Застава

жби, то се даје само тиме протумачити што се у оном крају израђује народних рукотворина за земаљску изложбу, која ће бити до године. За што се отуда није могло или хтело или није смело ништа послати на ову изложбу о томе ћемо повести реч док се мало још по тање известимо о раду, који су у том погледу развила нека господа што стоје близо поджупанској управи у Руми. Можемо да се домислимо и за што се тако радило. С. В. П.

Дневне новости.

(Концерат војничке капеле варадинске у Каменици.) Извешћени смо да ће капела варадинске граничарске пуковније подмаршала Филиповића идућег понедеоника после подне око сахата концертирати у перивоју каменичког властелина грофа Г. Карачоњија. Посетиоцима изложбе пружа се тиме још једно пријатно уживање, које ће наши гости за цело у програм свога борављења у нашем граду уврстити, у толико пре, што је за брз саобраћај међу Каменицом и Н. Садом довољно постарано, јер осим фијакера стоји гостима на расположењулокалнипароброд „Нимфа,“ који ће у понедеоник после подне непрекидно возити између поменута два места. У случају неугодног времена биће концерат у уторак после подне. (Наименовања у Троједници.) Службене „Нар. Новине" јављају: Бан краљевина Хрватске, Славоније и Далмације обнашао је именовати за кр. поджупане: Адалберта Хлупа, Тодора Рогулића, Адолфа Мрачића н краљев. котарскога судца дра Драгутина Бенака; даље за кр. поджупанијске тајнике: перовође код кр. владе Милоуста Смодића и Виктора Узоринца, и кр. поджупанијске перовође: Јосифа Марковића, Драгутина Шлајхера, Хијацинта Михаљевића, Александра Винклера, Велизира Поповића, Мирка Цветковића, Валеријана Жувичића, Драгутина Јагића, Фрању Циракија, Јукунда Спархакла и Тодора Георгијевића; најзад за кр. поджупанијске перовође: пероводне веџбенике: Јулија Стајна, Павла Стојановића, Фрању Пилепића Јулија Хекера, Густава Кулчара, МартинаДраголића, Луцијана Брозовића, Степана Кенфеља, Јосифа Хохолача, Ладислава Лабаша, Јакова Шнајдара, Коломана Матачића, Антуна Гавеза, Милана Раданчевића и Светозара Грубића. (Црногорско подворје у Москви.) „Гл. Црног.“ јавља: Како у руским листовима читамо, у Москви и Петрограду у круговима сачуственим Славенима расправља се сада питање о установљењу Црногорског Подворја у Москви, по примеру Српског, Јерусалимског и Антиохијског Подворја. При избору места за ово подворје има се у виду земљиште, које припада познатој московској цркви св. Трифуна. За разлог овом избору служи то, што је за владе императора Александра I. тадашњи владика црногорски Петар I. пренео у тај храм моћи св. мученика Трифуна. У прошлој години, о крунисању цара рускога, Његово Височансто књаз походио је ову светињу у Москви, и примивши трифуновску депутацију с московским митрополитом на челу говорио је чувену беседу „о узајамности између велике Русије и малене Црне Горе,“ при чем је учинио и прилоге цркви угодника. Црква св. Трифуна има и данас веома знамените приходе и капитале. (Први магистар Фармације на загребачком свеучилишту) јесте госп. Милош Петковић, који је прошле суботе као такав заклетву положио у присуству председника испитне комисије г. дра Каливоде и свеучилишног заступника квестора г. Певалека. („Позору* и »Слободи*) одузето је наредбом земаљске владе троједничке право продаје на комад по трафикама и другим филијалима тих листова у Загребу тако, да се поједини бројеви њихови од сада могу добити само у дотичним администрацијама. (Рецепт против двобоја.) Неки љути или боље рећи луди кавгаџија талијански именом де Вит претрпео је ово дана трогателно кораблокрушеније. Тек што је у двобоју са проф. Паринијем овога тешко ранио, бранећи „част“ неког због просте преваре на осам година осуђеног женскиња, дође му воља да заметне кавгу и са уредником талијанског листа „Фракаса 11 Лујђи Лодијем. Де Вит сматрао се што-но реч очепљен неким чланком Лодијевим, те му услед овога посла писмо у ком очитова, да он, Лоди, замисли себе да га је писац писма преко и уздуж исћушкао. Де Вит надао се да ће првом попггом добити позив на двобој. Место овога стиже овај брзојав од госп. Лујђи Лодија: „Исћушкан Вашим писмом, убијам Вас брзојавно. Замислите себи да сам Вас убио, и јавите ми дан и сахат када ће бити Ваш погреб.“ Није потребе да напоменемо, да су смејачи били на страни госп. Лујђи Лодија. (Хаџи Лоја) познати усташки вођа босанских мухамедоваца из доба окупације отпуштен је правилније речено отпраћен је 12-ог о. мес. из тврђаве Терезијенштата у Ческој у своју постојбину Хаци Лоја уживао је 5 година гостопримство „профуса“ терезијенштатског. Знаће бар тушта напричати својим земљацима. (Крађана пошти.) Из Пеште јављају, да је онамо стигла пре три дана пошиљка новаца из бечке државне касе, коју су пошиљку чиновници држ. благајне :

