Застава

читаву годииу, односно 5 динара или 2 фор. 50 н. на пола године, и шаље се на адресу: Штампарије А. Пајевића у Н. Саду. Српче илустровапи 'лист за српчад. Изишао је 18 бр. са овим садржајем: 1. Домовини, песма О д _ ар Ар —2. С Дунава путничке белешке Мих. Ст. Гизнића (наставак), 2. Мали Воја, приповетка П. А. Јосимовића, 4. Огледало, песма од Предрага, 5. Чачанска црква са сликом од Дим. Петровића, 6, Две-три о људским расама, 7. Три песме удесио за певање Јосиф Маринковић, а) Ко јс гоеподар од Чика Јове за једап глас, б) 0 косидби, од М. П. Шапчанина за два гласа, и в) Тежакова песма у пролеће од Миленка за три гласа. 8. Развалине Гамзиграда у округу црноречком од Ј. Михајловића и Ц. Петровића, 9. Калепдарски месеци, 10. Бележник, 11. Коштуњци и 12. Решеаа коштуњаца из 14. броја. „Српче“ излази сваког петнаестог и последњег дапа у месецу. Цепа је за Србију годишње 4 дип., па пола г. 2 дин., а за Аустро-Угарску и све остале земље 3 фор. на год. Рукописе треба слати у плаћепом писму, на име уредпиково, а претплату на издаваоца, М. В. Поповића у Београду. (Једна уметпипа српска.) У књижарници гг. ђермекова и Матића у Земуну имали смо прилике да видимо зпамениту уметпину која се тиче пас Срба, па за то обраћамо на њу пажњу стручпих и других иптересованих кругова. Слика представља славнога ускока и пародпог јупака Сењанина Иву у турском табору пред султаповим шатором, где му је падишах издао ферман. Радио ју је масном бојом 1829. године професор из бечке уметпичке академије Малек, и то као што иам казују по палогу једпога знамепитог Србипа, чија је и својина била. Висока је 1 мет. 10 с. м. и широка 1 м. 44 с. м. Један српски стручљакизразио се врло повољпо о њој. Желети је свакојако да та уметнипа не оде у туђину, пего да се па сваки пачин задржи у српским рукама.

ТЕЛЕГРАМИ „ЗАСТАВИ.”

(При закључку листа приспели.) ВЕапчево, 31-ОГ маја. (Предан у 8 сах. 45 мин. у вече, стигао у 10 сах. 20 мин. ноћу.) Јуче око 5 сахата по подне стиже паш послапички капдидат г. Аитоније Хаџић у наше место. На Дунаву дочекаше га до 80 кола пајотменијих бирача без разлике народности. По вароши пролазио је силап свет улицама и пијацом којима је кандидат прама установљеиом: лрограму за дочек имао проћи а које су биле врло лепо искићене. С Дунава допраћеп је паш капдидат у мађистрат, где га је поздравио у име вароши градопачеоник г. Христијан, затим говорпли су у пме бирача председник и потпредседници здружене странке, и то у сва три језика. Г. Ант. Хаџић захвалио се најусрдније на свима поздравима. Ту поздравише нашег капдидата у име женскиња г!)ице у белом руву обучене, које г. Хаџићу предаше дивне букете. Затим се кандидат провезао кроз горњу варош и опет натраг до куће г. пл. Спирте, где је одсео. Пред кућом г. пл. Спирте био je подигнут врло укусан славолук. Ту је г. Хаџића дочекао силан свет, који пајодушевљепије поздрави свога посланичког капдидата. Госп. Ант. Хаџић захвали се ту поново са доксата искупљеним бирачима, који се за тим пупи радости У вече пролазила је свирка варошким улицама, а у пивари г. ВајФерта било је друштвено вече, па ком је присуствовало сво грађанство. Ту су г. г. др. Касапиновић, градоначеоник Христијан и други наздрављали г. Хаџићу као символу грађанске слоге и љубави са жељом: да наше начело равноправности победу одржи. Јутрос г. Хаџић отпутовао у доња села. Сад баш стиже одонуд. На путу свуда најодушевљеније примљен. Вечерас држаоје г. Хаџић у дворишту мађистратском свој програмпи говор, ког су многобројпи искупљени бирачи пажљиво саслушали и врло често одушевљепи усклици прекидалп. Међу бирачи иаиме ме!ју овдашњи Срби влада особито одушевљење. Сутра избор. Ковпи. 31. маја. (Предан у 5 сах. 30. мин. после подне, стигао у 6 сах. и 30 м.) Наш велеуважепи послапички кандидат г. Ант. Хаџић данасупратњи г. дра Касапиповића и других најотмепијих Срба и Немаца Панчеваца, пошто је претходпо у Бавапишту пред мпогобројним бирачима уз опште одушевљење свој програм развио, и отуд до међе паше општине многобројпим бирачима Бавапишћапима испраћен, дочекан је овде од стране нашег граЦанства: Срба, Немаца и Ромапа најодушевљеније, и развио је уз опште одобравање свој програм. По доручку отпраћен је г. Хаџић у Плочицу гдеје са равним одушевљењем дочекан и испраћен. Отуд је кандидат наш преко Врестовца, Хомољице и Старчева за Панчево отпутовао. Сутра зором одушевљено путујемо у Панчево на избор са ускликом: Живио наш посланик г. Т он а X аџић.

