Застава

птколе добило је пре 2-3 дана етатут од привременог одбора са позивом да га проучи у cbojoj седници и да се изјасни: примали га или са каквом изменом и допуном - и ступа ли уудружење. Побратимство ће се без сумње одазвати овом братском позиву.

Народна привреда.

(Земљорадња. Индустрија и вапатлијство фи ' нансија. Саобраћајна ередства. 0 кукурузу као коњској храни. Натпи људи хране своје коње и кукурузом. То је мање вите свима позпато. Ал’ не само то, него ја зпадем српских крајева, где кукуруз као коњска храна сасвим замењује зоб. Па опет натпи људи мисле, да то човек само из невоље чини, јер свакако није никоме међу пама до данас пало на памет, да кукуруз претпостави зоби. Зоб, па зоб, тако се она не само код нас него и код млогих народа одомаћила као коњска храна. Међутим видимо, да кукуруз данас све више и више отима маха као коњска храна и ми од наше стране мислимо да знамо узрок томе. Кад узмемо статистичке податке у руке, да по њима сазнамо колико се од које хране у појединим земљама сеје, видећемо да се зоби свуда најмање сеје. Осим тога зоб се још и данас сматра за пасторче у земљорадњи, њој се свуда најлошија земља даје, она се више сеје само за то, да земља не лежи бадава. Код нас баш, где је трећачење сеје се на усар, а где је двојачење (пшеница кукуруз) ту видимо овде онде међу кукурузи тек зоб. Међутим зоби се данас млого тражи; њу требају дапас млоги. То видимо и данас, где се зоб од све друге наше хране jom по најбоље држи па цени. Као што видимо и наш народ сеје мало зоби, али, као што такође већ папоменусмо, и то мало зоби не употребљује он као храну за своје коње, него је већим делом прода. Нека само у амбару има кукуруза, па ће све лако бити, и за то се зоб продаје. Па опет ми у самој ствари немамо ништа против тога. Шта више ми 'хоћемо па овом месту, да покажемо народу, да има баш право, што своје коње и кукурузом хранп. Нами је само вешто противпо. Кад се беру кукурузи млоги наш земљорадник одбира укварен и недозрео кукуруз за једно са пабирцима, дакле са кукурузом, који је истииа сазрео, али који се није потпуно развио. Док траје тих пабирака, тог уквареног и зеленог кукуруза, (овај се последњи после у хрпи такође упали и поквари) коњи ништа друго за зоб не добијају, него тај кукуруз. Осим тога кад се кукуруз од времева па време премеће такође се одбира онај уквареви па се и њиме коњи хране. Тако мсжемо рећи, да дубоко у зиму све тако укварен кукуруз ваши коњи дсбијају. То није никако добро; боље је да к< њ остане и без зоби, него да се храни таквим кукурузом, пошто су разне опасне болести, а нарочито колика, тесно скопчане са таком храном. За то треба тако укварени кукуруз оставити на страну и пикако га као сточпу храну уистребљивази, а најмање још за ксње. Не морамо га зато још сасвим одбацити, него можемо од њега да печемо ракију, те тако ипак неке хасне да имамо од њега. Ми хоћемо за наше коње чист и здрав кукуруз. Само од таквог кукуруза можемо увек имати хасне а никад штете., и само ћемо на тај начин моћи да њиме зоб са свим заменимо, па уз то да кажемо, да је таква храпа још и боља од зоби (овса). Но не ваља ни онако да радимо као што видимо да раде наше људи, кад узимају чист и здрав кукуруз за зобљење коња. Најмање тек ако се кукуруз окруни, него га највише њих онако у клипу дају коњима. Коњ док поједе онако неокруњен кукуруз изгуби много времена, а то није добро, јер и у вече и у јутру мора сваки коњ што пре да се нахрани; у вече да се пре смири, па па се одмара, а у јутру, да не морамо чекати, кад нам се највише жури. Осим тога коњ не може никад онакве хасне од кукуруза да има кад поједе у зрну, па било то да га ми окрунимо или он сам. Кукуруз је тврд и масан (углачан) с поља, па код сваког коња делимице, али кад коња. који нагло и халапљиво једу. остане са свимнесварен и неупотребљен, ако смо га опако у целом зрну дали. На такав кукЈруз не мсже да утиче пљувачка, а ово је последње кужно, јер без тога ве може да се још нерастворени скрсб раствори у гуми и шећер, па према томе не може га коњ још у усти да спреми као што треба за стомак, тако да на њега не могу после ни сокови за сваривање у стомаку и у цревима да утичу. Највише што се после таквог храњења може ишчекивати то је, да коњ исто онако цело зрно избаци као ’што га је и прогутао, али cv врло ретки случајеви да еамо на том остане него највише после тога наступају грчеви у стомаку, надимање, колика. све болести, које нам могу млого штете нанети. Најбољеје давати коњима кукуруза у форми прекрупе. Таква се прекрупа може у свима нашим воденицама самлети, а иначе за прекрупу као што је ми мислимо, да је најбоља за коња употребљују се друге машине и справе. Но опет ми се можемо и у нашим воденицама помоћи. Свакако прекрупа мора бити крупна, на 3—6 делова доста је кад се зрно раздели, а ако би ипак бгло у њој брашна,.онда га треба просејати, па га за друго што упо-

