Застава

твора да би се тиме питомци Текелијни што се у заводу налазе, имајући пред очима слике тих великана наших, постицали на то, да се у свом потоњем животу угледају на њих и да теже, да им се приближе својим потоњим радом. С друге стране пак намера је: да се пантеоном створи као неко привлачно средиште, које ће паше људе, што даном приликом долазе у Будимпешту ксеби привла, чити, да походе тај манастир нашега века, где не поје оци калуђери већем ђаци ситну књигу уче, да се упознају изближе са задужбином тог највећег нам добротвора народног, са његовим питомцима, који ће данас сутра ступити у живот, те ће им требати познанства на све стране па ће уједно имати прилике да уживају и у нечем лепом. Најзгодније време, да се та мисао оствари мисли се, да ће бити год. 1888., кад се буде светковала педесетогодишњица Текелијног завода, те ће се тако тиме подићи том приликом као неки мали споменик, скроман према нашим приликама. Према томе дакле, изнесе говорник предлог, да се свако посебице, као што је и позван, одазове позиву за прилагање на подизање пантеона онако како му то његове прилике допуштају. Ако би пак, као што се пагласило, хтео когод да приложи какву слику, нека се тога ради обрати на надзорништво Текелиј’ног завода, па ће и о томе добити поближег обавештаја. Осим свега тога повела се реч и о великом споменику Сави Текелији, кога би имали подићи ли Текелијни питомци у ком месту где Срби у већем броју живе. Иало је ту доста речи и за и против подизања таког споменика, те је на послетку горе поменути млађи питомац Текелијн изнео предлог, да се та мисао изнесе било приликом прославе педесетогодишњице Текелијног завода у Будим-Пешти где ће за цело у великом броју присуствовати питомци Текелијни било пак да се тога ради позову питомци Текелијни у тако доба, кад би се и они могли одазвати што се данас на школама налазе, у Нови Сад ил друго које место на збор и договор, па шта већипа том приликом одлучи то да се и извршп Ето то би био у најкраћим потезима извештај са тог збора Текелијпих питомаца у Новом Саду, а најкарактеристичпиЈ'е је то, што се после свегатога договора разиђоше онако, као што се и сакупише т. ј. педонесоше никаква позитивна закључка, те се тако можемо надати, да ћемо скорим и опет читати позиве у нашим листовима на пов збор и договор. Па ко је томе крив?

Народна просвета.

Школа. Кн>ижевност.— Ужетност. Позориште.) 0 будућности земљине кугле. Расматрање овог питања било је предмет реферата, који је др. Опел прочитао у бремепском географском друштву. Главне хипотезе тог реферата ово су: Усљедохла ђивања земљине површине и геолошког узрока,земља мора пекад постати таква, да на њој неће бити живих створова. Истина хипотезе о одређивању времена, како ће земља доћи у тако стање, различне су, али свакојако то је време далеко, од пас —на милијуне година. Према томе, судећи по тим претпоставкама, будућност паше земље не треба да нас плаши, али кад се с друге стране узму у обзир тежње човечанског рода, ствар изгледа мало другојачије. У овом случају играју улогу четири фактора: тежња зе очувањем и продужењем индивидуалног живота, човечност и тежња за прекраћењем крволочних ратова. Ако понеки народи и племена, као што су аустралијски аборигени, плинезијанци, нека јужно-афричка племена, северо-амерички Индијавци и изумиру, опет у многих културних народа становништво се јако увећава. У Шведској, где је попис становништва учињен још 1751. године, становништво се удвојило за 100 година, негледећи на многобројне природне препреке. У Ен глеској оно би се увећало на 150% од 1801. до 1832. да јој емиграција (исељавање) није одузела милијуна становника; но поред свега тога становп. штво се увећало за то време на 20 милијуна људи. Становпика садашње германске империје било је 1806. године 24’/« милијуна, а у 1880. години 45,200.000, пеузимајући у обзир што се за 20 годипа иселило 4 милијуна становника. После 100 година, т. ј, у 1985. години, становништво Јевропе мора порасти до 600 милијуна, ако емиграција не буде томе сметала. На завршетку Опел је дошао до закључка, помоћу различних израчунавања, да садашње становништво земљине кугле, које се рачуна 1434 милијуна, може доћи до 35 милијуна душа, јер као што се претпоставља, земља неће више душа моћи да рани.

Народна привреда.

