Застава

води из долине, опази стасита неког човека, како лаким, гипким кроком прелази долину. „Ко ли јетотако уранио?* *ћомисли; „та тај канда на Ермесових крилих леће!* Наскоро је путник дошао блвже а песник је у њему упознао најмилијег свог пријатеља. Радосно му ивиђе на сусрет до баштенског улаза. Перикле му продрма руку, ,Ево сам се одаввао повиву твом*, рече; „за данас сам ти гост; умакао сам од ларме и тишме градске и свију државвих послова. Доћиће и цитраш из Милита ■— зацело га се још сећаш па ће провести с нама дан, ако ти допустиш. Имам с њиме разговора а не знам друга места, где бих могао бити неуввемирен*. „Дакле ће доћи лепи цитраш из Милита?* повиче Софокле радосно. „Одмах сам мислво, да мора битв што особито, што те амо довело; чим сам те опазио, како ватрено и увбуђено дође амо. Ни да би трага мирном достојанству великог говорвика са Пикне: једва сам те познао, тако си био забацио главу и нагло ходио; чисто си ме подсетио на познатог оног племенитог хата у Омвра, о воме се вели, да откида улар у коњушници и уздигнуте главе јури а грива му се све вије, лети на пашу....* „Мучи!* уђе му Перикле у реч па му руком заклопи уста. „Одушевио ме миродијни зрак долине Кифисове у свежини јутарњој!* „А што не и жеља, да видиш лепу Милићанку?* рече Софокле; „зар то није најдивнија жена на свету?* „Нежна је као Лиђанка, достојанствена као Атињанка, јака као Лаконкиња!* рече Перикле. „Не треба више да аавидиш Ијону, што га воли плавуша Хрисила са љиљанастим ланитима!“ примети Софокле, смешећи се враголасто. ж Мани Хрисилу!" повиче Перивле. „Аспа-

сији нема равне. Не зна човев, да ли је у н>е Bi ше бића мусе које или харите.“ „Теби је можда и парка*, ’) рече Софокле; „може ти у живот уткати и добро и зло!* „А што не чак и Ламија’) и Емпуса?* повиче Перивле. „Па све да јесте имамо доста врви у жилама, и мач о бедрих те га, вао но јунав Одисеј, према свавој Кирви 3 ) можемо у добри чBс истргнути из корица...* „Дођох ти вао звер, што је утевла од хајке“, продужи Перивле, бришући зној с чела; „отео сам се једаред силним брвгама и мувама небројенвх мојих звања и достојанства, да проживим један дан у славу лепој муси и најмилијој њеној рањеници, љубави.* „Право имаш,* рече Софовле, „што мир тражиш, да можеш миловати. У вруће доба летње или не треба ни миловати или друго нвшта в не радити, него миловати.* „Ја мислим, ти и сам грешвш против те изреве", примети Перивле; „воштане те таблице у руци ти доказују, да си марљиво низао стих на ствх. Али ти то ни мало не смета,* као што се првповеда, да лепу Ефесвињу Фвленвјову ве дочекујеш у убавим овим мвртоВВМ В руживим вагајима ..." (Наставиће се.) J ) Парке су биле богиље судбине. Било их је три; звале се: Клото, Лахеса и Атроиос. Клота (ткал>а) тиче аивотви конац човечији, Лахесис судбу лудвиа, Атрова (неумитва) пресеца жввотви конац човечвји. ’) ћерка Белова, милосвица Зевсова, својим је родила сина једног. Ира у љубомори својој убије то дете. Ламију је то тако растужило и осветљивом вачивило, да је ждерала сву децу, коју год би ухватила. Отуд се Ламије вову она страшиа створеаа, ва која се мисл>ло, да вребају младе жуде, да вх под видом е ријателства ваиаме ва овда их бесно ухвате и крв им исисају. •) Врачара ва острву Огисвји. Око сјајног јој двора вукли се лави, тигри и вуци, лгто их је мађијама својим покротила. Одисејеве je пратиоце претворила у свиве. Годиву је дава Одисеј провео вод ње и родио с аоме Агрија и Тилегоиа.

