Застава

ма“, одговори Перикле, „па дајте да се поразговоримо с Фидијом, нек нам исприча, шта будних очију види, кад погледа горе на Акропољ,“ Перикле дође до њега, додирне му плећа па лрозбори: „Мисли само продрмај их, јте велике мисли у глави твојој, волико их је год, јер им је време дошло.“ Фидија сс насмеши, очи му засијају па рече: „Нека ти ево Иктин приповеди, волико сам пута с њиме прешао површипу градскога брега и његових стеновитих тераса како смо мерили и рачунали и ковали тајне намишљаје и не знајући, кад ће куцнути час, да их остваримо." »А какви су то били намишљаји? “запита скуп. Фидија стане причати, шта му је тихо у души већ одавно сазрело. Одушевљено су га слушали суграђани му. „А неће ли,“ запита један из скуна, „такво дело осујетити завист Ерехтејевих свештеника у граду? Та то је већ једаред било тако.“ „Ногама ћемо вгазити ту завист!“ повиче Ефијалт. „Благо са Дпла“, рече Перикле, „оставиће се под ноге богињи у стражаем ће се делу храма чувати: na тако ће на сјајној висини градске стене исти простор сајединити залоге моћи и величини Агинској!“ Одушевљевим усклицима одговорише сви, који су ту били, на последње речи Периклове. А он се наједаред као да нечега сети, погледа ловорову гранчицу и ружу у руку лепотице па почне опет:

„Много је штошта овде одлучено, само не i бојак Алкаменов и Агоракритов. Којој је од - ове две Афродите накана дати првенство лепа и мудра туђинка?“ 1 „Зар је и ово Афродита'?“ запт лепа Милићанка, погледавши дело Агоракритово; „ја сам 3 је држала за строжију богињу, отнрилике за 1 Немесиду." Агоракрит је цело време седио на страни : на камену, мрко гледао и љутио се. Кад Ми4 лићанка оно рече, насмеши се Агоракрит горко 1 и чисто поругљиво. „Немесида?“ понови Перивле, „одиста, то јој име приличи. Зар није 3 Немесида строга богиња мере, зар се не свети свагда ономе, ко меру пређе? Но а у овом 1 делу Агоракритову канда је одиста оваплоћен и оживотворен строги закон и мера свега бића. V Лепота ове богиње чисто прети, чисто плаши. * У осталом Киприда, богиња лепе мере и Немесида, осветница прекорачене мере, зар нису - њих две од искони сродне једна другој ? Ако ■ је тако, да су Атињани ради заместити Аф‘ родиту у окружју са вртовима и ако је само 3 Алкамен Афродиту истесао, онда можемо само ту Афродиту наместити у окружју са вртовима. 3 А дело Агоракритово, што приказује дивну Неf месиду, наместићемо с дозволом његовом у хра-Iму те богиње у Рамнунту 1 ), бар ја тако ми-3 слим. Лако је Агоракриту, додати јој још неколико спољашњих знакова и символа.“ > „То и хоћу!“ повиче мрки Агоракрит а • поглед му мрачно севне. „У Немесиду ће се 1 претворити богиња моја Киприда!" 1 ‘) Општина једпа (đi)/zo?) у Атици.

„Коме дакле, лепа туђинко,“ рече Перикле, „коме ћеш сад дати ловор, коме ли ружу? „И једно и друго теби!“ одговори Милићанка. „Од њих двојице није ни један победчлац и ниједан побеђен. А овај пар прилика је, да се сви вепци иомећу у руке човеку, који је овима прокрчио стазу, да се отимљу о најплеменитвје венце!“ То рекавши даде и ловор и ружу Периклу. Сусретоше им се ватрени погледи па за један пар букнуше једно у друго пуни значаја. „Ловор ћу поделити“, рече Перикле „и дати једну полу једном, другу другом а мирисну бајну ружу сам ћу задржати." Прекине грану на двоје па је подеди Алкамену и Агоракриту. Погледа затим по колу сакупљених па рече: „Мислим, да неће остати овде нико незадовољан. Само ми онај замишљеник канда још некако немирао и озбиљно гледа пред-а-се. Имаш ли ти још каква приговора, истинашу?“ „Мало пре сам,“ одврати замишљеник, „запитао Милићанку у ваше име, да ли држава која може преотети другима првенство само златом и ратном снагом или можда и тиме, што негује лепо, добро и све ваљано. Што се тиче л е п о га, доказала нам је Милићанка, да је за ту цељ ванредно згодно. Сад бих још рад знати, да ли је то тако, и што се тиче онога, што сам иначе још наспоменуо, што се тиче доброга и свега, што је унутри у човеку ваљано“ „Ја мислим," рече Милићанка,. „да је добро то исто што и лепо; али ако није то, ако

