Застава

те је у развитку ствари ово мњење коначно и превагнуло. На жалост нашла се у нас странка, која је мислила да може помоћу слободне штампе уклонити и сам државни сустав; она није радила тако, да тај сустав гледа уклонити начином, што га прописује сам закон, већ је у то име хтела употребити слободу штампе, коју је тако комнромитовала. Институција компромитовала се сама, те ни најфлагрантнији случајеви, који се пред њу износили, нису осуђивани. Зато, што порота није вршила своју дужност, нема ни разлога опстанку њеном. Да се укидање пороте неће окренути против слободе штампе, говорника у том погледу умирује изјава, што ју је бан очитовао у одбору, да ће наиме влада гледати, да своје деловање према штампи доведе у склад с уставом. Желио би ипак, да бан малко боље разјасни ту своју изјаву, јер би ју иначе морао тако разумети, као да влада није до сада поетупала у складу с уставом. На ову изјаву доводе га конфискације. Последњих 8 дана читао је сваки дан „Позор", те мора признати, да нигде није нашао разлога да се који чланак заплени; па је ипак последњих 8 дана заплењен сваки дан. Ако се ради тако, тада је у Троједници свака политичка дискусија немогућа. Да сам сто година судац, никад не би потврдио запљене, какве су код „Позора“ биле за ово последњих 8 дана. Ако државни одветници имају такове назоре, пита високу владу, како то мож довести у склад са постојећим законима. То плењење је шиканерија. 0 Угарској вели се, да све што има, мора захвалити својој слободној штампи. Ја узимам реч у интересу слободе штампе, узимам ју тим више, јер сам приправан да за време суспендујем институцију, која јој ту слободу зајемчава. Жалим, што влада подносећи основу закона о обустави поротног суда, није у исто доба поднела и основу, да се укине објективни поступак тако, да би се запленило оно, што се мора запленити и прогонио онај, ко је крив, а оно што се не може запленити, да се на миру остави. Познато је, како тај објективни поступак у највише случајева промаши своју цел, запљењени чланци растурују се не само по Загребу већ и по осталој земљи, и то се не може спречити. Неоправданим запљенама изазива се само мржња, те се коначно обистињава она народна реч, да притиснуто јаче све то више скаче. Није дакле доста да се укине само порота већ треба само оно да се плени, што се уједно намерава и прогонити; уз то пак било би потребно доскочити врелу тих ерулција, које проваљују у јавној штампи. Ваљда у тим људима има и патријотизма, те не чине све из освете против нами; није довољно само прогонити, већ ваља истражити и изворе, из којих потичу нападаји, но о овом нећу сада да говорим. Жалим поново, што није у исто доба укинут и објективни поступак. Кад је међу тим независноет судаца на пет година укинута, јер је влада рекла, да треба управо толико времена, док узмогне преустројити ту грану државне управе, могла се и порота укинути на толико времена, па би се могао донети нов закон о штампи. Још имам о тој основи закона да споменем то, да ће она имати ретроактивну моћ. Како већ има један случај, који ће се по свој прилици подврћи редовном суду, није требало дати закону ову унатраг делујућу моћ, да нам се не рече, да гонимо освету Говорник тешким срцем прихваћа ову основу, јер порота није збиља вршила своје дужности, но чинећи то моли владу, да гледа доскочити запленама какове су се збивале за последњих 8 дана. (Наставиће се.)

Дневне новости.

