Застава

sv«y, и вдбависнб доста квижвца и сувременихлистова. Кад, ал све, све би у заман! Од педесеторице и више њих, само их је једанаест знало, како тако читати и писати; седморица внадоше које како читатн а писати не умеше они други незнадоше ни читати ни пмсати! Данас су многа од н>их самостални мајстори, ево и овде у нас; па колко влопате због такмице, конкуренције туђинске, толико куд и камо већма, што су остали бев књиге, штоно реч: слепи код очију! Г. др. Вучетић, вели, и сам је син занатлије, и увиђа ту потребу, да и нама требатаких људи, књигом проовећених Срба ванатлија, па додаје, кад би се имало од куд, да би он за то био, да се подиау у нас школе трговачке, занатске и ратарске. Инато би свак од нас, и ја први пристао, кад би се могло и дало. Али једно се не може, а друго нам се не да. Ено сабор је наш закључио, да се такве школе подигну и отворе у нас у овим врајевима, па је ва том закључку и остало; јер нам тога не допуштају, који су у власти. Донде дакле, док у нас тавих швола својих рођених не буде омогућимо ми за сад сиромаш српску, стипендијама да иде и књнгом се за живот спремити, у трговачке академије, у ванатске и ратарске школе, којих има у других народа, и све их више и више подижу. Немамо ми ни универзитета, али стипендијама светлих наших вадужбинара и добротвора, доспесмо ми до тих великих швола и изучисмо се па таво нев буде од јаво са ученицима сиромасима и 8а ове друге струве, вуд мој предлог смера приходом од фонда Петра Коњевића. Г. др. Вучетић потврђује наново, да је то прост легат, и ваво је он лане на скупштини само ва то предложио, да тај легат буде фонд гасебан: да се тим спомен овековечи покојниву вадужбинару. Добро је учинио што је то предложио и још боље свупштина, што је тај предлог му примила и наредила, да књижевно одељење предложи, а свупштина ова сад реши смер том фонду Петра Коњевића. Ја гелим, вао што и он рече: требала је и могла је Матица тај легат у своју васу метнути, вао што је учинила и внатним легатом вадужбинара Паливућевног у суми од 10.000 фор.; и онда свеволике данашње дебате не би ни бити когло. Али још нешто. Не могу, да на напослетку и о том не ревнем. Књвжевно одељење предлаже најглавније, да се приходом од фовда овог награђују и ивдају попЈларне вњиге ва народ наш и т. д. Нисам ја тому противан; н ако иво, ја бих први на то пгристао, и свој предлогс места натраг повувао, вад би се оживотворити могло у нас то популарисање науке књигом и радом вњижевним ширење просвете по народу на све стране. Али, славна свупштино! и ви господо књижевници, не обмањујмо сами себе ваношљивим предлогом и мислима. Питам ја вас: где су ти у вас популарни књижевници и писци; ко ће давле те лопуларне вњиге писати, воливо их је, који у вас умеју писати ва народ, правим језивом народним, који умеју српски писати вао што ваља? Избројте ми, колико је у нас тавих књижевнива, који се баве тим послом, популарисањем науве и вештине? на прсте ћете моћи изређати и иначе цигле праве књижевнике, који вњиге пишу и од вњиге живе. Ко ће давле моћи тoко писати, вако ето предлаже већина вњижевног одељења? (Др. Ил. Вучетић подругљиво: Па ето, ви ће те писати!) Јадно ми сад писање моје. Али, кад ми баш ви таво у реч упадате, рећићу вам: писао сам ја популаран лист „Глас Занатлија", пабашви бисте, воји га увидосто (Др. И. Вучетић: то није истина!) посредно. То је истина. (Др. И. Вучетић: то је влевета!) Није то влевета већ баш истина; ви га посредно увидосте. Има тому трага у записнику занатлијском итд. (Др. Ил. Вучетић јавља се sa реч, ва личну примедбу.) За популарисање науве треба дуге и големе спреме, већ аво ће се у нас врасти туђе, као што већ од нево доба, на срамоту мвоги чвве бев зазора и бев стида! Преводити пав туђинсве популарне вњиге мала је вајда ва нас; јер ее ова врста књижевна удешава ли ва онај народ, ва воји се пКше. Хвала богу, има данас и у нас вњижара ивдавача, који такођер траже популарних дела 8а издавање, те труд писцу, ваво таво, тев награђују; али увНМНЦ вх трВЖе’ Ttf књИЖВрИ. 3® то и цветају у нас и дан данас још „Сановнци“, »Рожданици*, „Треоетиици*, »Песмарице* ситне и врупне и т. д. Па ето, и Матица расписује награде sa популарне списе, па шта- мдимо? Ено награђен је ту скоро један популаран чланак, токорсе „оригиналан* авад тамо, ал у вњижевном одељењу г. Председник рече нам, да је то крађа вњижевна. Да и не спомињем ваво многе Матичине расписане награде за популарне чланке и дела осташе толиво и толико пута бев одвива. Могао бих још завитати: вому ћемо и да пишемо популарна дела,. вад се нисмо најпре састарали ва читалачву им публику. Споменуо сам, воливо је читалаца ванатлија, још је мање ратара, и

