашње управе своје засебно станиште заузети. Није ли ова нова странка, то исто што и странка бана Куна Хедерварија? Потраживано пренашање парламентарне акције из загребачке саборнице у парламенат угарски и не наваљивање на позицију банову оправдавају ово тумачење. Пре неколико дана интерпелисана је влада инглеска о њеној политици у Мисиру, односно у Судану. Лорд Гренвиљ изјавио је том приликом у име кабинета сенџемског, да овај не ида за анексиј‘ом Мисира, а да не мисли ни на то, да стално одржи у тој земљи војну окупацију. Даље је очитовао Гренвиљ, да влада војску инглеску из Мисира неће раније натраг позвати ,но што потпуно поврати мир и поредак у земљи и постави сталну управу. За Гренвиљем j‘e говорио и Гледстон који очитова, да влада инглеска не може и неће никада усвојити политику опозиције, која хоће, да сва администрација војна, судска и финансијска у Мисиру пређе у руке Инглеза. Не би згорег било кад би о овим речима Гледстоновим размислили и други привремени окупатори.

Из Босне.

Пет година прохујаше како је Аустро-Угарска ове покрајине окупирала, пак држим да ће вриједно бити у кратко обиљежити, шта нам је за ови quinquenium окупаторка добра учинила. Да то сазнамо, морамо се врнути на год (1877.) прије окупације. У овој години није било кафана а la franca, нит је било киндербалова, али је у то вријеме трговина цвала, еснаф напредовао ими смо задовољни били. Одмах иза окупације почело се опажати да трговина у нас опада,јер нам је „изабрани" народ конкурентом постао. Чивути који заједно са окупацијом у Босну поврвише, напунише дућане са бечко-пештанским бофлом, који донде у Босни није био познат и тако почеше наше трговце тући. Влада пак у мјесто да је нама домаћим трговцима на руку ишла, она нам је још више врат крала, j'ep нам и за курантну робу натури грдног конкурента „мађарску кредитну банку.“ Кредитна банка с једне а чивути њиховом несолидном радњом с друге стране, притиснуше нас сарајлије тако, да се данас и најодличнији трговци почињу бринути за своју егзистенци]‘у. У опште се у Сарајеву један глас чује, а то је „ми смо пропа’ли.“ И доиста је тако. Јер нико се за нас не брине, а ми у данашњим приликама остављени сами себи морамо пропасти, пошто ову конкуренцију ни Ј‘есмо у стању издржати. А шта чивути? Они добро, оно бофла што су код вас тамо исшвиндловали, па ником ништа. Може ме ко год запитати, а шта кривични судови на то? Судови ништа. Њима се до душе отварање стецишта пријави, али на ту се пријаву толко прашине нахвата, да је носле у „праху“ и нестане. А није ни чудо, наши кривични судови оптерећени су другим важнијим послови4а нпр политичним преступницима, пак немају времена о чивуцким швиндлерајима бригу водити, У хатар истини држим, да j’e доста кад наведем да од 18 кридатора (од како j‘e Босне није оволико стецишта пријављено) ни Ј'едан није кажњен био. Дакле је сасвим наравно, да се чивути не ће женирати и надаље пријављивати стецишта. Од каквих ће пак последица овај поступакпо нашу трговину бити, држим да lie вријеме скорим показати. Бошњаци су као што је познато, добри трговци,