по3 и в у свечану седницу кљижевног одедења „МАТИЦЕ СРПСКЕ “ Позивају се сва господа чланови књижевног одељења, чланови „Матице српске“ ■ и остала поштована публика да изволе доћиусвечану седницу књижевног одељења, која ће се држати у недељу 10. 1 (22.) јуна о. г. у 11 сахата пре подне у I дворани код „царице Јелисавете" ради прославе педеСОТОГОДИШЊИЦе књижевнога рада Дра Јована Суботића. 1 Програм свечане седнице: 1., Председ■ ник отвара седницу кратким говором; 2., Секретар друштвени А. Хацић говори о ■ животу и педесетогодишњем књижевном раду Дра Јована Суботића; 3., Откривање ново |зготовљене слике јубилареве, и > 4., Предавање сребрног лавровог венца јубилару. У Новоме Саду 31. маја (12. јуна) 1884. Председништво „Матице српске.)*

0 Б Ј А В А. Манастир Крушедол, пошто је за своју економију снажнију набавио, продаје досадашњу своју 6 коња снажну парну машину за вршидбу ране (Dampfdreschmaschine Betriebsfahig und complet) и позива учтиво сваког који такову машину потребује да исту машину види и са братством се о даљем споразуме. У ман. Крушедолу 8. јунија 1884. 2_з Братство ман. Крушедола.

Продаја. Пивара у Митроввци на Сави, са наливом од 30 хектолитара, ватренком, а уједно удешена и вао воденвца, са целим ору Џем ва пециво пива, продаваће се дне 2. аугуста т. г. на јавној добровољној дражби. Због свог врло вгодног положаја блвву агенције а у непосредној бливини Саве, те јаке посете од етране публике, троши рсчена пивара сама у властитој рестзурацвји млого пива, Ближа условија могу ее довнати код подпиеаиог Георг Боић 8 3 ц. к. капетан у миру »ао управитељ.

ЗУБНИ ЛЕКАР ИЗ СЕГЕДИНА етанује еад у Н. Саду, у гл. улици бр. 43. у вући удове Лакићке. r | Код њега се поједини вештачки начињени j зуби као н читаве вилице, а и обтуратури нај[ боље каквоће и по најновијем методу вготовљавију и бев бола умећу. Зубобоље леви, а да вуб не взвади, Болеене вубе плсмбира минералима а и раз( ним племенитим металима. Прнмају се зубне в корене операције н иввађају се с највећом пажњои, , Ординира од 9—12 сати пре подне, и од 2—5 еати по подне. Адолф Лерер, вубни лекар и зубни вештак. Ц, кр. војнички лекар у м.

О Г Л А С. Из слободне руке продајем моју властнту кућу у Новом (српском) Топољу бр. 49 са 14 јутара и 27 / Iеоо а o земље по умерену цену, Ближи услови могу се добити или у Броду код бр. 312, или код потписаиога властника писмено или устмено. У Иовој Градишки 1884. 2-з Јован Петровић, свсштеник.