тек ако је нешто боље у трговачког сталежа. Но није овде места, да и ово расправљамо. Препоручујем вам давле свој предлог, да га примите. Немојте да га одбијете за то што ја то поднашам, већ примите га, господо, Срби i пријатељи народа српског што смера на добро ; српско, на срећу и напредак народа нашег. Ја замишљам, те прве питомце, кад се изуче i стипендијама славног задужбинара Петра Коњеввћа, чим се ком после згодна прилика даде, да буду по дужности учи т е љ и-п утн и ц и па I да пођу по народу српском, и живом српсвом речју, српсви наув, свак по својој струци српском нараштају, српски да кавују, и вао Срби поравнају пута в просвети и напретку Србима трговцима, Србима занатлијама, Србима ратарима те да вам ова три сталежа буду опет светла и виђена у Српству и пред светом као што су нам и наши стари и у том били. Препоручујем вам свој предлог. (Свршиће се.)

Политички преглед.

У једном од прошлих бројева поменули смо, да је г. МовФерије, повнати писац чланака о Србији у »ранцуском листу „Журн. де Деба,“ на повратку H8 Србије свратиоЈ Беч и ту посетио министра Калаја. 0 разговору што га је г. Мон Ферије том пригодом имао с министром Калајем донео је »Жур. де Деба“ а no њему и други листови иввештај, који гласи овако: „На мах сам уочио, вели г. Мон«ерије да имам посла с већим дрхавником. Аневсија (вад брже ?! У.) Босне и Херцеговвне, којима управља г. Калаји, извршена је по нарочвтој хељи владара аустријаог. Либерална странка немачка (ауетрвјсви такозвани уставоверци У. рувовоЈена од Фвоансиста, вобијала је мисао аневсвје (ваљада овупације? У.) npeeo сваке мере, те је твме проиграла наклоност владареву. Ова анексвја (? У.) мора встина вао и свако друго освојеве, вад се о њој с трговачког гледишта рачун потавне, изгледатв као неви в е о м а л о ш п а з а р, јер се свв односв, на које се у овом питању мора обазрети, ве могу цифрама тачно обележити. У Инглесвој ее говорило, па може бити и дожавало, да је Индија no Инглесву тев само од терета, na ипав Инглези не Бе нивада Индвју напустнти, и нмају право.* „Госп. Калаји вели даље г. МонФервје ваувима место од особнтог поверења, и изгледа да је вадовољан са воствгнутим ревултатима. Ја му peioi, да Срби траже за се те провинције, воје су некада припадале царству Душановом. Министар ми на то смешеБи се даде равумети, да пријатељство Аустро Угарсвепремакраљу Мвлану неБе нвкада таво далеко иБи, да му поклонв поменуте провинције. РавговарајуБи о утисцима што сам вх собом донео са својега путовања no балвансввм државама, снавих да се исти слажу са мислима мвннстровим." Ове речн г. Монфервјера тичу се увода овога paeговора, где је г. Мофпервје поменуо, вако је нриметио за време својега борављења у Београду, Букурешту в Софији, да се руека акција у твм мествма налави ва сада j неком таво реБв негативном положају. Русвја да нвје у стању ту тенденцију унвштитм, вао што ве може јемчнти ни за то, да веБе једног дава бвти првморана п<корити се тој тевдевцвји. Антагонввам (вротивност) што постојв ме£у Русвјом и Аустрнјом на Истоку не вависв од воље дотичввх влада. Да се свтуацвја ова ввмеве потребво је да се и на једвој в ва другој страви ивведе један од оввх смелих покрета државве крме, ва војв давас ннко нема довољво снаг.е Може се реБи, очитује г. Мон Ферије, да је г. Калаји мввмстар ва слољашње послове Истока, којв ов, тако бар взгледа, врло добро познаје. Бовван од мввнстра Калаја, да посети поседвуте покрајвне одговорво је г. МонФврмје, да првма понуду и да Бе мдуВе годвне, маја меееца, доБи да пропутује Восном и Херцеговином. Кад је г. Мон Ферије праштајуБи се од г. Калаја овоме рекао да се нада да до вакаваног рова, маја месеца мдуБе годиве, неБе настулвти нвкаква ввмева у садањем положају поседвутвх покрајвва, одговорио је минмстар Калајв; „Ко вва? Ва Истоку не може се ви за шта јамчитв!* Овој взјавв Калајевој не треба ввкаква комевтара. Сумва, ввражева утим речма, вајбољи је комевтар дкнашњег жалосног подожаја у поседнутвм покрајввама. Предлог дра Херпста о заовружењу судбених сревова у Ческој по вародноств гласв оваво: Нека сабор ввволш вмључмти: „Поввва се влада царска, да буд|Бој саборској сесијв поднеее вакоиски нацрт, по војем да се сревови, који су састављеви изспмЛина равве вародности, изкључечењем поједннвх овштмна и увршБењем у друге сревове, или пав уквдањњем постоје Бих и угпоставом воввх срезога, у молико то могуБе буде, претворе у тамове срезове, који Бе се састојати В8 општвва једне те исте вародности". О овом Предлогу мвјавила се прашка .Политика* овако: „Ми ввсмо протввни уепоставв вародних ивборвих срезова у Ческој, у колико ее То буде могло остварвти. Али ФНкција чисто немачких срезона у ту цел, да се чески јевик законвтим путем исТмсне ив знатног дола Ческе, такаВ је вахтев, на који I БеМO' вазда' одговоритв: ннкада! Ахо листови вемачкв у предлогу ХерпстовоГ гле-

