Застава

Деморализација се даиас ма берзи одомаћила, и она више не одговара својој задаћи. Давно је берза престала бити место, на ком се опредељују цене папирима по њиховој правој вредности; давно је она престала бити место солидне спекулације, на њој се данас одомаћио прави нитковлук. Искуство нас је довољно уверило, да скакање течајпе цене разних папиранеизазивауспешанразвитак оних разних индустријских, трговачких и других подузећа, на основу којих се папири емитирају, него то већином упливише вештачка операција берзијанских кнезова, који увек отуд за себе највеци профит извуку. Н. пр. хоће да се гради железница. Па пошто нема довољно приправне готовине, то рецимо држава издаје обвезнице, продаје их свету и тим набави нужни новац за градњу. Свет купује исте у нади, да оне пружају сигурну гаранцију за уложени новац, • и да ће му оне (обвезнице) носити пристојну камату. Хоће да се сагради каква корисна фабрика, па претпоставимо по потреби, а не из себичне спекулације. За то подузеће треба на стотине хиљада. Појединац нема толико или због других својих радова не може толико да од воји. Ту се удруже више њих, и они образују акцијско друштво, и то друштво издаје акције; готовина, која се добије, улаже се у споменуто поду зеће. И тако се поступа и при оснивању других разних завода. Дакле публика, која је у том сретном положају, да има сувишне готовине и не може друкчије да је где плодопосно смести, упућена је, да купује разне вредносне папире. И пре нег отпочне куповати, она мора знати које папире да купује? Дакле свакако оне који јој пружају највећу гаранцију, и носе пристојну ил сигурну камату. Дакле следи, да купци морају знати, да ли је железница саграђена солидно, да није у њу више утрошено новаца него што она вреди; да случајно она није саграђена онде где се неће рентирати. Са малом разликом морамо то знати и код других подузећа. У нормалним околностима довољво је то знати, у ванредним пак, и покрај тсга ипак поседвласници могу трпити штету. Ванредне су прилике на пр. рат и т. д. Да ли ми, овде сад разумемо српску публику имамо довољно средстава, да ли смо у том положају, да ми можемо водити контролу о успешном или неуспешном раду горњих подузећа, па по том, можемо са неком сигурношћу куповати папире горњих завода, да ли је за нас целисходно, да се упуштамо у опште у берзијанске операције? Није, треба да се оканемо са свим. Прво наш свет не може никад да дође у стање, да сазна берзијанску и финансијску ситуацију у време кад извађа операцију, дочим кнезови берзијански, који често и сами стварају ситуацију на берзи, увек су о свему врло добро обавештени, јер њима стоји све на расположењу, почев од најмањег па чак и министарски бирови. Појмљиво је то, јер су ти људи подједно и веровници самих држава. Затим плаћене престолничке новине, никад не пишу истину, но бране своје госе и тиме варају свет. Наш српски свет треба да се сети год. 1883. Колико су онда наши људи штетовали! Та има доста наших трговаца, који су дошли због берзе до просијачког штапа. Зато Срби, који имате новаца купујте пре непокретности, пак ће те имати већу хасну, нећете морати презати, и неће се туђин овде одомаћивати моћи!... Па онда жалосно је за нас. да улажемо у горња подузећа и заводе новце са 2 и 3°/ 0 , те се тим новац из наших крајева извлачи, па кад потреба донесе, ми подижемо од њих са 6 —10% па често и скупље новац, а тим осетно штетимо сами себе. Дај боже, да одселе више не буде тако! Пвl?ијг₽ј на Божић. П. П.

КЊИЖЕВНЕ ВЕСТИ. СРПСКА КЊИЖАРА БРАКЕ М. ПОПОВИћА У Н. САДУ w КОД СВЕТОГ САВЕ нрепоручује ове: = НА ЈНОВИЈЕ КЊИГЕ.= Жалосни дани од Јокаја 1 ф. Побожан И слободан од Ф. Фрадриха 1 ф. Весели двори Иве Загорице од Миловзна Видаковвћа 80 н. Јастребић против грличића приповстка с чешког 50 в. Џелатов конопац роман од Петефија 50 п. Живот св. ђурђа и св. Параскеве 15 н. Живот св Јована крститеља 20 в. Приповетке старог и новог завета са 30 слика од прсфесора Магарашевића 50 н. Кула ђуришића и Чардак Алексића спјевао Петроввћ-Његуш 15 н Путовање 3 Руса и 3 Енглеза по Африци са 7 слика од Верна 80 н Нови Сад, јануара 1885. СРПСКИ КЊИЖАРИ liPAIi.l М. lIGIIOBUhII.