"МЕШОВИТА И ГВОЖђАРСКА ~РАДЊА М. Г. ЈАНКОВИЋА у Тителу потребује помоћника, практиканта и два шегрта, који одмах ступити могу. • 2-4

: ■ огласн. С Т Е Ч А J. У овдашњој општини управњена еу два учитељека места. Са сваким од ових места посееце ; скопчане су плате и остале пристојбвне ове; Плата у гстовом новцу 500 ф. Стан у натури или накнада ва н»ега 200 <x>. Учатељу у име трз хвата дрва 54 ф. У име три хвата сламе 30 ф. , Bi писаче потребе 15 ф. За огрев школе 40 ф. Ва чишћење школе 30 ф. Кад дође ред на дотичног у нме повторае школе 60 ф. 0 сим обичиих биће изабраним и дужност у цркви појати. Рок је првјаве ва шевт недеља рачунајућн од врве јаве објавне. Молбенице се шаљу школском одбору. Ив седнкце школског одбора у Сентомашу 16. (28.) маја 1884. Јован Настић, ђорђе Р. СтеФановић, перовођа. 3 3 председник шк. одбора

ДОБАР ПУТНИК КОЛОНИЈАЛНЕ РОБЕ за српске и хрватске крајеве тражи се. Оферти 1 под М. Ј. 4629. an Haasenstein und Vogler ■ (Otto Maass) Wien. i_& \

ЛИЦИТАЦИОНА ОБЈАВА. Српска црквена општина новосадска издаваће 3. (15.) јуна 1884. у 3 сата после подне на салашу код ченејске цркве, од 1-ог октобра 1884. до 30. септембра 1887. год. под закуп следеће земље: t.) 42 ланца по 2500 хв. ораће земље, на Мртваљошу. 2.) 100 ланаца по 2500 хв. ораће земље на Ченеју. Сваки лвцитант, мора npe почетка лицитацвје, два Фор. по лаицу у име пишмарине у руке главпог тутора положити. У Новом Саду 19. (31.) маја 1884. ђорђе Кода, с. р. зв главни тутор.

У ГОСТИОНИ „КОД ЛАВА“ у ВУКОВАРУ може се јсфтино добити један добро паправљен, прострап и скоро нов омнибус. Упитати долепотписаног. Ант. С Шлемин, 2-2 У Вуковару.

ШПЕЦЕРАЈСКА И МЕШОВИТА РАДЊА ВЛАДИМИРА ВЕМИНА у Илоку потребује једпог од млари помоћиика који може одма ступити. 2-з

Издавање гостионе. Гостионицу са билијаром и путничким собама у собственој кући, преко од општинске куће у Сентомашу на врло лепом месту дајем под рачун, са целим намештајем. Угоститељ треба да је Србин, или који добро српски говори. МИЛОШ РУНИћ.

ОФЕРИРАМО PI3HE Ii'IiUIII'IIJL 100 комада вила шлавонски ф. 15— i 100 „ вила црни пештански „ 16. — ! 100 „ лопата житни . . „ 20 100 „ лебњи лопата . . „ 32. , 100 „ колица .... „ 120 ; само за готов новац ИЛИ per Nachnahme ■ ал капаре молимо да се у напред пошље. i Нови Сад, јуна 1884. 2 _з Брака М. Поповићи. !

МЕШОВИТА ТРГОВИНА J. ИДИћА СИНА у Перлезу потребује једног старијег помоћника који може одма ступити. Мануфактуристе имају првенство. з—з

ПРЕСТАЈЕ ЗУБОБОЉАI | кад се употреби зубпи еликсир Dom Maguelonne-a, приора RR. РР. бенедвктске onaтије у Soulac-y (Gironde). Награђеп с дво медаље, с највншом наградом Bruxelles 1880. Изнашао ra 1373 У приор Pierre Boussard. У флаконвиа по: 1, 2 и 4 фор. у прашку 75 пов, и 1 фор. Паста 1 фор. Основано је 1807. g Мириси. Велики асортисмап пајпознатијих снглеских п s француских мириса. f! Pondre flenr de riz de JLahore најбољи пудер g ca најфипијим мирисом. Главиа агептура: Seguin 2. у lluguerie-Gasse, Bordeax, а тако исто и у свима већим g ђ парфимеријама. X d Депо у 11. Саду код гг. браће М. Поповиића 34. главна у § улпца, „код црвепо руже“. 7—52

