Застава

ском свешћу у нас, желели би, да се врати опет „Хипокрени®, јер док ееизњенапајао, бете бистра ока и знао је одушевљавати, а од како је стао пити из мутних „студенапа“ спустио се у низину „Србинову“ те мутним оком привиђа сам талог.

Саборски одбор

почео је своје седнице 26. новембра. Од чланова учествовали су гг. епископ Бранковић, парох Св. Поповић, др. Ј. Суботић, Каменко Јовановић и др. И Вучетић. Извинили су се гг. епископ Стојковић и В. ђурђевић, а др. Н. Максимовић је болестан. Вшнији су предмети били ови: 1.) Отнис министра просвете, којим се дозвољава препис добра Скрибетта са фондова па купца. 2) Исто министарство враћа с клаузулом одобреаа снабдевено осповно писмо за закладу Хариш-Петроввћеву. Закључује се, пошто је школска година у велико отночела, да се штипендије трговачке, занатлијске и економске из ове закладе за идућу школску гтдину распишу. Котарско звање личко иште ф. 600. kso накнаду за утерани и из вертхајмке те власти украђени парохијал у тој своти. Одбија се. 4.) Фишкал чита свој погодишњи извештај о стању свију парница. 5.) Управа сомборске учитељсве школе подноси извештај о закладама које стоје у свези с тим заводом а с којима управља сомборска црквева општина. По том извештају износи а) Платонеум фор. 20915.68 б) заклада Школског Листа ф. 5524 01 в) заклада за учитељ. сироте ф 1362.63 г) завлада Јосифа Мунтића фор. 506.29. 6.) Пароху Голубу у С. Андреји на молбу одређује се потпора из јерархијског фонда од ф. 100 једаред за свагда. 7.) Парох Моловић уживао је ф. 200. — годишње потпоре из јерархијског фонда, док је у Врднику био, па пошто је прешао на парохију у Ириг, моли да му се та потпора и на даље остави. Одбија се, јер је са иришком парохијом добио плату од ф. 200. — већу. —8 ) Општина шимуповачка моли за ф. 400. — потпоре из јерарх. фонда, ради оправке парохијалног здања. Одбија се, јер тај фонд има друго опредељење. 9.) Парох ђ. Јеврић из Сегедина моли за потпору од ф. 300. годишњих вз јерарх. фонда. Како је ова ствар већ више пута одбијана, а молвтељ и сада ничим не доказује, да спада у ред недовољно дотиранвх свештепикв, то се одбија. 10) Епархијска власт буд.мска јавља, да је дала својим подручвим општинама рок за уплату дугујућих саборских трошкова и верозаконскг г приноса до 1. октобра 1884. а архидијецезална власт опет до 1. јавуара 1885. 11.) Читају се извештаји протејерејски да ли су пароси на своје сесвје уплатили порез за 1883, 12.) Општина Торња моли да јој се опростн или бар смали саборски трошак и верозаконски принос, пошто су се Романи оделили, те терет ових спао на саме Србе. 13.) Административни одбор вршачке дијецезе подноси захтевани извештај вастојатеља мавастира Златвце о парнвци тога манастира против К. Р. пароха кикиндског, који од неброј година дугује томе манастиру ф. 1000.— без да камате плаћа, а коју је парницу епископ Кевђелац. као брат истога пароха вишекратввм обустављањем у недоглед отегао. Како дужнвк ни с настојатељем углављено поравнање није одржао, позваће се админ. одбор, да нвложи настојатељу да парвицу оконча без икаквог даљег пораввања. 14.) Мађистрат новосадски немачким дописом вште од управе фондова, да ова из плате епископа бачвог намири дугујући порез епвскопски, који око ф. 1800. — износи. Упутити мађистрат ва епископа бачксг. 15.) Трошковник фишкала се испитао и одобрио. 16.) Коста Гренчарски адвокат у Вршцу рекурира против решења вршач. епарх админ. одбора, којим се потврђује искључење његово из новоизабране цркв. скушптине, наређеио од постојалог заступства, као тела, које * је руковало избором, и којим је решењем К. Радуловац ратар на његово место заскупштинара постављен. Како је он доказао, да је одмах по избору у пређашњу скупштину на избору захвалио и његово место још у ванредној скупштини 1874. попуњено, то он није ни био скупштинар, те према томе не може спадати у број ових особа, који су решењем саб. одбора од избора у ову садању скупштину искључени, те се према томе уништава решење епарх. админ. одбора и К, Гренчарски за скупштинара проглашује а К. Радуловац из списка скупштинара брише. 