Застава

Прошле скупштинске периоде учествовало је у избору 354.458 бирача, који су бирали 134 народна поеланика, а ове скупштинске периоде имаће право гласа 302.702 бирача, који ће бирати 121 народ. посланика. Дакле према новом закону о порези отпада 51.756 бирача и 13 народних посланика. Владиних посланика било је прошле екупштинске пери де 44, а ове биће 40, дакле 4 отпадају. Прошле скушптинске периоде било је свега посланика и народних и владиних 178, а ове биће 161. В Н. Б. Д.“

Нови Сад, 8. априла.

гЈарошко представништво држало је је данас евоју редовну главву скупштину, У к °ј°ј ј° одобрен од економског одбора поднешени прорачун на зидање варошке куће 139.353 Фр. и на зидање касарне 300.000 Фр. Овом приликом нек нам је дозвољено да свратимо пажњу и на прошлу варошку главну скупшгину, у којој је 20-ог марта донешен закључак да се по неке улице ове вароши канализирају и коцкастим каменом постазе. Тај закључак варошког представнишства произвео је у грађанству опште допадање, што he и грађанство давнашњу евоју жељу једном остварену видити, да се извађање здравствених уредаба омогући. Увађање чистоте толико је пута код нас покушавано, ал је увек због полсжаја вароши и других местних околности остало без успеха. С тога, кад год се која заргзна болест у нашој околини појављивала, задавале су овдашњим грађанством велике бриге са оправданом зебњом, па је у таким приликама редак случај бивао, да нисмо изкусили жалостве посљедице вечистоће. Сад кад видимо, да варошко представништво озбиљву пажњу поклања здравственим уредбама, грађавство наше може тај поступак варошког представништва само поздравити и уверити га, да ће му у том погледу како моралну тако исто и материјелну помоћ пружиаи. Hete то бити првина ди се ваше грађанство отликовало својом свешћу, оно је већ у толико прилика доказало да има воље ово, што је добро подупирати. Само онда и грађанство с правом може тражити и од дотичвог одбора, да при и звађању тих корисвих уредаба има целу варош пред очима па по могућству, да у сваком делу вароши извађате уредбе, јер ми у том погледу, од неколико година овамо, опажамо голему разлику. Сва радња је вођена увек, у једном правцу, те се и трошак односио само на један део вароши, и то на онај део према Футошкој страни. Међу тим трошено је на друге крајеве вароши или мало или скоро ништа. Је ли тај поступак одборов са гледишта правдољубља оправдан и јел он у опште по стање саме вароши користан, о том нек се варошки представници сами размисле. Ми нисмо упознати са закључцима варошког одбора, па зато и не звамо у којима ће улицама ов радњу канализације сад предузети, ал свакако време је већ једном да дође ред и на ћурчинску улицу, у њој је бар најживљи пашаж с коли. па је усљед тога тамо увек и вајгора калдрма. Поред тог је јошт та улица најуже, па и саме авлије тамо су некако по најмање, тако, да дотичви Јрађави због скученог простора немаду куд сливке да одводе, већ их већином изпуштају на улицу а тим велику нечистоћу произвађају. С пуним уверењем очекујемо да ће свако, ко изближе позваје право стање ћурчинске улице, одобрити предлог који се на оправку њену односи. Ми држимо да би добро било да се пре свега онај брег код владичиног двсра са патосом куће црквеног базара сравни. Напротив доле код садашње ћуприје да се у неколко извиси, тако да „тле“ улице буде косо-равна; том приликом да се канализира а калдрма коцкастим каменом да се постави. За тим или управо још пред тим била j би на реду Рузмаринска улица. То је легло епидемичких болести, које у сред саме вароши станује, и отровни смрад на све ( четир стране подједнако расипа. Ту хрпу j опасног зла, по наше здравље, треба по- ( што по то уклонити, да се бар у будуће j сачунамо од заразних болести, јер су до ( сад млоги животи наше миле дечице оти- ( шли на жртву том заразном леглу. Зато j нек су нам сад они на уму кад увађамо { санитарне уредбе. Они нек нас руководе л да безпристрасно тамо највише урадимо, ( где је најнужније, онде највећу пажњу да 5 поклањамо, где је здравље наше највећма t у опасности. Ми с пуним уверењем очекујемо да ће одбор варошки тако и поступити ј Не можемо пропустити ову прилику а t да не споменемо и наше просте путеве по <