они кад виде да им Ј’една грана трговине не цвета, i неће очајавати, већ ће се латити другог посла. Тако 1 је и сад. Кад смо видили да трговина са робом ни- 1 како не пролази, ми смо се бацили на шпекулацију ( и нисмо ни Ј‘едну прилику пропустили, а да нашу срећу не окушамо. Тако смо код сваке лицитације ј где је војени или грађански ерар, што под аренду i издавао, вазда први били, али на жалост нигди ни- ' шта не постигосмо. Но да не би когод помислио, да , ми може бити ради скупоће нашијех ццјена нисмо , досталцима остали, невешћу овде неколико случа- < јева где смо м:и много јефтиније циЈ’ене ну- * дили него што су то фактични досталци учинили. ‘ Тако је на пр. Ј‘едно наше друштво када се об- , скрба (Verpilegung) војске у Плевљу под аренду из- i давана, са 10% јефтинију понуду учинило али / крај свега тога обскрбу воЈ‘ске не доби наше дру- 1 штво већ добише из „политичких" разлога ' плевљански Турци. Другом приликом, кад се обскрба војске у Ба- i њалуци под аренду издавала, и опет Срби јефти- < нију понуду учинише али лиферацију не добише Срби, већ доби једао чивутин, јер је тако ratio ’ sitatus захтјевао. ( Кад смо се због ове грдне неправде код барона t Николића потужили, обећао нам је, да ће се за на- ( шу праведну ствар својски заузети. Не потраја дуго ‘ а оно се пружи прилика госнодину барону, да своју ‘ ријеч искупи. Ми учинисмо јефтинију понуду од свију чивуцхих нудитеља и господин барон се с < нама заједно радовао, што смо ми досталцима оста- < ли. Но не би тако. За кратко вријеме стиже бурунтија од свемоћног Калаја, да се со ипаки чивутину ( издати има, и тако се ми заједно са г. бароном у- i вјерисмо, да се у опште никакво подузеће i не;ће Србима да даде. Ово неколико случајева и сувише јасно показују f да се одозго на нашу материјалну пропаст иде, и , ми смо увјерени, да ће то све донде трајати, док се данашње стање не промјене. < Ако би когод у истинитост овијех навода по- 1 сумњао, то сам приправан таква доказала доприни- 1 јети, које неће нико, па ни сам свемоћни г. К:лај ] опроврћи моћи. Шта више, ако је који по- ■ сланик вољан наше ствари пред угарску дијету изнијети, чиме би ЦЈ‘елом нашем народу велику услугу учинио, то сам i пр'иправан, да му пошаљем такве податке ’ с којима би не само мађарску господу на 1 дијети већ и ц'јелу Европу изненадио. Сарајлија. ;

Дописи

* Будимпешта, 1. марта. (Беведа.) Дне 23, i Фебруара о. г, приредило је „Коло младих Срба“ i у дворанама овдагпњег редута беседу с игранком, Беседа је та тим знаменитија, што ие о њој још i унапред говорило па чак и по новинама аи- i сало више но што је требало. Не оеврћући се j много на основане и веосноване аримедбе, што с се пре тога неким људма доаало да пишу и го- i воре, можемо данас после одржане забаве те и i ми, који ćej'aCMO само говти, а ва цело и само 1 друштво, које приреди ту вабаву, бити према при- j ликама потпуно вадовољни. Нећу вас морити ду- i гачким причањем ни којекаквим невештим кри- t тикама, како је зар испала једна пијеса, како-ли < друга; доста је ако рекнем, да је програм беседе j одржан тачно од почетка до краја и да је пу- j блика овдашња, .’.oja се као што је повнато ; не одликује издашним аплаузом, беседом том ; савршено вадовољна. Она је са необнчиим стрп- ] љењем одслушала еваку поједину тачку, сваком i суделачу, као што се „кииира“ пристојно отпљес- j кала, тешећи се зар, да ће скоро бити крај па ( ће и она добити прилике да покаже шта вна. Па < тако је и било. Игранка беше необично жива и < лепа. И што је најглавније, цело друштво остаде i на месту управо до свршетка, а то ће рећи до < зоре. Ко чита овдашње дневне лиетове, внаће, да ' еу тако исто лепо и они сутра дан о тој вабави ! пиеали, један је чак нашао, да је то била од ]