111. ЧИТАНКА ЗА ТРЕћИ РАЗРЕД ОСНОВНИХ ШКОЛА написао СТЕВО ЧУТУРИЛО гимназијални учитељ. Штампа и наклада Браће ЈовановиЂа у Панчеву. Живи интерес, којим су у српском школству предусретнуте доеадашње (I. и II.) читанке г. Стеве Чутурила, а и сама потреб ■, да школе у крајевима српског југа до])у до ваљаних читанака на своме наречју, охрабрише нас и принудише, те ево ивдадосмо и 111. Читанку од иетог пиеца. План, по коме је ова Читанка састављеиа, у ничем се не равлакује од ohoi а, по коме су напиеане и досадагпње његове Читанке, и он у свему одговара захтевима модерне наставе. Привнато је, да је при распореду читаначке грађе најцелисходнији синтетични поетуиак; а да ее писац тога начела држао, иокавује и ова подела: I, О човеку; 11. О породици и друштвеном животу; 111. О домаћој животињи; IV. 0 баштн; V. О вавичају и отачаству; VI. 0 школи и црквм; VII. О пољу и ливади; VIII. О шуми; IX. О вемљн; X. О’ води; XI. О вавдуху; XII. О аебу; XIII. О времену; XIV. О богу. Као што се види, пиецу је била полавна тач-

ка ивдчвчдуа еама васоитаника, кога он aajnpe вежба у посматрању и познавању сама себе, а ва тим га проводи кров следећа одељења те га поступице уповнаје са свим, што га срета у природи и у животу. Ту га он руководи од предмета до предмета, од ближега к даљему, од повнатијег к неповнатијем; шири и умножава детиње саанање и пита га оном храном, која условљава, како срећу појединца, тако породице, друштва, општине и отачастиа. Писац је насто|ао, да му Читанка буде средиште целе школеке навтаве, н зато je у њу прикупио врло обилату и одабрану грађу како ва умно тако и за морално и евтетично обравовање детета. Дидактично равлагање свуде j'e васлађено поучним причицама, загонеткама и сходним песмицама најбољих наших писаца. Особита пажња обраћена је поукама о чувању вдравља. Јевик је лак и према детињој доби удешен. Оваке особнне књиге и учинилв су, те је ова Читанка, чим је света угледала, од стране књ. црногорског министарства просвете уевојена ва учебник у тамошњим школама. Надамо се, да смо мвдањем нсте послужили интерееу српске школе, те да ће u у другим нашим крајевима ова књига бити прахваћена вствм интсресом. Цена j'e књиви 28 новчића, а препродавцима дијемо уобичајени рабат, Панчево, децембра 1884. Књижара браће Јовановића.

ЗАКЉУЧНИ РАЧУН ЗАДРУГЕ ЗА МЕђУСОВНО ПОМАГАЊЕ И ШТЕДЊУ У СТ. ПАЗОВИ за годииу 1884. КОНТА ИЗРАВНАЊА. А К Т И В А. *ор. нов. П А С И В А. *op- нов Коита намештаја - - 506 72 Конта ред. главнице - - ?2543 75 Конта благаше 2593 10 Конта причувног Фенда 3527 41 Копта предујма на уд. књижице - - 4510 - Конта улога - - - ф. 57.141-78 Конта разних особа - - 41 - Капит. камата за U. течаЈ ф. 1347-66 58489 44 Један дужник - ----- - 52 70 Конта пореза на кам. шт. улога -- 134 77 Конта меница - 93682 - Конта сбрисане главнице ф. 1.042-44 4% камате за год 1884. ф. 4b 84 1U8» Z8 Чнст добитак —5600 87 ~ 101385 52 ~101385 52 КОНТА ГУБИТК4 И ДОБИТКА ГУБII Т Ц И фор. нов. ДOБИ Т А К. ФО Р- нов Конта камате на шт. улоге Ј- - - 3382 88 Конта разних пристојаба - - 667 50 Конта станарине ----- 180 - Конта затезних камата -- - ( 281 30 Конта плате званичника ----- 985 92 Конта камате од предујма - - - 378 17 Конта трошкова у задр. радњи - - 409 37 Конта камате од меница - - 10589 78 IО°/ 0 пореза на каи. шт. улога 338 30 Конта доходарипе 1111 75 Конта тантијеме 523 50 Конта камате на сбрисану главницу 46 84 Конта губитка и добитка. Отпис књига и тисковине 236 32 Стање чистог добитка 5600 87 ] < 11916 75 ј 11916 7> У Ст. Пазови 31. декембра 1884. „Задруга за м ђусобно помагање и штедњу у Ст. Пазови За управу: Вла А аН Ј« ВаНOВИ * С ’ Никола Петровић С. Р- кн.иговоl)а. Закључење овог рачуна сравнили са свима главним и осталим књигама и у реду нашли. У Ст. Пазови 1. јануара 1885. Одбор за надзор: Лазар Илић с. р. Љубомир Бранчић с. р. Петар Илић с. р.

