Застава, 01. 06. 1884., стр. 3

ошпта усрдна молитва: да господ утврди младу душу првенца и наследника Нашега у светим заветима великог задатка, назначенога му вољом божијом; да унесе у срце аегово и разум његов правду своју и мудрост, и да га покрије благодат божија, просвећујући и укрепљујући га у свакој благој намери и добром делу. &

Са сабора троједничког.

(Седница од 25. маја (6-ог јуна.) Потпредседник Хрват отвори седницу у 10 сати. Од земаљске владе присутни оделни предстојници Станковић и Вончина, од вирилиста: велики жупани Утјешеновић, Фодроци, Вардијан и Гвоздановић, даље гроф Стеван Ердеди, барон Отенфелс, гроф Серман и туропољски жупан Јосиповић; међу заступници министар Бедековић. У расправи о предлогу одбора једанаесторице, поднешеном на предлог дра Војновића, узе први реч заступник Мајцен. Рекапитулира говоре, који су до сада речени у тој расправи, те вели, да је предлог дра Војновића државни акт, у којем се огледа патриотизам и проницавост ума, но уједно п незгода, која је Троједници стигла у августу лањске године. Докле год стоји познати закључак угарскога сабора, у изјава угарскога министра-председника Тисе, докле хрватски сабор не каже прама томе одлучну своју реч, све дотле нисмо сигурни, да неће напраситост Мађара прекинути наше саборисање. Да се ова одлучна реч изрече, крајње је време, јер су сви наши сабори од год. 1868. само попуштали Мађарима; буде ли се и на даље тако радило избрисаћемо и последњу сенку слободе, коју смо себи поравнањем очували. (Заст. Каменар: То би добро било. Смех.) Говорник пита, зашто је у Троједници лањске године обустављен устав. Изгредници могли су се повући пред редовни суд. (Жупан Јосиповић: Без адвоката). Заст. др. Мајцен: Ограђујем се против овога и молим славно председништво, да ме узме у заштиту. Ad vocem одветник; ја сам две године чекао под бившим баном Пејачевићем, да ме именује одветником, па ипак нисам био услишан уз пркос потнуној квалификацији, а нисам за то, јер љубим домовину и седим овде. (Др. Давид Старчевић:Ми констатујемо ово задиркивање с оне стране.) Говорник прелази за тим цело поравнање параграф по параграф и покушава доказати,даје сваки параграф поравнања повређен безброј пута. Говори за тим, као заступник загорскога једнога котара о загорској жељезници, те хвалећи настојање народнога заступника господина Мирка пл. Јосиповића, неверује ипак у ту жељезницу све дотле, док не буде слушао звиждање макине и кондуктеров глас: ~Einsteigen“. Прихваћа адресу дра Војновића. Туропољски жупан Јосиповић: Из читаве досадање разправе види, да опозицији није толико стало до самих предлога, колико да се опет понове све оне рекриминације, које су толико пута већ споменуте. Говорећи о предмету, пита, је ли било вредно да се читава земља узруја због познати написа; о том нека сваки суди по својој савести. Како су настале лањски догађаји? Први немири нису били политички (Гласови на левици: Јесу, јесу) већ социјални валови; ако јесу, камо ћете онда уврстити лупање прозора у Загребу? Беху то социјални немири, а то се је најбоље видело у Загорју, где је проваљивано у куће, растакано по подруми вино; даље у банској Крајини, где су веома честити људи убијани. Управо у то време даде бивши бан гроф Пејачевић оставку, а његов први доглавник замоли да буде умировљен. Тако је земља фактично остала без владе, немири пак узимали су све то већег маха. Је ли под таковим околностима могла круна с ким договарати, да прими част банску?; Да ли би ту част био ико безуветно примио? (Др. Давид Старчевић: Би од вас сваки!) Је ли било времена, да се посред немира, који cj по ‘земљи буктили, парламентира и пактира? Није, стог је и министарпредседник управо био дужан предложити круни, да власт у Хрватској усредсреди у руке кр. повереника, који је имао ред повратити. Из свију ових разлога говорник жели, да се преко ових адреса пређе на дневни ред, или ако се већ хоће адреса, он је за такову, у којој би се светлој круни изрекла захвалност, што је ред повратила. Заступник др. Давид Старчевић вели, да је, искључен из саборнице, добио поузданицу од својих бирача, шта више и од оних, који при избору нису за-њ гласали. Слушајући ове разправе о адреси, говорник је уверен, да се ту само млати празна слама, дочим народ гине од глади. Каже се, да је краљ растерао сабор, као што је сабор прогнао говорника, да га је краљ зато растерао, јер да не ради на корист народа. Ако је тако, тада не би сабора ни данас требало, јер ни данас неради на корист народа. Расправљало се или не о адресама ни краљ ни народ неће од њих имати користи. Да је тако, сведочи најбоље архива саборска где има сијасет такових адреса. Троједнички сабори поднели су адреса више него сви сабори читаве Евроие, па која корист одатле? Све су адресе не потребне и сувишне. Адреса већине пуна је празно речи и метанисања, које је горе већ досадило. Адреса „неодвисних", бранећи устав, у истину га руши. У њој се круна моли, да нам се не повреди целокупност земље. Да се што може повредити, ваља то и имати > а где имадемо ми целокупност земље ? Моли се