■ најсјајнијих взбава у читавој овој севони, Једино што браћи нашој Маџаром не би баш саевим мило, то је, што веле, да на беседи ниси могао друге речи чути осим немачки, Француеки па чак и српеки, Друштво „Коло младих Срба“ наумило беше да приреди ту вабаву у корист до пола свом фонду, а од пола будућем саомен?ку Текелијину, Неаријатно је задирати у те већ сад не внам са каквог неопоравума „мучно питање 0 ; али свакако врло жалосно, кад ее неко ив најчиствјих побуда лати каквог лепог и корисног посла, а други бев икаквог права на то дође па му труни. Срећа још, те овдашња (а до некле и страна) публика беше бољега мишљења, те се тому племенитом послу лепо одавва, Како чуј ;м, чиет приход донео је нешто преко 200 Форината и како прилови још једнако стижу, има ивгледа, да ће достићи и 300 Фор. Према посве неугодним приликама и оним ужасним тешкоћама, с којима се ариређивачи мораху борнти, и кад се увме у обвир, с каквим је теретима у опште скопчано, давати у Пешти забаву, па још српску: онда се може рећи, да је тај успех ништа мање него сјајан, преко очекивања. Као што с поувдане стране довнајем, друштво је наумило, (бар о том се ради), д а ц е о чист приход од беседе употреби на фонд в а Текелијин споме н,и к. Доиг-та ће право имати, ако то учини; тако ће бар моћи још светлијег обрава стати пред српски евет и бев сумње у млево сатрти свако несмвшљено сумњичење и сваки неоромишљши нападај на себе происходио он откуда му драго На вавршетку сматрам ва своју дужност са сваким поштовањем споменути честитога трговца овдашњег, одличног Србина господара Г Б е н’у Стојановића, иначе у овдашњи меродавни кругови повнатог на гласовиру уметника, који је с необичним пожртвовањем и иетрајношћу и ueваче пеемама обучио и сам својом красном свирком и вештачком продукцијом својих пријатеља, господе проФееора Леополда и Андрије Сука (виолончел) и Стевјана Давида (виолина) беседу знаменито украеио и вачинио. Евала и њему и честитим пријатељима његовим ! А „Коло младих Срба“ нека не прева нимало од којекаквих неоснованих и неумеених нападаја, већ нека дела, дела и даље тако; тако ће доиста најпре у главу утући тај злосретни неспоравум међу омладином нашом, а бев сумње и најлакше и најсмешније своју дужност испунити. Са Унв (у Босни) 20. Фебруара, Никад горе и црње дане жавота, битисања, није Босна преживјела, пропатила; што су даии јада и чемера, које је окупација Босни донијела. Не мислим освртати се на оно, што се у г пошљедње врвјеме, у нашијем и странијем листовима о Босни пише; описаћу само један догађај ив кога ће се свијет, и бевеавјестне јевропске велесиле, те берлинског конгреса Јуде и ти који нас на голготу окупацаје предадоше да се увјере, да је Босни данас горе и жалостније, него што под Турци бијаше. Окупација донијела нам је насеобине, народње гусјенице Чивуте, подмукле и грабежљиве швабе - тиролце, као носиоце културе. Долазе културтрегери, да нам предњаче у ваљаности, Куку леле! А ко бијаше тај, штоје Турску, и гладне Турке бегове и спајије кров пет стотин година ранио и крмијо. Истина је жива, Бошњак није био препредени Чивут и швабо-тиролац, који са окупацијом Босну поплавише. То губи људска и свијетск ■< глад гусјеница равишли, разаузали се по Босни, да не може човјев ока отворити и довољно се дивити хитрости и лукавству њихову, Културтрегере ове помаже влада алатом и справама ва господарство, а с друге стране римска пропаганда за рим-паиско раввијање и ширење шире обилато пара а ми Бошњаци плаћајући трећину, десетину, мирију, намет, глобарине сваке врсте, од дан до дан све више падамо и пропадамо Зулум дохакао Србину-Мухамеданцу и махом се селе, огњишта остављају, а Србин православне вјере, нема куд селити Оlшеће се у хајдуке осветнике. Окупацијом достојали смо и невоља и мука, да их описати не можеш, а не мож никуд крочити, јер те аустријанска ваптија прати на сваком кораку. За то свијест ријетко довнаје, шта се у Босни , ради, и каква се чуда чине.