је противао, онда се, мислим, с погледом на ону цељ може бити без њега.“ „Јеси ли вољва то и доказати?“ запита замишљеник. „Доказати?" одврати Милићанка смешећи се; „не знам да ли има доказа за то. Ако се сетим каквих, кашћу ти их.“ „Тако и треба!“ упадне Перикло у реч; „то ћемо другом приликом расправити.“ Замишљеник слегне рамени па изађе. „Није канда сасвим задовољан, особењак тај! “ примети Перикле. „Не!“ одврати Алкамен; „ја га познајем; овамо се прави, да је страхота скроман, а овамо га здраво пече, кад му ко из руку узме узде разговора те расправљање не дође на длаку до оног циља, што он себи тајно истакне. Али, пређе њега гњев; добра је то, помирљива душа.“ „А како се зове тај истинашки особењак?“ запита Перикле. „Сократ, син Софронисков!“ одговори Адкамен. „А лепа туђинка, од које смо данас толико научили, како је вој име?“ настави Перикле. „Аспасија!“ рече Алкамен. „А.спасија?“ кликне Перикле. „Име је то меко и слатко; тони се на уснах као пољуб.“ (Наставићо се.)

најглавнији људи, да поздраве Максимовића. Родољубива домаћица врсна сомборкива гђа Даринка Малетића угостила је ретким гостољубљем кандидата и многе најодличније бираче из места и окодине. На вечери пале су мвоге одушевљене здравице. Сутра ујутру у 7 сати у пратви више бирача из Т. Бечеја и Врањева отишао је ,др. Максимовић у Кумане, и овде је удворишту општинске куће пред силним народом развио свој програм, Куманчане је овај говор тако усхитио, да су после говора кандидата поједини куманачки земљеделци држали говор народу у корист иародног кандидата. Из Кумана одвевао се у Меленце. Меленчани изашли су са бандеријом и на силним кочијама пред кандидата, кога су на крају хатара меленачког одушевљено поздравили. Улавак у Меленце био је тако исто импозантан као и у Т. Бечеју. Говор свој држао је др. Максимовић у шеталишту, пошто општински биров није допустио, да се народ искупи у варошкој кући, ма да је то дан пре Рохонцију и његовим бирачима дозвољено било. И овај говор примљен је са највећим одушевљењем. У Меленцима је био ручак и одмор у кући врсног родољуба ђуре Димитријевића. Једна депутација из облишњег места Тара ш а дошла је овамо, да свога кандидата повдрави. После подне посетио је др. Максимовић са многим грађанима купатило Русанду. Одавде отишло се у Башахид. И Башахиђани дочекали су на крају хатара свога кандината најсвесрдније. Било је око 100 бирача. После међусобног поздрава кренуше се сви у место. Напред воњаници, га њима неброј кола. И у Башахиду морао је каидидат држати свој говор насред трга, пошто тамошњи општински биров није дозволио, да се народ искупи прод општинском кућом. Ма да је тај исти биров употребио сва терористичка средства да занлаши Башахиђане и придобије их за владиног кандидата Рохонција, ипак се сав народ скупио око др. Максимовића а нарочито је са неописаним одушевљењем одобравао речи Максимоввћа, којима је протестовао противу свакога насиља власти. После говора обасуше Максимовића са цвећем и венцима са народним тракама. У вече око 8 сати одвезао се др. Максимовић и Еремић у пратњи једно сто бирача на 30 кола из Башахида пут Кикинде. У негдашњем дистрикту пробудила се и опет српска свест, која ће ако бог да одржати сјајну победу, ма да се од стране власти чиве недостојне пресије и употребљују свакојака коруптивна средства. Највећа је невоља, што власти народној странци неће да издаду на препис попис бирача, а без пописа не може се ништа радити сигурно. Што се овај попис ускраћује највеће је безакоње, а да се томе не може наћи лека ни код саме владе, то је жалосни доваз, како се изигравају уставна права и од оних, који би по свом положају морали бити највећи им чувари. Сав народ у бившем дистрикгу јада се на тероризам и гонење а вема свога заштитника. Сви се највећма плаше тога, да ће приликом избора бити насиља, каквог је било и пре три годипе и за то су молили свога кандидата, да при избору буде присутан, те да се сам увери, како се самовољно поступа са народом. Др.