- ту даље краља, да би Реку вратио Хрватској. И ово је неуставно, јер где може краљ цоклањати градове? Маџари не би се јамачно задовољили, када г би цар и краљ поклонио Будимпешту Русији. Гово, ри о адреси В дивљака“. Ти „дивљаци“ заступају - већином градове. Ако су у Хрватској градови подивљали, ко може онда замерити сељаку, што устаје? Одбацује све три адресе. Потпредседник Хрват закључи седницу у 12 сати, урекав будући састанак за сутрадан у 10 сати пре подне. Наставиће се и завршити расправа о j предлогу одбора једанаесторице.

Са српске народне скупштине.

0 седници срп. нар. скупштине од 25-ог маја о. ; г. у којој је у ствари српско-бугарског спора донешена резолуција, коју у задњем броју наведосмо !, доноси орган српске напредне странке овај изи вештај: и „На данашњем скуиштинском састанку, а пре е дневног реда, ставили су посланици: Алек. а Здраве ковић, Милија С. Тодоровић и остали посланици из о тимочких крајева интерпелацију на председника миу нистарсеог <.авета, у којој се каже да с после ук гуш-ења устанка најглавнији бунтовници умакли у ,- Бугарску и насели се тамо у непосредној близини а наше границе на спрам села у којима су живели t, у Видину, Кули и Софији, да су на тим мести- ма начинили читава зборна места бунтовника, нее задовољника, побеглих робијаша и у опште људи о из Србије којима је ред и рад мрзак. Они отуда о појединима прете, а народу, који су држали у неу престаној раздражености проричу нов устанак. Отуд о протурују бунтовничке прогласе и отуда поручују како ће они опет народ дићи на буну и тада исећи е све који уз њих нису пристајали, или који поштују е своје грађанске дужности. Они су поручивали да з само треба чекати док озелени гора. И доиста лицем на ђурђев дан прелазили су неки на вратара ничке појате с намером да у земљу уђу, али су, - опажени од стражара, умакли натраг. После тога - виђали су се или појединце, или по два у околним е селима, а у само време кад је имала скупштин i да с почне сзој рад, они су приуготовљавали и покушаи вали већи упад. Једна већа чета прешла је негде а око Вратарнице оружјем мартинкама и оделом снабдевена, позивајући народ на устанак. Они су на томе путу у селу Бучју, попалили кмета и којега су још за време буне јурили да убију зато, а што се он држао своје грађанске дужности. Наи- шавши свуда на презирање и видевши, да' им се а планови остварити не могу јер у њихово колонеће - нико, они умакоше у Бугарску, но у истимахшест s њихових једномишљепика и једна скитница из Ви: дина убили су у Буковчи близу Неготине тамошњег ћмета, човека одлична и свагдашњег противника - нереда. За тим се пронесе по Књажевцу гласкако о се бунтовници скупљају у планину Дрвенику код е карауле „Гласовитог камена“ и како ће да пређу - у Србију. Једном речју ови учестани упади, њихове - мутње и претње, држе народ у непрестаној раздра,; жености. Ове су околности стални извор узнемиреу ња у тимочким пределима, који тамошњим грађании ма не допушта да благодети мира уживају. Узрок - је свему томе што се на суседној бугарској граници а трпе такви људи и што се од стране бугарскевлаi- сти допушта, да се рђави људи титрају спокојством е и правима мирних грађана. Интерпеланти питају ; председника министарског савета: Је ли њему по- знато све ово, је ли што чињено код бугарских Ј) власти да ово зло престане и има ли начина, да се и у овоме штогод постигне, да би се тимочком крају а потпјн мир и поредак с потпуним спокојством поL вратило. а Г. председник минист. савета, мин. спољних поу слова Г. М. Гарашанин одговара да је, на жалост, - бве истина што се у прочитаној интерпелацији наа води, но ,да је Краљева влада све учинила, а и са- 1 - да све чини, да се обезбеде крајеви на српско-бу- гарској грапици. За тим излаже цео ток радње своi, је од почетка па до данас, износећи пред скупшти- ну преписку, која је по овој ствари вођена између ' х владе Краљеве и кнежевско-бугарске владе. На пра ве рекламације одговорио је бугарски министар , спољних послова, да бугарска влада не може ни- шта чинити јер су сви емигранти на својим местима, са којих се нису ни на коју страну макли. Кра- љева влада не хотећи кварити пријатељске односе с са Бугарском, према којом је вазда излазила на f сусрет са највећим симпатијама, 'оћутала је ову - ствар. Но кад је претња пребеглих устаника пре- шла у дело и кад су се почеле појављивати прве & чете, Краљева влада запитала је преко свог агента - у Софији бугарску владу: у којој су цели насељеi ни одбегли устаници баш на граници српској, доi кле ће се толерирати нереди што их чине на гра- ници и када се мисли свему овоме учинити крај? & Бугарска је влада из прва обећала да ће задово, љити српску владу, али’је доцније г. Цанков, бугарг ски министар-председник, у место одговора на поf новљено питање од стране Краљеве владе, без икакi вих претходних преговора и обавештања, затражио i од српске владе да се уклоне српски стражари на - караули на’ Брегову, која је од берлинског уго- вора била у српским рукама, и претио да ће је ј оружаном руком заузети. Краљева влада издала је г крајинском начелнику заповест да ни пошто не - остави караулу на Брегову и да очекује чак и з оружану силу бугарску. Српском агенту у Софији