16.) У Земуну је 1880, марта месеца постављено заступство, с главним задатком, да снреми све што је нужпо за рештаурацију општинску, и да прематоме избор скупштинара што пре спроведе. Администрат. одбор архидијецезални позва проту земунског да овај поднесе списак имена вато заступство и админ. одбор постави те предложене особе за чланове тог заступства 19. фебруара 1881. обављен је избор скупштинара, но заступство сматрајући да је било изгреда при гзбору, без икаквог нротсста од бирача, само пр< глвси из-

бор за неваконит и нареди нов избор. Мањина тог заступства рекурирз против тога админас. одбору и иште изашиљање комисије да извиди ствар. Уједно 20 бирача уложише нротест против уништења избора, предлажући личности за ново заступство, јер немају вере у постојећем. Адманистр. одбор укине то застуаство и опуномоћи Ст. Марковића градоначеоника, да ново заступство од 6 особа сам састави и он се председништва прими. Марковић предложи, да за руковање с општином остане старо заступство а за избор да се изашље варочити комисар, воји би стајао над партајама. Ако се тај предлог не би уважио, он по зако 1 , у предлаже 6 особа за ново заступство, изјављујући, да се он не може примити председпиштва. Админист. одбор не уважи ово, но нареди, да земунски парох Н. Савић конститује ново заступство из личности, које сам именовао буде. Остала два пароха пак искључи админ. одбор од учешћа у том заступству. Против овога уложише преко 100 бирача 1881. рекурс сдбор. одбору Предедништво овога президијално је послало овај рекурс адманист. одбору на извештај. Фебруара 1882. обратила се хрват. земаљска влада адм. одбооу с првговором против правоваљаности наименованог заступства и оспорила је саме личности тога заступства, од којих су неки и немирњаци, те позива админист одбор, да што пре организацију законите скушптине спроведе. Админ. одбор известио је на то владу, да тутори и куратори фондова неће да предаду рачуне и новце заступству, те се мора сумњати, да нису рачуни у реду, у толико пре, што та рачуни од 1875—1881. нису админ. одбору на супер-ревизију послати, и што адм. одбор мора да прибави важност својим вакључцима, те моли хрв. вл?.ду. да и она поради код земун. мађистрата, да овај примора туторе и кураторе на предају рачуна и новца. Заступство за тим тужи админ. одбору и пајужаснијим бојама црта вроту Вукадиновића, пароха Руварца и 3 учитеља: В. Петрсвића, Кузмановића и Св. Милетиће, приписујући њима сав неред у општини, па и агитацију у околини. Админ. одбор међу тим одреди пароха из Саса А, Јовановвћа да с фвшкалом оде у Земун и као комисар узиште од тутура и куратора рачуне и новце и то заступству преда, а евентуално припомоћ од мађистрата узиште, што се и зем. влади приовшти. Хрв. зем. влада одговара, да не пристаје на захтев админ. одбора јер пошто је незаконито стање у Земуну, то не може дати асвстгнцију политич. власти, јер застувство вије своју главну задаћу извршвло. организацвју црквене скупштине, већ себори непрестано само за примање имања, но како по извештају мађистрата јесу рачуни општин. испрввни и како се рекурс од 1881. од 100 бврача још викако нвје с&борском одбору предложио на решење, то предлаже хрв. влада да админ. одбор изашље опредељене комисаре ва ту цељ, да са заступством изведу избор нове скупштине а за тим све постале нереде и звплете уклоне. Нарочито иште уклоњење неспособног приврем. учитеља Лазвћз, рођака председника тога заступства, који је већ решењем школ, савета скинут са учитељства но које решење јсш спроведено није, и који као „чимбевик у том заступству вајвише ради да се спроведе вредаја имања, јер је израдио код тог заступства, да му је взабрало