требити, али никако за зобљење коња. Коњи спремљену прекрупу најволе и она је по њих најздравија, а што брашна не сме у њој бити узрок је опет, што се ово у цревима и стомаку згомила у тврде лопте, ua тако не могу на њега да утичу нљувачка и други сокови у стомаку, а осим тога те лопте прече да исти сокови и мање делају и врше своју дужност. Да кажемо сада, шта се приметило на коњима, који место зоби (овса) почеше кукуруз да добијају. Пре свега видело се, да коњи почеше одмах с вољом кукуруз јести, ма да га до оног часа нису никако јели. Тек за неке морало се с почетка у кукуруз и пшеничних мекиња мешати. За тим се приметило, да у балеги није било несварене хране, што се иначе при хранењу овсом врло често а скоро и увек дешава. Даље се приметило, да су коњи почели да се гоје, ма да су исто онако радили као и пре док су добијали зоби (овса). Опазили су, да су сада коњи и много јачи, јер су у истом послу били и много дурашнији па и веселији. Длака постаје сјајна. масна па и много краћа. На длаку је сигурно упливисала јача делатност жљода у њој, у којима се налази маст, и које самој длаци дају маст па према томе и сјаја и глаткости. Овако да дела може кожа само ако се као што треба снабдева крвљу. Тога је одиста овде и било, јер су мускули у опште јачи постали па међу вима и они од срца. Тако је наступио јачи крвоток, па тако је и кожа добијала више крви. Напослетку се приметило, да су коњи почели мање да пате од разних болести, а најмање још од колике. Такође у кожи и у ногама много су били здравији. Јача храна, па јача и снага у ногама, и с тога нису сада коњи при тешким радовимаЈмогли да покваре ноге. Из ово неколико редова видимо, да се кукуруз може са свим као храаа коњска употребити. Треба само да пазимо шта радимо, па опда никад не треба зазирати од кукуруза. Поред тога баш у данашњим приликама, где је зоб понајскупља, и боље да њу продајемо, а кукурузом да зобимо коње. Вул.

Трговина.

