Застава
Трговина.
= Нови Сад, 5. (17.) марта. Житарска рад њ а. Извештаји са наших горњих, и иноземских пијаца житарских што стигоше овога часа глаее: Целе прошле недеље усљед лепог, топлог времена беху цене рани па, мал’ те не сваком зрну попустиле. На измаку прошле, а у почетку ове недеље пошто је сурово зимско време настало пођоше цене знатно свему у напред. У иноземству, у Америци и свугде где се земља засејава раном цене су у овај мах чврсте па и напредне. У Русији има ране задоста али ову не извозе на другу страну до једино у Француску. На нашој пијаци покрај врло умереног довоза цене су рани ове: Шеница новосадска, шајкашка, сремска и доњо-бачка врве каквоће 8 ф. 80 н., бива и до 8 ф. 90 н,, средња 8 ф. 60 н., лакша роба 8 ф. 40 н. Наполица 7 ф. 80 н. Јечам 5 ф. 60 н. Зоб 5 ф. 70—80 н. Кукуруз 5 ф. 40—50 н. Све од 100 кгр. Производи. Брашно се непрестано разашиље у знатним коликоћама и то за горњи и доњи Дунав ; жељезницом за Троједницу и Босну. Ова знатна израда брашна доприноси, те наши млинови шеницу пазаре па и доста добру цену плаћају. Брашно бележи ову цену: Број 0 1 2 3 4 5 ф. 16.40 16- 1560 15.20 14-80 14’40 6 7 8 87a 8 3 / 4 9 14*— 14'60 13-20 12 60 10'60 9'Bo хлебње I. 10 50., 11., 9-40 све од 100 кгр. Вариво има своје купце, цене су покрај врло добре и здраве робе умерене; робе је у великим коликоћама у наших вртара бостанација. Пасуљ бели 7 —7 ф. 50 н., жути 7 ф. 50 н., пасуљица B—B ф. 50 н. Лук црни Bф. Арпацик 32 —36 ф. од 100 кгр. Кромпир изврсна роба 20 —21 ф. од 1000 кгр. Маст свињска на више 47—48 ф., на мање 49 до 50 ф. Сланина сушена танка и средња 49—50 ф., дебела паљена 52—53 ф. од 100 кгр. Угојени свињи се продају тешки по 38 —39 н., средњи 39—40 нов., лакши меснати 40—42 новч од 1 кгр, На месарској пијаци се пазарутеоци и јагањци. Плаћа се за теоце младе лаке B—lo ф., средње 11 —13 ф., старије теже 16—18 ф. од ком. Јагањци B—l2 ф. од пара. К же телеће 2 ф. 50—3 ф. јагњеће 80—1 ф. 20 н., од пара. В и но. Ни из наших подрума ни из фрушке да се однаша у што већим коликоћама за горње upeделе вина, а најмање ево преко целе зиме је изве -жено у иноземство. Наше вино су изново Чивути огадили свету тиме што су га панчовали: и опет што они и без вина вино продају, јер фабрицирају у сав мах вино. У нашој околини је изврсне каквоће вина и сваковрсног. Цене су ове лањско бело 7 —12 н., шиљер 9—14 н. црно 18 —22 н. Старо бело 10 —14 н., шиљер 12—16 н., црно 28 —36 н. Комовица 15—18 н. шљивовица лањска 18—24 н. стара шљивовица 32—48 н. од 1 литре. Време промевљиво, кишовито са снегом; осетљиво хладно. Послови у пољу и виногради обустављени. * У Будимлешти, 4. (16.) марза. На житној пијаци шеница се слабо нудв, купаца је вољних купу, нуде и плаћају 4 —lo н., више него минулих дана. Шеница потиска тешка 80.5. 9 ф 55 н., 80. 9 ф. 50 н., 79.5. 9 ф. 45 н., 79. 9 ф. 40 н., 78 5. 9 ф. 35 н., 77. 9 ф. 25 н., 76.5. 9 ф. 20 в. Бачка 77. 9 ф. 42 н. Бечејска 78.1. 9 ф. 42 н. Сомборска 76.5. 6 ф. 35 н. Арадска 78.7. 9 ф. 25 н. Све на три месеца. Јечан 6 ф. 65—70 н. Зсб 6 ф. 30 н. Кукуруз 6 ф. 10 —15 н. Репица обична 9 ф. 50—80 н., фиви кол 11 ф. 25 н. од 100 кгр. Производи. Маст 53-53 ф. 50 н. Сланива 45 ф. 50—46 ф., сува 51 —52 ф. од 100 кгр. Шљиве 15 ф. 70 н. Пекмез банатски 12—12 ф. 50 н Славонски 11 ф. 50 н., 13 ф. од 100 кгр. Спирит прост 25 ф. 75—26 ф., чист 28 ф. 75—29 ф. Вуна. Вашар се клони крају, није било великог пазара пошто је врло мало робе на окупу било. Пре вашара је све напазарено. Робу, што су ту у земљи поузимали спекуланти, однели су је у иноземство и већином је продана за војничке потребе. Вуна ће за дуже времена остати на цени. 22. марта п. р. почиње такс-звани бачки вунени вашар и за тај је спремљено до 125 000 дењака вуне. При гродаји вуне у напред треба добро пазити, јер су цене горе иапредне јако. * У Штајнбруху, 3. (15.) марта. У оборима је 80.053 ком. угојених свиња. Цене су ове: Угар. мат. тешки 47—48 н., млади теш. 49—50 н., средњи 48'4—49 н., лаки 48—49 н. Српски теш. 44—46 н., средњи 43—45 н., лаки 43—45 н. Сељачки (дсњо угарски) тешки 47—48 н., средњи 43—45 н., лаки 46 —48 н. Мршави за рану годишњаци 44 —46 н. од 1 кгр.