(Немлорадља. Индустрија и занатлијство. Трговина. ФинансиЈа. Саобраћајна средства.) Чишћење воЂа од гусеница. Од неколико година на овамо, сваким даном чује се стара песма наших земљоделаца, да је гусеница обрстила лишће и упропастила воћку, те нема рода ни за домаћу потребу да се нађе и засладе уста. То ће се у по неком селу сваке годи-

le чути. Са свим је тако; и ми ћемо потврди- i ги, да су гусенице од неког доба страшно отпочеле ja упропашћују не само воће но и шумско дрвеће. , [la да ли има тому злу лека? Да ли се можемо отростити тога непријатеља воћа и др. дрвећа, те ta нам не само новчани извор од воћа не усахњује, зећ да се и увеличава? Да како да се може. Толиso је пута о требљењу или чишћењу воћа од гусеаица говорено и по разним новинама и од стране власти овда онда на скуповима, да ми сада не 5и требали да прозборимо ама баш ни словца; али и ако се посведневно и свуда понављало и обраћала пажња нашим земљоделцима, да воће чувају од гусеница, ипак немарни смо да и сада, кад је баш томе време, неколико речи у прилог тога питања речемо. Готово може се поуздано тврдити, да ће гусеница ово године бити доста, а та наша тврдња оснива се на томе, што је ова зима доста блага, те мразови нису својом силом могли да угуше и униште зачетак у јајима гусеничним. У толико више спада нам у дужност, да воће како ваља очистимо од гусеничних јаја и то још сада, како се доцније не би већој несрећи и неприликама излагали, таманећи саме гусенице. Боље је убити и отрести се узрока, како не би после удвојили силе да се опростимо гусеница. То је јасно, да је боље сада, но доцније, кад залиста и воће и друго дрвеће, и када настану живљи и тежи пољски радови. Оне паучине и гомилице, које изгледају жућкасте, нису ништа друго но легла гусеничних јаја. На гранама по деблу увек ће се наћи тих гомилица, које треба најбрижљивије скинути са грана, а исто тако и ону паучину треба уклонити са гранчица. Наравно, у колико се буде све то боље у први мах извршило, у толико смо тим сигурније уверени да ћемо доцније бити поштеђени од гусеница, а е тим> наравно, као последица излази та кирист, да ће бити воћа у изобиљу. А за ово последње ваља да је и цељ земљоделцу, што је засадио извесно парче земљишта са разноврсним воћем. Ако то није, онда молимо пријатељски, нека нам објасне земљоделци, за што су засадили често пута већи простор земљишта са воћем. Унапред се надамо, да се не ће наћи ни један, кеји ће противно мислити. Да се оне паучине и гомилице са јајима гусеничним скину са граиа, има разних справа, које су врло подесне за ту цељ. На једну дугачку мотку, од прилике три метра, насађене су нарочите мотке, које одсецају оне гранчице, на којима се паучина налази. А за оне жуте гомилице пуне јајима, има опет кукастих ножића, који се утврде такођер па мотку, те се с помоћу ових струже и скида. Истих справа готово има и по неким варошима по гвожђарским трговинама, но коме би требало да их набави, може поручбину учинити преко српског пољопрпвредног друштва, које ће, држимо, радоту услугу испунити. Више је наруцбина поменуто друштво извршило, па се надамо, да би и за овај мах примило на се ту племениту улоlу, да потражиоцима набавља справе, како би се на тај начин могла отклонити и она опасност, да се рђаве и непрактичне справе као и алатке у народ не уносе. Довде у кратко изложисмо, од чега и чиметреба чистити воће сада у ово време. Но како смо уверени, да чишћење воћа од гусеничких јаја не може без озбиљности и пажљивости ни да се замисли, а некако нам се чини да та пажња неће бити како треба и довољно поклоњена у томе послу, то она шта излази отуда ? Излази то, да ће се морати гусенице ма и у најмањој мери појавити на воћу, које потребује опет наше помоћи, да би се спасло од тога свога п пријатеља“. Ако би на срећу нашу и воћа наступило кишно време или мразови у оно доба, кад се гусенице излегу, онда имамо наде, да ће ону нашу учињену непажњу при чишћењу воћа од гусеничких јаја загладити мраз, који ће и онај остатак излежених гусеница упропастити и уништити. Но ако мраза не би било, онда, ниј’е вајде, требамо опет да предузмемо неке мере, како би се тога гада опростило воће. Ради тога, кад су се већ појавиле гусенице на воћу, онда треба узети дува на крчага, па га запалити у једном суду који је избушеп и па форму кадиопице, утврдити за мотку и принети под грање, на коме су гусенице. Ово средство треба предузети рано из Ј’утра, када се гусенице најлабавије на гранама држе. Од дима попадаће доле на земљу, па сада или иустити живину да их поједе или их погазити ногама. Осим тога, из јутра треба трести дрво, па ћемо се и тиме помоћи, j’ep као што рекосмо, лабаво се држе. Псто тако не би од штете било, кад би се и дуванском водом прскало ниско воће, јер гусенице одвећ не радо подносе мирис од такве воде. Завршујући напомене о томе, не можемодапрећутимо, а да не опоменемо наше земљоделце, да се окану и напусте ону практику, која j’e доста укорењена, и која је врло штетна, а која се састоји у томе, што се оне гранчице са паучином бацају у поток или реку, те их вода снесе на друго место одакле кад опече сунце и гусенице измиле, па пустоше оно воће и дрвеће, које прво на путу наиђу Не треба таво ни по што радити, јер није тиме никаква корист учињена што су гранчице пуне паучипе бачене у воду и ова их однела, по што ће оне комшији наудити, а до године ће опет нама доћи у походе. Никако тако, светујемо, не треба радити, већ наложити ватру па све гранчице лепо