угарске примили и пренели у оно оделење благајничког звања, које је одређено да се у њему отварају све новчане пошиљке. Ту се место једног сандучића са 30.000 фор. нашао сличан сандучић са три у папир замотана комада обичне цигље. Не зна се, да ли је измена сандучића у Бечу или у Пешти извршена. Ако ствар остане на угарској полицији, тешко да ће се икада што дознати, јер ревна полиција та није још никако ни извршиоцима оне велике крађе од 250.000 фор. у траг ушла. (Извршење смртне пресуде.) Из Париза јављају, да је сенатор Мартен поднео предлог, да се при извршењу смртних пресуда не употребљује више гиљотина, но какво хемијско средство, које§сместа убија.

Политичке вести.

Велики жупан арадски известио је тамошњег градоначеоника, да ће Њег. Велич. цар-кр<аљ Фрања Јосиф 17-ог (29-ог) августа у Арад приспети. У Тамишвар не ћ е Ње г. Величанство долазити. „Лојду* брзојављају из Загреба, да ће се бан Кун 2-ог августа по рим. кал. повратити у Загреб. Из Загреба јављају, да је 15-ог о. мес. под председништвом секционог предстојника Вончине држана конференција, у којој су прихваћени предлози владини у погледу измене организационог статута свеучилишног. Конференцији присуствовали су и некокицина свеучилишних професора. „Аграмер Цајтунг* доноси из пера Мишкатовићевог веома оштар чланак, у ком писац жестоко усуђује поступак опозиционих странака, доказујући, да политика тих странака мора упропастити Троједницу, Немци у Чесзој иступили су из културног већа земаљског, У седници тог већа држаној 19-ог о. мес. прочитана је дотична изјава чланова Немаца. Председник већа кнез Шварценберг одбио је изјаву као стварно сасма не оправдану. - Краљ грчки ђорђе стигао је 19-ог о. м. у Кодањ. Председник сената црногорског војвода Божо Петровић примљен је 19-ог о. мес. од султана цариградског у нарочитој аудијенцији. Из Београда побијају вест, да је влада бугарска позвала велесиле да посредују између ње и Србије. Напротив, велесиле одважиле се на то из сопствене иницијативе. Из Београда]јављају даље, дасе питање о српско-бугарском спору приближује своме решењу. Заступници посредујућих велесила послали су овима своје предлоге у ствари изравнања тог спора, и очекују сада одговор, односно даље упутство. И з Ри м а наговешћују скор о успешно довршење преговора међу Ватиканом и владом руском. Буте њ е в биће наименован за заступника руског при Ватикану. Комора француска прихватила је са 294 гдасова против 191 предлог о ревизији устава по сенатовој редакцији. Сви исправци повучени су натраг, ал само за време, јер ће у конг р е с у поново бити стављени. Конгрес у Версељу у ствари ревизије устава француског, сазван језапонедеоник у 1 сах. по подне.