= Нови Свд 5. марта. Житарска радња. Добри путеги, те из околиве је знатног довоза. Шенице и кукуруза је понајвише доклен зоби и јечма оскудева. Цена је сваком зрну засада стална. Шеница новосадска и шајкагока прва каквоћа до 7 ф. 40 н., средња 6 ф. 90—7 ф., лошија роба 6 ф. 50—60 н. Наполица 5 ф. 50 —60 н. Кукуруз новосадски 5 ф. 10 н., онај из околине од 4 фор. 80—90 н. Јечам 5 ф. 90 в. З’сб 6 ф. Све од 100 килограма. Брашно без нромене у цени при знатној продаји. Производи. Маст и сланина врло умерен пролаз. Цене се држу старе. Маст лепа чиста роба на више 52—53 ф., на мање 54 56 ф. Сланина сушена 52 —54, сеоска дебела паљена 55—56 ф. Нуђено сремске сланине;за сада се није нашло купаца. Пасуљ је радо купован; плаћан крупан бели 7 7 ф, 50 н., пасуљица ситна виноградска B—B ф. 50 н.. Жути, извавредно лепа роба 7 до 7 ф. 25 н.’од 100 кгр. Лук црни у великом се однаша (особито за Босву); цена је однеколико дана знатно порасла, плаћа се до 7 фор. 50 н. од 100 клгр Арвацик је при измаку, купаца је доста, цена се чврето држи на 30 -36 форинти од 100 клгр. Кромпира је изврсне каквоћејош задоста, цена му је 20—24 фор. од 1000 килограма. Вино. Преко целе недеље однашано је вина задоста. Бело вино радије је куповано. Цена беззнатне промене. Лањско бело 12—16 н. шилер 14—18 новч. Црно лањско до 32 н. Старо бело 16—18 н. Ракија. Комовица 18 —24 н.; шљивовица лањ«ка 26—32 н.; стара шљивовица 36—42 н. од 1 литре. Вода у Дунаву у малом надолажењу за пловид бу добра.

С и т н и ц е.

Терцијерни човек. Док се пеки очајпо и пепрестано упињу да одрже Мојсијеву науку у постању света и човека, дотле све и сва говори против тога, тако да је данас јасно као дан, да је човек још за време дилувијума живео заједно са таким животињама, којих данас никако више нема, као што су н. пр. мамут, пећински медвед и космати носорог. Но то још није све, јер у Пампасима јужно-америчким нашао је ту недавно познати испитивач Амеђино остатака од човека са костима даких жииотиња, које неоспорно припадају плиоцену, дакле терцијерној формацији. Прошле пак године изненађен је цео научни свет вешћу, да је Абе Буржоа нашао и у старијим слојевима терцијера, т. ј. у миоцену у мергли код Тенеја близу Блоа оруђа од кремења, која иоказују на себи јасне трагове човечје руке. Буржоа је ово јавио друштву Societe francaise pour Г avancement des sci enees, које je одмах послало комисију да испита речено место где је Буржоа то кремење нашао. И заиста слој земље, у ком је кремење нађено, са свим је недирнут био пре тога, тако да је истинитост потпуно потврђена и доказана, да кремење није доцније тамо дошло. У истом слоју земље, где је нађено то кремање, кашло се и лепих остатака од једне животиње, која је морала живети у миоцену и која је природњацима познати под именом Acerotherium-a. Што је пак најважније то је, што се на кремењу види не само да га је човек прерађивао и за употребу удесио, него се на њему познају и јасне белеге, да је исто било некад и у ватри. Дакле у време, које, по доста умереном рачуну геолога, стоји иза нас за неколико стотина хиљада година, било је већ људи и то већ на толиком ступњу образованости, да су не само умели

правити потребне алате (стреле, секире и т. д.) О д камена, него су шта више и за ватру знали, били су дакле већ на путу ка култури. Према томе поетање првог човека пада много раније, него што се до данас узимало у науци, т. ј. у еоцен или најстарије терцијерно доба, ако не буде и много раније пре тога. '