покунити и бацити на ватру да изгоре. На тај начин само ако будемо радили и то све село слошке, договорно и заједнички, с једне стране спашћемо воће од непријатеља, а с друге добићемо воћа и за домаћу потребу и за пијацу, те да привредимо штогод од оног земљишта, које под вотњаком лежи. Чистимо воће од гусеничких јаја игуссница, јер ћемо само тако моћи да добијемо знатне користи од онога земљишта, на коме је воће посађено! „С. Н.“

Трговина.

Течај златног и сребрног новца на пешт. берзи (од 13. тек. месеца.) Дукати 5 ' 82 Наполеондори 9 ' Bo Немачке марке °' Gl

С и т н и ц е.

Из природе. Прошлога лета, тако пише дописник једних берлипских новина, имао сам прилику уверити се да и водоземци имају онолико разума, колико им је потребно за њихов малени круг живота. Ово што ћу испричати, десило се са једном жабом и нема сумње, да ће свакога пријатеља природних наука интересовати.

Један дечко беше у пољу ухватио једног малог пољског миша, па га беше бацио у једну омању бару близу села у пољу (долази опис места заједно с именом). У истом тренутку дођох и ја на баруи угледах тамо мишића, где у округ плива, час тамо час амо, тражећи обале, коју без сумље пије могао одмах догледати, док најпосле не наже па једпу страпу, те тако исплива на суво. Дохвативши се обале, одмах стресе са себе воду као какво псето, па онда стаде да се одмори. На један пут се пред њим створи од некуд једна велика жаба, коју хтедох отерати, замахнувши прутићем који сам имао у руци. Али пре него што сам је могао ударити, а она већ беше мишића зграбила и једним скоком се у воду загњурила. Са свим сам добро чуо писку јадне животињице, која је издисала давећи се под водом. После неколико минути појави се жаба над водом, све једнако држећи миша у устима. Она се упути на суво, где доспевши спусти мртвог мишића на земљу и изгледаше, да је са свим уморна, јер не хтеде бегати од мене кад сам јој се приближио. Ја узех мишића у руку и уверих се да је заиста мртав. Жаба дакле не могавши га савладати на суву, одвукла га је у воду да га тамо удави, но тамо није могла да га пождере, те је за то изашла iu суво. Довољно памети заиста за једну жабу.