Народна просвета

(Швола. Књишевност. Уиетност. llosiopHinTe.) Изашао је 11. број „Старинара Српског археолошког Друштва*, што га у Бео'граду уређује вредни српски археолог г. М. Валтровић. Садржај му је: 1. Откоповања у Костолцу (наставак) од М. Валтровића. 2. Споменице оузећу Београда од Турака год. 1688. 1717. 1789. (наставак) од ХугаВајферта. 3. Дукљанинова Прапратна, од Љуб. Ј-ћа. 4. Старосрпски натпис у Попову Пољу, у Херцеговини, од Вида Вулевић-Вукасовића. 5. Редак дубровачки бакрен новац фолар из XV. века, од М. Валтровића. 6. Дописи. Из Беле Паланке,од Тасе Јеленића. Из Куршумлије, од Мпх. Ст. Ризнића. 7. Разне вести. Уз овај број иду две фототиписане и једна литографисана таблв ца. Годишња је претплата 10 динара, поједигш број стаје 2'/ 3 дин. Пријаве на чланство и стз.рине за друштво имају се слати уреднику г. Мих. Валтровићу, чувару народнога музеја у Београду. Као што овај 'садржај казује, 11. број није ни мало заостао за I-вим. Садржај му је ието тако богат, забаван и поучан. Откопавања у Костолцу постају све занимљивија. Вешто перо г. ВалтровиЕа описује нам врло јасно римске гробове, који су ту откопани. Том приликом дотиче се душевност његова и несталне судбе људске, која ни после хиљаду и толико стотина година земне остатке човечије на миру не оставља. Но чујмо њега самог шта о том вели: „Велику су пошту Римљани одавадш својим мртвима. Најстрожије су вршили обреде погребне, које

• им је прописивала вера и мудра друштвена уредба. б ■ Частан погреб кад умре, леп спомен међу живима, у ■ а мира у гробу, желео је сваки Римљанин себи е б i своме. Жељу ту од чести исказују многи натписи с : на надгробним споменицима римским. Ossa tua bene п [ guiescant; ossa placiđe guiescant, (мир пепелу твоме и , костима твојим); Jam guietus сго (већ једном бићу 3 ■ на миру); Aliguando securus sum (једва сам једном х ■ спокојан), и подобне речице падоше ми на ум кад г год би коју гробницу отварао, и даваше ми да ми- г ■ слим о томе, како нема у ствари тога, што оне ка- з > зују. То је јамачно предвиђао и осећао и онај Рим- г ■ љанин, који је на надгробном споменику своме, ре- с ■ чима: Quisquis es homo et vos sodales meos cuuctos б rogo per đeos superos inferosque, ne velitis ossa mea violare, молио сваког и свеколике пријатеље своје, в именима богова небесних и подземних, да му кости г не дирају, а и онај који је мислио да ће сачувати ji • гробницу своју од повреде клетвом: Quisqnis hoc в sustulerit aut laeserit ultimus suorum moriatrur, т. j. в нека би све своје посарањивао, па онда тек умро и i онај, који би му надгробни споменик дигао или п оштетио. з i Данас а и кроз толике векове, од како је рим- 1 • ског народа нестало, не помажу ине помогоше ни т молбе ни клетве. Разни споменици римски даваху и ■ дају једном грађе за рад на пољу науке, а другом х ■ за подизање палата, станова, стаја и других зграда. у Но ваља да распростремо ону пошту, коју да- г r јемо својим мртвима и на самртне остатке оних, с . којима је својта пре хиљаду пет и више стотина l година долазила на гроб, да по свом могућству Чини спомен, најпре после девет дана, па онда више пу• та у години, а нарочито концем исте; да том при■ ликом даје даћу, подели међ сиротињу јестива и : новаца, да окади гроб мирисавим кадивом, да на « - њему припали жижак, да га окити цвећем, да на њему засади цвеће, дрва или лозу и да другим слич■ ним знацима и делима искаже колико су јој драги ■ били покојници и како их се сећа.“ Врло су занимљиве и врло вешто, пластички изl рађене на фототиписаним таблицама споменице о * > узећу Београда од Турака. Нумизматичка збирка г. Хуга Ваlјферта једнаје од најбогатијих и највред’ нијих у нашим пределима. У њој се налазе и ове ; споменице, од којих су неке од бакра, неке од среб• ра коване. На њима с.е с једне стране виде верне > ■ слике царева Леополда 1., Карла VI., Јосифа 11., ’ кнеза Евђенија савојског и Максима Еманујила баварског. На другој страни су разне митолошке и ! алегоријске слике, које се односе на заузеће Бео- ? 1 града и које нам још и данас причају боље него и > која историја о оном препуном осећају усхићења • и највећег одушевљења, које је тим приликама на , двору аустријском све духове обухватало. Међу овим > споменинама имаде више такових, које до сад још ! нигде нису приказане, које дакле у највеће ' реткости спадају и збирци г. Вајферта тим већу ■ цену дају. Г. Вајферт описао је ове своје спомени’ це врло јасно, само је штета, што латинске рече- j нице нису нреведене, те су тако широј публици не' разумљиве, која се, судећи по списку потпомажућих • и чланова утемељача, почиње за „Старинара" ин' тересовати, што исти у пуној мери и заслужује. Ми смо г. Вајферту врло благодарни, што је 1 нашу још у повоју налазећу се археолошку књи- “ жевност овим лепим прилогом обогатио, и надамо ' се, да ћемо се са занимљивим предметима његове • 1 богате збирке још који пут у „Старинару" састати. , И остали чланци, што их овај број „Старинара“ , доноси, пуни су занимљивих података о прошлости српских земаља. Но за цел књижевног приказа довољно је и ово, што овде износимо, и зато свршу- • јемо овај приказ у нади, да ће „Старинар" бити ’ свагда радо виђен гост у српским интелигентним круговима. Наша публика потпомаже доста листова, ; који под изликом, да јој пружају „забаве и поуке“, извршују формалне атентате на здрав укус нашег , ! читалачког света. Потпомогнимо дакле једаред и такав лист, који ће нам у слободним часима и лепе , . забаве и корисне поуке пружити.