пчеларско ужива од владе потпору, а састојв се из самих Старчевићанаца, те данас неким начином влада сама подупире Старчевићанизам, и ту се овај пут нису Старчевићанцв противили избору г. ђоке Крестића самс зато, што се надају, да ће тако доњи град доћи до котарског суда. У горњем граду имаде опет друга још важнија значајност, која се не сме мимоићи, јер се тиче нас Срба. Познато ће бити и извав Осека, да је овдашњи одветник и краљ. јавнв бележник Васо ђурђевић као вишегодишњи посланик на сабору хрватском много што-шта добра за град Осек извојевао својим упливом на сабору и код владе, па су зато већ одавна говорили овде у горњем граду житељи, особитс трговци, да ће при овом избору за посланика бирати Васу ђурђевића, и нико се није с обзиром на положај и на поштовање и поверење, које Васо ђурђевић овде ужива нв усудио противити тому гласу, да се он бирг за посланика у Осеку. 0 старом посланику ниј( нико ни мислио, јер је иступио из народнс странке, па му то Осечани нису одобрили, веl је и Васо ђурђевић, кад су га са випп стр а н а упитали, изјавио, да ће примити кандидатуру за Осек. Но у последње време, скор с пред сам избор, истакнут је од Немаца е неке новчане аристократске котерије Л. Ит.тингер, и то чујте зашто. Сви су о томс уверени, да би Васо ђурђевић и могао в звао боље и успешније Осек заступати, али самo да није Србин. За то се дакле запело, што је Србин, а кад је Васо ђурђевић за Осек радио, онда се нијс питало, је ли Србин, само кад треба на делу признање дати ва труд и рад његов, ондасезапело за Србина. У томсусложнибили и Немци, и Мађари па и браћа Хрвати; Немцима и Мађарима јоште и не вамерамо, јер немају ннтелигенције, али међу браћом Хрватима имаде много чиновника, па и самих професора, који су се противили избору Васе ђурђевића само зато, што је Србин! Али при свем том не би ипак смели сви ти избору Васе ђурђевића противити се, да је његову кандидатуру подупирала била влада и народна странка; зашто се пак влада противила кандидатури Васе ђурђевића у Осеку, то ми не знамо, ако није и влада чак зазирала од тога, да не буду ив Осека обадва посланика Срби. Међутим то је данас факт, да Васо ђурђевић само зато овде није кандидиран, ни биран, што је Србин, и по том дакле потиснуше осечани Васу ђурђевићана то, да на сабору хрватском вао Србин застушати има само и изкључиво српске интересе. Нашим суграђанима чивутима пак у Осеку морамо овом приликом толико рећи, да је лепо то од њих, што су се тели при том избору кандидатуром Васе ђурђевића показати толеравтним, али су требали при том и остати и истрајати, а не одмах на први глас, да је владин кандидат Итлингер, одмах копљем у трње, јер при свем том, да је владин кандидат био Итлингер, неби зато влада никоме замерила, који би гласао био за Васу ђур ђ евића. Али види се, да наши чивути нису ва

борбу ви онда, када им њвхово осведочење ве стоји у опреци са владом. Тешили су се тобож тиме, што ће Васо ђурђеввћ бити свакако у другом ком котару изабран, па ће ипак моћи свој глас за Осек уложити; и заиста је Васо ђурђевић ивабран у Ирвгу, Bли хоће ли он и ва Осек што радити после овакове бламаже Осечана, то ћемо да видимо. Има г. В. ђ. достадаради и за свој котар, и за цело овострано Српство, а зв Горњи Осек нека се брину, који нису Срби. Слава Ирижанима, који су први и , сами из властите побуде своје понудили кандидатуру Васи ђурђевићу, те су га једногласно , изабрали, па се могу сада и Ирижани са својвм послаником а и посланик њихов са сво, јим котаром дичити и поносити! У Даљу чулисте, да је изабран ђурковић, кога је српски клуб ту кандидирао, пошто је г. Васа ђурђевић као вишегодишњи послаi, ник тога котара