у петак 4. (16.) 1885. године даваБу годишњи парастос моме нигда пепрежаљеном сипу кот С. РАДОСАВЉЕВИМ докторанду ФилосоФије родом из Београда (Србије) у 10 сахата пре подне у саборпој цриви. У IJobom Саду 29. дец. 1884. Ожалошћена мати: Апастасија Чокић. Марија Калунци мајка. Димитрије Чокић очух. Милева, Драгиња и Зорка сестре. Тужвим срцем јављамо свима сродницима, пријатељима и званцима прежалосну вест, да нам је наш нитда незаборављени син, брат и отац УРОШ МУШИЦКИ преминуо после дугог и тешког боловања лицем на нову годину у 58. години живота свог. Вечна му памет! У Каменици, на нову годинј, 1885. У име остале родбине: ожалошћени: Милица мати, Смиљка уд. Јевремовићка сестра, синови и кћери; Миливој, Бранко, Душан, Анка, Јелена.

ЗУБНИ ЛЕЧНИК ЦЕЛОКУПНОГ ЛЕЧВИШТВА ДОКТОР А. Д. БЛАУ У НОВОМЕ САДУ препоручује се поштованој публици, ком затреба, да зготови и намести у устих вештачке вубе појединце ил’ целокупне жвакелице, и то по најбољем опробаном начину америчком, без предходне вредоносне операције и без вађења корена зуби; исто тзко најтачније извршује засипање зуби (пломбовање) златом, сребром, калајем и т. д. најобазривије пазећи и чувајући оболеле зубе исте а то израђује својим једипцатим најновијим оруђима и справама оперира и лечи зубобољу, умртвљујући за часак оболело место на зубу, или целиеходним опојем (наркозом). Исто тако препоручује се еваковроним оперирањем, које год спада у ову врсту лечничку, нарочито уенених органа: вештачног неп цз, гнојазних шкрботина и чиштења зуби (скидајући зледљиви стреш зубни), дивљег меса са десана, запаљених опоница око зубних шрена ил’ вилица и т. д. Прима у свом стану болеснине и ординира пре подне од 10—12 сати и после подне од 3—5 сати а станује у кући Харишевој у првом спрату, близу „Базара" на владичанском дворишту. ОГЛАСП. СТЕ Ч А Ј Ради вопуњења унражњене. I. клаое пнрохије у Срп. Крстуру распигује се овим стечвј. Надтицатељи им?ју своје уредно иструиране молбенвце, путем надлежних духов. власти својих, потписаној ковзисторвји у рову од 6 недеља од првог увртпћсња етечаја овог ооднети. Ив конвитор. седннце у Темишвару 4. (16.) дгцембра 1884. 3 _з Епархијска конзистиријз. ГВОЖђАРСКА ТРГВВИНА КОСТЕ СТОЈАНОВИАА у винковци потребује једног вештог старијег помоћ ника. Ступити може одма. i- i