дају прри корак к деоби Чесве, обда оив и њихова странва могу уверени бити, да ми на том путу ни корак неБемо напред учивити. Јединство и нераздељмвост Ческе за нас је стожерно начело, у које се не сме ни у којим околностима дирати. У овом случају слаже се ческо државно право потпуво са уставом, коиј је у крепости. Равноправност двају језика у целој земљи јесте природна последица јединства Ческе*. Оно је јаено речено. Чеси су увидели, да Херпст и дружина му овим предлогом желе странпутнцом онамо доспети, камо су Пленер, Шмејкал и осталинепомирљмвци на пречац полетели, т. ј. административној деоби Ческе о тојој Чесв неБе нидачују, и то с пуним правом, јер усвојити ове жеље Немаца у Ческој, значило би крчитн путачеликкавцелару у ту краљевину, а од Чеха се неможе HciaTH, да буду гробари својеј будуБности.

Са сабора троједничког.

[Седница од 16. (28.) августа.] Следи извештај одбора за прорачун зем. заклада за годиве 1883. и 1884. Сабор прима извештај на звање. Извештач П о по ви ћ чвта взвештај о саборсквм рачунвма од 1. марта 1882. до 31. децембра 1883., и предлаже кући, да рачуве одобри. Прима се. Извештач Мишкатовић чита извештај прорачунског одбора о одговорима и обавештајима, које је враљ. зем. влада сабору ва претресање подастрла, задовољујући позивима и препорукама, што их је сабор, када је расправљао прорачун за год. 1883. 3. нов. 1882. у својој 50. седници закључио. Прорачунски одбор предлаже: Сабор узима одговор зем. владе на звање, но уједно је позива, да се системизира и попу ни место катехете за средња училишта у Загребу за верозаконску наставу православних ученика. Али је прорачунски одбор и без обзира ва спомевуте одговоре зем. владе, пригодом расправљања овогодишњега прорачуна још и ове нредлоге закључво, и препоручује сабору да их прихваги. 1. Позива се кр. гем. влада, да при састављању прорачуна уведе у зем. господаретво, што је могуће већу штедњу у тој цели, да међу иввестицијама које су земљи потребве поглавиту пажњу обрати ва потпору оних подузећа, којима се смерана пресушење плодног, а трајним поплавама изложеног земљишта, те гледе тога да по могућности узме ивицијативу у своје руке за тим на развитак оних огравака ивдустрије, који су већ у народу корева ухватили, и да мапокон обрати што већу пажњу и иа друге иввестиције у цели материјалног унапређење. народа. 2. Позива се кр. зем. влада, да за гимвазијалне врофесоре ва Реци ради тамо владајуће скупоће код предлагања прорачува за год. 1885. у прорачув уврсти лримерав доплатак. 3. Позива се кр. зем. влада, да се земаљски привос у цели богоштовне римокатоличке и грчко-исгочве цркве пораздели на обе ове цркве по размеру броја њихових следбеиижа. 