(Овација доу Лази Станојевићу.) Данас смо били сведоци једној лепој појави пријатељства и припознања честитости и заслуга скромних. Г. др. Лаза Станојевић, cboj’om многогодишњом овде праксом лечничком и уз то одличним услугама овој српској општини и народу стекао j'e љубави и пажње у сваког; као подпредседник цркв. школске општине, управитељ српских нам основних школа а као толикогодишњи председн и к „дружини за српско народно позориште“. Данас је навршио 50-ту годину ввка свог, и приј’атаљи и поштовачи му похиташе данас, да речемо, управ изненада, те честиташе усрдно и искрено велепоштованом пријатељу и заслужнику дру Лази Станој’евићу сретно навршену пелесетогоди шњицу живота са жељом, да га бог поживи у здрављу и срећи сред одабране породице му и свеколике српске ове општине дуго и дуго, да вољном трудбом својом лечничком и припознатим, строгим својим отправљањем у дужностима почасним много и много лета послужи ј’ош општину ову, школу и народ. Одбор позоришни и збор учитељски честитали су му корпоративно. Уз ову жељу пријатеља и поштовача скромног и заслужног г. дра. СтаноЈ’евића придружујемо и ми са CBOj’e стране исте жеље искрене и од срца. (Освећење обновљене цркве у Сараволи.) Јављају нам из Сараволе: „Хитим известати Вас, да је 11. новембра, на краља Стефана Дечанског, прослављено посвећење обновљене цркве наше, која је сазидана још 1777. године, а сада сва обновљена. Велељепни иконостас израђен је 1811. године од живописца Арсе-

нија Теодоровића., грађанина Новосадског. На служ- < бу чинодјејствоваху наш уважени и општељубљени i г. прота Г. Николић иг. г. свештеници: Т. Жу- ] пански, С. Андрон и Миша Путник из Срп. Св. Пе- : тра. За време св литургије појалаје школска омла- ј дина, која је врло складно решила своју задаћу. . По свршетку освећења водице изговорио је пречасни г. прота Николић значајну беседу, у којој је ' у кратко разложио значај освећења цркве и присуг- i нима старање око унапређења свете матере i и ћерке јој православне школе нам народне у ама- i нет оставио. (Три ce воза сударила) Претпрошлога петка десила се грозна несрећа у Немачкој на железници код места Ханау. На тој станици стајао је један воз, који је требао даље да путује, пошто се ту натовари робом. Међу тим истом линијом, не знајући, даје иста већ заузета, хтео је онуда проћи други воз и то са путницима, који онде не стаје. Међу тим с друге стране паралелним шинама возио је опет у Ханау други један теретни воз. Онај путнички в.з не знајући дакле да је овамо шина заузета, а није могуће било из близа и на време то спазити, удари свим силама о воз, који мирно на путу стајаше и начини русваја и покора. Већина кола искочивши из шина испретура се на ону страну, где су оне друге паралелне шине. Не постоја дуго, а и онај други воз што тим шинама требаше проћи наиђе на већ почињени лом, те доврши потнуно почињени покор, скрвавши се и сам. Од путника на ономе путничком возу оста мртвих на месту осам људи и четири жене. Рањени, и то готово сви врло тешко, остали су двадесет њих. Сви тешко рањени одмах су одвежени у ханауску болницу, али мал те нису сви тамо и помрли, тако да је крајњи резултат изашао: 18 мртвих и 15 рањених. Већина погинулих родом је оданде из Ханау или из најближе околине,

Политичке вести.