Расписан је стечај. У Фрушкој Гори, у убавој Каменици упразњено је место општинског лекара. Годишња је плата 800 фор.; пристојба од посете дању 40 новч., ноћу 1 фор. Лечник врши дужност прегледања меса, а уз прописане пристојбе; прегледа мртваце уз пристојбу од 40 новч. од оеобе. Лечпик може и своју апотеку установити пошто ове у месту нема. Под управну општипу Каменицу подпадају још и места: Лединци и Раковац са укупним становништвом од 4500 душа. Од више година долазе преко лета млоги странци ради опораве здравља у Каменицу те отуда има лекар пристојне користи. Честитој општини каменичкој је жива жеља, да се Србин лекар код њих настани. Пријаве се чине на ово место до конца овога месеца код претпостављене власти, код краљев. поджупаније у Руми, или општини самој. Саопштавајући овај натечај топло препоручујемо Србима лекарима, да се прихвате места овог, и да послуже овом честитом народу нашем. Расписан је стечај на место канцелисте код кр. кот. суда у Оточцу са платом годишњом 500 фор. и 100 фор. станарине. Аустро-угарски држављани нек'| упуте своје молбенице до 15. априла на сл. предс. кр. судб. стола у Госпићу. На место котарског шумара са седиштем у Огулину, са год. платом од 600 фор., станом и год. путним паушалом од 400 фор., на канцеларијски огрев и осветљеве 56 фор. и 24 пр. мтр. буковог дрвета на пању. Своје молбенице да поднесу до 1. априла о. г. шумско-господарствепом уреду имовне општине у Огулину.

ИЗВЕШТАЈ КОМИСИЈОНСКЕ РАДВЕ Стевана у Будим-Пешти од 2. (4.) марта 1885/} Храна. Ове недеље отпочео је Јнаш житарски рад са чврстим нравцем и непромеденим ценама.

Када су пак из иноземства јављали виша бележења и када је понуда остала и на даље умерена, то су имаоци робе затражили више цене, које су млине морали и одобрити. По овоме завршујемо дакле посао са прометом од неких 90.000 мтр. цнт. и са 15 —20 н. вишим ценама. Раж се чврсто одржала у цени, уз слабу понуду и плаћа се средња роба "по ф. 7’10—7’20 а prima по ф. 7'40—7’50. Јечам за храну. У овоме артиклу влада боља воља за куп по чврстим ценама, лошије каквоће ф. 6’40 —50, а боље ф. 6‘B0 —7* — 3о б је добро тражена и почем су довози били сасма слаби, то се поправила цена са 10 н. и вреди трговачка роба ф. 6’85 ф. 7-- а prima ф. 710—715. Кукуруз. При недовољним довозима а доброј вољи за куп, скочила је цена са 25—30 н. ф. 5'90—95. Продукти. У течају недеље продало се неколико хиљада врећа шљива од 1883. по ф. 4 5 / s , даље узанс-роба од 1884. год. по ф. 7'50 и роба од 100 комада по ф* B’ а каквоће од 80—85 ком. недостаје. Пекмез је јако нуђен и држи се први славонски на ф. 17’25 —17’50 а лошије каквоће продаване су по ф. 16 и испод те цене. Медом влада непромењено лабав правац, оцеђена роба нуђена је по ф. 25—26 Варива су веомн слабо тражена; бели пасуљ пазари се по ф 8’25 а француски по ф. 9—10’50. Бикељ је ослабио у цени и може се добити по ф. 6’20 —6’50. Ланено семе чврсто је у цени. Посао са кожама остаје без промене слаб и позивам се на моја бележења од прошле недеље. Термини хране: Жито за пролеће ф. B’24 —8’26. Жито за јесен бележи ф. 8’70—8’72. Зоб за пролеће бележи 6’95—6’97. Кукуруз за мај-јупи бележи 5 80 5’83. Репица за август-септембар ф. 12’75.