Различности.
Из „Драшксва Рабоша“ вадимо ове занимљиве ствари: Зашто је Џон Бул узајмио поваца бугарским скиталицама? Зато, да усрећи бугарски народ као што је и „Ирце“ усрећио. Зашто је свети Павле шиљао посланице Јеврејима? Зато, што му нигди ни у сан није могло доћи, да ће Лендербанчина чивутана у српској краљевини господарити. Зашто руски листови не вичу као европске новине ? За то, што је руским листовима, у одлучноме часу, доста својим читатељима само две речи написати Va banque. Загонетке су ове: Сабљу има ајунаштва нема. Круну носи а главу нема (Милан.) Душа му црна као пакао, а име светло као ан— (Анђелић.) Драшко има и „Зрња“ ево их: Дакле Италију од часа на час снађе велика несрећа: потреси завише у црно многа села и градове. Ми смо зло лредвиђали чим смо чули да ће патри.. јар Анђелић у Италију. Ди он дође готова је несрећа. Покладе су нам још једну чудну новоет откриле, да је т. ј. Милан написао драму. Како то? Мислили смо да он зва само изводити драме у нарави, а не писати их. Ова веет биће свакако лажна, јер није могуће да се Милан може задовољити самим опевањем крви, ох не; он је тек онда на свом месту кад је може пити. Против мамурлука. У једним лекарским новинама има белешка енглеског лекара Wathona Smitha о томе, како се у државама Средње Америке пијанци са свим изредно лече од мамурлука, што је такође добро познато и у западној Африци. Тамо раете једно особито дрво, и плод од тога дрвета познат је од скора и у Европи под именом Кола или Гуру орах. Као што епоменути лекар вели, та ће биљка бити права благодет за човечанство а нарочито ,за Немце с обе стране Рајне“. Шта га је навело, да баш покаже прстом на Немце, то остављамо на страну, али свакојако то се веома мало слаже с онима, што Немци непрестано пишу о Русима и њиховој вотки. Него да се вратимо на ствар. Колин орах тамо у свој домовини познат је и веома уважен већ и с тога, што и најгору воду, коју човек не може ни устима принети, прави -e?. свим укусном и питком и што покварена јела поправља тако, да се могу јести. Али то није све. Колин орах лечи тако исто поуздано и од оног великог зла, које је на целом свету „као куће“, то је мамурлук. Они тамо справљају од Коле на особит начин неку пасту, па њу узимају против мамурлука. За по сата иетрезни се и најпијанији човек потпуно, кад поједе једву таку пасту. Војници кад се враћају мртви пијани сатеревенке у касарну, свакад уз пут купе од нарочитих продаваоца по једну таку пасту и док стигну до касарне, од пијанства ни трага(?). Арапи, који много више могу да пију него урођеници у западној Африци (Црнци), једино отуда то могу, што за време пијанке непрестано жваћу исту пасту, те тако алкохол не може да им нашкоди. Али још нешто више. Исти лекар тврди, да пијаница, по што се излечи од мамурлука с номоћу Коле, оеећа после тога за неколико дана веома велику одвратност на спрам пића, којим се био опио; при самој помисли на пиће, гади се. И тако би колин орах био од блатодети и као средство, које моралишући утиче на пијанце, само ако све ово, што испричасмо, буде истина. _________________
КЊИЖЕВНЕ ВЕСТИ. Сад баш изађе из штампе: РЕЦИМО И МИ КОЈУ tao одговор ua брошвру Иоитову НАПИСАО Л АЗА НАНЧИК Цена 20 новч. Може се добити у уредништву „Заставе“ и у свима српским књижарама.