. Максимовић обећао је да ће на дан избора а бити у Т. Бечеју. Ако се поступи/по закону, онда нема сумње - да ће победити српска народна странка, јер у у т. бечејском срезу има 2100 српских бирача, а око 600 других народности. Бидићемо! * у Овде доносимо распоред, што су га панз чевци установили за дочек кандидата за посла- ника земаљског сабора г. Антона Хаџића: з 1) Изасланства за дочек кандидата скупиће у се у среду 30. маја о. г. у 3’/ 2 сахата по подне пред станом акционог одбора (до - народне кафане) у рачијем сокаку и на велиа ком тргу; одавде се креће свровод кроз стар- чевачку и житну улицу на Дунав. s 2.) На Дунаву ће кандидата поздравити и председпик слободоумне странке а за тим ће - се кренути свечани спровод у варош, пролазее ћи кроз житну, старчевачку, царску, баухофску , улицу до крста код „Ленгера", отуда до »Кру- шке“, за тим јабучком улицом до на велики а трг, односно до куће г. Д. пл. Спирте, гдеће кандидат одеести. s 3. У 6'4 сахата држаће свој говор у магистратском дворишту г. А. Хаџијћ. 4. Друштвени састанак у вече у Вајферто- вој пивари. 5. Музика ће пролазити кроз варошке улице. » 6.) Поводом доласка кандидата умољавају се кућегазде да наките своје куће. 7.) Пред кућом г. Д. пл. Спирте дочекаће . у белом обучене девојке кандндата и предаће му киту цвећа. у 8.) На уласку улице код Спиртине куће „ биће славолук намештен, ј 9.) У четвртак, 31. маја путоваће кандидат а кроз изборни срез, о чему ће се накнадно распоред начинити. Из Панчева нам јављају, да су многи најодличнији Панчевци, Срби и Немци изашли . јуче, у среду, пред свог кандидата г. Антонија j Хаџића у Земун, да га дочекају. Г. Хаџић приспео је с брзим возом по подне у Земун и поздрављен од изасланих бирача, кренуо сеодмах в с лађом у Панчево. Брзојав, којим је председник здружене бирачке странке у Панчеву г. А. Хаџића известио о кандидацији његовој гласи: „Многобројно исвунљени здружени бирачи вароши и сеоских општина одушевљено су акла-3 мацијом прогласили Вас за свога посланичког а кандидата. Имајући особиту част, да Вас, блае городни господине, о томе известим, умољавам Вас уједно, да што нре похитате у средину . Ваших бирача. Игњат Вајферт, ) председник/ * Ј Из Титела јављају пам, да је шајкашки в народпи кандидат, г. Михаил Сабовљевић i на изричну молбу Лочана дошао био и у Лок, Ј где су га честити Лочапи с највећим одушев* љењем дочекали. На пијаци, где је био подиг-1 нут врло леп и укусно изведен славолук, држао је г. Сабовљевић свој програмни говор, 1 који је сваког слушаоца још тврђе убедио, да • Шајкашка само у г. Сабовљевићу може до-1 стојно и срећно заступљена бити. 1 ‘ * 1 Бела Црква 30. маја. У недељу у јутру у ’/ а 9 сати ’ с’ возом дође амо вођа умерене опозиционе странке ■ мађарске гроф Апови.

♦ На железници дочекаше га највише наше бечкеречке програмлије. На челу беше српкиња гђа Остоићка с’ неколико српских девојчица, од којих једна и то дете од 5 година грофа у неколико речи на мађарском језику поздрави, а остале девојчице бацаше „пукете“ на њега. У 10 сати пре подне држао је Апоњи беседу на мађарском и немачком језику. Томприликом је развио и кандидат Грајн ер свој програм. Колико сморазумели није исти смео у свомразговору тј. беседи о српским интересима ни речице проговоритии то зато што није допустио пријатељ гроф. У подне је одржан банкет, на коме су присутвовали и присташе бечк. програма, именито прота Стефановић и поп Зарија познати народњаци. Ту је пало више здравица на поједине особе. Последњу здравицу напи овдашњи шлосер Кр е стићг. Политу као вођи присташа бечкереског програма. Гроф није здравицу разумео, па је одма запитао коме се наздравило. Кандидат Грајнер шапуташе му на уво неколико речи, нагласивши му здравицу, и кад је разумео, а он позелени и рече ~Wir sollen alle leben« a одмах за тим приметило се, како се игнорујући Србе понашао. Кад су видили пријатељи Политови како се пријатељ гроф том приликом понаша, како Политову здравицу игнорира, шта више ни за име његово неће да чује, а они покуњени један другог погледаше. Е па зар нису то могли и пријатељи Политови да знаду, да пријатељ гроф неће да чује за Политово име ни за његово начело? Није ни 10 .минута после здравице трајало и гроф напусти присталице и оде у шетњу и тај исти дан у Вршац. Сад тек виде бечкеречке програмлије да су насели, и несмеју ником ни речице причати. Данас је овде дошао и Вића Бабеж.

Политички преглед.