изјавио, да се неће више ту : кандидирати. Повода тому што је напустио г. ! В, ђ. котар даљски, дао му је последњи изi бор у Даљу за српски црквено-народни кон! грес, кад је изабран ту проти В. ђурђевићу за посланика сада већ повојни Милан Атавасијеввћ; овога су онда Даљци изабрали у нади, ; да ће добити какове олакшице од садањег уживатеља добра даљског, па сада се бог вна како кају за то, те су долавили и молили г. Васу ђурђеввћа да им ту погрешку њихову опрости, па да се опет прими тога котара, но г. В. ђ. је дао реч, ипри том је остало, дасе не кандидвра вишеу Даљу, а то је тим више морао држати, што је српски клуб такође то примио, и новог кандидата у Даљу именовао, па ако неће сами чланови влуба српског респектовати закључак тога клуба, ко ће онда? У Ердевику додуше не мисле тако,тамо су мудријаши Швђани улизице влади обишли српски клуб, те су вандидирали и изабрали владиног предстојника Станковића при свем том, што су знали, да је овај и кандидиран и изабран већ био у Новој Градишки и у Сремским Карловцима и при свем том, што су знали, да је српски клуб за Ердевик озвачио Васу ђурђеввћа за кандидата. Али ми се и не чудвмо толико шидским улизицама, од њвх нисмо нв могли ишчевивати, да чувају ауторитет српско г клуба, али се чудимо и то никако не можемо да одобримо, да централни одбор српског влуба, да сам оделни предстојник Станвовић није учинио са своје стране ништа, да се уШиду очува и уздржи воља и ауторштет српског клуба. Ми внамо, да је г. Васо ђурђевић само под тим уветом оставио свој котар даљски, ако му српски клуб даде други који вотар, и српсви клуб је споразумно са г. Станковићем закључио, да имаде у Ердевику бити кандидатом Васо ђурђевић, а у Карловцима на место ђурвовића г. предстојник Станковић. И г. Станвовић је онда требао тај закључав респектовати исто тако. вао и други што су то чинили и требао је изјавити, да не рефлевтира на мандат из Ердевива; али г. Станковић то није учинио, шта више противно је чинио и изјавио је, да прима ван-

дидатуру за кбтар ердевички, па је шта више i и онда при том остао кадаје већ канди- < диран био још на три друга места, па ) је знао и знати морао, да ће у Карловцима i свакако бити изабран и за то се је г. i Станковић љуто огрешио о ауторитет i српскога клуба; он је управо погазио бев нужде тај ауторитет, па је сада ивабран на i три места и таво је два српска вотара i довео у положај, да морају на ново бирати и да буду неко време без посланива, и српски ; влуб да имаде два гласа мање. За т’о српски клуб треба добро да гледа у будЈће, коме даје српски котар и , треба сада све посланике из српски 1 котарева да позове у своју средину, : да видимо који ће у њгему бити; ми држимо, да према становишту и др- i жању Срба на хрватском сабору н е мор а ни оделни предстојник се из српскога влуба изкључити, ако задржи мандат српскога котара; не приступи ли паксрпском клубу, тада га не у будуће ни кандидовати нигде српски клуб, а Шиђани онда нева бирају аво хоће и опет мимо српскога клуба, само онда нека не жале, ако се ко посумња у њихов здрави патриотизам. Ми видимо, да се у несрпсвом вотару неће Србин да бира, само да сенепојача тиме број чланова српсвога влуба, па ва то барем неморамо жалити, али је жалост, када Срби сами против српсвог влуба раде, те му тако одузимају снагу. Истива је додуше, да су у чисто српсвим 1 котарима, у Карловчићу и у Двору изабрани 1 Несрби и то баш утецајем самвх Срба, али то су изуветни случајеви, који само на дику 1 и понос служе Србима, да су се узвисили : нада све, те изабрали Несрбе, и тиме пока- i зали прво, да поштују и уважују људе патриоте у опште, и да у том стоје солидарни са