вароши. Ове дуге зиме имали емо често прилике видети н. пр. по аљмашком крају, како се по тамошњим улицама кола заваЉ УЈУ- Има тамо и сад таких провалија у којима се од сливања воде поред најмање кише, направи блато до колена. Ту разумем и улицу земљане ћуприје, у којој преко лета такођер влада јак пашаж с коли. Неколико речи о ногоступу јошт морамо казати. У близини пијаце по улицама постављен је ногоступ из тесаног камена, што самој вароши на дику служи ал ми држимо да то није довољно, кад се по некојим улицама уведе најбољи ногоступ и по другима, где је тако исто нуждан, нема никаквог. По доњим крајевима ове вароши на млого места не може се у зимње доба преко пута прећи без чизама. У том погледу могу села бечког дистрикта сваком месту за пример послужити, јер она имају СВ УД п ° селу ногоступ спроведен. Нуз куће постављен je цигљом, а преко пута намештене су платине и дебеле даске, те се и поред највећег блата на тим прелазима може врло угодно преко пута прећи Же лити би било да се и код нас таки прелази по крајевима наше вароши уведу; а с тим би и аљмашка црква са нашом нормалном великом школом у непосредну везу доведева била Ово морамо мало јасније разсветлити. Велика вормална школа прилично по делеко лежи од аљмашке цркве. Пут по ком деца из школе у цркву иду. може се правим вратоломвим путем назвати, наиме у зимње доба вије човек сигуран да ће здрав кући ил у цркву доспети. Падати на том путу сасвим је непио обично, тако, да ти случајеви и ве привлаче више пажњу публике, и при свем том, што учитељ тим путем иде редовно е децом у цркву. и преко раскргоћа дебело блато гази. Све до сад, колко је нама познато, није местни учитељски збор, код црквене општиве потражио лека тому; а ни црквена општина код варошког магистрата није никакве кораке правила. Овом тек нетреба коментара, јер ће и без тога свако видити моћи колико је немар у нас овладао, а то тек не води добру. Што је до сад пропуштаво не треба у будуће да буде. У тој предпоставци очекујемо да ће првом приликом црквена општина затражити код варошког магистрата успоставу ногоступа од школе до цркве. Та одговорност њу терети. Том приликом можда ће се когод сетити да треба и оне баруштине около црквене порте уклонити. Један грађанин. У вашем гређанству појавио се покрет, који тежи, да грађани Н. Сада без разлике народности оснују грађански кл у б : Тај би клуб имао цељ, да се брине о варошкгм и грађанским ивтересима овог м< ста. Ми искрево поздрављамо овај покрет, и желимо семо то. што вије дошао раније.

Вести из места и са стране.

|Шта велм српски министар? Сарадник „Еђетертеша“ био је ово дана код Чеде Мијатовића. Питао га је: „Пlта мисли ова ' давашња српска влада о Старој Србији јер бечки кругови држе Стару Србију за саставни део Босне Иначе ако Србија добије Стару Србију, онда је Аустрији пречен пут на Солун?“ На то је одговорио Чеда o’o: г Српски народ тежи за Старом Србијом. Али влада може тежње народа самоонда уважити, ако се оне могу остварити. Све остало су лепе жеље. „А у чему се разликује политика Гарашанинова од политике Ристићеве?“ питао је дописник даље. „Гарашанин значи аустријски, Ристић руски уплив‘, рекао је Чеда. „Како ће се влада извући из новчане неприлике?“ „Мора се штедити. Пореза се ве може подићи, те треба буџет са 46 милијона на 40 милијона сма њити. Но у чему ће се штедити, с тим влада још није на чисто.“ Ето тако вели српски министар. Захвалице Мочариу. Мушко држање посланика Мочарија у угарском сабору нвје остало без даљих последица. Немађарске народности, које је он као Мађар узео у обрану, изразили оу на разне начине своју захвалност. Срби су брзојавним поздравима дали одушке својим осећајима а Румуни су такође поздравили Мочарија. Велика депутација Румуна, под вођством ђаконовића уредника „Rumanische Revue“ била је код њега и предала му укусно израђен Албум са 2000 подписа румунских угледних људи. Мочари се захвалио и обећао да ће се и у будуће заузимати за праведне захтеве немађарских народности у Угарској. Разуме се да се у шовинистичким круговима дигла граја против њега. t Иса Јовановић. Јуче, у уторак 8. о. м. за јутра преминуо је у најлепшим годинама мушким овдашњи словослагач Иса Јовановић. Покојник се бројао међу образоваиије раденике штампарске;