ЈОВАН HIOMAH tCA СТОВАРИШТЕМ ГРОБНИХ СПОМЕНИКА КАМЕНИI и КАМЕНОРШРСКОМ РАДИОПИЦОМ У НОВОМ САДУ ИнН ИА КРАЈУ ДУНАВСКЕ УЛИЦЕ нод променаде, препоручује ово своје, обилато прибраио стовариште овде, исто тако и свој ФИЛПЈАЛ У ЗЕМУНУ, и могу се добити и овде и тамо ГРОБНИ СПОМЕНИЦИ од камена мрамора, гранита, сијзнита И пешчаника, најукуснвје иврађени а по најјеФтипијој цени; јвМЧИ ва праву повлату и тачно И правилно ивреване натпиее на истима по наруцбини, ма у ком јевику н ма којим еловимг. Има и продаје на свом великом СТОВаришту хидраулског креча И каје (цемента) ив прве И приповнате Фабрике, а по истој цени као и у Фабрици. ИвраЏује од каје плоче ва патос од сваие боје и у свакојаком облику, које су данас највгодније за цркве, нујне И ХОДНИКО И нвјтрајније са своје праве и ваљане ивраде. 10—12

|ко год пати од зубобољеЈ | дајем му | 500 ДУКАТА ! ако и после употребе Коте-ове воднце за зубе, (Kothe’s Zahnwasser) п опет осети бола у зубима ил непријађ тап задах уста. g И А ко жели чисте, лепе и здраве зубе имати, нека упо- № | требљује Коте-ов прашак за зубе, као и четке за зубе к 8 вајбољег производа, 1 ком. стаје 80—50 нов. Прашакза ® зубе 1 кјт. 30 нов. а водица за зубе 1 флаша 35 повч. 3) Све ово може се дсбити у Новом Саду у трговини ® Браће М. Поповића. № С поштовањем № » Jok. Georg Kothe, w S I—s Hof-Lieferent.

Сребрпа колајна бечке дечничке изложбе 1883. || U ии| оо fi \ ™ l> En \ ж\d ___ ~ rw ’) \. Јимг / li JL li> . кз ° W Х/чУ 4 Ła рч 7 Ц'° S&đ ro —— ■ ' ' ' i i ~^^—**^^*ii^^^**^h—* *l-««* № g Једна утљене киселине у себи највише садржавајућа ■| КИСЕЛА ВОДА УТАРСКЕ. И Чипи врло добре услуге проти катарпи и желудпи болести. У опште заслужује ова вода пажњу код свију болести, код којих се јачење органа и жила показује. 1° СА ВИНОМ СЕ ВРЛО УКУСНО ДАЈЕ ПИТИ. ■ s УВЕК ФРИШКЛ НА СКЛАДИШТУ КОД ■ Л. ШШКУТИ 1 l§ КР. УГ. ДВОРСКОГ ОТПРЕМНИКА МИНЕРАЛНЕ ВОДЕ ■ I Будимпешта, Јелисаветов трг 7. I g као и код свију апотекара, трговаца, у хотелима и гостионицама. I 1,000.000 0 мохајској води пише „Пестер Лојд“ следеће: I g Што се тпче продаја у годппп 1883. можемо прпметптп, да је Моха, својппа г. Кемпелена| r 1 продала l| један милијун Флаша I I п то попајвпше у Будпмпештп, што доказује врлппу воде п епержпју око продаје г. Л. Едешкути-а. ® | Складиште у Новом-Саду код г. г. ораћа Имре Дицген и Димитрија Коде. WHtMmrw«iimrtiMiTrmia<trK l TiwHm-T..A^i a ß a tosy i .^.

Одговорни уредник Тоша Бекик Српека штампарија дра Светозара Милетића.