КЊПЖЕВНЕ ВЕСТИ. Изишао је 10. број СТРАЖИЛбВА еа овим садржајем: Ив Гетеовог „Фауета*. Превод Милана Сзвнћа, Кнев у »упатилу. Приаоветка Јаше Игаатовчћа. (Наетавак.) Певачи. (Ив „Ловчевих вааисника"). Прнповетка И. С. Тургењева, С ру. скога Бранко В. Константиновић. (Свршетак), Поуке ив медицине. Саопштава др. Кода 11. Предохрана од вараве. (Наставак.) О епиокопима мохачким и сигетским, Од Вл. Красића. Под. лиетак: Беседа у спомен д-ру Милану Ђорђевц. ћу, од проФееора Световара Савковића. (Наставак.) Листићи: Повориште и уметност, Књижевне новости. Смесице. Афорисми, БиблиограФија, Одговори уредништва, ОГЛАСИ. Concurrenz-MSbl-Garantie ТЕОДОР ДИМОВИћ I. Wipplingerstrasse Nr. 27. Беч. ВЕЛИКО СТОВАРИШТЕ ПОКУЋСТВА. ЦЕНЕ БЕЗ ПРИМЕРА ЈЕФТИНЕИлустровани ценовник бадава и Франко Шпецерајска трговина ТОШЕ АРСЕНИЈЕВИКА у Панчеву потребује једног млађег помоћника и једног шегрта који одма ступити могу. 2-2 МЕШОВИТА ТРГОВИНА ФРАЊЕ ПЕКЛЕ „код црвеног рака“ у Карловци потребује 1 млађег помоћника и 1 шегрта. Ступање одма. з з СВЕДO Џ Б А. Потписави овим изјављују, да су на основу тачвогистражпвања дошли до завључка, да је папир за смотке ,Le Houblon", из француске творпице папира за смотке господе Cawley & Непгу у Парису, особите каквоће и да нема у њему иикаквих страпих саставпих делова нарочито пак штофова, који би здрављу шкодили. У Бечу, 24. мај ч 1884. Др. Ј. Ј. Пол, С. р. ред. јаван професор хемијске техноло(ије на ц. кр. техничкој ведикој школи. Др. Е. Лудвиг, С. р. ц. кр. ред. професор медицип. хемије на бечком свеучилишту. Др. Е. Липман, с. р. вавред професор хемије на бечком свеучилишту. (Правоваљаност горњих потписа потврђена је од Др. Ј. ХоФмана, ц. кр. бележпика у Бечу. Горња сведоцба потврђена је од ц кр министарства спољашњих послова и од Француског посланства у Бечу 28. маја 1884. 9

I (ИШ llfimilll'HJl Дн (Ж. ШТШ ; i У НОВОМ САДУ. ! i— ; ! Част вам је п. т. публици како у месту тако и на страни до знава ј | ставити да смо се са ? Ј НОВИМ АМЕРИКАНСКИМ БРЗОТИСКОМ i снабдели, те смо сад у стању све доленаведене тискарије по врло јеФтиној i ž цепи, о чему се сваки уверити може, брзо и тачно обавити. i 1000 ком. куверата 4° са Фирмом ф. 2. 500 ком. куверата 4° са Фирмом ф. 1.20 I 10( 0 ком. писама 4° са Фирмом ф. 7. А 500 ком. писама 4° са Фирмом ф. 4. i 1000 ком. писама 4° са Фпрмом на 1 и трећој страни ф. B. 500 ком. писама 4° са Фирмом па 1 и Tpefioj страни ф. 4.50 | 1000 ком. писама 8 n са Фирмом ф. 4.50 1000 ком. рачупа 8° са Фирмом ф . 3,50 500 ком. рачуна 8° са Фирмом 2. 1000 ком. рачуна 4° са Фирмом ф. 6. 500 ком. рачуна 4° са Фирмом ф. 350 Ј I 100 ком. визит-карата од 50 нов. до ф. 2. g Осим горенаведених предмета, који се пајвише употребљавају, препо *. ? ручујемо се и за лепу и солидну израду сваковрстних тискарпја за политичве | ј и црквево-школске општипе, трговачке заводе и поједине задруге, које све к š тачно и брзо а уз умерену цену извршујемо. i Особито упозорујемо сл. црквене општине на | ИГ ЦРКВЕНЕ МАТРИКУЛЕ < е које су на прописаној правој кончаној хартији „Dyos Gy6ri“ штамиане и то 1 ; у Формату 47—59 сантим. | | ЦЕНА ЈЕ ТАБАКУ 5 НОВЧ. Наручбмне са внше од 20 табака рачунамо табак по 4 новч. ј Српска штампарнја дра Свет. Мијстиу. |

Власнвк и шдавалац Мвлица Свет Милетика. Одговории уредиик Јаша Томик. Српска штемпарија дра Светозарл МилетиК**