Народна привреда.

3 емљорадња. Индустрија и ванатлијство. Трговина. Финансија. Саобраћајна средства.) (Колико ће поједине земље имати да увезу i или да извезу хране ове године) о томе је севе. роамеричком савезничком савету тамошње пољо-1 привредно звање поднело ове податке. По томе ће . рачунајући на бушле (бушл чини 35 литара) ове Ј године имати да увезу хране са стране и у коли• чини: Шведска 990.000 бушала, Норвешка 725.000 јб. Немачка 21,286.000 б. Холандска 8,000.000 б t Белгија 16,000.000 б. Велика Британија (Енглеска) - 150,000.000 б. Француска 120.000,000 б. Шпањолска 8,000.000 б. Швајцарска 10,000.000 б. Портуi галска 6,000.000 б. Италија 6,000.000 буш. Грчка - 11,000.000 б. у Јевропи укупно 356,951.000 бушала у Африци 800.000 б. у Азији 1,000.000 буш. у i Америци 16,500.000 б. —целокупна количина хране 7 што ће се по томе имати ове године да увезе у све - поменуте земље, чини дакле 375,251.000 бушала. Напротив рачуна се, да ће ове земље и то у > назначеним количинама имати да извезу хране ове > годлне Аустро-Угарска 11,500.000 бушала. Турска 9,000.000 б. Румунија 12,600.000 6. Србија 3,000 000 ■ б. Pj cnja 74,000.000 б. у Јевропи укупно 110,000.000 > б. Ист. Индији 30,000.000 б. у Алжиру 3,000.000