Изишла је из штампе књижица: КАКО ДА УДЕСИМО УСПШПАН РАД? ОЗБИЉНД РЕЧ СРПСКО-НАРОДшГЈЛОБОДОУМНЕ СТРАНКЕ. написао Лаза НанчиК Ова се кн.ижица може добити у уредништву „Засташ “ у Новом Саду а стаје 6 новч. Ова је расправа прештампана из „ааставе“ а штампана је у српекој штампарији дра Свет. Милетића у Н. Саду. Изноеи 24 етране.
Изишао је: ЛЕТОПИС МАТИЦЕ СРПСКЕ. Уређује А- ХаџиК Књига 149. (Свеска прва за г. 1887.) У овој свеспи налазе се ови сасЈавци: I. ЗмајЈован Јовановић као педагог. (Један листак из историје васпитања у Срба.) Од Мите Нешковића. 11. Грађа за медицинску терминологију. Сабрао др. М. Јовановић-Батут. (Свршетак.) 111. Баре у Бачкој. Од М. Петровића. IV. Владислав краљ угарски. Историјска трагедија у пет чинова. Написао Никола В. ђорић. (Свршетак.) V. Српске народне приповијетке из горње Крајине. Скупио их Владимир Красић: 11 Бог и свети Петар. 12. Доста се и намучио. VI. Књижевност: Ручни рад у мушкој школи. Сувремено педагошко питање, од Срет. М. Аџића. I. Оцена М. Нешковића. VII. Гласник из српског и словенског света: Најновија! драматска књижевност у Руса. VIII. Матица Српска: Изводи. из запшника књижевног одбора и одељења 1886. године. Сваки члан, који је одговорио својим чланским дужностима, што се тиче плаћања чланарине, добија „Летопис“ бесплатно. Члановима у месту доставља се „Летопис“ у кућу, а чланови еа страве добијају „Летописе,“ који им припадају, поштом.
„КЊИГЕ ЗА НАРОД/ Издаје „Матица Српсиа“ из задужбине Петра Коњевића. Од тих вњша изашле су до сад девет свезака и у њима се налазе ови саставци: 1. Перо Коњевић народни добротвор написао Др. Илијг Вучетић. (Са сликом П. Коње> вића.) 2. Буквица здравља. За народ написаоДр. М. Јовановић-Батут. 3. Буквица болести. За народ написао Др. • М. Јовановић-БатуТ. i 4. Нема здравља без чиста ваздуха. За 1 народ написао проф. Стева Милованов. 5. „Помози се сам, помоћ’ ће ти и Бог.“ 1 За народ написао прсф. ђорђе Дера. . 6. Живот Венијамина Франкдина, или докле може дотерати ваљан и вредан 1 човек Написао проф. Андрија М. Матић. 7. Бранич од зараза. За народ написао Др. Милан Јовановић-Бат ут. 8. Главвија правила о практичном васпитању деце. По немачком прерадила Милева Симићева. 9. Омуњи и грому. За народ написао М. Петровић. Цена је свакој књижици само 10 новч. а. вр. Та цена тим књижицама тако је малена, да их свако врло лако може набавити. Да би садржина тих књижвца нто разноврснија 1 могла бити, позивају се еви наши књижевници, да за ову библиотеку пишу така поучна и забавна дела, која ће наш народ подизати и снажити морално и материјално и која ће га по, учавати, како да чува и негује здравље своје. У делима, која ће да шире у народу нашем морал, ваља да се изнссе начела поштења, че■ ститости и свију других моралних врлина. Делима . те врсте ваља да се иде на то, да се поучава наш народ, како да чува и негује лепе своје обичаје из • старина и како да се клони злих убитачних навика, би7о да имају свога коргна у самом народу, било пак да су се одомаћиле са стране. Да се наш народ материјално подигне ваља да се пишу за њега така дела, која ће распростирати здрава начелк народне привреде, која ће га упознати са условима, до којих стоји, хоћемо ли напредовати у обрађивању земље, индустрије и трговине, која ће га упућивати на разуман, разборит рад, на истрајност, штедњу, умереност, трезвеност и старање за своју бољу будућност. Забавна дела нарочито ваља да се црпу из нашег народног живота и живота сродних нам словенских племена. Начин писања ваља да је лак, разумљив за свакога, који зна читати и писати. Језик да је чист народан. и Дела, која се приме за те „Књиге за народ награђују се по штампвном табаку, и то; преводи или прераде највише до 10 ф., а оригинали највише до 20 фор. Дајући то нашем свету по ново на знање, позивају ее сви књижевници српски, којвма је до народног и просветног напретва стало, да умним радом својим потпомогну „Матицу“ у издавању тих „Књига за народ.“ У Новом Саду 2. (14.) марта 1887. Иредседник „Матице Српске“: А. Хацић, Др. ђ. Натошевић. секретар.