4. Позива се кр. зем. влада, да у будућем прорачуну патроватске трошкове оних жува, које стоје под покровитељством ББеговога Величанства уразвојачевој Крајиви одлучи из проранужа верозаковске закладе, те под посебвим васловом уврсти у прорачун одељења за богоштовље и ваставу, а представка врвжевачке поджупавијске свупштивео деломичном ослобоћењу имоввих општива у бившој војној Крајиви од дужвости подизања и издржавања цркава и жупввх ставова, да се кр. зем. влади на уредовање одступи. 5. Позива се кр. зем. влада, да уздржавање ниже реалве тимвазије у Беловару по могућвости и с обзиром ва имовне околности тога града преузме на аутономни буџет. 6. Представка ваступства града о позоришту упућује се кр. зем. влади с позивом, да код састављања будућег прорачува узме обзира волико на ивтерес буџета толико на достојан развитак народнога позоришта. Посл. ђурћевић моли краљ. вем. владу, да би верозаковску ваставу за православне ученике ва ср едњим школама суставно уредила. Одељви предстојввк Вовчина очитује, да се ва верозаконску ваставу учевива православве вероисповести узвма свагде онде обзира, где има учевика те вероисповеди. Код петога позива узима реч посл. Арнолд, те предлаже, да земља вижу реалву гимназију у Беловару преузме ва свој трошак. Гласањем прихваћа се предлог одборски. Извештач Милош Зец чита извештај одбора за оцену земаљских рачува о закључвим рачувима автономнога буцета за год. 1880.: Одбор предлаже високом сабору да изволи прихватити ове закључке: 1. пошто је код поглавја Ш. потребе. наслова I. всредишња управа* етавка 11. прелимивар прекорачеж ва 1786 фор. 30 вовч. у име надвица за пероводве двеввичаре, чим је сам васлов прекорачен за 1108 фор. 21 новч., позива се кр. земаљскавлада, да у будуће, ако би се поједино чивовничко место упразнило, настоји обављати послове по другим редоввим силама без употребе дневвичара. 2. Позива се кр. зем. влада, да прижос крајиш-

кога буцета за статистичжи биро, утаначен годишњим износом од фор. 2500, који г. 1880. није уплаћен. автономвом буџету приведе. 3. Кр. зем. влада исжазала је у закључвом рачуну, да предујам листа „Аграм. Цтта“ из автономнога буцета износи .... 17.941 фор. 10 нвч. из резервне закладе . . . 2.488 фор. 37 жвч. дакле укупно 20.379 фор. 47 нвч. то је одбору усмено изјавила, да је о даљем ивдавању тога листа склопила занупни уговор, по којем ће закупвик сваке годвве плаћати закупвине фор. 1000} да је за год. 1882. први рок те закупнине од 1000 фор. фактично положно, пак да је тај износ унесен у резервну закладу. Пошто је тиме саборском закључку CXVII. седнице од 5. јуна 1881. задовољено, предлаже одбор, високи сабор нека изволи завључити: Расположење кр. зем. владе о покрићу дуга „Агр. Цтг.* прима се на зжање с тим, да се понајпре дуг розервне закладе, а после потпуног измирења овога дуг автономнога буцета подмирити има. 4. Позива се кр. земаљ. владв, да што скорије предложи сабору закључни рачун листа „Нар. Нов.“ за г. k lBBO. _________ (Свршиће се.)