шжт ј. грчиш У ВЕЛ. БЕЧКЕРЕКУ тражи једног вештог спомоћника и једног практиканта. х _ 3 Стеван Лош трговачки и уметник-баштован слободан је заједно са својим деловођом Аном Јефремовићком своје цвећем богато снабдевено стовариште велештованој господи и п. н. публици препоручити. На истом стоваришту има увек наизбор цвећа за лончиће, за салоне, за дворишта и баште; даље вештачког цвећа од свиле и артије у свакој величини. Пукети, ките, венци и све друго, што спада у ову струку израђују се најелегантније; исто тако може се послужити под најумеренијом ценом разним цвећем, као: љубичицама, камелијама, ружама и т. д. Преписка се води српски, мађарски и немачки. Наруџбинесастране тако се слажу, да у свако доба године у најудаљеније крајеве стижу свеже и неповређене. За телеграфске наруџбине довољноје: Лош, баштован, Нови Сад (Losch, Gartner, Neusatz). За многобројне наруџбине моли понизно 3-3 Горњи. ШТАМПАРOЈА Ј. ГРЧИћТ У ВЕЛ. БЕЧКЕРЕКУ тражи једног компаниона. Компетенти могу бити само стручњаци. i_ 3 СВЕДОЏБА. Потписани овим изјављују, да су на основу тачног истраживања дошлл до закључка, да је папир за смотке ,Le Houblon", ш француске творнице папира за смотке господе Cawley & Непгу у Парису, особите каквоће и да нема у њему ннкаквих страиих саставпих делова нарочито иак штофова, који би здрављу шкодили. У Бечу, 24. мајп 1884. Др. Ј. Ј. Пол, С. р. ред. јаван професор хемијске техноло!ије на ц. кр. техничкој великој школи. Др. Е. Лудвиг, С. р. ц. кр. ред. професор медицип. хемије на бечком свеучилишту. Др. Е. Липман, с. р. ванред мрофесор хемије на бечком свеучилишту. (Правоваљаност горњих потписа потврђена је од Др. Ј. ХоФмана, ц. кр. бележника у Бечу. Горња сведоџба потврђена је од ц. кр министарства спољашњих послова и од Француског пооланства у Бечу 28. маја 1881. 7 9раве Iов. ХоФа бонбоне за груди SSH ОД слада увијене су у плаву артију. дЈДД |Јов. Хофа пиво за здравље Јов Хофа концентрирани В од сладова екстракта сладов екстракт 1 флаша 60 нонч. 1 фл. ф. 1.Ј2, ман.афл.7o н. № Ове препарате преписивали су у многим I болестима са најбољим успехом капацитети I медицински, као у Бечу: Професори др. I Брамбергер, Шретер, Шницлер, пл. Роки- | тански, пл. Баш, Фингер и мн. др., у Бер- I |лину гг. професори др. Фрерихс, пл. Лан- | генбек, Фиршов, Оскар Либрајх и мн. др. В Јов. ХоФабонбонезагруди Јов. Хофц шонолада за I од сладова екстракта здравље од слзда по 60, 80 и 10 н., праве */, киле I. ф. 2.4", 11. ф 1.60 HS само у плавим кесицама. */ 4 киле Iф. 1.30, 11.9 нов. ПОТПУНО ИЗЛЕЧЕЊЕ I од грудобоље, злог кашља и малак- ■ № салости снаге. Ц Господину Јовану ХоФу || ■ проналазачу и творничару препарата од слада, Ц| ц. кр. дворском лиферанту готово свију велесила итд. итд. Беч. (Stadt, Graben, Braunerstrasse Nr. 8) B Б.! НаЈ'пријатнија ми је дужност, да вам сеза■ хвалим па вашим лековитим Јов. Хофа сладовим пре- ■ |паратииа, пиву за здравље и бопбонима за груди од В сладова екстракта, које сам из апотеке г. Јована ђу- В рића нвбавио. Нисам могао, усљед јаке грудобоље нз В с постеље се дићи, зао кашаљ и болови мучпли ме W Богу хвала, од како употребљујем ваше цреизредпе И Јов. Хофа сладове препарвте опоравио сам се а сад ■ саи и потпуно оздравио. С особитим поштовањем М. Мих. Динуловпћ, из Д. Милановца. I |Ореховица, вод Миховљава (старији датум.) В. Б.l Модим, да ми у наточ пошаљете 2 1 /, киле В Јоф. Хофа шоколаду за здравље од слада I.; иста врло В крепи, здрава је и укуспа. С поштовањем Пван од Смиљана, I Ореховица, Хрватска. Герово, Хрватска (старији датум.) I В. Б.l Овим умољаваи, да ми пошаљете 1 килу I ваше изврсне Јов. Хофа шоколаде за здравље од сладв, ■ која је изванредно добро успела. Нека бог благослови И проналвзача исте. С поштовањеи ђорђе Кватерник, свештеник. I Званично извешће о лековитости. Из Фрапцуске. Званичан извештај главног леч- | ника цар. милит. болнице Val de Grace интепдапту ■ итд. у Паризу: Хофов сладов екстракт је изврсно сред- В ство за снажење и лековиту храну при свима дуго- В трајним бољама, где је прохтев болесников слаб, а же- В лити је, да се болесник добро храпи. Код грудобољ- В них и код раслабљених опазили смо да их ово сред- В ство битно опоравља. Др. Лаверо, главви лечник. I Главни депо еод Д. Коде, браће Ваг- 1 нера и Е. Дицгена у Новом Саду, g Загреб: Арасим, апотека Салватор. Београд: Др- ■ Ј. ђурић апот. Ст. Бечеј: Г. Петковнћ. Бечкерек: В Л. П!нвцлер. Карловац: Бенић. ђаковар: Адолф В В Кон. 0 се к: Ф. С. Тирнера син. Кикин да: Е. Бретнер В I апот. I’ека: Ник. Палагић. Нанчево: П. Кранчевић, В I Ф. Рада апот. Рума: Браћа Ристер. Земун: Ф. пљ В I Бенко апот. Сисак: Вернак. Перлик. Суботица: Д. M I Стојковић. Темишвар: А. Бабушник. В р шац: Браћа R Хофмвн, Фрапк. Винковпе: Л. пл. Алеман апот. Ву- В Вн ковар: Т. Михајловић. Бела Црква: Јос. Бошић. ■ ■ Сомбор: Густ. Фалционе, Храловски и Стрилих. Ми- ■ В тровица: Јован С. Мијић 60 виших одликовања. Оеиован ■ 1847, у Бечуи Пешти 1861.

<W M«3ŽSkS. ТомА. ’ Сршжа штпгаарпја дра Оветозарп