КЊИЖЕВНЕ ВЕСТИ. „КЊИГЕ ЗА НАРОД.“ ИЗДАЈЕ „МАТИЦА СРПСКА" ИЗ ФОНДА ПЕТРА КОЊЕВИПА. „Матица Српска“. по наредби главне скупштвне своје, издаваће ив Фовда Петра Коњевића „Књиге за иарод", које ће довосвти така поучна и забавна дела, Koja ће вашва. род подивати и снажити морално и матери Јално, и којвће га поучавати, како да чува и негује своје вдравље. „„ У делима, која ће да шире у народу нашем морал, ивносиће се начела поштења, чсститости и сввју других моралних врлина. Делима те врсте вде ее на то, да се поучава наш народ, како да чува и негује лепе своје обичаје ив старина и како да се клони влих, убитачнвх навика, било да имају евога корева у самом народу,6ило пак да су се одомаћвле са стране Нарочито се напомин>е, да се тражи, да се напишу дела: о васпитању и учевудеце, дом:.ћеми школском, у основној' школи и после школе ; о васпвтан>у нашег женског света, о звдатку и дужностима Српквње као жене, матере и домаћвце; о вадатку и дужноствма добрсга мужа, сца и домаћвна; о дужностима доброга момка и девојке, доброга гоеподара и госпође, доброга слуге и слушкиње, доброга трговца и заватлије, доброг овштввара и грађанвна, добрсг старешвве, породичног и општвнског, и доброг свештеника, учитеља и учиЈељице, научењака, лекара, чиновника. ит. д. , . Добро 6и било, кад 6и се свугде изнели и добри s примерн и увори, у које 6и се ваљало угледати. Да се наш народ материј члво подвгве, тражи се, да се пвшу за н>ега така дела, kojb ће расоростврати вдрава начела вародне прввреде, која ће га уповнавати са условнма, до којвх ctoj'b, хоћемо ли навредовати у вемље, ввдустрвје и тргогвве, која ће га упућиватв на разумав, равборитрад, на истрајноет, штедњу, умереност, треввевост и старање за своју бољу будућност. Особито се тражв, да се пишу дела: о годвван>у и држању стоке, и у овште и посебвце; о дизавау и држању коња, краве, овце, козе, жсввве, пчеле, свилеве бубе и рибе; о дивању и држању врта, воћњака, вннограда. њива, ливада и шуме; о најбсљвм ратилвма и другим домаћим справама; о дивању и држању куће, повућства; о осветљењу, грејању, пожару и осигурању против ватре; о држању гавдалука, особито мањвх, и о подивању вавода и задруга од опште користи. Из науке о чувању и неговању здравља иште се нарочито, да се вапишу дела: о отхрзњиввњу мале деце, о сачувању вдравља деце у шксли, као и о сачувењу вдравља у одраслијвх и етаријих, у ратара, ванатлија, трговаца и другвх, н то по вавормма не само државвмх, већ и других медичких и хигијевских школа; о владању в помоћи у прекој вевољи и опаевоетн жввота; о владању у редвама и поморима; о дворењу болесника и ваЈ'простнјем псмагању њиховсм овде, где вема лекара, кво и о лечењу дијетом, взвдухом, водом, воћем, млеком, купањем, трењем, гимнастаком, итд. Забавна дела нарочвто да се црву ив нашег народног живота и живота сродних нам словенских племена. „Књиге ва народ“ доносвће и слвке, где то вахтева сам предмет по ееби. Дела треба да буду оригинална, али могу бити и прераде и преводи. Главно је, да служе на корист народу. При прерадама ваља да се овначе дела, по којвма је што а при преводима писци, од кој'их је што преведено. Начин писања ваља да је лак, равумљив ва свакога, који вна читати и писати. Језик да је чист, народан. У овај мах ивлавиће свака два меееца по једна „Књига ва народ" у величини од 2 до 4 штампана табака малога кола. Свака од тих књига штампаће се у 4000 комада и свака свеска стајаће само 10 новчића. Ради уреЈјивања тих књига ва варод одре!)ен је ив чланова књижеввог одељења нарочити одбор, који ће припослане руковисе бееплатно оцењввати, свака два месеца састајати се и о раду своме взвештавати књвжевни одбор и одељење, Дела, која се приме ва те „Књвге ва народ“ награђиваће се по штампаном табаку, и то: преводв или прераде најввше до 10 ФОр., а орвгвнали најввше до 20 Фор. Сваки пвсац, који усхте радити што ва те „Књиге ва народ", добвјаће на захтевање обзвештаја од одбора о свему, што се твче ввраде самих предмета. Дајући то нашем књвжевном свету на внање, „Матица Српска" повива све чланове свога књижевног одељења и све друге српске књижевнике, даумним радом својим потпомогву „Матнцу" у ввдавању твх „Књига ва народ", Ив ванредне седнвце књвжевнсг одељења „Матице Српска" у Новсме Саду 12. (24.) јануара 1885, А. X а џ и ћ с. р., Председник „Матице Српске“: секретар. Др. ђ о рij е НатошевиК с. р. НОВИ БЕОГРАДСКИ ДНЕВНИК излази сваки дан на Формату великих светских листова ЦЕНА МУ ЈЕ ЗА АУСТРО-УГАРСКУ 32 ДИН. НА ГОДИНУ. Главни је скунљач на „Вови Београдски Дневник“ за целу АустроУгарску штампармји А. Пајевмћа у Новом Саду, којој нека сепредплата шаље. ИЗДАВАЧ „Н. Б. ДНЕВНИКА“ Задруга штампарских радника у Београду. О Г Л А С И.

ЈЕДАН КОИТ „ЛЕТОПИСГ добро сачуван, може се добити код ђорђа Ивковића друга књижаре Луке Јоцића и др. у Нов. Саду.

КРАЉ. СРП. ДВОРСКА КЊИЖАРНИЦА А. ПУРИћА У БЕОГРАДУ потребује једног књижарског помоћника који добро разуме српску и страну кн>ижевност, говори више језика, добар детајлиста за галантерију и писаћи материјалМоже одма етупити. t з

Iмасник м иддавалац Милица Свет. Милети Ка. Одговории уредвик Јаиа Томмћ. С.рпска дра Синто 3 ар» МЈмет»и.