вародном странком. Значајно је при тим изборима то, да је у Карловчићу бивши вавдвдат Васо ђурђевић i дошао ива ваво је у Иригу већ изабран био, ■ и иза вако је дознао, да је Мирко Хрват пао 1 у Сотину, па је на биралишту особво ве само i у корист Мирка Хрвата од вандидатуре одступио, него је својим лепим говором све изборниве, њих 608 ea Мирка Хрвата тако занео, да су били сви за Мирка Хрвата. Само се особном утицају и посредовању i Васе ђурђевића ва биралишту у Кар- 1 ловчићу иахвалити има, те је иза- i бран Мирво Хрват, воји је опет у i потпуној мери заслужио то, да буде : изабран у српском вотару и вао многогодишњи саборлија, и вао патриота а и вао позна- ; ти пријатељ Срба. ] Значајно је давле то, да Васо ђурђевић у Осеку није биран за то, што је , Србин, а он је ипав у Карловчићу ’ чисто српсвом котару радио и изра- } дио, да буде изабран Мирко Хрват. Оваво Срби раде, а браћа Хрвати треба да се угледају натајлепи при- t мер, па ће овдауистини постати права браћа, и биће и себи и Србима * и заједничкој домовини на славу и 1 срећу! (

Са главне скупштине „Српске Матице"

(Наставак.) ; После проф. Алекс. Сандића узе реч i члан А. Јовановић-Муша. Изјављује се i против предлога Сандићевог, јер је исти у i опреци са штатутом матичиним, вавме чланком i I. штатута тога, где је јасно обележена цел } „Матице Српске*, као такове. Легат покојног i добротвора народвог Петра Коњевића не може < се ни на шта друго употребити, до на онецели, i о којима је реч у I. чланку устава матичиног, < где је и 8а вештине предвиђено; па пошто је < популарисање наука, с обзиром на развитак и , увапређење народа данас највреча потреба про- i светна у у нас,тода се приход тог фонда упо- ; треби у ту цел, вао што и књижевно оделење i предлаже. Ј Члан Аћим Радошевић препоручујући i предлог Савдићев навађа, да је он као рођак ; пок. добротвора П. Коњевића истог врло до- i бро познавао, да је с њиме за живота му имао ] равговора о намери његовој, да „Матици* ле- : гат учини; ива, да је пок. Перо говорио, даће ■ „Матици* оставити одрешене руке, да приход i аавештаног јој легата употреби на најпречуна- i родну потребу, а из разговора, што га је с по- , војвивом још sa живота му о народним ства- : рима водио зна, да. је покојни Перо топло же- i лио побољшање положаја наших трговаца, ва- ; ватлија в ратара. Пошто Сандићев предлог ва < то смера, препоручује скупштинн, да га усвоји. < Члан В. Бугарскм говори у истом смислу напомињући, вако је саљ „Матици* прили- i ка дата, да прискочи у помоћ и потпомогне ■ развитак наших трговаца, занатлија и ратара. i Члан Петар Попадић потпомаже такођер ; предлог Сандићев вавађајући, да су трговци, < аанатлије и ратари доста учинили за „Мати- i цу“, па нек и ова сада поваже да је вољва

помоћи им. Кад „Матица 11 прима 1 пвтпору од ових сталежа, треба и непосредно за њвх што да учини. Ако интелигенција не треба нашу припомоћ, ако држи да може без нас опстати нек врати и нек не прима нашу потпору. (Гласови: Тако је! други: Охо! Шта је ово?!) Члан Љуба Стефановић. Говорећи у прилог предлога Сандићевог мотивира то поглавито тиме, штоје прошло већ оно време, кад кад је трговцу, занатлији и ратару било доста је умео рифом ил вагом мерити, и стварједну нешто скупље продати, но што ју је купио, или што га је иста стала, док ју је израдио, односно код ратара произвео. Данас, где је утакмица тако јако развијена на свима огранцима вародне привреде, где смо уза-то јошса свију страна опкољени па већ и потисвути од страног елемента, данас и у нас и трговац и занатлија и ратар морају више знати но наши стари, морају се пре свега снабдети са стручним знањем и умењем, јер ће само