Из Босне - негда поносне.

У Босжи, у Трнову обешени су ту скоро три православна .разбојника* Никола и ђуро Пржуљ и Перо Ђорем. Ево шта о томе нише м Сарајевски Лист* ; Спомевути осуђеници Нижола и ђуро Пржуљ и Перо ђорем први из Добропоља а остала двојица из Бољановића беху међу многим осталима оптужени, да су нарочито помагали оној двојици, жоји су 3. јула мучке убили и опљачкали ц. кр. поручвика Петра Чулиновића од 65. пешачке пуковније ва Рогој седлу. Због тога убијства уапшено је до цетрдесет сумњжввх особа али је нарочита сумња пала ва горњу тројицу, те су сви с тога предани ц. кр. војвом прежом суду, да им оа суди. У уторак 9. о. м. у 7 сати изјутра састао се лреки суд у Трнову. Горња три окривљевика, како овдашња „Босв. Пост“ описује, порицали су одлучно пред преким судом, да су суделовали у томе злочину. Међутвм сведоци потврдили су, да су они разбојввцима, што су убили Чулиновића, давали хране, ковака, да су им пожазали рвзна скровишта, где би се сакрили од „штрафуна* (летећег кора што врогвња такозване разбојниже. Пр.) и воказали вм и ово место, где су после ризбојници Чулиновића одиста и убили. 0 Николи Пржуљу је посведочено осим тога, да је са разбојницжма у друштву био у једном хаву на цести близу војничке стражаре; да убојице лакше прођу поред стражаре, пролазили су појединце, без оружја а Никола је у врећи носио оружје за њима. Из исжаза сведока се скоро за извесно, да је Никола суделовао сувише и при самом нападају на Чулиновића. На темељу таквих сведочавства прогласио је преви суд сву тројицу за жриве због помагања разбојвицима и једжогласво их осудио да умру ва вешалама, коју је осуду бригадир генерал Арлов у Трнову одмах потврдио. Ново имевовави крвник за Босву Сајфрид („Сар. Лист« изоставио је помевути, же знамо ради чега, да је Сајфрид аустрвјсжи витез. Пр.)подвгао је троја вешала десво од пута у ТосиБи, ва 1000 корака од трновске касарве. У 11 и по еати повео је војвички каре осуђенике ва губжлиште и овде их уручио крвнику. Осуђеници и уз пут вазда гласво казиваху како су невини ипроклињаху своје душмаве. Стигавши до вешалаочевидносетргоше, скидоше фесове и преврстише се неволиво пута. По гласу пресуде вешао је врввив прво Перу ђорема, затим ђуру Пржуља а вајпосле Николу Пржуља вао најтежег злочивца. ђуро је мирно гледао каво крвник веша Перу и остао је чврст до потоњег тренутка. Нивола је испрва швиљио жа вешала, после је чврсто стиснуо очи и привлонио главу, дов га није врвнив одвео под вешала. Умро је веотворивши очи и неревавши ни речв. Крввив Сајфрид, воји је том приливом први пут самосталво чивио своју дужвосг, извршио је свој посао веОма вешто, јер је тачно за шест декива (минута. Пр.) обесио сву тројицу. Овом жалосном чину присуствовао је освм звавичввх особа добар део народа из околине трвовске. Сва три обешена беху правоcr ав не вере." Ето слике из Босве вевад поноене.

Дневне новости.

(Посвећење српско-правоолавне цркве у Загребу.) За свечаност посвећева обповљене српскоправославве цркве у Загребу, које ће ее обавити у неделу 16. (28.) о. м. утврђен је у седници cpuске црквеве општвве загребачке од 10. о. м. овај програм: Нарочвто изасланство црквеве ошптиве у лицу гг. Бастајића и Јовића отвћиће у Сиеав, да овде дочека и допрати преосвештевог паврачког владику г. Никанора Грујића. На железничкојстаници дочекаће владику цела српсва црквена општина и остало грађанство. Његово преосвештевство вастаниће се у кућм срп. црквеве општине. Нарочито пославство исте општине позваће: Преузвишеног гоеп. бава Кува Хедерварија и одељне предстојнике, даље стожерника-иадбискупа М и ха-дов вlа, заповедајућег геверала барова Ра м-