а као друг одликовао се увек својом искреном предусретљивошћу. Задруга штампарских раденика губи у њему једног врсног члана и најбољег друга. Мир пепелу његовом! Коначна расправа госпођиначког убиства отпочета је код овдашњег кр. судбеног стола данас 8. о. м. Оптужена Кристина Шамшалова и Шандор Дракулић преслушанн су прво и обоје су порицали да су убили Мију Шамшаловог. Ирва оптужена тврдила је додуше да је Шандор Дракулић извршио убиство без њеног наговора и суделовања. Дракулић пак дрско одриче, ла је убијо Мију Шамшаловог. Досад су преслушани осим оптуженика још неколико сведока. Расправа данас свакако неће бити довршена, те ће се наставити сутра. У осталом ми ћемо о целој ствари донети опширнији извештај у идућем броју. 0 русинском родољубу Наумовићу. Галички Русини, који су били осуђени на осам дана затвора ?бог учешћа при светковини ћирила и Метода у Петрограду, наступили су своју казну, само Наумоввћ не зна куд и вамо? Лавовска полиција послала га је у Беч, да тамо свој затвор одседи, но бечка полиција не хтеде примити изговарајући се, да нема привладна затвора за тако двстојна старца, као што је Најмовић. Он се вратио у Лавов и замолио тамсшњу полицију, да га она врими. По што му је бечка полицији отказалз, па не зна ни ла вовска полвција куд ће с њим. Рускине на шв< јццскем универзитеткмв. „Руски Курјер“ дсноси ове податке о швајцарсвим ђа цима: Пр<шло је двадесет година, од како је прва Русвина (ilja Суслова) дсбгла била право, да се учи ва ццвпжсм универзг тету. А 1872,—73. год. бвло је ђака Русвиња у лезњем семестру 96, а у сљедујућсм тздањем 114. Од њех се 70 процената заввмало медгцрвсм, а 25 проц. природним наукама. а једва је слушела правне науке. У зимњем семеиру 1884.—85. г. било је свега на три швајцарсва ЈВЕгерзЕтета 150 жевскина, одњвх64Рус киње. Ужвст псжв; задесио је прошле суботе варош Стри у Галтији. Вазра је буввулау 2 caia поподве, аза четврт сата горело је 15 јлецз. Изгорелс је ва 50 љјди. Нсвчава њтста вде у многе милијсне, јер је взгорело више цркава магистрат и друга већа здања. Штрајк днееничера у Печују престао је. Јадни днеlнгчари (вЕсарг) који су и досада уз врло малеву наплату радили од јутра до мрака, морали су вужди и певољи попустити, те су по ново отпочели рад ито за4Оновч. дневно. Дакле наша мудра влада штеди на крајцарама, а на друге излипЈне трошкове избацује милионе. Самоубиство. Пвшу намиз Руме 3. (15.) априла т. г. у 7. сахати ујтру убио се из пиштоља у кући свога оца, Костићеве закладе питомац Кад енко Николајевић из Стејановаца. По себи је оставио опоруку у којој вели да ником није дужан, да оставља бвблиотеку у вредности од 1500 ф. коју поклања својој браћи. Друго писмо гласи од речи до речи овако: „Умирем невино, при чистој свести али у тврдом уверењу, да друкчије неможе бити. Боље је часно умрети него нечасно живетп. А све што год би сад дошло, било би нечасно, јер су ми злотвори терен под ногама поткопали, подигивши против мене гнусне и недостојне клевете, које са достојанством поштеног човева и Србина одбијам. Целог века промећао сам се кроз вајтеже ситуације и у тој борби учинио сам доста погрешака. Но ако погрешио, погрешио сам као Србин. Ја сам жртва моје неизмерне љубави према српству, дочим ја не издадох никога. а мене издадоше мал не сви и подметуше њихова недела мени! Винећи провалију пред собом, покушао сам створити частан modns vivendi, но тај ми није испао за руком. Даље нећу више ништа да покушавам. Коатке вести. Др. Душан Петроввћ постао је код кикиндсвог суда кр. судски вежбеник. Река Сава јако расте и прети поплавом. Вел. жупан жупавије Ваш, кад је пропутовао општине ушао је у траг млогим провеверама. У згради енглеског мвнвстарства трговине било је велике ватре. Из Белгије јављају да је тамо поново избио рад- ■ нички страјк. <