б. у Аустралији 18,000.000 б. у Чили 5,000.000 б. у Мисиру 6,000.000 б. у другим земљама 15,000.000 б. Свега укупно 187,100.000 б. а у северо-американским сједињеним држ. 188,151.000 б. и тако би била целокупна количина хране, што би се ове године имала извести из поменутих земаља у друге земље 375,251.000 бушала што равно одговара количини хране, што ће је по горњем рачуну потребовати горе назначене земље са стране. Ови рачуни изгледа да су вероватни, што се тиче иностраних зецдља, што се пак тиче саме Америке, у томе изгледа да су мало претерани, јер тешко да ће се из сев. Америке ове год. извести на страпу 188.151.000 бушала хране, као што је по овоме рачуну изложено. (Мењање хране коњима). Мисли се, да промена хране код коња не може тако да уди, као код говеда. То је погрешка; и кољу може прелазак из једне хране на другу исто тако да поремети варење, као говеду. И за то, кад се коњи хоће да хране зеленом храном, онда ваља првих дана полагати им од зелене хране само једну четвртину целе смеше сирове суве хране. После осам дапа, додавање зелене хране ваља повећати на половину, и идућих недеља за тим може да се додаје и за три четвртине зелене хране. Исто тако мора се поступно прелазити ка сувој храни, или ма којој другој смеши хране. Непажња у овоме може много да науди; неизбежне последице су: поремећено варење и изнемоглост тела, што се тако лако и брзо не може да поправи. ИЗВЕШТАЈ КОМИСИЈОНСКЕ РАДЊЕ Стевана Костовмћа у Будим-Пешти од 19. (31 ) јула. Жито из Потисја 79 81 ф. 9.70 ф. 975 „ . „ 77 78 „ 955 , 960 Жито банатсво 78 81 „ 925 „ 960 ■ . 74 75 e 920 „ 925 « ’ , „—. . „ —, бачхо - - 79 80 , 970 . 9.75 . „ 76 78 , 9.50 . 9.60 Жито вхаикв 76 78 , 8.25 „ 860 , „ по ваквођв 74 75 „ 8 , 825 , срисдо 74 ,850 , 860 Увавд-жнто за м&рт-апрш ~ —ф. 988 , 9.40 „ за септ.-охтобар —• „ 9.05 , 907 Раж иађарсха , 7.40 „ 7.60 . шшнка „ 6.70 „ 680 Јечам » храну 6-40 , 7. „ за пиваро , B'so „ 9‘, шим „ 620 , 640 Зоб трг. роба „ 7.80 , 7.40 „ фкна роба „ 7.50 . 7.70 Узанц-зоб за март-апрш 1888. „ 6.80 , 682 , за септ.-октобар , 650 , 652 Проја мађарсха 7,25 . 750 „ машха 7.75 , B. „ влашка за прохеће „ „ Кукуруз, готова роба, банатсжи „ 6.60 „ 665 и * 8 ВД&ШКИ ““ ““ д в „ за мај-јуни баиатсан » —•— „ •—• » ва јуни-јули банатски нови „ —. — ,—. Кукуруз за јули-август „ , —• „ за август-септеибар „ 6-63 „ 6.65 „ за мај-јуни 1885. „ 6.20 „ 6.22 Реаииа готова роба Kohl „ 12 75 „ 13. . баиатска „ 1150 „ 12‘, за август-септембар Kohl 1884. „ 13.’/, „ 13. „ sa јули-август банатска „12 ’/ 1в „ —.Горушииа по каквоћи „ 6.50 , 675 , , .____„ 9, „ 9.25 Лаиево ееме по каквоки , 12.50 „ 13. Кудељно ееме . _ n 14.75 „ 15._ Бикељ по каквоКи „ 6-50 „ 7. Цаеуљ бели иови , 925 , 9.75 „ , стари 7 „ B. , марени s 675 „ 7. Поганмце од репице 5.50 , 6. Погачице од горушнце по хаквоћз „ 5. „ 550 Паприка трг. роба в 17. „ 18 , фина роба „ 45. „ 48. Мед оцеђен „ 82. „ 33. „ вовпан 29. „ 31. „ за октобар-иовембар оцеђен ■ —•" ■ —■—■ Воелк розенауски — ——— „144. — „146, „ славоиски 145. „ 147. Шљиве српске гот. роба у бурадма „- • . „ „ „ . У цакови „ 7.75 „ 9. „ узанц роба за окт. нов. у бурадиа „ „ . » » У цакови . 10.25 „ „ босаиске гот. роба нова у бурадма „ —. — „ —., . , . у цакови „ 7.75 . 9'„ узаиц роба за окт. иов. у бур. „ „ „ . „ у џакови , 10.50 „ —.Иекмез, готова роба, сдавонски »24 „25 „ банатски —. —» „ август-септембар славонски „ 19 50 „ 20. Свињека маст варошка „ 54. „ 54 50 „ „ сеоска роба .52. „ 53. Слаиина сољена варошка „49. „ 50.50 „ „ сеоска роба . 47- , 49.Шишарке прима мађарске 1882 „ 16. „ 17. . прима иађарске 1883 „ 12.50 „ 14. Шишарке секунда . 1883 . 9 . „ прима српске 1881. ■ 15.50 „ 16. „ прима босансве 1883. „ 12- „ 18.Овчије коже српске по 102 кои. . 131. „ 156, „ „ босан. и хрв. по 56 ком. „42 „ 47. Japebe заобуће поlo2комада „ 136. „150. Jara>efce српске пове 102 ком. „90 „ 115. „ нове хрвацке 102 жомада „110,— „120.КовиЈе хрватске за 56 кила „ 64. „67 „ мађарске и ерделске ва 50 кила „ —„ „ српске за 56 вила 63 „ 67. све без ногу и рогева са 2% швонто. Храна. До јуче је бпла цеда старог жита сасвимнепромењепа, али дапас је пала иста са 5 н. усљед јаке лабавости . нове робе, која је иак ослабила у цени са 20 н. Данас је дошдаАмерикаса l ’/ 2 ценсом јефтипије, те тако су били термипи сасвим лабави и бележе као горе. КукуРУ 3 готова роба, као и термин ослабио је, а за мај, јупн јако је пао и погла' ввто има се приписати исто лабавом правцу свију осгалих вр• сти храпе, а к томе јошт нису хрђави ни извештаји о њего-