не оспоссбљеног сина за стипендију једне месне фундације, али стипендвју све донде уживати ве може, док фувдсције не предаду куратори заступству. Земзљска влада предлаже, да тутори и куратори од збконите скупштине постављени, све донде остану, док се тај взбор нове скупштине не спроведе. Против тога ремонстровао је админ. одбор и понотио молбу за асистепцвју полит. власти. Земаљска влада одговара. да ве може звхтеву одговорити, јер не види у каквој би свези предаја имања са избором скупштине стајати могла, вего ургира избор, јер воред ссталих горућгх пвтања, што чекају вову скупштиву, придружило се у новије време и ново уређење парохијела И против овога је админстративви одбор ремовстровао. Хрватска влада взјави поново админист. одбору, да ова не види икакву свезу између предај< имања и пожуреног избора, и да она не мож< дати асистевцију, јер су куратори и туторв поднели по извештају мађистратском још 1881. рекурс против постављеног заступства на саборски одбор, који истоме ни до данас од стргне адмииистративног одбора на решсње подастрт вије. Админ. одбор решио је маја 1884. да ће поднети рекурс саборском одбору, а августа 1884. известио је земаљску владу да је послао (!) исти сабор. одбору на решење, нс да није решен, док је у ствари тек 24. септембра 1884. поднео рекурс саборском одбору. Хрватска земаљска влада 28. августа 1884. (дакле месец дана раније но што је админ. одбор рекурс подастро) обрати се саборском од бору с пријавсм, да је она искала од админ. одбора решење сабор. одбора на поднесени рекурс бирача земунсквх од 1881. али је добила извештај од админ. одбора, да саборски одбор ј< ш рекурс тај није решио, с тога пита зашто није решев. Адмииистр. одбор подносећи све

списе, к&же, да то чини по налогу саборског отбора од октобра 1881. и априла 1882 (!) Међутим моли и зенунски мађистрат саборски одбор, као и многи најотмепији земунски грађани, да се реши рекурс од 1881. евентуално да се одбор ли за избор нове скупштине одреди, у који би дошла по 4 члана из сваке парохије а на предлог дотичног пароха. Решава се да се рекурс одбије, а заступство досадање с тога, што би се и законити одбор после 3 годиае обновити морао, подигне. Административни одбор пак позвати, да састави ново заступство, коме би најглавнија цељ била, да најдаље до краја јануара спроведе избор закон. скупштине, а за комисаре админ. одбора који ће контролу пад рекламацијама и при избору водити, одређују се: протосинђел БранКОВић И фишкал Новић, (Свршићв се.)

Са сабора угарског.

У сабору угарском продужена је прошлог уторника специјална дебата о прорачуну. Дебатаје текла „уобичајеним“ тоном све док не дође на дне вни ред X. одсек: „Управни трошкови Хрватске и Славоније", који су прелиминирани са 3,811,408 ф. Кад се дошло до те ставке узе реч члан опозиције посл. Седеркењи. Изјавив, да би према најновијим догађајима у Троједници даља пасивност Угарске значила самоубиство, очитује, да влада треба да упливише на развој тамошњих односа. Прилике за ово имаће у краљевипским одборима, који се предлажу ради санирања тегоба троједничких. Говорник пита владу, да му разјасни, какву ће задаћу имати краљевински одбори, јер о том се још ништа није дознало с официјалне стране. Узроци најновијих до гађаја у Хрватској-Славонији леже или у закону о поравнању или у владиној политици. Ако је закон непотпун, влада је требала сабору предлоге учинити, пе чекајући да Троједница у том погледу иницијативу узме. Министар-председник Т и с а одговара у кратко: . Кад Троједница жели, да се изашљу краљевински одбори. у којима би њени посланици могли изнети сва своја гравамина, по њиховом мњењу онда неби цели одговарало, да се та жеља одбије. Кад троједнички сабор учини потребне законске кораке, онда ће и влада угарска сабору предложити избор регниколарне депутације. Држим, настави министар да кад извесне несугласица, као што