Сабор троједнички наставио је своје послове прошлог уторника. Овога дана расправљен је предлог посланика М. Ивића, да земаљска влада троједничка предложи сабору преписку, која је у ствари двојезичких грбова вођена између ње и владе угарске. Препоручујући свој предлог нагласио је посланик М. Ивић, како је истицањем двојезичких грбова повређен постојећи закон, те тако је народ, озлојеђен тим поступком владе угарске, насилно уклонио противзаконите грбове. Влада је била приморана да одступи, изаслан је краљ. комесар а устав суспендован. Да би се могло пресудити, на кога за еве ово кривица пада тражи, да се предложи преписка, у том епору. На .ово је изјавио бан Кун, да потраживано поднашање преписке не сматра нити целисходним ни потребним, ношто је сам предмет до сада већ довољно исцрпљен, а он, бан, је готов, да приликом одговора иа интерпелације, које су у свеје време у питању овоме поднесене, о свему опширнијег и подробнијег обавештаја дА Усљед ове изјаве банове заподену се подужа и веома жестока дебата, у којој су опозициони говорници Марковић, Деренчин Војновић и други одлучно тражити, да се потраживана преписка сабору поднесе. У дебати овој пало је оштрих речи у препирци међу баном и проф. Марковићем. Најзад се приступило гласању, те је предлог Ивићев одбијен са 45 гласова против 37. За предлог гласале су обе опозиције и посланици ван странке, против: чланови народне странке и српског клуба. Поједиии члапови нар. странке и српског клуба нису присуствовали гласању. Бивши бан Пејачевић и бивши оделни предстојник барон Живковић удалише се из саборнице пре гласања.

Из Загреба јављају будимпештанским да је у ствари предлога одбооа једанаесторице клуб народне странке донео решење, по ком ће се постављање комесара прогласити противуставним чином, али се неће тога ради ни на кога кривица бацити. Напустиће се окривљење угарског министра председника а тако исто н ограда против.познатог закључка угарског сабора у питању о истицању двојезичких грбова. Не ће се поименце поменути, као што је то усвојено у предлогу одбора једанаесторице, све досадање повреде устава земаљског, већ ће се влада позвати, да спроведе опа санирања која се административним путем дају остварити, а остале повреде устава земаљског отклониће се путем краљевинских одбора. Све ове измене предлога одбора једанаесторице поднеће се у специјалној расправи тога предлога као амандмани У Загребу се поговара да су „неодвисњаци“ решили, да ће у специјалној расправи устати у обрану предлога једапаесторице, ал наравно без овде поменунутих измена. Најновији спор међу Србијом и Бугарском довео је на жалост већ дотле, да је данас прекинута дипломатска веза међу овим двема земљама, које су по своме географском положају, по материјалним и политичким интересима својим упућене на слогу, љубав и међусобно потпомагање. Усљед већ саопштеног решењавладе бугарске, напустио је српски посланик у Софији своје место, те је 29-ог прошлог месеца отпутовао у Ниш. 0 предисторији овог жалосног спора јављају бечко-пештанским листовима из Софије, да је влада бугарска 26-ог пр. мес. учинила задњи покушај, којим је хтела избећи ирекидање дипломатске везе са Србијом. Тог дана изјавио је кабинет бугарски српском посланику, да је готов примити на себе сву одговорност за сваки даљи изгред и сваку будућу агитацију српских емиграната; уједно је влада бугарска предложила, да се спорно земљиште на Тимоку неутралише. Кад се за тим посланик српски изјавио, дабеоградска влада не усваја овај предлог и тражи извршење своје задње ноте, тада је влада бугарска закључила одбити у тој ноти изложена потраживања српског кабинета. Том приликом упозорио је кабинет Цанковљев владу српску иа многостручност интереса, који обе земље спајају и међусобни споразум преко потребним чине, те је у исто доба одбио од себе и владе бугарске сваку одговорност за даљепоследице овога спора. По извештајима истих листова имаде у Бугарској српских бегунаца у све до 50 душа, а ту веле да су и жене и деца урачуната. Ма да је дипломатска веза међу Србијом и Бугарском већ прекинута ипак има још наде, да ће се спор овај моћи мирним путем решити, јер велесиле јевропске, бар већина истих не налазе се данас у таквом положају, да би могле равнодушно гледати, како на балканском полуострву почиње тињати искра, која би се данас а сутра у грдан пламен изврћи могла, тим пре, што на Балкану имаде и сувише запаљивог горива. Приликом пре неки дан обављеног проглашења руског престолонаследника за пунолетног издао је цар Александар мани Фест, који гласи овако: „Прељубезни наш син и наследник руског престола, цесаревић Никола Александровић, данашњим даном, по божијој милости, постао је пунолетан, како је то установљено у основним законима. „Сад је по свршеном благодарењу господу богу Његово царско Височанство, на извршење закона, принело у Нашем присуству установљену заклетву на верну службу Нама и отаџбини. „Клањајући се пред промислом свевишњега за судбипу цара и царсгва, јављам овај радосни догађај свима верним Нашим поданицима. Уздајући се у божију милосг, верујем да ће бити услишана све-