РЕД НЛОВИДБЕ пароброда I- ц кр. прив. дунавског паробродског друштва(Важи од 13. марта 1887. па до даље наредбе.) Из НОВОГ САДА у ЗЕМУН-БЕОГРАДОРШАВУ-ГАЛАЦ: средом, петком и недељом у 5'4 сати по подне. Из НОВОГ САДА у ПЕШТУ: понедељником, четвртком и суботом у 10'/, сати пре подне. У Новом Саду 12. марта 1887. АГЕИЦИЈА.
ОГЛАСИ. 0 б ј а в а. Од стране управног одбора за заједничко руковање ритских земаља у тителском и жабаљском срезу, овим се до општег знања ставља, да ће се
за време од 1. априла 1887. до 31. марта 1890. иоаво риболова у ритским водама виловачке, ђурћевачке мошоринске, жабаљске, надаљске, госпоћиначке чурушке, каћске и ковиљске општине, 8 И Лопландт путем јавне лицитациЈе под закуп издавати Дражба истих риболова држаће се 28. мар. Ја 1887 у 10 часова пре подне у звању општи НСке ее,.« ИЈ објаву међу својим становништвом обнародују. У Тителу, 14. марта 1887. Председник управног одбора, I_з Гајшин.
Има на продају потпуних десет годииа „ЗАСТАВЕ« (1869.-1879) Свака година је за еебе у тврдим корицама повезана. За продавца ваља упитати у администрацији овог листа. а_ 2
MJMHIOFIIJMHe трговину која већ 23 године у најбољем промету постоји, продајем из слободне руке. Ближа извешћа сваки дан само поеле подне даје у Новом Саду 2 _ 2 ФРАНЦ МУДРОХ.
0 Г Л А С? Опћина Сусек има 64 Фата вр. бови дрва за продају. Ко такова купити жели, нека се па подписано поглаварство обрати. Опћинско поглаварство у Черевићу дана 10. марта 1887. Начелник: , , БОКШЛН.
КЛКАО —К ЧОКОЛАДА VICTOR ScHMIDT & SiiHNE воја је на првој бечкој изложби куварске вештине са највећом наградом, са почасном дипломом одликована, може св добити, чиста и права са нашом влашћу регистрираном „шуцмарком“ и фврмом, код свих реномираних гг. трговаца и трговаца с деликатесама, у Новом Саду код гг. Д. Коде и Емериха Дицгена. Пошиљке са поштанским поузећем (Nachnahme) у провинцију. VICTOR SCHMIDT & SOHNE, ц. кр. зем. фабриканти. Фабрика и средишно одправништво у Бечу ЖИеп, IV., Oeegaffe 91г_ 48. (ибф? ђеш 3-
| НАЈБОЉА KABEL | I PF* MAIIII.IA-BE.IIIM I | У ЦРВЕНВМ ЗАМОТЦИМА СА СЛИКОМ. | I МГ ВЕЛИМСКА СВЕТСКА КАВА I У ДРВЕНИМ KHCTaMA са ГЛОБУСОМ. I S СМОКВОВА КАВА g У ФОРМИ СЛАДОРНОГ КЛО УКА, исто тако | I ИГ НАЈФИНИЈА ЧОКОЛАДА | звана ' | I PF* ВЕЛИМСКА ЧОКОЛАДА 1 I из творнице I ВШКОГ АКЦИОНАРНОГ ДРУШТВА У ЗЛАТНОМПРАГУ. i I Добија се у свима тргоинама с колоннјалном робом. i VL 7 —lo ■ 1 ~ v ii ч" l — l — r
Одговорнм уредимж Ј»®» Томић. Српск* шталшарија СветозармЈОметаби