Председник горњег дома угарског, Владислав Сеђењи-Марић наименовап је од Њег. Величанства за витеза орденазлатног рува. Сабор угарски расправљао је прошлих дана завонске предлоге о неким омањим железничким пругама, даље предлог о откупу алфелдеке железнице; вајзад је изабрао за саборског бележнвка на место Бержевичијево, који је одступио, посланика Сатмарија. Сто седморице у Загребу потврдио је решење првостепеног суда вагребачвог, који је у парници због познатог јуришања на мађарске грбове донео ослобађајућу пресуду. Председник стола седморице др. Ливије РадивојевиЉ повван је од Њег. Величанства у Будим-Пешту. Неки доводе овај пут дра Радивојеввћа у свезу с поменутим решењем стола седморвце. „Повор* опетјавља, да је др. Ливије позван, да поднесе извештај Њег. Велич. о неким питањима, која се односе ва грађење железничке пруге Брод-Суња. Др. Л. Радивојевић је председник инвестицвоне закладе крајишке. Француски министар трговине иврвио је у Марсељу, да ће одступити, ако комора усвоји веће повишене царине на страни од 1 и по франка по мет. центи. Провинцијална скупштина у такозвавој Источној Румелији изабрала је себи за председника Конзолова а пошто се овај не хтеде примити, изабран је др. Хаканов. У стални одбор су изабрави: Гешов, Баканов, Јанкулов, Величков, Јуронков, Вазов, Набодков, Стамбулов, Колотинов и поп Тилев. За замевике: Степанов, Столов и Кишков. У Цариграду побунила севојска турска. Тек пошто им је исплаћен један део заостале плате и уједпо обећано, да ће се умалити време службовања, утишали се бунтовници. Говоре, да се и у Солуну војска побунила Бизмаркова „Н, А. Ц.“ пише, да војвода Кумберландски није дао довољних доказа, да је напустио своје прсђашње непријатељско станиште према цару Виљему и држави немачкој.

Народна просвета

(Школа. Ккижевност. У метност. Повориште. Српска књижара и српска штампаријау Вел. Бечкереку —>издања јој: „Појезија у прози" и „Клара Милићева“ од Ивана С. Тургењева, у преводу српском од Милана Данина. Ради смо, рећи коју о подузећу овом српском и замашају, ако дуга века буде у том већем месту и српском. Тога ради упозорићемо још једном наш свет читалачки на те две књижице у преводу српском а са оригинала славнога књижевника руског, Ивана Тургењева, којега по благодетном раду књижевном за браћу нам Русе познаје данас и наш српски свет. Млађани преводилац, по свом ето покњишком имену, М и л а н Данин преводима овим даде нам та два цветка руске књиге у посвајање наше књижевно и забавно. „Поезија у прози“ Ивана Тургењева право рећи цветићи су увеоци а вековечни неувелци које остави у паслеђе и аманет, за спомен свој