видимо, у истини постоје, да онда са сваког станишта тек само правилно поступамо, ако дозволимо средства, дасеј чланови сабора троједничког у регниколарној делу-ј тацији саставу са члановима законодаветва jrapског. (Гласгви с деснице: Истина је 1 тако је!) Јер или ће се показати, да су дотичне тужбе неосноване, и онда ће исте саме по себи отпасти, или ће се увидети, да су гравамима оправдана, и онда ће се моћи законитим путем исправити. (Одобравање на десници.) Ја нисам чуо, да Троједница жели мо-1 дификацију закона о поравнању. Сам пак имао сам тек недавно прилике изјавити, да ја тај закон у потпуном интегритету желим одржати. (Одобравање с десна.) Опетујући ово, молим да прихватите овај прорачун. (Одобравање с десна; левица поргче.) Довде је дебата прилично мирно текла. У то ' устаде Кол. Тали, који поче јадиковати, да ће Хрвати, ма колико им се од стране Мађара у срета' ње излазило, непрекидно опетовати басну о вукуи јањету. Време је, рече говорник, да сетри славон ске жупаније опет ставе на станиште старог државног права угарског. Жали, што Тиса неће у том k смислу да измене закон о поравнању. Тали прешао је за тим на протввмађарске демонстрације у Троједници. Обраћа ее министру финанција Сапарију, тражећи од истог разјашњења у погледу догађаја, који се збио у Нов. Градишци ( приликом прославе имен-дава Њет. Величанства. Говорник рече, да iy троједничке муницивије биле наредиле, да се у свима градовима истакну заставе. Управитељ финанцијсви у Осеку беше издао налог, да се на заједничким угарско-хрватским државним здањима истакву мађарске народне заставе. У Новој Градишци закључише, да се не истакне мађарска застава. Среска власт упути град, да на згради финанцијског уреда истакне мађарску заставу, на што овај реши, да се не истичу нчкакве заставе. У тој ствари апеловано је на министра фивавција и овај је упутио финансијску дирекцију у Осеку, да нигде ве истиче мађарску заставу. Говорник позива министра, да разјасни ову појаву. Министар Сапари одговара да он налог у том смислу како га је предговорник мало час разложио вије издао. За тим рече: Кад би се та ствар данас поновила и кад би ме упитали, да ли би и на таковом месту и у таковој прилици, на ком и у којој истицаве застава до сада није било уобичајено и где би то истицање какву провокацију могло изазвати ипак требало дотичнезаставе истакнути,јабиодговорио,д а је истицање застава мање зло него изазивање прововаци е. У овом смислу могао сам одговорити на таково питање и моћи ћу и у будуће на-њ тако одговарати. Тек што је министар доконао скочи крајњи левичар Г. Угрон, те очитова, да је одговор Сапаријев не само недовољан, већ управ шкандалозан. Нападао је за тим на министра и владу, да не чувају углед Угарске у Троједници. У мађарској народној застави, викну Угрон, оличена јечаст Мађарске; ко није у стању истој поштовање приба-

вити, није достојан да седи на етолици м ИВи . старској. _ , За тим ус.таде гроф Алб. Адоњи. ког су по 3 . нати родољуби“ и „прави народњаци« за време минуле изборне борбе народу нашем предетављали као неког новог месију српеког и „пријатеља народног, те очитова, како је мислио да је политика владина према Троједници на боље кренула, али као што види, љуто се преварио. Говорник је нападао на владу, због њене млакости према Троједници; држи, да је изјава Сапаријева lapsus hnguae; ако то није, онда он, Апоњи, мора рећи, да истицање мађарске заставе у Новој Градишци није и не може оити никаква провокација; ко у том провокацију назире, тај је рево луцијонар; завршује с изјавом, да је и за њега изјава министрова скроз шкандалозиа. Умерена опозиција и крајња левица пропратише изјаву Апоњијеi ву бурним пљескањем и громопуцателним . eljen ! (НисмО преварили кад смо пре неког времена рекли, да нећемо дуго морати чекати за новим доказом Апоњијевог „пријатељства'. Први акт политичке трагикомедије : „Апоњи „пријатељ* Срба“ или: „Апоњи и „прави народњаци" носијнаслов: Апоњи и српски плакати у Вршцу; други : Гречак и мађаризација, или: „Као што је познато, Њег. Величанство заузима се веома живо за мађаризацију“; трећи најновији, зове се: Апоњи и мађарска застава у Троједници. Како ће се четврти звати не знамо, јер нисмо пророци; но да на-њ нећемо морати дуго чекати, о том смо и сувише осведочени. Нека нас бог сачува од овпх и оваких „пријатеља“, а са противницима наа им разрачуначемо се већ и без тих „пријатеља" ) Министар Сапари одговори предговорнику Угрону, да се ни најмање не плаши његове буке, а према Апоњију примети, да његова, министрова, изјава иије била никакав lapsus linguae. Јосиф Мадарас из ављује се против одашиљања краљевинског одбора. Тражи да Тиса и троједнички иослаиици очувају права Угарске на Реку. Кад троједнички краљевииски одбор очитује, да нема нити ће икада бити у Троједници сабора, који би могао друкчији закључак донети, већ да Река припада Троједници, онда он, Мадарас, не увиђа, како се ту може говорити о уважавању закона о поравнању. Делегат троједнички ђ. ђурковић очитује, да посланици троједнички нису суделовали у ђенералној дебати, иошто нису хтели да изазову овакову жалосну дебату, каквој су сведоци, и јер су јтог мишљења, да се различити назори, који у Угарској и Троједници владају у погледу повреда закона о поравивњу и даље у погледу извађања тог закона, само у краљевинском одбору могу израв, нати. Говорник очитова за тим, да већина народа , и сабора троједничког стоји на темсљу закона о . поравнању и да ће и у будуће на истом темељу остати. Геза Рац. Пристаје уз Талија. Очитује, да идеја народности тамо највише маха отима, где се . невоља и беда одомаћи. Ширењу невоље у народ i пак највише су криви чивути, нротив којих би с тога требало строге мере прихватити. За тим узе поново реч мивистар Тиса. Поби. јао је онозиционе предговорнике, доказујући неоснованост њихових потраживања, и неумесност у , начину и сред- твима, којима би они своје иазоре хтели да остваре. Поступак опозиције може користити само ултрасима у Троједници. Састанак регниколарне депутације не може ни акве штете донети, јер све кад би делегати троједнички ставили и такова потраживања, која су противна интересима Угарске и државе круне св. Стевана, то та потраживања још нису закон, јер о томе ће имати прво да се изјаве чланови делегације, а без саизволења себора угарског не би се мовло ни једно слово дотичних закључака оживотворити. На питање Мадараса, да ли је влада у стању одржати закон од 1868. године, одговорио је мивистар, да ои у том погледу све и сва чини, те се поуздано нада, да ће се поменути закон редовним, уставним средствима моћи одржати. Али кад"би настао и тај случај, којем се министар не нада, да одржање закона о поравнању не би било могуће оним средствима, ксја су уставом предвиђена, тад министар са гледишта целокупности земаља круне угарске не би презао ни од најдрастичнијих средстава, да закон о поравнању одржи Као човек, који слободу љуби, жели он овај циљ уставвим путем постићи, с тога моли, да се изазивањем овакових дебата, које у Троједници тек само рђав утисак могу учинити, не осујећује постизавање тог циља и не слаби положај оних, који том циљу уставним путем желе доћи. Тали очитује, да није он дебату изазвао, већ Седеркењи. Тиса, који је толико права народна иапустио, не треба да га поучава, шта је патријотизам. Херман очитује, да је окупацијом Босне „отровало“ „хрватско“ питање. Окупација та ослободила је југославенске аспмрације, којих је задњи циљ разорење државе св. Стевана. Данило Ирањи очитује, да његова странка стоји на темељу закона о поравнању од 1868. године. Жели, да се овај уlовор с једне и друге стране верно врши. Ако троједнички делегати држе, да су Мађари упвор тај повредвли, иека своје тегобе изнесу пред сабор угарски. Ми смо готови, рече И-