Трговина.

= Нови Сад 8. (20.) априла. На житарским пијацама горњим и у Будимпешти, те и овамо доле преузео је маха живљи обрт са храном, а цене су се шеници поправиле. Све до скоро што беху велика стоваришта са храном препуњена, са мањега увоза за иноземства се јако умалише. Млинови на све стране јако су радили минулих дана, те је шеница све у већој мери пазарена а цена унапређена. Јесењи и пролетњи усеви са дуготрајне хладноће јако су уназађени. На нашој житарској пијаци није велике разлике у ценама, осим те једне разлике је, да имаоци усљед повишице цене горе, нерадо испуштају храну из руке. Продуценти се надају за својуисврсне каквоће робу постигнути вишу цену тим пре, што је робе све мање, а од нових усева се малом напретку надају. Довоза са храном је на нашој пијаци довољно толико, да и млинови и спекулација своју потребу подмирују. Кукуруз се врло радо пазари а роба финије каквоће је са 10 н. скупља. Цена је храви ова: Шеница прве каквоће 7 ф 60—80 н., (ванредно је и до 8 ф. плаћена,) средња 7 ф. 20 —40 н„ лакша роба 6 ф. 80 н. до 7 ф. Наполица 5 ф. 60—70 н. Зоб 5 ф. 60—70 н. Јечам 4 ф. 20—30 н. Кукуруз на горњим пијацама је прошлих дана јевтиније плаћан. Као главни узрок томе узима се то, што творнице спирита ограничише лосао. На нашој пијаци кукуруз новосад-