стариНа писац мал-не пред саму самрт своју. У те песме без окова и верига стиховских улио је старина Тургењев душу своју за живота, да вековечно ( живи у лепој књизи руској и свакој из ње подсвојеној и понарођеној. То је управо цветак до цветка, листак до листка из књиге срца и душе песникове речма исписаној по тима лепоти над лепотама. не можеш доста да се надивиш, кад их читаш и садржајем се наслађујеш. Било је о тим 1 песмама без стихова већ неколико пута говора и < по нашим листовима; ма, чини ми се, нико још то 1 не приказа онако, као што заслужује, јер је деоце i старости песничке не застареле, ненадмашимо, не- i изречиво речма у приказу икојем. И свак ваља само < хвала да рекне преводиоцу нашем, г. Милану Дааину на том труду и преводу му. Има, истина, у преводу омањих грешака језичких, али у свем превод је подобро примакао се оригиналу, изворнику . свом. И изреком велимо: Овај наш куд и камо је потпунији и бољи од оног латиницом штампаног у Хрвата. Ко о том хоће и сам да се увери, а разбира се у 'језику и руском и српском видеће, да је то тако. „Кдара Милићева“ глумица је и певачица. Ма да је њено име приповетци овој наденуто ипак она је тек до главног лица најближе. Јаков Аратов ђак на универзитету у Москви чудна је слика и прилика по већој чести данашње омладине у Руса. Уписаосе на тој великој школи, да изучи математику и физику а овамо страсно се забавља фотографисању. По нарави срђа је и ништа му се ,не мили. Његов пријатељ Купфер, порушени Немац по нарави својој сасвим другојачији; у њем нимало немачке нарави, а баш он неће ни да зна за то. Такових одрода немачких има безброј у Руса. И у овој приповетци чини ти се, као да песник хтеде тог порушеног Немца да изнесе, цигло ради супротивности Аратовљеве, који се аратоше и ратосиља свега па чак у зломрази својој и жарке љубави кукавне глумице Кларе. Тим је отера у гроб; отровала се. И тек смрт њена пробуди у њега осећаје срца млађаног; ал касно прекасно. Кад је из бележака позно, падне и сам у врућицу и умре Цела ова приповетка Тургењева иде корак по корак за својим смером и колико је ради забаве, толико је и рад поуке омладини: кад млад човек застрани како на послетку и пропадне; у ког за младости није младићког жара ни озбиљне воље к науци, на коју се одао. Да ништ друго није у приповетци овој, већ само то, заслужила би ипак у читалаца хвале и препоруке. И превођа и издавац на свет и овог другог дела славнога Тургењева обојица стекли оу тим признања у приповедачкој књижевности ове врсте: превођа преводом а издавац трудом и трошком; те когод и ово дело набави па прочита, неће се доиста кајати ни рад издатка, ни ради времена, потрошеног око читања. * Како већ наговестисмо, оба су ова превода наговештена нашој нублици читалачкој, па баш и у овом листу. А што ми то сад понављамо, учинисмо једно, да упозоримо сваког на тај скромни, красни почетак књигоиздавачки, српског књижара и српске штампарије власника, Ј. Грчића, а друго да речемо коју још и о тој појави и вредности јој у В. Бечкереку и околини. Јест, српскакњижараисрпскаштампариј а у Вел. Бечкереку од големе је користи, и од веће и веће може бити до послетка, ако Срби бечкеречани и Срби у околини то схвате и хоће да свате. Неда се порећи, како ни у којем другом месту у овом крају, где Срби у тако претежном броју живе као у Бечкереку: ни у којем, велимо, месту није туђинштина и туђинска интелигенција толико маха отела и српску надмашила, као ето тамо у Вел. Бечкереку. У Вел. Бечкереку једва да се и живи чиме и пред светом казују Срби србовањем својим. Тому бар не сметају закони земаљски ни политика: да књигу своју не негујемо, сувремену књижевност штампом да не ширимо и књижарама својим да унапређујемо. Немци се некад хвалише, како на сваких 7 миља имају по једну велику школу, те тим раширише науке и знање чак и до оскудне сиромаши по свима и најмањим заселцима. Ми смо, да боме спрам Немаца тек шака у овом крају народа и прилике наше нису ни налик на њихове; али, хвала богу, нисмо ипак последњи сред народа у земљи овој, нити назаднији имањем и благостањем од других. Треба само своје пригрлити потпомоћи и недати да угине. Српске штампарије и књижаре сила могу да учине у просвети и нарочито у ширењу јој непосредно по местима, у којима су. Зато се и зарадовасмо отварању српске књижаре Ј. Грчића у Вел. Бечкереку и тој првој српској штампарији тамо. Ј. Грчић је скромно и лојално отпочео тај рад па ипак је наишао на сметње у том племенитом пословању свом и то баш с оне стране, са које, да је свести, требало би да је пажен и Јпо правди заштићен бивао! Нисмо ради овде у то даље задирати; него се радујемо што је тај српски књижар и српски штампар тамо умео те сметње уклонити, па и што шта претрпети и одржати се до данас. Сад намерава, као што дознасмо издати и велики календар .Банатски Гласник“, којим ће, надамо се спрати ону нехатњу тамо српску, која се за готово три десетине година јављала онуд оним надрикалендарима в еликобечкеречким. Б. Б.

Народна привреда.