такомоћи одолети навали туђинској, само тако ће исеби и народу моћи користити. Па пошто предлог проф. Сандића на то смера, предлаже скупштиви, да га првхвати. Члан др. Ил. Бучетић говори такођер против предлога Сандићевог, доказујући, да је предлог тај, с обзиром на то да је пок. Петар Ко. њевић упвтвих 30.000 фор. ж Матици“ као леrа т оставио и с погледом ва чл. I. устава матичиног с правног гледишта немогућ, те да би се усвајањем тог предлога повредио не само устав матичин, већ и последња воља тестаторова. Говорник помиње, да увиђа и сам, да треба помоћи пашим трговцима, занатлијамаи ратарима, ал да се то не може поствћи путем, што га проф. Савдић предлаже, већ оснивањем стручних школа (гласови: Скоро ће вх бити! Текелија није чекао на свеучилиште!). Легат добротвора Петра Коњеввћа може се употребити само у смислу чл. I. устава матичиног. Оснивањем засебног фонда хтела се само већа почаст да ода имену заслужног задужбинара, хтело се име његово као народног добротвора на видљив начин да обележи, јер да се тај легат дао у фонд матичин било би сњиме што и са легатом добротвора Паликућевног, који је „Матици“ завештао 10.000 фор. те пошто је тај легат ушао у фонд матичин, то данас многи и не знају за тог добротвора. Поштоје књиж. одељење увидело, да је популарисање општекорисних наука по народ од преке потребе, ва то је и предложило, да се приход фовда употреби ва ту цел т. ј. ва награђивање популарвих дела и састава. Препоручује предлог вњиж. оделења. Члан Милош Димитријевић очитује, да после правног образложења дра Вучетића нема шта да каже, те узима натраг своју реч. Исто чини и члан Миша Димитријевић позивајући лроф. Савдића, да и он одуставе од завршне речи, иначе ће он после њега говорнти. Проф. Сан д и ћ му примећује, да он може сад говорити а после не, јер књиж. одељење за предлог већине није одредило нарочитог из всштача, ни њега ни којега од друге двојице потписавих. Председвик даје завршву реч проф. Ал. Сандићу. Проф. А. Сандић: Славна скупштино! Ја сам рекао, што рећи звадох у разлог и препоруку свог предлога; додали су поштовани предговорници, који sa мој предлог говорише, што још додати ваљаде, да мој предлог и боље поткрепе те ми не би требало више сад о том ни речи проговорити. Али ипак не могу, да коју не одговорим г. Јовановићу-Муши, воји се тако чврсто држао чл, I. устава матичина, побијајући предлог мој, да није, мислвм, ви ва ум узео, како сам себи противуслови, спомињући непрестано вештине и просвету, теоје- Матица има дв- шири по народу. Па ја то исто желим, да се постигне у народу нашем стипевдијама оваким, какве ја предлажем,- у том се слажемо ја и он дакле. Адисе не слажем ја с њиме у том другом, што рече, да Матица по реченом чл. I. свога устава само то и ништа друго чинити не може. Кад би то таво било, оида, по мислима његовим изводим ја, ве би могла Матица ни руковати толиким фовдовима засебним и посла имати са равдавањем стипевдија; и тада Матицавашане би била ј«е доиста сад, како већ рекох: бриговођа cß'era народа. Ја и опет поричем, није Матида друштво учених људи, него друштво свикСрбаматичара својих и по том треба да се sa све без разлике стара и брине ширењем просвете, а т а је, по мом мишљењу, најпреча баш тим сталежима, за којих подмладак ја ове и оваке стипендије предлажем. Навешћу вам сад, што у први мах не хтедох, жалосну једну појаву 8а пример без поговора, како стоји у просвети подмладак ванатски и ванатлвјски. Молим, стрпте се ва чаеак. Саставио сам ја био пре десет годива друштво занатских раднивв, калфи, и у то друштво присташе њвх до 50 момака, честитих и вредних свак- у свом занату. Хтедох с тим установити жм и читаоницу