пак наређено је, да затражи од бугарске владе од- j говор на стављено joj' питање односпо емиграната, ч па ако га не доби]'е да затвори канцеларију агент- с ства и да остави Софију. Г. Балабанов казао је i српском агенту, који му је ову ноту српске владе i прочитао, да ће је задовољити и да ће се чак и i ' извинити за учињену претњу. Но одмах за тим кад е је српска влада мислила да ће се ствар свршити с потпуно на миру и без даљих тегоба, бугарска г влада у исто доба кад су у Софију стигли и иску- i i пили се сви вођи емигрантски и бивши митрополит с Михаило, издала је префекту видинском наредбу, да л заузме караулу код Брегова у којој су била четири с српска стражара, што је и извршено. Краљева влада, имајући на умз' част и достојанство земље д и водећи рачуна о правима њезиним, крвљу сте- б ченим, наредила је своме агенту у Софији да за- [ тражи од бугарске владе задоволења тиме, што ће л ова напустити караулу код Брегова, на којој ће се Ј васпоставити српска стража и што ће уклонити з , српске емигранте из Софије и пограничних места, с па ако кнежевска влада до недеље не изврши за- i хтевање српске владе, да с места затвори свој’у с канцелариЈ'у и са целим особљем свога агенства дође најкраћим путем у Ниш, не очекујући даље заповест. Министар завршује свој говор, да ће и даље радити свом силом, да се одржи ред и мир, и да се опет васпоставе добри суседски односи ( између Србије и Бугарске, но да ће у исто доба ј све чинити, што буде нужно, да се одржи углед и | достојанство, част и право Србије и српског на- ( ј рода. Посланик Милан Жуњић, у подужој беседи 3 потпуно одобрава цео рад владин, и мисли, да 3 скупштина, пре но што пређе на дневни ред, учини j ’ изјаву у којој, одобравајући владин цео поступак, ( очекује, да ће она до краја извршити ствар и i да је скупштина спремна да од своје стране потпомогне владу, ма што овој требало, да добави j земљи и држави поштовања и углед, и да брани ј права, која би ма ко хтео да крњи. Пссле ове, ; живим одобравањем примљене беседе, говорили су ј посланици: М. Лазаревић, поп Крупежевић, др. Вл. < ђорђевић и Илија Хранисављевић. Посланик Милан ] ђурић, члан некадашње радикалне партије, са за- i довољством прима одговор Краљеве владе, јер из < њега види, да је све учињено, што је нужно, да i се очувају права крвљу стечена и да се одржи углед и достојанство земље. Пошто је претрес свр- ; шен, председник скупштине г. Милан Кујунџић> према једнодушној изјави посланика, овлашћен i скупштином, формулише овакав прелаз надневни г ред: . „Народна скупштина, као преставник целокупне ] отаџбине, придружује се једнодушно захтевима ин- i терпелената из тимочких предела. i Народна скупштина одсудно потпомаже њихо- ; в о праведно тражење: да им се крај осигура истинском сигурношћу и споља и изнутра. ’ Народна скупштина је пажљиво саслушала ; објаснења г. председника министарског савета и i прелази на дневни ред са изјавом: i i да потпуно одобрава искрено и достојно посту- ; пање влиде Њег. Велич. краља у име народаизри- ! че, да ће и словом и делом као Један човек стати < и остати уз краљевску владу, док она и даље тим ; путем енергично радила буде, да се Србија и споља осигура од штетних револуционарних интрига.* 1 :