(Земљорадља. Индустрија и занатлијство. Трговина. Финансија. Саобраћајна средетва.) Нов проналазак против зимског јајета Филоксере вастатрике. Господин Балбијани, професор на „College de Frant е“ париском университету кога је министар народне привреде одредио да истражује начин и средства за уништавање зимског јајета филоксере, поднео је недавно поменутом министру свој извештај о покушајима и успесима, који су чињени са три разна средства, као што следује: 1. Уништавање зимског јајета на начин механички скидањем коре са гиџе и ластара; 2. Топлотом употребом кључале воде или друге какве течности; и 3. Премазивањем лозе са каквом смесом која искључиво уништава зимско јаје. Први начин скидање коре са лозе, бива кад ее узму нарочито за тај посао удешене од челичних жица оплетене рукавице и њима се цела лоза добро протре док сва кора не одпадне. Овај поеао иде врло брзо; али сам начин није најпрактичнији, јер се може примевити само код старијих лоза. Млађе би се лозе, које су као што се зна пупе сока, тим путем доста повредиле. Други начин помоћу топлоте н. пр. заливањем или прскањем кључалом водом био је јошт раније познат и вримењиван, а и данас се још употребљава (нарочито у Француској.) Овај је начин као средство против ситних инсеката „Руrale" ’) који се на лози находе и доста квара чине Он се употребљава с тога што је на многим местима познат, и што га је лакше извести. Но при свем том ваља обратити већу пажњу ако хоћемо да нам успех буде што повољнији. Трећи начин, премазивање лозе са смесом од 9 делова „Coaltar-a" (ова се смеса добија из каменог угља) и 1 делом простог тешког уља, много је бољи успех показао од оба начина, јер је, уништавајући зимско јаје филоксере, очистио и лозу од филоксерних брадавица „гале“ (Galle). При свем том овај начин као и прва два нису довољно усавршена да могу потпуно да одговоре жељеној цељи. Оваква смеса може заиста да уништизимско јаје, али је лако могуће да и сама лоза угине. Осим тога премазивање на овај начин било би врло тешко извести над већим бројем винограда. Недовољни успех, који се иоказао употребом сва ова три начина за уништавање спољне филоксерне заразе, дао је повода г. Балбијану да истражује и пронађе много практичнији начин и сигурније средство, како за очување лозе, тако и за уништавање зимског јајета. Тај проналазак г. професора састоји се у употреби: Непречишћеног простог уља 20 делова. Нафталина (Naphtaline brute) 30 делова. Креча нагашеног 100 делова. Воде 400 делова Ова се смеса приоравља на следећи начин: прво се нафталин раствори у простом тешком уљу, за тим се у други какав већи суд изручи сав негашени креч’ па се по њему поспе толико воде да се са свим не угаси. како би се потребна топ лота могла извесно време да задржи, као и волум да би што већи био, за тим се тако полурастворени креч полије са раствореним нафталином и добро промеша, и на послетку се све то постепепо полива водом док се и остатак од 400 делова воде сав не утроши. Међу тим се сва ова течност непрестано меша, док се сав креч не угаси. Под упливом топлоте која се при растварању креча развија, композиција оба уља једини се са истим и даје нам једну густу мутну течност. Ова течност може се према потреби удесити да буде много јача, дакле да много енергичније дејствује, ако истој количини (400 делова) воде додамо сразмерно већу дозу пр. уља или нафталина. Оваква смеса дејствује много јаче с тога што она при премазивању гради на површини коре дебљу скраму, из које се образује многф више отровне паре. Ова смеса коју је г. проналазач нарочито проучавао, састоји се из: Простог уља 30 делова Нафталина 30 „ Креча негашеног 100 „и Воде 300 „ По мишљењу г. Балбијана, употреба слабије и јаче дозе ове смесе допуњују недостатке прва три начина, и према томе ми имамо пред собом једпо средство, које ће бити у колико смртоносно по зимско јаје филоксере, толико сигурно и безопасно за лозу, а у исто време и много јефтиније но сва друга средства која су до сад употребљавана. Он је свој ново пронађени лек препоручио као успешан француском министру народне привреде, да га усвоји и да нареди да се од .ад званично употребљава за уништавање филоксерног зимског јајета. То је поводом самог проналаска а кад се отпочну званични радови са овом смесом, објавиће се опширније начин, на који се она приправља, као и начин саме употребе; о чему ћемо и ми наше читаоце известити. „Тежан-. ') Ми смо је назвали „најска гусеница".