ских вртара-бостанџија 4 ф. 80- 90 н„ из околине 4 ф. 70 —80 н. од 100 кгр. Производи. Брашно јако пролази сад пред светле празнике Ускрса. Цене су оне из прошле недеље спуштене. Вариво. И слабо продаје и цене су свениже. Са горњих пијаца неизважа се робе у иноземство. Цене су код нас ове: Пасуљ бел крупан 6 ф. 60 до 80 н., пасуљица 8 ф, жути 6 ф. 50—80 н. Лук црни 10—12 ф. од 100 кгр. Кромпир 24—25 фор. од 1000 кгр. Маст. Само за овдашњу потрошњу се продаје. На горње пијаце нема извоза. Цене су на попуштању. У изванземство се ништа непродаје. Отворила се велика конференција еа увоза угојених свиња из Ердеља и Румунске те је наша роба јако уназађена. Цена масти код нас на више 46 ф. 50 н. до 47, на мање 48—49 ф. Сланина сушена 47—48 ф, наљена 49—50 ф. од 100 кгр. На свињској и месарској пијаци цене су све у попуштању. Свињи тешки и средњи 33—34 н , месвати лаки 36 н. од 1 кгр. Теоци млади 7 до 8 ф , ередњи 9—ll ф., етарији тежи 13—14 ф. од ком. Јагањци 4 6 ф. од пара. Коже телеће 2 Ф- 20—80 н., јагњеће коже I—l ф. 20 н. од пара. « У Будимпешти. 7. (19.)априлаЖитарска радњаје са већим прометом и бољом ценом ових дана била. Тенденција све чвршћа. Млинови су добро расположени и радо купују робу бољеврсте. Ценаје шеници са 10—15 новч. се унапредила. Раж је јевтиније нуђена 15—20 новч Дапас јој цена 6ф. 10—30 н. Јечам роба за храну 5 ф. 10- 30 н., боља врста 6 ф. 25—50 н„ прва роба 6 ф. 60—70 н. Кукуруз је већ од више дана само при ограниченом мирном послу, прва се роба одржала а лошија је у цени попустила за 10 —20 новч Први кукуруз 5 ф. 40—45 н., лошија 5 —5 ф 10 н. Термини. Шеница у цени напредовала. Шеница за пролеће 8 ф. 37 н., повисила се до 8 ф. 57 н. Шеница за јесен 8 ф. 40 н. Зоб за пролеће 6 ф. 50 н., зоб за јесен 6 ф. 24 н. Репица пазарена за ино-емство по 10 ф. 75 —ll ф. Браш н о. Пошто је у Енглеској много брашна из Америке довежено, нашој роби нема извоза. млинови су наши и опет означили ниже цене, да би могли одолети страној такмици. Вари в а. Пошто је воема мали извоз у иноземство промет је слаб а цене су потиштене. Пасуљ бели 7—7 ф. 50 н., пасуљица 10 ф. 75 н., жути 7 ф. 75 н. Сочиво 9—16 ф., грашак 9—lo 50 н. Кудељно семе 8 ф. 50—75 н. Проја 5—5 ф. 50 н. Коже. До 15.000 ком. је овчијих кожа продано. Плаћане немачке вупе 1 ф. 60—2 20 н. Бачке и Банатске 1 ф. 10 —18 од пара. Српске и бугарске 100—105 ф. од 100 ком. Босанске и хрватске 34—35 ф од 56 кгр. Све 2°/ 0 попуста. Јагњеће бачке и банатске 65 ф. од 102 кгр. Сирове коже угар. кравије 108—110 ф„ воловске 110 —113 ф., питлинзи 112—115 ф, кнајпови 118 —120 ф., ердељски 125—130 ф, коњине 70—75 ф., тешке 80 —85 ф., телеће баз главе 220 до 224 ф. од 100 кгр.

Најновије вести.

Султан је послао кнезу Николи „Н и ш ан- И мтиј ац орден”. То је највећи орден кој им султан расп ол аже. Јављају из Мадрида: Владика на кога је пуцао јучер свештеник умро је. Свештеник тврди да је пуцео из освете. Јављају из Атине: Грчка војска броји у овај пар 85.000 војника Тај број he се подићи на 115.000. Делијанис хоће рата. Министар војни отишао је у Тесалију да прегледа војску.

I БРЗОЈАВ (Стигао 8. априла у вече.) Београд. (Од нарочитог извештача.) Сад се тек показало како је рђаво грађена наша жељезница. Морава је надошла те је разнела жељезнички мост код Лесковца, а иначе је пробила жељезнички насип на више места. Промет је местимице обустављен. Говори се да је било и већих несрећа, но званично крију истину. С и т н и ц е. Земљана уш. У „Егнонологичним вестима“ изнео е др. Ф. Карш врло занимљив чланак о земној уши Тусћеа Ph зеоll).oвај инсекат који припада лисним ушима (Aphidae) нађен је у Италији и ЕнглескоЈ' на разним биљкама, али је у Немачкој био непознат, а још нигде није нађен на кромпиру. Недавно је у БаварскоЈ’ на оболелој стабљици кромпира нађен овај инсект, па се, ако не баш сасвим сигурно, а оно са великом вероватношћу може узети, да је земна уш изазвала ту болест. Др. Карш саветује да влада изабере стручну комисију, која ће изнаћи начин, те да даљем распростирању стане на пут. Као најбоље средство против шкодљивих инсеката познаје др. Карш систем промене усева. У близини кромпира не ваља сејати оно биље, ва коме радо живе инсекти. Но са ових биљака ваља инсекте искоренити, и као најбољи лек зато је рас. твор витриола гвожђа или кувано ораово лишће са додатком соли. Особито ваља пазити на пољске мраве, јер где се они налазе, ту има доста инсеката .