Дневне новости.

; (Спасовска слава на Цетињу,) читамо у . , „Гл. Цр.“: Као сваке године, тако је и ове Спасов ( . дан светковап на Цетињу иу Црној Гори просла- i вом успомене на сјајну победу црногорску на Грахову 1858. и молитвама за покој душе оних јунака који су у тој славној битци погинули. Варош је на- ј ша у очи тога дана на вечер била осветљена и окићена заставама. Сутрадан иза службе божје држан i ја у овд. св. обитељи парастос с поменом оних који , су за веру и отаџбину погинули на Грахову. Служби i и параетосу присуствовали су: Њено Величанство Књагиња са светлом Књагињицом Милицом, достој- : јанственици а чиновници који сеовде налазе имесно . становништво? ’ (0 састанку бечких ђака одг. 1851—1854.) Јављају из Беча: Скуп Срба и Хрвата бивши слу- ј шалаца на високим школама у Бечу од г. 1851. — i 1854. био је добро посећен. Већином су изостали само чиновници, а то с тога, што се био пронео глас, да ће овај скуп имати политички значај. 5. о м. (по н. кал.) био је сјајан банкет, на ком се друштво одушевљено забављало успоменом из своје мла- < дости уз узајамне здравице братства и прајатељства, те је том приликом установило, да се после пет година поново састане, и то још у много већем бро- * ју, јер ће се сви Срби и Хрвати, који су у Бечу били Ј до г. 1859. скупити. Скоро од свију изостали другова • стигли су на сакупљено друштво срдачни и искре- ' ни брзојави или писмени поздрави. Поздрави и ус- ' помене на сакупљено друштво од стране Змаја Јо- 1 вана Јевановића и дра Брлића примљени су вели- ' ким одушевљењем, а велепоседник Лаза Дунђерски ' измолио је од браће и пријатеља дозволу, да их 1 као земаљским благом најбоље обдарен, пријатељски 1 угости. (Оизложби женских радова) пише „Н. 5 Г. Л.“: По што су некоје од панчевачких госпођа 3 посвршивале своје предметеза новосадску изложбу, 3 раде су сад да знају, на чему је ствар, те да би 1 се могли у томе погледу одсудни кораци учинити, i преко је нужно, да се ухвати рачун свима за из-

ложба спремљеним предметима како одавде из Панчева тако и његове околине. Услед тога умољавају се поштоване Српкиње, госпође и госпођице, које имају што спремљенога или макар у самоме спремању, да се у што краћем року времена изволе пријавити с тим: шта ће и колико која послати за изложбу? Пријавити се може или потпредседници одбора гђи Олги пл. Јагодићки или уредништву овога листа. Исто тако, ако је којој од госпођа или госпођица нужно каквог објашњења у изложбеноЈ' ствари, нека се изволи обратити на гореименована лица; ова ће им у свему врло радо дати потребног објашњења и напутка који се на ову ствар односи. Колико смо до јако могли чути, можемо са задовољством констатовати, да ће Панчево с околином бити лепо заступљено. Зготовљених предмета ручног рада биће које одавде које из оближњих села неколико стотина. Познајући лепу вештину и развијени укус наших штованих Српкиња смемо у напредкавати, да ће поред бројног изобиља у изложбеним стварима Панчево са својим филиЈ’алима и у погледу квалитативне вредности па новосадскоЈ' изложби достојно бити заступљено".

Политичке вести.

Из Загреба јављају, да је буџецки одбор 29-ог пр. мес. имао седницу, у којој ie посланик ђурковић предложио да се позове влада, да штеди што више може у управи како би се могле веће своте одредити ва инвестиције, железнице, обрану против поплава и подизање хипотекарног кредита. Др. Јов. Суботић препоручивао је, да се у прорачун стави већа свота за потпору православног свештенства српског. Даље вести из главног града троједничког јављају, да ће се такозвани „дивљаци* још за време ове сдборсве сесије на темељу закона о поравнању организоватикао автономашка странка. Веле, да ова странка неће никаква нова потраживања изнети, но ће само своје назоре о закону о поравнању тачно обележити. Држи се, да ће се овој странци прикључити пеки „неодвисњаци“ а и неки чланови народне странке. Краљ грчки стигао је 28-ог пр. мес. у Петроград. Наместо покојног проте Рајевског говоре да ће доћи свештеник казанске цркве Лебеђев који је пре неколико година био у руској цркви у Прагу. Други помињу некадањег помоћника Рајевсковог а садањег свештеника при посланству руском у Мадриду Кудрјавчевог као наследника Рајевсковог. „Берсаљере* јавља, да се аустроугарски посланик у Риму гроф Лудолф потужио министру талијанском Манћинију због противаустријских демонстрација приликом годишњице смрти Гарибалдијеве. „Берс.“ вели, да је Манћини одговорио, да је истрага показала, да се приликом поменуте светковине нису чули никакви увредљиви израви о АустроУгарској. Ове недеље имају се у Бугарској обавити нови избори занароднособраније. Говоре, да не постоје баш најбољи изгледи за садању владу Цанковљеву. У доњој кући инглеског парламента изјавила је владабританска, даје пристала на предлог владе турске, да Крестовић буде губернатор такозване Источне Румелије. Француски сенат усвојио је са 156 против 115 гласова законски предлог којим се поново увађа развод брака. При новим изборима за белгијску комору одржали су клирикалци победу. Дојакошња либерадна већина пала је на 53 гласа; клирикалци имају 85 гласова. Гренвиљ конферисао је 26-ог пр. месеца дуже време с француским послаником Вадингтоном. Веле, да је том приликом у начелу постигнут споразум у мисирском питању. Гледстон је опровргао вест, да је влада инглеска позвала Турску да пошље војску своју у Мисир или Судан.

Народна просвета

(Школа. — Кн>иsкевност. Уметност. Позориште.) Невен, чика Јовин лист доноси у своме 9. броју за 1884. г. овај садржај: 1. Пет лавова на једну жирафу. (са сликом). 2. Свирач бајка. (са сликом) 3. Из федрових басана, с латинског, (песма од Радана). 4. Јутром, (песма са сликом) од Чика ђуре. 5. Из књиге природе (за старију децу). 6. Косе куле у Болоњи (са сликом). 7. Писма своме другу, о обичајима Пећи и њеној нахији (округу), од Ник. С. Савића. 8. Даштања. 9. Решење даштања. 10. Чика Јовина пошта. 11. Новије књиге и листови. Рукописи: и све што се тиче уредништва, шаље се на адресу Dr. Jovan Jovanović Wien, IX. Porcelangasse Nr. 56. „Невен" чика Јовин лист, излази двапут месечно на читавом табаку. Цена је за Аустро-Угарску на читаву годину 4 фор., на пола године 2 фор. За Србију и Црну Гору и остале крајеве 10 динара или 5 фор. у банкама на